Svaka državna institucija ima definisanu misiju i strateški okvir za delovanje koji po pravilu odražavaju opšte javne interese. Nakon zaključka da država ima ekskluzivnu ulogu zaštitnice interesa svojih građana, ostaje da vidimo na koji način država, kroz javne nabavke, ispunjava te interese.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Svrsishodnost predstavlja aksiom javnih nabavki, jer podrazumeva usklađenost javnih nabavki sa misijom javnih institucija. U svom radu, državne institucije koriste novac iz budžeta, tj. novac građana, kako bi obezbedile dobra, usluge ili radove za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.  Upravo to javne nabavke posredno postavlja u ulogu instrumenta za ispunjenje i opštih javnih interesa.

Javna nabavka je svrsishodna onda kada je konkretna javna nabavka neraskidivo vezana za konkretan cilj, misiju institucije i opšte javne interese.

Da bi se dokazala svrsishodnost javnih nabavki, potrebno je sprovoditi ih u skladu sa određenim principima. Osnovni principi javnih nabavki, su efektivnost, ekonomičnost i efikasnost.

Efektivnost podrazumeva da su ostvareni rezultati javnih nabavki u skladu sa postavljenim ciljevima. Efikasnost sprovedene nabavke podrazumeva da je ona blagovremeno i racionalno planirana, sprovedena uz najmanje moguće troškove po naručiocu i uz adekvatnu vrstu postupka, bez žalbi ponuđača i odlaganja rokova. Najzad, ekonomičnost podrazumeva da se celokupna nabavka i procedura sprovođenja javnih nabavki čini uz što manje troškove, ne narušavajući druga pravila i principe.

Pored efektivnosti, ekonomičnosti i efikasnosti koji kao principi najpre služe za dokazivanje postojanja svrsishodnosti javnih nabavki, Zakonom o javnim nabavkama (2008), definisani su i principi: konkurencije, transparetnosti i jednakosti. Ovi principi iako se odnose pre svega na samu proceduru javnih nabavki, neposredno doprinose ispunjenju 3e principa, a zatim i svrsishodnosti javnih nabavki.

Princip obezbeđivanja konkurencije odražava ideju slobodnog tržišta gde svi ponuđači imaju pravo učešća, što samo po sebi obezbeđuje veću ekonomičnost usled šireg spektra cena i opcija za izbor ponuđača. Princip transparetnosti i javnosti u primeni obezbeđuje da sva zainteresovana lica imaju pristup svim fazama postupka javnih nabavki, dok princip jedanakosti podrazumeva jednak položaj svih ponuđača i zabranu diskriminacije.

Razvoj ekološke svesti i napori u pravcu očuvanja životne sredine i prirodnih bogatstava, rezultirali su da Zakon o javnim nabavkama (2008) prepozna i sedmi princip –zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti. Upravo ovaj princip pokazuje da je u postupak javnih nabavki moguće i poželjno uključiti cilj koji ne spada u grupu konkretnih ciljeva pojedinačnih naručilaca – državnih institucija, jer neposredno doprinosi ispunjenju opštih javnih interesa.

Upravo princip zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti u javnim nabavkama pokazuje da je moguće, čak poželjno, u javne nabavke uključivati principe i iz njih proistekle ciljeve, koji ne spadaju u grupu konkretnih ciljeva nabavke, već neposredno predstavljaju određeni javni interes – u ovom slučaju – očuvanje životne sredine i prirodnih bogatstava.

Pitanje koje se još uvek često postavlja, jeste da li je načelo očuvanja životne sredine i prirodnih bogatstava u javnim nabavkama u suprotnosti sa načelom ekonomičnosti, obzirom da najčešće zahteva preduzimanje posebnih mera ili korišćenje naprednih tehnologija koja su po pravilu skupe? Mir između ekološke svesti i svesti o potrebi manjeg utroška sredstava u javnim nabavkama uspostavljen je dokazivanjem da će prioritizacijom ekonomčnosti kao načela u odnosu na očuvanje životne sredine biti stvoreni veći dugoročni troškovi, usled odabira jeftinijih, ali po prirodu štentijih rešenja, nego odabir, u datom trenutku skupljeg, ali ekološki odgovornijeg rešenja.

Naslućuje se da je po modelu uvođenja ekološkog principa u javne nabavke, radi unapređenja opšteg javnog interesa, moguće i poželjno uvesti princip društvene odgovornosti, iz kojeg bi se definisali ciljevi za stvaranje pozitivnih društvenih efekta javnih nabavki, a njihovim ispunjenjem dao veći doprinos celokupnim opštim javnim interesima.

Ako posmatramo svrsishodnost strogo, naročito sa aspekta ekonomičnosti, zanemarujemo često izrazito važne propratne efekate javnih nabavki. Korisnici javnih sredstava mogu da ispune i cilj koji nije strogo vezan za samu instituciju, stvarajući propratne efekte koji doprinose ispunjenju nekog od opštih javnih interesa. Upravo to dokazuje ekološki princip. Po modelu ekološkog principa, uvođenje principa socijalne odgovornosti, nastavilo bi se sa davanjem većeg doprinosa ispunjenju i unapređenju opštih javnih interesa, kroz javne nabavke.

Po modelu ekološkog principa u javnim nabavkama, uvođenje principa socijalne odgovornosti, nastavilo bi se sa davanjem većeg doprinosa ispunjenju i unapređenju opštih javnih interesa kroz korišćenje postupka javnih nabavki.

U slučaju integracije principa socijalne odgovornosti u javne nabavke, državne institucije iz bilo kog resora mogu angažovati kao odabrane ponuđače, socijalna preduzeća ili komercijalna preduzeća koja su društveno odogovorna. Na taj način, javne vlasti bi kroz javne nabavke počela da stvara pozitivne društvene efekte koji neposredno doprinose ostvarivanju održivog društvenog razvoja. Kako to funkcioniše u praksi, predočili smo kroz primere Evropskih gradova, dok se u okviru projekta „Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica“ zalažemo da i Srbija počne sa primenom koncepta Socijalnih javnih nabavki i na taj način doprinese daljoj zaštiti i unapređenju ostvarivanja opštih interesa svojih građana.

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.