Da je politika zaštite životne sredine veoma zastupljena na političkoj agendi EU, svedoči postupak Ursule von der Lajen koja je, stupanjem na mesto predsednice Evropske Komisije, predstavila Zeleni dogovor (Green deal) kao centralnu temu svoje politike. Jasna ekološka orijentacija svake godine dobija snažniji zamah i više zagovornika, što će svakako uticati na reviziju dosadašnjeg učinka mnogobrojnih propisa u ovoj oblasti, među kojima će se bez sumnje naći i Bazelska konvencija.

Ljiljana Kolarski, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Očuvanje životne sredine predstavlja jedan od glavnih prioriteta i ciljeva Evropske unije. Promišljenom i odgovornom politikom, usmerenom ka očuvanju prirodnih resursa, smanjenju ispuštanja štetnih gasova i upravljanju otpadom, utiče se na zdravlje stanovništva, a time i na kvalitet života sadašnjih i  budućih generacija.

Da je politika zaštite životne sredine veoma zastupljena na političkoj agendi EU, svedoči postupak Ursule von der Lajen koja je, stupanjem na mesto predsednice Evropske Komisije, predstavila Zeleni dogovor (Green deal) kao centralnu temu svoje politike. Jasna ekološka orijentacija svake godine dobija snažniji zamah i više zagovornika, što će svakako uticati na reviziju dosadašnjeg učinka mnogobrojnih propisa u ovoj oblasti, među kojima će se bez sumnje naći i Bazelska konvencija.

Bazelska konvencija

Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju, predstavlja međunarodni sporazum potpisan 1989. godine u Bazelu sa ciljem ograničenja kretanja opasnog otpada među nacijama posebno iz razvijenih u nerazvijene države. Konvencija utiče na smanjenje količine i toksičnosti ukupnog proizvedenog otpada i podstiče koordinisanje ekološki ispravnih aktivnosti svih potpisnica. Od trenutka potpisivanja do danas, značaj Konvencije prepoznalo je 187 entiteta, među kojima su EU i Srbija.

U cilju očuvanja ljudskog zdravlja i životne sredine, koji se postavljaju kao neprikosnovene vrednosti i prioriteti Konvencije, predstavljena su koncizna terminološka određenja i detaljne smernice za uspešno upravljanja otpadom. Opasni otpad podrazumeva materije ili predmete koji se usled svojih karakteristika, kao što su eksplozivnost, toksičnost, zapaljivost, i korozivnost, moraju držati pod punim nadzorom kada je reč o njihovoj proizvodnji, kretanju i odlaganju.

Iz tog razloga tri glavna principa na kojima je zasnovana Bazelska konvencija su:

  • Smanjenje proizvodnje opasnog otpada – podrazumeva maksimalno smanjenje proizvodnje štetnog otpada (idealno bi bilona minimum, odnosno do nule) jer ono podrazumeva manje posla i uloženih sredstava, a povrh svega, manji rizik i potencijalnu posledičnu sanaciju.
  • Upravljanje i odlaganje opasnog otpada na lokalnom nivou – Upravljanje i odlaganje otpada, što je moguće, bliže mestu nastanka ima svoje prednosti. Pre svega, smanjuje se rizik prosipanja tokom transporta i osigurava da  troškove odlaganja snosi proizvođač otpada.
  • Minimalni međugranični transport štetnog otpada – znači da se minimalizuje međugranični transport štetnog otpada koji je kao takav označen konvencijom ali i nacionalnim zakonodavstvima svih zemalja potpisnica. U samoj konvenciji izvršena je selekcija od 27 kategorija štetnog otpada i 18 mogućih načina njihovog transporta koji prave dodatni otpad.

Sveobuhvatnom i detaljnom definisanju vrsta štetnog otpada, načina njihovog stvaranja, transporta i skladištenja, kao i svih učesnika u datim aktivnostima veoma eksplicintno je stavljen akcenat na neophodnost većeg stepena kooperativnosti svih potpisnika. Naročito se naglašava saradnja država izvoznica i uvoznica štetnog otpada, što predstavlja vodič kako da se kreiraju i sprovode nacionalni propisi u cilju prevencije i sankcionisanja ilegalnog transporta.

Zanimljivo je spomenuti da radioaktivni otpad ne potpada pod okrilje Bazelske konvencije, te da se kao razlog navodi njegovo regulisanje drugim međunarodnim sporazumima.

Važnost Bazelske konvencije prepoznata je od strane EU koja je među prvima potpisala konvenciju iste godine kada je onda doneta, a stupila je na snagu  5 godina kasnije.

Međutim, pored toga, EU je donela veliki broj direktiva kako bi se olakšalo i unapredilo upravljanje otpadom, a čije je glavno načelo „zagađivač plaća“. Transport otpada u EU regulisan je Uredbom o  otpremanju otpada i istim dokumentom se sprovode odredbe Bazelske konvencije. Podaci navode da se većina otpada i dalje šalje na deponije 40%, 39% se reciklira ili kompostira, a svega 19% spaljuje. Stoga je cilj direktiva podsticanje proizvodnje i potrošnje čistih proizvoda, upotreba ekonomskih instrumenata (takse ili nadoknade za proizvodnju otpada, dozvole za proizvodnju otpada, sertifikati za recikliranje i dr.), regulisanje transporta i kreiranje politike održivog razvoja.

Prošlo je 20 godina od kada je Srbija ratifikovala Bazelsku konvenciju čini se i dalje ostaje mnogo prostora za unapređenje i razvoj politike zaštite životne sredine.Među pregovaračkim poglavljima u procesu pristupanja Srbije EU nalazi i Poglavlje 27 – Životna sredina, koje ima za cilj harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU i ratifikovanim međunarodnih sporazumima u toj oblasti. Srbija je, početkom ove godine, napravila značajan korak donošenjem nacrta Nacionalne strategije upravljanja otpadom. S druge strane, EU je istakla viziju o Evropi kao prvom klimatskom neutralnom kontinentu i pružanje podrške zemljama Zapadnog Balkana kroz predlog Zelene agende.