U martu 2020. godine pojmovi potput „Zoom-a” i „Microsoft Teams-a” nisu bili deo naše svakodnevnice. Živeli smo uobičajenim životom u onome što danas nazivamo „starom normalnošću”. Niko nije slutio da će samo za par dana nastava biti organizovana putem interneta, kao ni da ćemo prihvatiti neke potpuno nove i do tada ne tako popularne vidove obrazovanja. Da li je obrazovanje koje smo stekli tokom svetske pandemije istog kvaliteta kao i pre i koji su to novi vidovi učenja koji su postali široko prihvaćeni?

Aleksandra Lazić, Volonterka, Forum mladih

Sećam se poslednje nedelje provedene na fakultetu pre izbijanja pandemije. Bila je to uobičajena nedelja, a kako je nedavno započeo nov semestar, pažnja je bila posvećena novim predmetima i profesorima. Sve je bilo kao i prethodnih godina. Razlika je bila što se malo više vodilo računa o higijeni, izbegavano je uobičajeno pozdravljanje pri susretu sa kolegama, a nekolicina je sa sobom nosila sredstvo za dezinfekciju ruku. Međutim, sve to se veoma brzo preokrenulo, i tokom vikenda saznali smo da se na fakultet, do daljneg nećemo vratiti. Usledila su pomešana osećanja – šok, neverica i zabrinutost.

Tokom vikenda saznala sam da je potrebno da sa interneta preuzmem određeni softver putem kog ću već u ponedeljak moći da pratim nastavu. Iskreno sam bila zabrinuta kvalitetom nastave koja će se tako održavati. Međutim, sada, nakon dva semestra praćenja onlajn nastave mogu zaključiti, da mane postoje, ali smatram da je ovaj vid obrazovanja premašio moja očekivanja.

Tehnologija nam je omogućila da i u ovo neizvesno vreme ostanemo povezani. Učenje na daljinu praktikuje se već dugi niz godina na svetskim univerizetima, kao i na pojedinim univerzitetima u regionu. Kvalitet takvog vida učenja uvek je bio upitan. Studenti koji su se obrazovali na daljinu bili su motivisani uštedom sredstava i vremena, ostankom u svojoj zemlji, dok su stalno zaposleni videli fleksibilniju varijantu od tradicionalnog dolaska na fakultet. Ranije je to bila stvar izbora, ali od prošle godine nije. Premda svi željno iščekujemo kraj pandemije i povratak u klupe, korisno je pomenuti da nam je upotreba tehnologije u obrazovanju olakšala ovaj period. Studenti i profesori su se povezali, mogli su da diskutuju i razmene mišljenja i stavove. Pored osnovnog formata predavanja, bile su moguće i provere znanja pisanih radova (eseja, seminarskih radova…) ili kratkih testova u vidu kvizova. Način utvrđivanja verodostojnosti znanja je bio snimanje ekrana uređaja putem kog se radio test, kao i korišćenje kamere uređaja. Dodatno, vreme je bilo ključan faktor, jer su testovi uglavnom trajali toliko da se znanje, ako postoji, može odmah pokazati.

Vreme koje smo provodili zatvoreni u kućama, mnogi su iskoristili da steknu znanja iz oblasti koje su veoma tražene na tržištu, čime bi postali konkurentni u poslovnom svetu. Popularnost tih onlajn kurseva veština, teorija i jezika tokom 2020. dostigla je svoj vrhunac. Internet platforme preko kojih se kursevi mogu pohađati pružaju priliku zainteresovanim osobama da slušaju predavanja eminentnih predavača svetskih univerziteta. Kursevi su u najvećoj meri besplatni, a oni koji se plaćaju su veoma povoljni. Postoji je i opcija da se na kraju kursa izvrši određenavrsta provere znanja, kako bi se stekla diploma o uspešno položenom kursu,  koja sutra može poslužiti na tržištu.

Istraživanja su pokazala da je najveći broj mladih pohađao kurseve iz 5 oblasti:

  • Upravljanje projektima;
  • Kritičko razmišljanje i rešavanje problema;
  • Osnovi Excel-a;
  • Uvod u programski jezik Phyton;
  • Marketing na društvenim mrežama.

Takođe, brojni su bili i onlajn seminari na različite teme, a veliki broj njih organizovali su i sami fakulteti. Oni su pronašli odličan način da svoje programe približe mladima, kroz razne seminare, kao i  video konferencije na kojima bi eventualni budući studneti postavljali pitanja fakultetskom osoblju i slično.

Pojedine obrazovne ustanove prepoznale su idealan trenutak i za obrazovanje svojih zaposlenih. Tako je i veliki broj nastavnika i profesora iskoristio mogućnost dodatnog usavršavanja. Sve to pokazuje da ima potencijala da se poboljša kvalitet obrazovanja, a time bismo polako dostizali i svetske standarde. To je izuzetno važno jer će upotrebom novih znanja predavači moći da se približe svojim studentima čime će motivisanost za rad biti veća. Upotreba novih programa i formata učenja važna je za to. Generacije koje sada ulaze u školske klupe žive u svetu gde je sve dostupno na samo jedan klik, pa je važno da njihovi nastavnici budu tehnološki pismeni.

Svetska pandemija virusa Kovid-19 promenila je našu svakodnevnicu. Ovo vreme pokazalo nam je da se možemo osloniti i na alternativne načine sticanja i usvajanja znanja, kao i da se tehnologija može koristiti u široke svrhe. Praćenje nastave preko interneta postalo je široko prihvaćeno, a formirali su se i novi načini provere znanja. Veliki broj ljudi uvideo je značaj dodatnog usavršavanja koje pružaju brojni kursevi na internetu. Za sada se prelasku na digitalno učenje predviđa svetla budućnost. Ostaje nam samo da sačekamo i saznamo koje će se to sve forme učenja tek pojaviti, a i kako će se postojeće usavršiti i unaprediti.