Pored doprinosa evropskoj Strategiji za rast, radna mesta, socijalnoj jednakosti i inkluziji cilj programa je takođe jačanje potencijala mladih za aktivno učešće u civilnom društvu, razvoju solidarnosti i interkulturalnom dijalogu.
Ljiljana Kolarski, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u SrbijiČini se da je danas, usled sve veće kompleknosti i brzine kojom se svet razvija, tzv. koncept “celoživotnog učenja” (Lifelong Learning) aktuelniji nego ikad. Celoživotno učenje predstavlja osnovni pristup u kreiranju obrazovnih politika država članica, jer za cilj ima unapređenje znanja, veština i kompetencija koji se odnose na sve dimenzije života pojedinaca, uključujući individualni, građanski i društveni nivo, kao i perspektivu zapošljivosti i zapošljavanja.
Zašto je ovo važno? Na ovaj način teži se uključivanju različitih aktera, poput škola, različitih institucija koje sprovode obuke, univerziteta, sindikata i preduzeća u konstruktivnu saradnju za unapređenje učenja. Upravo je na ovim idejnim osnovama zasnovan Erasmus program koji zauzima posebno mesto u obrazovnoj politici i politici za mlade EU, koje se na evropskom nivou sprovode kroz otvoreni metod koordinacije. Erasmus predstavlja program aktivnosti EU namenjen mobilnosti mladih, sa akcentom na obrazovanje, sport i obuku, koji je osnovan 1987. godine.
Proces kreiranja Erasmusa koji je danas zastupljen razvijao se tokom više decenija, a započet je 1960-ih godina prošlog veka. Najzaslužniju inicijalnu ulogu u razvijanju mreže mobilnosti za mlade širom Evrope pripisuje se profesorki Sofiji Koradi, koja je kao Fulbrajtov stipendista imala mogućnost da deo studija provede u inostranstvu. Inspirisana ličnim iskustvom odlučno je rešila da Rektorima evropskih Univerziteta ukaže na značaj programa razmene kao sastavnog dela studija koji više neće biti ograničen samo za nekolicinu već dostupan svima koji žele takvo iskustvo. U tome je uspela, te se s pravom naziva „Mama Erasmusa“ i ujedno smatra simbolom ovog programa.
Ipak, nezaobilazno je pomenuti još jednu značajnu ličnost po kojoj ceo program nosi naziv. Reč je o čuvenom holandskom filozofu, teologu, kaluđeru iz perioda Renesanse, poznatom po svom doprinosu razvoju evropske filozofske misli, a to je Erasmo Deziderijus Roterdamski. Takođe, sam naziv ERASMUS je skraćenica čiji je pun naziv EuRopean community Action Sheme for Mobility of University Students (Akciona šema mobilnosti univerzitetskih studenata u evropskoj zajednici).
Od januara 2014. godine kreiran je novi međunarodni program Evropske komisije Erasmus + koji za cilj ima obrazovanje, obuku i mobilnost mladih, kao i sklapanje saradnje sa institucijama i organizacijama iz oblasti obrazovanja, mladih i sporta i na taj način pruža priliku mladim ljudima širom Evrope da studiraju, idu na obuku, volontiraju i nađu posao u inostranstvu. Trenutno uključuje 4.000 obrazovnih ustanova iz 37 država koje su otvorile vrata za strane studente. Veoma dobre vesti odnose se na još inovativniji Erasmus + koji će biti pokrenut za period 2021-2027 sa značajno većim budžetom od čak 30 milijardi evra, duplo više od budžeta koji je bio namenjen za prethodni period.
Bitno je napomenuti da, Erasmus + nije namenjen samo studentima iz EU, već nudi pregršt mogućnosti i ljudima širom sveta koji su usmereni ka ličnom i profesionalnom razvoju u oblasti obrazovanja (studentima, nastavnom osoblju, trenerima, omladinskim radnicima, volonterima). Iz tog razloga, razlikuju se Programske i Partnerske zemlje. Programske zemlje su zemlje EU kao i Turska, Severna Makedonija, Lihtenštajn, Norveška, Island, kao i Srbija od 2019. godine, dok su Partnerske zemlje one koje su susedne zemljama EU.
Pored doprinosa evropskoj Strategiji za rast, radna mesta, socijalnoj jednakosti i inkluziji cilj programa je takođe jačanje potencijala mladih za aktivno učešće u civilnom društvu, razvoju solidarnosti i interkulturalnom dijalogu. O popularnosti samog programa, ali i njegovom kvalitetu svedoči činjenica da je od 1987. godine, kada je uveden program, do danas broj studenata porastao od svega 3.000 do neverovatnih 12 miliona koliko je planirano za period od 2021-2027, dok je tradicionalno Španija najpopularnija zemlja za razmenu koja godišnje primi 40.000 stranih studenata.
Veoma je zanimljiv dodatni program pod nazivom Erasmus Mundus koji označava zajednički osmišljene master interdisciplinarne programe. To znači da se nastava organizuje na više ustanova visokog obrazovanja iz različitih evropskih država i programi vode dobijanju zajedničke, odnosno dvostruke ili višestruke diplome. Pored velikog broja studijskih programa otvorenih za razmenu studente očekuju i stipendije koji pokrivaju mesečne troškove života tokom studija, a oni variraju u zavisnosti od države.
Srbija i ERASMUS
Republika Srbija je početkom prošle godine potpisala sporazum o punopravnom učešću u programu Erasmus plus. Iako je naša država prethodnih godina bila aktivan partner, potpisivanje sporazuma označava početak nove etape u saradnji na polju obrazovanja sa EU. Od početka programa 2014. godine Srbija je prva na Zapadnom Balkanu i po broju odobrenih projekata, i po količini sredstava i po broju ljudi koji odlaze na razmene. Broj studenata iz Srbije koji je do sada imao priliku da provede deo studija u inostranstvu iznosi 7.000 a očekuje se još veći broj sa novim programom. Promocija i primena Erasmus plus u Srbiji povereni su Fondaciji Tempus.
Sajtovi na kojima se može pronaći više informacija:
