Primer dobre prakse poput Barselone, podseća nas da koncept socijalnih javnih nabavki počiva na zajedničkom naporu i saradnji aktera iz javnog, privrednog i civilnog sektora, ali i da je na javnim vlastima odgovornost za otpočinjanje primene ovog koncepta.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Barselona kao glavni grad španske pokrajine Katalonije, jedna je od najpopularnijih evropskih i svetskih turističkih atrakcija. Popularnost joj omogućava da bude i jedan od bogatijih gradova Evrope.

Poznata je po mediteranskom duhu i kulturi, vatrenom flamenku i raznovrsnosti u pogledu istorijskog i kulturnog nasleđa, ali je manje poznato da je upravo Barselona jedan od ekonomskih giganata koji svoju ekonomsku snagu koristi kako bi podstakao društveni razvoj. To je, zajedno sa Malmeom i Minhenom o kojima smo već pisali, svrstava u društvo socijalno odgovornih gradova koji spajaju ekonomski i društveni razvoj primenom koncepta socijalnih javnih nabavki.

Za primer iz Barselone, karakteristično je što pored same primene socijalnih kriterijuma u proceduri javnih nabavki, promoviše i održivi model poslovanja za socijalna preduzeća i socijalne preduzetnike, te podstiče razvoj novih oblika privređivanja u čijem je fokusu rešavanje društvenih problema i postizanje društveno pravednijeg ekonomskog razvoja.

Nakon krize 2008. godine, koja je pogodila i Španiju, u fokus je stavljeno rešavanje gorućih socijalnih izazova poput visoke nezaposlenosti, socijalne isključenosti i neodgovarajućih radnih uslova. Gradsko veće Barselone se nakon različitih pokušaja i primene različitih modela za rešavanje ovih problema, okrenulo otpočinjanju razvoja modela društveno odgovornih javnih nabavki. Gradska vlast je javne nabavke prepoznala kao moćan ekonomski instrument putem kog može da se doprinese rešavanju različitih društvenih izazova.

Grad je prvo izgradio Vodič za javne nabavke u 2016. godini, koji je predstavljao podsticanje održivih javnih nabavki, sa naglaskom na kriterijume zaštite životne sredine. Uredbom Gradonačelnika 2017. godine,pored ekoloških, uvedeni su i socijalni, etički i inovativni kriterijumi u proceduru javnih nabavki. Novi pristup u postupku javnih nabavki rezultirao je potpisivanjem 500 tendera koji su ispunjavali socijalne kriterijume u 2017. godini.

Na godišnjem nivou, Barselona potroši 1,1 milijardu evra na javne nabavke. U tom procesu, potpiše se između 30 i 40 javnih ugovora, a od usvajanja Uredbe, oko 500 tendera je pokrenuto nakon usvajanja Uredbe, a uz glavni kriterijum – socijalne mere. Takođe, u Barseloni je 8 do 9 miliona evra rezervisano za specijalne poslovne centre, preduzeća za socijalnu integraciju i druge neprofitne organizacije.

Kada sklapaju ugovore o javnim nabavkama, pružanju usluga ili radovima, kompanije moraju da se obavežu da će se pridržavati određenih kriterijuma tokom celog perioda trajanja ugovora. Grad je odredio da socijalni kriterijumi podrazumevaju određeni broj zaposlenih lica sa invaliditetom, lica koja pripadaju grupi ugroženih osoba od siromaštva, lica koja su na bilo koji drugi način socijalno isključena, kao i da kroz mehanizam verifikacije i provere rada kompanija, postoji potvrda da iste poštuju sve zakone o radu.

Na sličan način su utvrđeni i ekološki kriterijumi, pa je Barselona postala grad koji sveukupno promoviše održive eko-socijalne kompanije koje doprinose društvenom razvoju, a otišla je i korak dalje, favorizujući socijalna preduzeća i preduzeća koja stvaraju socijalne inovacije, kao učesnike na tenderima.

Kako izgledaju obavezni socijalni kriterijumi koje kompanije moraju ispuniti na javnim tenderima?

  • Podugovaranje određenog dela ili delova predmeta ugovora sa preduzećima socijalne ekonomije (do 35% cene).
  • Zapošljavanje nezaposlenih osoba sa problemima pri zapošljavanju i lica koja imaju problem socijalne isključenosti (ako to dopuštaju karakteristike ugovora).
  • Podnošenje plana rodne ravnopravnosti u skladu sa zakonom o rodnoj ravnopravnosti.
  • Najmanje 2% osoblja moraju biti osobe sa invaliditetom u preduzećima sa više od 50 zaposlenih. Ugovorni organ ispred Gradske vlasti može direktno platiti podugovaraču ako postoji neopravdano kašnjenje na strani glavnog izvođača radova.

Barselona je još jedan primer da ovakav model društveno-ekonomskog lokalnog razvoja može da zaživi samo uz intenzivni i transparetan dijalog i zajednički napor kako predstavnika javnog sektora, tako i predstavnika poslovnog sektora, subjekata socijalne ekonomije, sindikata, lokalih udruženja i organizacija građana. Upravo je participativna strategija Barselone, koja podrazumeva uključivanje brojnih aktera iz zajednice, za sprovođenje koncepta društveno odgovornih javnih nabavki učinila da glavna prepreka – teško prilagođavanje kompanija i neznanje o postupku primene novih kriterijuma – postane lako savladiva.

Zajedničkim naporima svih aktera iz zajednice, uvedeni su novi elementi u praksu javnih nabavki:

Pre svega, kompanije koje sklapaju ugovore se obavezuju na poštovanje društveno odgovornih kriterijuma. Drugo, prekida se sa tradicionalnim oblikom javnih nabavki gde je osnovni cilj ulaganje u nabavku robe i otpočinje se sa praksom postavljanja za cilj sprovođenje javne socijalne politike. Treće, favorizuju se mala i srednja preduzeća, a posebno socijalna preduzeća u postupku nabavke.

Model je izazvao veliko interesovanje lokalnih uprava širom Katalonije i drugih delova Španije. Sledeći primer Gradskog veća Barselone, mnogi gradovi razmišljaju o primeni ovog modela. U tu svrhu, Gradsko veće je u kontaktu s drugim opštinama i održava redovne konferencije i informativne sastanke kako bi prenelo svoja iskustva. Kako bi se ubrzao nacionalni razvoj i primena ovakvog modela, gradske vlasti pripremaju i online platformu za promociju i razmenu najboljih praksi i naučenih lekcija u primeni modela socijalnih javnih nabavki. U narednih nekoliko godina, težiće se konsolidaciji modela i verifikaciji rezultata.

Primer dobre prakse poput Barselone, podseća nas da koncept socijalnih javnih nabavki počiva na zajedničkom naporu i saradnji aktera iz javnog, privrednog i civilnog sektora, ali i da je na javnim vlastima odgovornost za otpočinjanje primene ovog koncepta. Imajući u vidu trenutni zamah u oblasti javnih nabavki u društvu, svaka inicijativa ima potencijal da postane snažno sredstvo društvene i ekonomske transformacije, a mi se zalažemo da i Srbija uhvati korak sa ovim trendom i izgradi svoj primer dobre prakse u sprovođenju socijalnih javnih nabavki.

 

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.