Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije

 

Letošnji protesti u Rumuniji  tokom kojih su demonstranti zahtevali ostavku Vlade zbog korupcije, podsetili su me na razgovor koji sam  imao sa jednim svojim prijateljem. Bez preteranog entuzijazma, onomad je počeo da čita jedan članak o karijeri, političkim usponima, ali i aferama bivšeg premijera Rumunije, Viktora Ponte. Za temu se zagrejao kada su u članku počele da se opisuju afere premijera Rumunije. Znatiželju, kaže, nije probudila njegova opsednutost skandalima, tipična za naše ljude, već pitanje koje je sebi postavio, da li je u Srbiji tako nešto moguće? Ne da li je moguće da se nekom ko je na visokoj političkoj poziciji dogodi nekakav skandal i tome slično. Toga ima na pretek, barem prema sadržini naslovnih strana.

Moj prijatelj se pitao da li je moguć scenario onakav kakav je usledio nakon sumnje da je Viktor Ponta, koju godinu ranije, dok je bio advokat i poslanik, izvršio neka krivična dela. U vezi sa  tim postavio je  sebi pitanje da li je moguće ono  što  se dogodilo u Rumuniji, da  nakon što je na Viktora Pontu pala sumnja da je  izvršio krivična dela falsifikovanja, pranja novca, sukoba interesa i utaje poreza,  državni organi zaduženi za otkrivanje i suzbijanje korupcije bez oklevanja donesu odluku da pokrenu postupak protiv jedne od najuticajnijih političkih ličnosti u zemlji i da, povrh toga, privremeno oduzmu i njegovu ličnu imovinu.

Iako priča o Ponti ima i izvesni obrt, budući da je tužiteljka za borbu protiv korupcije naknadno smenjena, dilema koju je izneo moj prijatelj podstakla me je da se prisetim i nekih drugih primera kada su visoki politički zvaničnici dopali krivične istrage. Setio sam se da je aktuelni premijer Izraela stavljen pod istragu zbog sumnje da je primao mito i da je istraga u međuvremenu proširena i na članove njegove porodice.

Svakako, najupečatljiviji, bio je primer  bivšeg premijera Italije Silvija Beluskonija. Odmah pošto je posumnjao da je Beluskoni plaćao seks maloletnoj Rubi i da je tražio da je policija pusti iz pritvora, tužilac iz Milana je zahtevao istragu. Sudija Kristina di Sensko je bez dvoumljenja prihvatila zahev tužioca i pokrenula postupak za dva krivična dela. Prema tome, ako je mera ozbiljnosti države način rada pravosudnog sistema, a ne lične sklonosti Premijera, Italija je veoma ozbiljna država.  Beluskoni je izveden pred sud i osuđen, da bi na kraju taj sudski postupak zajedno sa drugim postupcima i aferama doveo do  pada Silvija Besluskonija sa vlasti.

Da li je u Srbiji moguće tako nešto? Da li je moguće u Srbiji da se pokrene i vodi krivični postupak protiv važnog političara na vlasti zbog zloupotrebe funkcije? Utisak je ne, osim, ako njegovi  partijski drugari nisu doneli odluku da u svrhu političke kampanje žrtvuju tog ”mangupa” iz njihovih redova. Štaviše, utisak je da nije moguće ni vođenje krivičnog postupka protiv nekog ”nevaljalog” opozicionara i nekadašnjeg funkcionera ukoliko za tako nešto ne stigne odobrenje od onih koji su na vlasti. To je tako zašto što se godinama, a možda i decenijama unazad, obnavlja tihi posleizborni pakt stare i nove vlasti o opraštanju svake zloupotrebe učinjene na vlasti. Taj scenario se ponavlja i prenosi sa jedne na drugu vlast, što kod političara pojačava uverenje da su zaštićeni kao retke vrste. Zato, kada odu sa vlasti, političari u Srbiji, u prvo vreme možda i žale zbog ”grehova” na vlasti, ali kada vreme prođe i shvate da se ništa loše neće desiti, zažale zato što tih ”grehova” nije bilo više.

Tako stvari stoje ne samo zbog moći politike u Srbiji, već i zbog potpune nemoći države i organa čiji je zadatak da otkrivaju, gone i sude visoku korupciju, koji su, stiče se utisak ”slobodni” baš kao što je operski pevač Kozlovski bio ”slobodan” da peva šta želi u onoj priči sa Staljinom. Evo i priče za koju kažu da je istorijska istina. Poznati sovjetski tenor Kozlovski na jednoj zabavi u Kremlju od pristunih je bio ubeđivan da otpeva neku ariju. Dok je ubeđivanje trajalo umešao se Staljin. ”Pustite ga da peva šta želi” rekao je Staljin. ”Ali ja mislim da želi da nam otpeva ariju Lenskog iz Onjegina”. Svi su se nasmejali, a Kozlovski je poslušno otpevao ariju Lenskog.

Zato, smatram, da je samo delimično tačna floskula da bez slobode medija nema demokratije u Srbiji. Jeste sloboda medija važna, ali  neselektivne odgovornosti nosilaca vlasti, sadašnjih i bivših, neće biti ako nema nezavisnih  organa zaduženih za pokretanje točkova pravde. Tek kada ministri i svi drugi budu uvereni da je izvesno da će se suočiti  sa krivičnim postupkom ako učine krivično delo i da nadležni u tom smislu neće praviti izuzetke, bez obzira da li je neko na vlasti ili u opoziciji, da li je iz ove ili one stranke, tek tada se može očekivati da se pod pretnjom izvesnosti kažnjavanja ponašanje političara promeni, a Srbija postane pristojna demokratska zemlja. Tada će moj prijatelj dobiti odgovor kakav nije očekivao, ne da je moguće krivično goniti svakoga koje izvršio krivično delo, već je izvesno da će se to desiti.

Šta je neophodno da uticajni političari na vlasti i svako drugi izvesno bude gonjen za krivično delo koje je učinio? Potrebno je da Srbija dobije nezavisno tužilaštvo, a promene Ustava u oblasti pravosuđa prava su prilika za to.  Nažalost,  tekst ustavnih promena  koji je pripremilo Ministarstvo pravde  ne osigurava nezavisno tužilaštvo. Ministarstvo se potrudilo da tužilaštvo ostane pod starateljstvom politike, kroz političku većinu u Visokom savetu  tužilaca koji će birati tužioce i zamenike i kroz prevaziđeni sistem nadređenosti, čiji je jedini smisao da sve tužioce i zamenike drži  u pokornosti, sprečavajući bilo kakvu akciju protiv aktuelne vlasti.

Ukoliko, Ministarstvo svoj plan za nastavak starateljstva nad tužilaštvo ostvari  i dalje ćemo imati tužioce koji osluškuju umesto da odlučuju, bogati i siromašni, moćni i obični,  neće biti jednaki, dok će tužilaštvo i dalje biti u tamnici politike, a miljenici vlasti na  slobodi.

 

Tekst je napisan u okviru projekta Promene Ustava na putu do Evropske unije: zastupanje ustavnih promena koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji.