Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert organizovali su u utorak 13. oktobra, debatu, pod nazivom Više od izveštaja: Šta stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku u evrointegracijama, sa ciljem sumiranja analize svih aspekata Godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

Kako je ocenila Zvezdana Kovač, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, nezavisni analitičari ovaj Izveštaj ocenjuju kao realan i tačan, a vlast i njeni sledbenici kao paušalan i nefer. Ovako suprotni stavovi su sami po sebi ukazujući i pitamo se kada i da li će doći vreme da najpre vlast, ako najodgovornija, pa potom i ostali prihvate ono što je očigledno.

Debatu je otvorio dr Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert rečima da je Srbija u Evropi i da pripada EU kao punopravni član. U poslednjih godinu dana svedoci smo toga da je došlo do zastoja u procesu EI i to u oblasti osnovnih vrednosti.

Kati Piri, potpredsednica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu smatra da proširenje ostaje najbolji način za prosperitetni na Zapadni Balkan. Primetila je da je, nažalost, Srbija nastavila da nazaduje u svakom pokazatelju demokratije. Rekla je da su pregovori sa Prištinom, ali i priključenje regiona Evropskoj uniji od krucijalnog značaja za prosperitet, mir i stabilnost.

S&D Grupa u Evropskom parlamentu ostaje posvećena evropskoj perspektivi Srbije da postane država članica Evropske unije ali da ova posvećenost ne može biti jednostran posao. Dogod srpska Vlada ne implementira fundamentalne reforme demokratije, osnovnih prava i vladavine prava kroz dobronamerni angažman sa EU, uključujući i međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament, EU ne može da otvori nova pregovaračka poglavlja.

Slično tome, kada je u pitanju Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan, Piri je rekao da bilo koja sredstva koja se ne daju direktno građanima, moraju biti podložna strogim uslovljavanjima vladavine zakona, rekla je Piri.

Dodala je da, iako je verovala da je Izveštaj Komisije dao prilično objektivnu sliku Srbije, to se nije odrazilo na prezentaciju izveštaja od strane komesara Varheljija.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji kaže da smo posle 27 godina proširenja kao politike uspeli da dobijemo još jedan kriterijum. Izveštaj se piše tokom cele godine i najveći deo EK dobija i izvlači iz dokumenata Vlade Srbije koja dostavlja pisane priloge šta je urađeno u datom periodu. Potom, države članice daju svoje priloge, EK gleda izveštaje međunarodnih organizacija u Srbiji i raznih međunarodnih nevladinih organizacija, ali i izveštaje civilnog društva u Srbiji.

Srbija za politički kriterijum ima ocenu 2.2. posle 6 godina vođenja pregovora sa EU – to je slika našeg napretka. Bitno je da se definise agenda za narednu godinu koja ce ukljucivati analizu izvestaja na najvisem medjudrzavnom nivou. Nju trenutno nemamo a nova metodologija je podrazumeva.

Sonja Stojanović Gajić, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 24 i članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekla je da smo pohvaljeni po pitanju međunarodne saradnje. Srbija je treća najtraženija zemlja van EU i veruje se da imamo kompetentne ljude, koji mogu da istražuju kriminal na profesionalan način. Evropska komisija ističe da su dve najveće zamerke to što tužilaštvo i policija nisu operativno nezavisni.

Ovo što je po meni kvalitet ovogodišnjeg izveštaja je što se ocenjuje i doslednost, to je nešto na čemu je civilno društvo insistiralo. Svaki put moramo da znamo koji institucionalni mehanizam koristi civilno društvo za saradnju sa Srbijom, kako ne bi zavisio od ličnih kontakata itd. Vezano za novu metodologiju prosirenja – Srbija je prihvatila ali nemamo ni jedan zvanican dokument vlade ili drugog drzavnog organa te cemo videti u buducem periodu sta ce se desavati.  završava Stojanović Gajić

Cilj ove debate, koju su organizovali  kancelarija Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji i Crnoj Gori i Evropski pokret u Srbiji, bio je da pažljivo analizira sva ova pitanja i upozori na sve opasnosti stagniranja ili sporog napredovanja u ispunjavanju potrebnih standarda kada je reč o pristupnom procesu.

Sto se tiče daljih pregovora i otvaranja poglavlja, misljenje učesnika je da će do kraja godine biti teško otvoriti bilo koje novo poglavlje, osim ukoliko se ne dese neke velike i nepredvidjene situacije.