Miroljub Labus
Spreman sam da uložim svo svoje znanje i energiju da od Srbije
stvorimo ekonomski jaku i stabilnu državu, jer je to osnovni
preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. Podrazumeva se da
naše zakonodavstvo mora biti usklađeno sa evropskim principima
i da moramo usvojiti određene evropske standarde. Međutim,
mi ne smemo zanemariti sopstvene vrednosti. Uveren sam da
je Srbija sposobna da očuva i zaštiti sve najbolje iz sopstvene
tradicije i kulture, jer Srbija ima mnogo toga što može da
ponudi Evropi.
Pripreme za zaključivanje Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju
sa Evropskom unijom završeni su u julu 2002. godine, nakon
godinu dana rada Zajedničke konsultativne radne grupe, kojom
sam koopredsedavao sa g.Pribeom iz Evropske komisije. Evropska
komisija će do kraja ove godine da završi studiju o izvodljivosti
pregovora koji će otpočeti iduće godine. U 2003. očekujem
zaključivanje Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju. Nakon
par godina sprovodjenja ovog Sporazuma naša zemlja će dobiti
status "kandidata za prijem u članstvo EU". Siguran
sam da, uz dosta volje i rada, Srbija može postati punopravni
član Evropske unije do 2010.
To podrazumeva jedan carinski i trgovinski sistem koji će
važiti na teritoriji cele zemlje, kao i zajedničke funkcionalne
institucije koje će imati stvarnu nadležnost i u Srbiji i
u Crnoj Gori. Beogradski sporazum je to pitanje ostavio nedefinisanim
i upravo zbog toga ja sam bio nezadovoljan prilikom potpisivanja
sporazuma u martu ove godine. Znao sam da ćemo se kad tad
suočiti sa ovim problemom. Postojalo je obećanje svih potpisnika
da će se raditi na prevazilaženju ovih razlika. Međutim, koliko
dugo traje to usaglašavanje između Srbije i Crne Gore, za
toliko će se odložiti naše približavanje EU. Stoga dalja odugovlačenja,
ucene i insisitiranje na trulim kompromisima za Srbiju neće
biti prihvatljivo. Ja ću učiniti sve da do kompromisa dodje,
ali ukoliko druga strana to ne prihvati moraćemo da tražimo
rešenje koje je najbolje za Srbiju.
|
Vojislav Koštunica
Potpuno se slažem sa ciljevima Evropskog pokreta u Srbiji
i oni se u celosti nalaze u mome programu i programu Demokratske
stranke Srbije. Mislim pritom i na učlanjivanje naše zemlje
kao ravnopravnog člana u sve evropske institucije i organizacije,
i na širenje ideje evropskog ujedinjenja u Srbiji unapređivanjem
kulturne, političke i ekonomske saradnje među građanima, narodima,
regijama i državama Evrope, a mislim i, možda i ponajviše,
na demokratsku, federalnu Evropu, utemeljenu na vladavini
prava i socijalnoj pravdi i sposobnu da štiti i razvija ljudska
prava.
Pošao bih od ovog poslednjeg, iz vrlo jednostavnog razloga
što zaista ne verujem da se Evropa može svesti samo na nekadašnju
Zajednicu za ugalj i čelik, makar i znatno proširenu. Strahujem
od tehnicističkih tumačenja samog pojma Evrope zato što sam
uveren da Evropa predstavlja i oduvek je predstavljala jedan
skup vrednosti, civilizacijsku tekovinu prvog reda koja, sasvim
izvesno, obuhvata i oblast politike, prava i ekonomije, ali
se nikako ne može svesti samo na te oblasti. Zapravo, ono
što u tim oblastima smatramo evropskim tekovinama, a danas
već i evropskim standardima, izvedeno je iz nečega što je
sama suština pojma Evropa. Ta suština je niz određenih moralnih
i vrednosnih načela, pre svega našela slobode. Drugačije rečeno,
to je sistem vrednosti na kojima počiva demokratija.
Naš strateški cilj je ulazak u punopravno članstvo Evropske
unije, a želja nam je da tamo stignemo zajedno sa svojim susedima.
Iako se to neće dogoditi u neposrednoj budućnosti - ne mislim
pritom na zaključivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji
- povratak u Evropu je od suštinske važnosti i za našu spoljnu
i za unutrašnju politiku. Uostalom, prihvatanje evropskog
projekta u tranziciji našeg društva zapravo je povratak onim
društvenim i političkim vrednostima na kojima je počivala
državnost Crne Gore i Srbije od njihovog međunarodnog priznanja
na Berlinskom kongresu. Isto onako kao što je ovo bio kohezivni
činilac u izgradnji posleratne Evrope, mislim da taj demokratski
projekat može biti i kohezivna snaga u obnovi jugoslovenske
zajednice jer je oko njega mogućno postići konsenzus i Srba
i Crnogoraca i svih drugih koji s nama žive u Jugoslaviji.
Ne treba valjda ni da govorim koliko je to važno sa stanovišta
regionalne, ali ne samo regionalne stabilnosti. Opredeljenje
za Evropu odražava i politički realizam koji nam je posle
višedecenijskog lutanja danas toliko potreban. Razume se,
kad kažem Evropu, onda mislim na Evropu od Atlantika do Urala.
Na ovom našem putu kojim smo sasvim sigurno krenuli svakako
najznačajniji inicijalni korak jeste institucionalizacija
naših odnosa kroz formiranje konsultativne radne grupe i dovođenje
SRJ sada već u sasvim bliskoj budućnosti u položaj zaključivanja
sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, što je prva
stepenica u procesu postepenog integrisanja u Evropsku uniju.
Tu će posebno važna biti studija izvodljivosti. Međutim, u
jednom širem, ako hoćete evropskijem ili u većoj meri civilizacijskom
smislu, mislim da je od presudnog značaja naš prijem, pa makar
i ovako, na veresiju (nismo uostalom jedini kojima se to dogodilo)
u Savet Evrope. Zato što Savet Evrope, odnosno pripadnost
Savetu Evrope podrazumeva čitav niz pravnih, institucionalnih
okvira i temelja bez kojih nema razvoja demokratije.
Rekoh da Evropa pre svega predstavlja civilizacijsku tekovinu.
Ne smemo međutim zaboraviti da je upravo Evropa tle na kome
su rođena dva najmračnija pokreta u 20. veku - fašizam, odnosno
nacizam i komunizam. Mračna jer su ugrožavala i gušila slobodu
i slobode. Zapravo je, ironijom sudbine, Evropa istovremeno
i kolevka liberalizma i kolevka totalitarizma. Posebno je
važno da su sva ta učenja i njihove potonje praktične primene
činjene u ime nekih viših vrednosti, takvih kao što su sloboda,
ravnopravnost, opšti društveni boljitak. To nažalost važi
i za sisteme koji su u ime navodne opšte slobode, gušili svaku
individualnu slobodu.
Pitaćete se možda zašto sve ovo navodim. Zašto insistiram
na vrednosnom aspektu, aspektu vladavine prava i demokratije
a ne prihvatam danas uobičajeno, svedeno značenje pojma Evropa.
Zato što strahujem od tog drastičnog, birokratskog sužavanja,
odnosno siromašenja pojmova Evropa i evropski. I ranije sam
govorio da može bilo koji vid proizvodnje biti potpuno usklađen
sa evropskim standardima, može veličine jednog zrna graška
ili bobice maline biti savršeno usklađena sa evropskim propisima,
a da se istovremeno ne pripada Evropi. I obrnuto. Drugačije
rečeno, mi smo, recimo, bili u Evropi i onda kada nismo bili
integrisani u evropske ekonomske i političke institucije.
I ona je bila u nama. Ma koliko da su te vrednosti decenijama
veštački potiskivane.
Postoji još jedna definicija: evropski je poštovati i sebe
i druge i sopstvenu i tuđu slobodu, poštovati princip nepovredivosti
granica, jačati poverenje među državama i narodima i poštovati
ljudska i manjinska prava. Tako poštujemo temeljne vrednosti
evropskog liberalizma, sarađujući i konsultujući se među sobom,
dogovarajući se i pregovarajući, bez nametanja i diktata.
Meni naravno ne pada na pamet da kažem da nam ne predstoji
rešavanje mnoštva problema, niti da zadatak koji je pred nama
nije težak. Težak je, ali je ostvarljiv. Treba da vratimo
pravo, institucije, ekonomiju i sve ostalo na čemu počiva
jedna normalna, stabilna demokratska država u klasične evropske
okvire, za nas jedino moguće. Bitno je da mi ispoljimo svoju
pravu evropsku suštinu i da više nikada ne dozvolimo da neko
spolja ili neko iznutra pokuša da je ugrozi i potre. Bitno
je isto tako i da Evropa ostane svoja i autentična, prava
porodica naroda, čiji se svaki pripadnik duhovno bogati, a
ne siromaši i sputava članstvom u toj zajednici.
|
