Pozitivan društveni uticaj koji stvaraju socijalna preduzeća kroz svoje poslovanje direktno podržavaju društveno-ekonomski razvoj zajednica, iz tog razloga, uloga države je da prepozna potrebu i značaj razvoja ovakih preduzeća, kao i da kreira adekvatne političke mere i instrumente za kreiranje podsticajnog okruženja za njihov razvoj.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Socijalne javne nabavke podrazumevaju nabavke pri kojima država kao naručilac zahteva da ponuđači pored proizvodnje dobara, pružanja usluga i izvođenja radova stvaraju pozitivan društveni uticaj ili direktno daju doprinos rešavanju nekog društvenog problema u zajednici. Upravo osnovna ideja socijalnih javnih nabavki upućuje da će se među ponuđačima najpre naći društveno odgovorne kompanije i socijalna preduzeća.

Ipak, pored zajedničkih karakteristika CSR i SE o kojima smo pisali u prethodnom blogu, u mnogim segmentima postoje specifičnosti svakog od koncepta, koje često mogu biti potpuno suprotstavljene. Razlike između CSR i SE mogu se identifikovati takođe u pet segmenata, razvojni put koncepata, postavljanje prioriteta i procena ciljeva, priroda i opseg društvenog uticaja, raspolaganje stečenim profitom i metode komunikacije sa zainteresovanom javnošću. Razlike između CSR i SE, ujedno čine i osnovu za davanje prednosti SE pri odabiru ponuđača u postupku socijalnih javnih nabavki.

Razvojni put CSR i SE

Ekonomske krize i drugi degradirajući društveno-politički fenomeni stvorili su uslove za razvoj CSR u proteklih nekoliko decenija. Sve veći broj preduzeća počeo je integrisati koncept društvene odgovornosti u poslovanje, što je rezultiralo u razvoju alata za integraciju kocepta (na primer. Standardi SA800, AA1000 i slično), kao i alata za komunikaciju rezultata ove integracije poput GRI (Global Reporting Initiative). Sa druge strane, SE se teško može postaviti na univerzalnu osnovu, kako bi se razvili modeli poslovanja, alati za merenje društvenog uticaja i poslovnog uspeha i slično, obzirom da izražen lokalni karakter i upućenost na probleme svake zajednice posebno. Takve okolnosti navode da je SE kao koncept još uvek u ranijoj razvojnoj fazi, te da postoji prostor za dalja istraživanja i prikupljanja iskustva iz praktične primene.

Postavljanje prioriteta i procena ciljeva

Polazna idejna osnova ovih preduzeća se razlikuje – ipak su CSR kompanije koje visoko prioritizuju maksimizaicju profita i svoje poslovanje usmeravaju ka profitu, uz odvajanje sredstava i napora ka davanju društvenog doprinosa. Sa druge strane, SE su te koje vrlo često prioritizuju društvenu misiju u odnosu na sticanje profita, ili ih bar postavljaju u istu ravan. Oba koncepta druše ideju o preduzećima kao subjektima koji su usmereni samo na obaveze prema svojim investitorima, dobavljačima, zaposlenima i klijentima, sa jedinom zadatkom da stvori ekonomsko bogatstvo za svoje stejkholdere. Sa druge strane, CSR teži stvaranju ekonomskog bogatstva uz povećanje osetljivosti na društvene probleme, dok SE teži stvaranju društvenog bogatstva uz korišćenje ekonomskih sredstava. Još je lakše uočiti ovu razliku analiziranjem rane faze razvoja – CSR nastaju kao komercijalne kompanije zarad ostvarivanja profita, pa tokom razvoja integrišu koncept društvene odgovornosti, dok SE nastaju sa ciljem rešavanja nekog društvenog problema, a pri osnivanju preduzeća osmišljavaju poslovni model koji ih može dovesti do tog cilja.

Priroda i opseg društvenog uticaja

Zbog svoje različite prirode, i CSR i SE imaju drugačiji uticaj na društvo. CSR se i razvio kao odgovor na negativne eksternalije koje nastaju kroz poslovanje najvećeg broja kompanija, pa se u skladu sa tim, društveni uticaj CSR često tumači kao korekcija postupaka sa negativnim društvenim/ekološkim posledicama u procesu proizvodnje dobara, pružanja usluga ili izvođenja radova. Sa druge strane SE su ta koja ne vrše korekciju u svom poslovanju pa se smatraju društveno odgovornim, već su te koje doprinose stvaranju pozitivnih društvenih promena i ishoda u zajednicama. Na primer, CSR mogu integrisati u svoju poslovnu politiku ideju o kvoti u zapošljavanju lica sa invaliditetom i u skladu sa tim adaptirati svoju poslovnu infrastrukturu, sa druge strane SE se mogu baviti upravo samo zapošljavanjem lica sa invaliditetom, uz obavezno kreiranje programa njihovog ličnog i profesionalnog razvoja.

Raspolaganje stečenim profitom

Jedna od najvidljivijih razlika između CSR i SE predstavlja način na koji upravljaju stečenim profitom. Vrlo često CSR su te koje najveći deo profita odvajaju kao zaradu deoničarima i investitorima, dok sa druge strane demokratska upravljačka struktura SE podrazumeva ograničeno raspolaganje profitom na način da se najveći deo profita vraća u organizaciju kako bi se uložilo u radne uslove, u programe ličnog i profesionalnog razvoja zaposlenih. Takođe, kada je u pitanju ulaganje u istraživanje i razvoj, CSR su često te koje će fokus staviti na razvoj proizvodnih procesa i drugih segmenata poslovanja, u cilju smanjenja troškova i povećanja ukupnog profita, dok su SE ta preduzeća koja ulažu u razvoj okruženja i uslova za rad, kako bi se uvećala dobrobit zaposlenih.

Komunikacija

CSR sve više koriste metodologiju nefinansijskog izveštavanja kao ključno sredstvo za komunikaciju rezultata njihovog društveno odogovornog poslovanja sa zainteresovanim stranama. U tom maniru CSR objašnjavaju svoju filozofiju odgovornog upravljanja i informišu javnost o preduzetim merama. Sa druge strane SE su te koje nisu primorane da razvijaju sisteme za komunikaciju svog društvenog uticaja sa javnošću, dokle god funkcionišu kao SE, obzirom da je društvena svhra postojanja SE jasna i stvarnim i potencijalnim klijentima, obzirom da se poruke o njihovoj društvenoj misiji automatski prenose kad god komuniciraju o bilo kom aspektu svojih aktivnosti u preduzeću.

Pozitivan društveni uticaj koji stvaraju socijalna preduzeća kroz svoje poslovanje direktno podržavaju društveno-ekonomski razvoj zajednica, iz tog razloga, uloga države je da prepozna potrebu i značaj razvoja ovakih preduzeća, kao i da kreira adekvatne političke mere i instrumente za kreiranje podsticajnog okruženja za njihov razvoj. Jedan od inovativnih instrumenata države za podsticanje razvoja socijalnih preduzeća, koji prati i trend održivog razvoja, predstavljaju socijalne javne nabavke.

Kakvu funkciju socijalna preduzeća imaju u primeni koncepta održivog razvoja, kao i na koji način socijalne javne nabavke predstavljaju sponu između socijalnog preduzetništva i održivog razvoja lokalnih zajednica, čitajte u našem narednom blogu.

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.