Ove nedelje delimo članke iz Nemačke, Španije, Francuske i Holandije koji reaguju na proteste u SAD-u i Evropi nakon ubistva Džordža Flojda.

Nemačka: Rasizam u Evropi

Čiponda Čimbelu iz Dojče Velea razmišlja o ubistvu Džordža Flojda i piše da se i Evropa sada mora pomiriti sa svojim rasizmom i kolonijalnom istorijom. On smatra da trenutni protesti u SAD-u i nekim evropskim gradovima pokazuju nivo frustracije koji crnci osećaju suočeni sa institucionalnim i strukturalnim rasizmom. Čimbelu navodi da su ga mnogi prijatelji kontaktirali nakon ubistva, zbog čega je shvatio da treba da rasmotri stvarnost za crnce u SAD-u i Evropi.
On želi da Evropljani više razmisle o svojim istorijskim vezama sa ropstvom i kolonijalizmom i shvate da se rasizam i diskriminacija ljudi u boji ne mogu odbaciti kao samo američko pitanje. Uprkos nastojanjima medija i obrazovnog sistema da promene percepciju ljudi o kolonijalizmu i rasi, na evropskom kontinentu još uvek postoji mala svest o rasizmu, koju dodatno pogoršava nedostatak prikupljenih podataka o ovoj temi.

Španija: Podrška mirnim protestima

El Mundo piše o podršci UN-a i EU mirnim protestima posle ubistva Džordža Flojda u SAD-u. Nemački ministar spoljnih poslova Hejko Mas saoseća sa demonstrantima, naglašavajući važnost mirnih demonstracija. Takođe je izrazio nadu da će protesti imati efekta u SAD-u. Njegova reakcija dolazi nakon što je 2.000 ljudi prisustvovalo protestu ispred američke ambasade u Berlinu.
El Mundo takođe prenosi da šef spoljne politike EU Žosep Borel podržava mirne proteste i karakteriše ubistvo Flojda kao zloupotrebu vlasti.
U međuvremenu, visoka komesarka UN-a za ljudska prava Mišel Bašele napominje da su protesti, zajedno s nesrazmerno težim uticajem pandemije na etničke manjine u SAD-u razotkrili “endemske nejednakosti”. Statistički podaci pokazuju da KOVID-19 ima poražavajući uticaj na crnu populaciju, naročito u SAD-u, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Brazilu.

Francuska: Francuzi na ulicama

U utorak se u Parizu okupilo 20.000 ljudi kako bi podržalo porodicu Adama Traorea, koji je umro u policijskom pritvoru u Parizu 2016. godine. Le Monde izveštava da je marš bio zabranjen zbog mera protiv širenja KOVID-19, što je rezultiralo hapšenjem 18 ljudi. Upitan o policijskom nasilju, francuski ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastane obećao je da će i najmanja rasistička primedba policajca dovesti do istrage. Glasnogovornica vlade, Sibet Ndiaje napomenula je da, iako su demonstracije održane u kontekstu protesta zbog ubistva Džordža Flojda u SAD-u, situacija u SAD-u i Francuskoj nije uporediva. Neki senatori osudili su miting zato što je država i dalje u vanrednoj situaciji i zabranjeno je okupljanje više od 10 ljudi. Žan-Luk Melenšon, vođa francuske levice, stao je u odbranu mladih, za koje tvrdi da su bili žrtve neprestane kontrole, nepravde i nasilja tokom postupanja francuske policije.

Holandija: Crna Holandija

Trouv je razgovarao sa Naomi Pieter, vođom holandskog ogranka pokreta BlackLivesMatter o važnosti demonstracija u ovim vremenima. Pieter kaže da, iako su holandske demonstracije rođene iz solidarnosti sa Džordžom Flojdom i afroamerikacima, one takođe imaju cilj da se bore protiv rasizma u Holandiji. Ona opisuje kako se crna žena u Holandiji često suočava sa institucionalnim rasizmom. Jedan primer je iz 2016. godine, kada je tokom protesta u Roterdamu protiv „Crnog Petra“, holandske tradicije “crnog lica”, brutalno uhapšena.
BlackLivesMatter NL pojavio se 2013. godine i posvećeni su iskorenjivanju svih oblika nasilja i diskriminacije nad crncima. To uključuje diskriminaciju na tržištu rada, u obrazovanju, od strane policije, poreske i carinske uprave.
Demonstracije u Holandiji dobile su izvestan broj negativnih ocena zbog zabrinutosti za javno zdravlje, ali Pieter kaže da je ova kritika prilično selektivan, posebno imajući u vidu istovremeno otvaranje prodavnica hardvera, plaža i baštenskih centara.