Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije ~

 

Sudije nisu izuzete od odgovornosti kojoj podležu i svi građani. Tako su i sudije podložne krivičnoj, građanskoj i disciplinskoj odgovornosti, ali njihova odgovornost u vezi sa vršenjem sudijske funkcije ima određene specifičnosti. Ove specifičnosti proizlaze iz značaja funkcije koju obavlјaju sa jedne strane i potrebe za očuvanjem njihove nezavisnosti u njenom vršenju s druge strane. Ovom prilikom će biti reči o disciplinskoj odgovornosti sudija.

Obavlјanje bilo kog poziva podrazumeva profesionalni rad (stučnost i savesnost) i profesionalno ponašanje onoga koji ga obavlјa. Međutim, značaj ovlašćenja koje sudije imaju, da odlučuju o pravima i obavezama drugih, zahteva više standarde u pogledu stručnosti i savesnosti u radu.

Pored toga, obaveza sudija je i da svoju funkciju obavlјaju nezavisno i nepristrasno i da svojim ponašanjem, kako u vršenju funkcije tako i u privatnom životu, očuvaju poverenje javnosti u svoj rad i sudski sistem u celini. Zbog toga za sudije važe posebni standardi i u pogledu njihovog ponašanja.

Standardi u pogledu rada i ponašanja sudija imaju za cilј da pruže garanciju da će svoju funkciju obavlјati stručno, savesno, nezavisno, nepristrasno i efikasno. Te standarde mogu propisati i same sudije i država.

Sudije to čine u formi etičkih kodeksa ili principa ponašanja, u okviru svojih udruženja ili drugih oblika organizovanja. Ovako formulisani standardi predstavlјaju instrument samoregulisanja unutar pravosuđa. Nјima se propisuje kako bi sudije trebalo da obavlјaju svoju funkciju i da se ponašaju. Međutim, s obzirom na to da su ovako formulisani standardi postavlјeni suviše uopšteno (u formi principa po kojima bi sudije trebalo da se vladaju), da nisu obavezujući (jer u slučaju njihovog kršenja, sem eventualno moralne, nema druge sankcije), oni sami za sebe ne predstavlјaju dovolјnu garanciju da će sudije svoju funkciju obavlјati stručno, savesno, nezavisno, nepristrasno i efikasno.

Za razliku od ovih standarda, koji obaveze sudija propisuju na pozitivan način (kako bi trebalo da se ponašaju), država standarde za rad i ponašanje sudija određuje na negativan način, tako što pravom propisuje u kojim slučajevima su rad i ponašanje sudija neprihvatlјivi do te mere da zaslužuje da budu pravno sankcionisani. Ovakva pravom uređena odgovornost naziva se disciplinska odgovornost sudija.

Pored toga što moraju da ispolјe visok stepen profesionalnosti u radu i ponašanju, sudije kao nosioci sudske vlasti moraju biti nezavisni u svom radu. Pod nezavisnošću sudske vlasti podrazumeva se odnos između sudske vlasti i izvršne i zakonodavne vlasti u kome je zabranjeno da izvršna i zakonodavna utiču na vršenje sudske.

Uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku može biti direktan i indirektan. Direktan uticaj postoji kada se vrši uticaj na samo vršenje sudske vlasti od strane sudija, na primer kontrolom sudskih odluka ili izdavanjem uputstva sudijama kako da primenjuju zakon.

Međutim, na sudije u vršenju sudske vlasti može se uticati i na posredan način kroz uticaj na pitanja od značaja za njihov profesionalni i lični život, kao što su na primer izbor i napredovanje sudija, njihov materijalni položaj i premeštaj iz jednog u drugi sud.

Država je u obavezi da svoj pravosudni sistem uredi tako da spreči svaki nedozvolјeni uticaj, direktni i indirektni, izvršne i zakonodavne vlasti na vršenje sudske vlasti od strane sudova i sudija. Tako je Ustavom Republike Srbije propisano da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole (član 145 stav 3 i 4 Ustava), da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu i da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (član 149 Ustava). Ustavom se postavlјaju i osnovi za zakonsko uređenje onih oblasti koje predstavlјaju polјe mogućeg uticaja na sudije (na primer, izbor i premeštaj sudija, krivična i građanska odgovornost sudija). Zakonsko uređenje ovih oblasti mora biti u skladu sa tako postavlјenim ustavnim okvirom. Te odredbe ustava i zakona predstavlјaju pravne garancije nezavisnosti sudske vlasti.

Jedno od polјa mogućeg posrednog uticaja na nezavisnost sudija predstavlјa i njihova disciplinska odgovornost. Naime, „disciplinovanje“ sudija nosi sa sobom opasnost da umesto odgovornih „proizvede“ poslušne sudije. Zbog toga ova odgovornost mora biti tako uređena da onemogući da bude iskorišćena za uticaj na sudiju u vršenju sudske vlasti. U tom smislu pravila o disciplinskoj odgovornosti sudija, pored garancije da će sudije svoju funkciju obavlјati stručno, savesno i efikasno, predstavlјaju i jednu od garancija njihove nezavisnosti.

Upravo iz tog razloga pitanje disciplinske odgovornosti sudija bilo je predmet brojnih međunarodnih konvencija i preporuka. Tako su uspostavlјeni međunarodni standardi koje je možda najjasnije definisalo Konsultativno veće evropskih sudija pri Savetu Evrope u svom Mišlјenju broj 3 (2003):

„1) U svakoj zemlјi, zakonom ili statutom koji se primenjuje na sudije, treba definisati propuste koji mogu dovesti do disciplinskih sankcija, kao i disciplinski postupak koji će se voditi; 2) U pogledu disciplinskog postupka, države treba da uspostave posebno telo ili lice nadležno za prijem pritužbi, prikuplјanja izjava od sudija i donošenje odluka da li postoje osnovani razlozi koji zahtevaju pokretanje disciplinskog postupka; 3) Disciplinski postupak treba da bude vođen od strane nezavisnog tela ili tribunala, na način koji obezbeđuje pravo na odbranu; 4) Ukoliko takvo telo ili tribunal nije u isto vreme i sud, članovi takvog tela treba da budu imenovani od strane nezavisnog tela (sa pretežnom zastuplјenošću sudija izabranih na demokratski način od strane ostalih sudija); 5) Organizacija disciplinskog postupka u svakoj zemlјi treba da bude takva da omogući pravo na žalbu na odluku prvostepenog disciplinskog tela (posebnog tela, tribunala ili suda) sudu; 6) Sankcije koje su takvom telu na raspolaganju treba da budu definisane, koliko god je to precizno moguće, zakonom ili osnovnom povelјom za sudije, i treba da budu primenjene proporcionalno.“

U našem pravosudnom sistemu disciplinska odgovornost je uređena zakonom. Važeći Ustav, kao ni oni koji su mu prethodili, ne sadrži odredbe o ovoj vrsti odgovornosti. Do 1. 1. 2002. sem razrešenja od sudijske dužnosti naš pravosudni sistem nije poznavao nijedan drugi oblik odgovornosti sudija.

Zakon o sudijama koji je stupio na snagu 1. 1. 2002, a prestao da važi stupanjem na snagu sada važećeg, propisivao je mogućnost da se sudijama izreknu dve mere koje po svom karakteru predstavlјaju disciplinske sankcije (meru upozorenja i meru uklanjanja iz suda od jednog meseca do jedne godine). Međutim, sem te mogućnosti, nije imao druge odredbe koje čine obeležja disciplinske odgovornosti sudija u skladu sa međunarodnim standardima (pravila o disciplinskim organima, postupku, disciplinskim prekršajima, pravnom leku i dr.).

Kao poseban vid odgovornosti sudija, disciplinska odgovornost je u naš pravosudni sistem uvedena Zakonom o sudijama iz 2008, koji je počeo da se primenjuje od 1. 1. 2010, koji je i sada na snazi.

Iako je ovim zakonom disciplinska odgovornost sudija u osnovi uređena u skladu sa međunarodnim standardima, mišlјenja sam da je uređenje ovog vida odgovornosti potrebno sa zakonskog „podići“ na ustavni nivo. Dva su razloga koja, po mom mišlјenju, ukazuju na ovu potrebu. Prvi je taj što su posle stupanja na snagu Zakona o sudijama, koji uređuje ovu materiju, Zakonom o parničnom postupku i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisni novi disciplinski prekršaji kojima se uvodi objektivna odgovornost sudija, što je suprotno međunarodnim standardima. Drugi razlog je što je Ministarstvo pravde, u okviru najavlјenih ustavnih promena, u jednoj verziji radnog teksta na Nacrt amandmana na Ustav predložilo da disciplinski postupak protiv sudija može pokrenuti ministar nadležan za pravosuđe. Ministarstvo pravde je ovakvo rešenje izostavilo iz svoje poslednje verzije Nacrta amandmana na Ustav tek nakon „intervencije“ Venecijanske komisije, koje ga je ocenilo kao suprotno međunarodnim standardima. Međutim, nema nikakvih garancija da se takvo rešenje neće naći u budućim zakonima koji uređuju disciplinsku odgovornost sudija.

S obzirom na izneto, smatram da je neophodno Ustavom propisati okvir za uređenje disciplinske odgovornosti sudija, kao garanciju da će zakoni kojima se uređuje ova oblast biti u skladu sa međunarodnim standardima.

 

Tekst je napisan u okviru projekta Promene Ustava na putu do Evropske unije: zastupanje ustavnih promena koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji.