Danas je Međunarodni dan biodiverziteta. Evropska komisija je ove nedelje takođe predstavila svoje planove za zaštitu biodiverziteta i učinili poljoprivredu i potrošnju hrane održivijom. Upoređujemo poglede iz Holandije, Nemačke, Italije i Rumunije.

Holandija: Dozvoliti prirodi da zaceli

EU je ove nedelje predstavila dva stuba svoje strategije rasta, novu Strategiju biodiverziteta i Strategiju „Od farme do stola“. De Folkskrant primećuje rast značaja sveobuhvatne obnove u evropskom Zelenom dogovoru, što može povratiti izgubljene vrste koje su ključne za ekosistem. Organizacije za zaštitu životne sredine podržavaju planove EU i ističu da se klimatske promene mogu ublažiti samo omogućavanjem prirodi da se izleči. Umesto da se oslanjaju na nove tehnologije, smanjenje CO2 u atmosferi treba da bude podržano rešenjima zasnovanim na prirodi. Ovaj pristup zahteva zaštitu i obnovu ekosistema, poput šuma ili prirodnih travnjaka, koji imaju sposobnost skladištenja CO2 i mogu ublažiti negativne efekte klimatskih promena.
Prema tom članku, prirodna rešenja već apsorbuju polovinu emisija koje je stvorio čovek. De Folkskrant takođe ističe da, iako rešenja zasnovana na prirodi nude najbolje rezultate i ekonomična su, nemaju istu vidljivost kao tehnička rešenja, koja imaju veću zaradu i popularnija su kod političara i kompanija.
Članak takođe predstavlja šest uspešnih projekata širom Evrope koji imaju za cilj obnovu prirode.

Nemačka: Lekcije iz pandemijske krize

Dojče Vele je  objavio u svom odeljku o poljskom jeziku intervju sa nemačkim naučnikom i političarem, Ernsom Ulrihom fon Vajczakerom. U razgovoru on upozorava da ne bi trebalo dozvoliti da zbog pandemije izgubimo iz vida svoje dugoročne ciljeve zaštite životne sredine, jer će klimatska kriza i gubitak biološke raznovrsnosti imati mnogo teže i dalekosežnije posledice od virusa.
Iako je optimističan da nas je kriza uzrokovana koronavirusom naučila da prilagođavamo svoje ponašanje kada smo suočeni sa neposrednim pretnjama, on se plaši da nas sama priroda naših političkih sistema vodi u zanemarivanje u mnogo većih, ali manje vidljivih pretnji, poput klimatskih promena. Takođe, on veruje da bi ova kriza trebalo da podstakne političare da više slušaju naučnike kada oblikuju politike zaštite životne sredine.
I dok je još uvek premalo medijskog izvještavanja o zaštiti biološke raznovrsnosti i resursa, on tvrdi da novinari moraju komunicirati građanima da krize životne sredine, baš poput zdravstvenih kriza, mogu u trenutku okrenuti naš život naglavačke.

Italija: Spasi maticu

Povodom obeležavanja Svetskog dana pčela, ove nedelje Republika piše o nezamenjivoj ulozi pčela u očuvanju biološke raznovrsnosti. U članku se navodi da većem broju vrsta pčela na italijanskom poluostrvu preti izumiranju, jer klimatske vanredne situacije, zagađenje vazduha i intenzivna poljoprivreda, snažno utiču na opstanak ovih, ali i mnogih drugih vrsta insekata. S obzirom da su pčele odgovorne za oprašivanje većine gajenih biljaka i za njihovu reprodukciju, negativni efekti ekoloških promena predstavljaju opasnost za očuvanje biološke raznovrsnosti, kao i za poljoprivredni sektor.
Italijanski pčelari takođe su upozoravali su EU da pčele proizvode sve manje i manje meda, jer se ekosistemi sve više uništavaju. Iz tog razloga, italijansko ekološko udruženje Legambijente pokrenulo je kampanju „Spasi maticu“, pozivajući Evropsku komisiju da promoviše održive poljoprivredne sisteme koji štite biološku raznovrsnost i da ograniči upotrebu pesticida u poljoprivredi.

Rumunija: Evropska pustinja

Digi24 donosi članak o suvom vremenu koje trenutno uništava useve, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U nekim delovima Rumunije i Poljske vlada najgora suša u poslednjih 100 godina, a u Češkoj čak u poslednjih 500 godina, navodi se u članku. Dok situacija izaziva zabrinutost zbog bezbednosti hrane, češki predsednik Miloš Zeman, tvrdi da trenutna suša predstavlja veću pretnju regionu od pandemije.
U Rumuniji, drugom najvećem izvozniku pšenice u EU, prognoze pokazuju da bi ove godine žetva mogla biti upola manja od uobičajene količine, što je dovelo do zabrane izvoza pšenice u zemlje koje nisu članice EU. Zabrana je ukinuta nakon nedelju dana, ali će verovatno biti ponovo uvedena ako se situacija ne popravi.
Poljski prinosi žita ove bi godine trebalo da padnu za više od 8%, a zemlja je zatražila veću podršku za svoju poljoprivredu iz budžeta EU. Pored toga, poljska vlada razmatra povećanje cena hrane za 15%. Suša može dovesti do najdublje ekonomske recesije u regionu od pada komunizma.