Evropska prestonica kulture je jedan od najpoznatijih projekata Evropske Unije. Njegovo postojanje inicirala je bivša grčka ministarka kulture Melina Merkuri 1985. godine. Ideja je bila da se određeni gradovi pozicioniraju u srce kulturnog života Evrope i na taj način poboljšaju svoj status, visoko se pozicioniraju na mapi sveta, promovišu održivi turizam i dodatno se razviju kroz kulturu.

Jelena Đurić, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Takođe i stanovništvo gradova može uzeti učešće u ovom projektu kroz razne aktivnosti organizovane tokom jednogodišnjeg perioda, koliko gradovi nose titulu Evropske prestonice kulture, ili mogu čak i igrati veću ulogu utičući na razvoj svog grada.

Biti Evropska prestonica kulture unosi svež život u ove gradove podstičući njihov ekonomski, kulturni i socijalni razvoj. Mnogi od gradova, poput Lila, Esena i Glazgova, pokazali su da titula može biti sjajna prilika za obnavljanje urbanih centara, donoseći kreativnost, posetioce, ali i međunarodnu prepoznatljivost. U ovome se ogleda i dugoročan uticaj titule i to ne samo na grad, već i na čitav region.

U prilog ovome svedoče činjenice poput te da je Vroclav 2016. godine privukao jednu od najvećih investicija ikada za Evropsku prestonicu kulture i ona je iznosila oko 615 miliona eura, dok je Stravanger u Norveškoj, 2008. godine dok je nosio titulu Evropske prestonice kulture, uspeo da uspostavi razmene, kulturne saradnja i koprodukcije sa čak više od 50 zemalja.

Ukratko, projekat Evropska prestonica kulture dizajniran je kako bi:

  • Istakao bogatstvo i raznolikost kultura u Evropi;
  • Proslavio zajedničke kulturne odlike Evropljana;
  • Povećao kod građana osećaj pripadnosti zajedničkom kulturnom području;
  • Ukazao na značaj i doprinos kulture u razvoju gradova.

Pored ovoga, iskustvo je pokazalo da je gradovima koji nose ovu titulu pružena jedinstvena prilika da:

  • Podignu svoju međunarodnu prepoznatljivost i ugled;
  • Poboljšaju sopstvenu sliku u očima svojih građana;
  • Ojačaju turizam;
  • Udahnu novi život u gradsku kulturu.

Kako se postaje Evropska prestonica kuture?

Šest godina pre one u kojoj se titula dodeljuje, države članice odabrane za „domaćina“ objavljuju poziv, obično putem svojih Ministarstava za kulturu, na koji se zainteresovani gradovi prijavljuju i podnose svoje predloge na razmatranje. Podnete prijave se zatim razmatraju na osnovu utvrđenih kriterijuma od strane nezavisnih stučnjaka u oblasti kulture. Oni zatim donose odluku o tome koji gradovi ulaze u uži izbor i zahtevaju od njih da podnesu detaljnije prijave.

Kada se podnesu konačne prijave, stručnjaci se ponovo sastaju i preporučuju po jedan grad iz zemalja domaćina koji će nositi titulu nakon čega se ti gradovi proglašavaju Evropskim prestonicama kulture. Uloga Evropske komisije u izboru je da obezbedi da se postavljena pravila na nivou Evropske unije poštuju tokom čitavog procesa.

Evropske prestonice kulture su- dakle, formalno imenovane četiri godine pre one u kojoj će stvarno poneti tu titulu. Ovaj period neophodan je kako bi se isplanirao i pripremio jedan ovako kompleksan događaj. Panel nezavisnih stručnjaka, podržan od strane Evropske komisije, ima kontinuiranu ulogu tokom ove četiri godine u pružanju podrške EPK, davanju saveta i nadgledanju priprema. Na kraju ovog monitoring perioda, Panel razmatra da li će preporučiti Evropskoj komisiji da dodeli nagradu Melina Merkuri određenom gradu u iznosu od 1,5 miliona eura ili ipak ne.

Uticaj korona virusa na EPK

Pandemija korona virusa definitivno je uticala na Evropske prestonice kulture u 2020. godini- Rijeku i Galvej. Mnoge planirane manifestacije morale su biti otkazane u skladu sa merama sprečavanja širenja virusa u konkretnim zemljama. Zbog ovoga je Evropska komisija predložila Savetu i Evropskom parlamentu da se Rijeci i Galveju nošenje titule produži do 31. aprila 2021. godine, a da se davanje titule Novom Sadu, Temišvaru i Elefsini, gradovima predviđenim za EPK 2021. godine, odloži. Parlament je usvojio ovaj predlog.

Novi Sad je decenijama unazad gradio prepoznatljivost i različitost na osnovu svog multikulturalnog karaktera i na osnovu velikog broja obrazovnih i kulturnih institucija koje poseduje. Predstavlja moderan, univerzitetski, naučni, kulturni i turistički centar AP Vojvodine. Poznat je po brojnim muzejima, galerijama, pozorištima, ali i festivalima od međunarodnog značaja zbog čega je i zaslužio titulu Evropske prestonice kulture.

Program Novog Sada za 2021. godinu biće zasnovan na sloganu „Za nove mostove“. Ovaj slogan predstavlja ideju izgradnje novih mostova saradnje i razmene između umetnika i organizacija iz Novog Sada i Srbije sa kulturnom scenom Evrope. Definisana su četiri programska mosta, a neki od njih su simbolički nazvani po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evrointegracija. To su mostovi: Sloboda, Duga, Nada i Ljubav. Realizacija programa i promocija vrednosti koje on sa sobom nosi, direktno će doprineti procesu evropskih integracija Srbije.

Važno je napomenuti i da je Novi Sad grad koji je poneo titulu Evropske prestonice kulture u okviru posebnog programa za države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji. Naima, svake treće godine, pored dva grada iz država članica, po jedan grad iz država kandidata ima tu čast da bude nosilac titule EPK.