Ekonomski forum EPuS i Politički forum EPuS, izveštaj sa radionice:

Siromaštvo u SRJ danas

Radionica Siromaštvo u SRJ danas, u organizaciji Ekonomskog Foruma i Političkog Foruma pri Evropskom pokretu u Srbiji, održana je 12. aprila 2001.

Utvrđen je sledeći program:

• Danijel Pantić, generalni sekretar, Evropski pokret u Srbiji: Uvodna reč
• Fransoa Fridrih, zamenik specijalnog predstavnika generalnog sekretara Saveta Evrope u Beogradu: "Siromaštvo i ljudska prava- Evropska socijalna karta"
• Goran Cetinić, predsednik Ekonomskog Foruma, Evropski pokret u Srbiji: "Ekonomski aspekti siromaštva"
• Prof. Dr Srđan Bogosavljević, direktor, Strategic marketing and Media Research Institut, Beograd: "Indikatori siromaštva u SRJ"
• Filip O' Kif, Svetska banka: "Siromaštvo u jugoistočnoj i centralnoj Evropi u devedesetim: "Regionalna dinamika i implikacije za SRJ"
• Diskusija

Danijel Pantić je u uvodnoj reči rekao da SRJ danas nedostaje jasan pravac makroekonomske politike i da se nova DOS-ova vlada nalazi u opasnosti da izgubi poverenje. Civilni sektor zbog toga ima zadatak da pomogne donošenju društvenog konsenzusa, radi lakšeg prevazilaženja tranzicijske recesije.

G. Fransoa Fridrih je govorio o Evropskoj socijalnoj karti kao osnovi građanskih prava u Evropi. Do sada je kartu potpisalo dvadeset zemalja. Osnovni cilj karte je da omogući realizaciju sledećih principa: pravo na rad za svakoga, pravo na nepristrasne radne uslove, pravo na bezbedne i zdrave radne uslove, pravo na pristojan prihod i još trideset građanskih prava koja pomažu građanima Evropske Unije da ne budu siromašni.

Goran Cetinić je naglasio da je siromaštvo u Jugoslaviji eksplodiralo u poslednjoj deceniji i da je šest puta veće od evropskog proseka. Ne samo što jedna trećina građana Jugoslavije živi ispod linije siromaštva nego druga trećina živi na veoma malim prihodima, možda ne većim od tri do pet dolara dnevno. Izlaz je u ekonomskom rastu usmerenom na siromašne. Nažalost, sadašnja vlada ne pokazuje dovoljno brige i ne preduzima dovoljno interesa niti strateških akcija protiv siromaštva, jer su politički problemi još uvek dominantna briga sadašnjih vlasti.

Prof. Srđan Bogosavljević je istakao da je izuzetno važno doći do tačnih podataka o siromaštvu, što sa sadašnjom praksom Saveznog zavoda za statistiku nije moguće izvesti. Mnogo ljudi u Jugoslaviji ne živi od redovnih prihoda, već od prodaje imanja u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. Oko milion domaćinstava u Srbiji živi ispod linije siromaštva i nema šansu da se popne u višu kategoriju ako ne počne ozbiljan ekonomski razvoj.

Filip O' Kif je naglasio da siromaštvo prati socijalna nejednakost, koja je takođe ozbiljan problem, pogotovo u zemljama u tranziciji. U SRJ postoji potreba za razvojem konkurentnog privatnog, obrazovnog i zdravstvenog sektora i tržišta radne snage, kao i za institucionalnim promenama u pravcu profesionalne i kompetentne vlade, da bi se siromaštvo smanjilo. Glavni prioritet u eliminisanju siromaštva je ekonomski rast sa većim usmerenjem na siromašne.

Posle diskusije su usvojeni sledeći zaključci:

• život iznad linije je osnovno građansko pravo
• siromaštvo je u Jugoslaviji veoma rašireno i ta činjenica zahteva mnogo veću pažnju države nego što je danas slučaj
• javnih podataka o siromaštvu nema i država bi trebalo preko Saveznog zavoda za statistiku da dopuni prikupljanje i diseminaciju podataka te da ih prilagodi svetskim standardima i kriterijumima merenja siromaštva
• problemu siromaštva treba prići kao ekonomskom i razvojnom problemu, a ne samo ili ne prevashodno kao socijalnom problemu. Socijalna rešenja nisu trajna rešenja za siromašne, samo ekonomski rast može trajno rešiti njihov status.
• ekonomski rast usmeren na siromašne treba da bude vladina strategija za eliminaciju siromaštva. Da bi se to postiglo važno je da za početak vlada prvo prihvati, a zatim uloži ozbiljne napore u popularizaciju takvog koncepta ekonomskog rasta, kako u sopstvenim institucijama tako i u lokalnim institucijama i entitetima.