Vojni sukob između Jermenije i Azerbejdžana nedavno je nastavljen u regiji Nagorno-Karabah. Ove nedelje proučavamo austrijske, slovačke, holandske i italijanske članke o tom pitanju.

Italija: Čemu sukob?

Il Corriere della Sera izveštava o preko dve stotine smrtnih slučajeva u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana. Oba naroda krive jedan drugog za broj poginulih. Sukob je eskalirao tokom protekle nedelje, a sada uključuje rovovsko bombardovanje, kao i rakete velikog dometa. Rusija i Turska podržavaju suprotstavljene tabore, prvi podržavajući Jermene, a drugi Azerbejdžance. Jermenske rakete ruske proizvodnje padaju na Ganju, drugi po veličini grad u Azerbejdžanu, dok Azerbejdžanci pucaju turskim dronovima. Crveni krst osudio je bombardovanje civila sa obe strane. Uništene su bolnice, domovi, škole, pijace, gasovodi i vodovodna i telefonska mreža. 

Holandija: Razmera sankcija?

.

Trouw kaže da EU mora da odigra svoju ulogu i mora da pomogne u obnavljanju mira u regionu. Decenijama nakon rata oko Nagorno-Karabaha, sukob je obnovljen, a rakete su ispaljivane sa obe strane. Jermenija i Azerbejdžan su 1994. godine zaključili primirje, ali nikada nisu postigli mirovni sporazum. Ponovo se od Rusije i Turske traži da dovedu zaraćene strane za sto. Međutim, za sada Turska isporučuje oružje Azerbejdžanu, a Rusija Jermeniji. Iako se obe zemlje pridržavaju različitih religija – Jermenija je pravoslavna, a Azerbejdžan muslimanska – čini se da je sukob više etnički i kulturološki nego verski nadahnut. EU bi mogla da odigra ulogu podstičući Tursku i Rusiju (sa ili bez sankcija) da vrate mir u region.

.

Slovačka: Evropa i Nagorno-Krabah

.

Pravda piše o odnosu Južnog Kavkaza, Nagorno-Karabaha i Evropske unije. Prošle nedelje, nakon samita Evropskog saveta, čelnici EU pozvali su i Jermeniju i Azerbejdžan da odmah prekinu sukob. Obe zemlje optužene su za granatiranje civilnih ciljeva. Međutim, „pozicija EU je prilično slaba“ kako bi naterao ove zemlje da pregovaraju međusobno, rekao je Jan Cingel iz Strateške analize, jer pridruživanje EU trenutno nije prioritet za Jermeniju i Azerbejdžan. To se razlikuje od zemalja Zapadnog Balkana, gde Evropa ima značajan politički uticaj, jer, kako je rekao Cingel, „može igrati na svoju kartu proširenja“. Iako su uključeni i spoljni akteri, na primer sve veća podrška Turske Azerbejdžanu, ovom sukobu nije posvećena dovoljna pažnja: Rusija je okupirana Belorusijom, Evropa se suočava sa pandemijom, a SAD predstoje izbori.

.

Austrija: Turska i EU

Kurier izveštava o intervjuu koji su vodili list ‘Bild’ i Nikol Pašinjan, premijer Jermenije. Prema Pašinjanu, u Evropi je u ovom sukobu puno toga izašlo na videlo i ako međunarodna zajednica ne shvati ozbiljno geopolitičke posledice, Erdogan bi mogao da naruši ionako osetljiv odnos snaga u Evropi. Štaviše, optužuje turskog predsednika Erdogana za imperijalističku politiku, ukazujući na tursku umešanost u Siriju, Libiju, Mediteran, Bliski istok i Irak. Angela Merkel razgovarala je sa Pašinjanom, izrazila zabrinutost zbog eskalacije i zatražila da sve strane odmah zaustave borbu i počnu pregovore. Samoproglašena Republika Nagorno-Karabah, koja je uglavnom naseljena Jermenima, nije međunarodno priznata i prema međunarodnom pravu se smatra delom Azerbejdžana