TANJUG 11. 02 . 2003.

Nema političkog konsenzusa za približavanje EU

Predsednik Odbora savezne skupštine za evropske integracije Miroslav Filipović ocenio je danas da je problem u približavanju i ulasku Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju (EU) što postoje stranke koje se s tim ne slažu tako da nema političkog konsenzusa o tom pitanju.

Učestvujuchi u raspravi za okruglim stolom, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, Filipović je rekao da naša država ne mora ući u NATO, ali da je što skoriji ulazak u Partnerstvo za mir veoma važan da bi se približili Evropi i ušli u EU.

Uticaj EU na situaciju na Kosovu i u Bosni će rasti, dok će uticaj SAD, iako se oni neće sasvim povući iz tih područja, opasti, pa je zato neophodan ulazak naše države u Partnerstvo za mir, kazao je Filipović.

On je ocenio da naša država ne može u približavanju EU stići Bugarsku i Rumuniju, ali da je za taj proces neophodno "motivisati ljude".

Filipović je ukazao da kod nas postoji predominacija izvršne vlasti, da su mnogi poslanici u parlamentu istovremeno i ministri i predsednici raznih upravnih odbora.

On smatra da je pored zahvata u oblasti ekonomije, potreban ogroman rad na donošenju novih zakona i njihovoj harmonizaciji, da je važna demokratizacija celog sektora bezbednosti, vojske i policije, a da je ključni uslov saradnja sa Haškim tribunalom.

Filipović je podsetio da je skupštinski Odbora za evropske integracije osnovan u novembru prošle godine, naglasivši da radikali i opozicione stranke nijedan zakon u parlamentu nisu podržali i da to više nije ni opstrukcija, nego destrukcija.

Demokratija i stabilnost najvažniji u približavanju EU

Učvršćivanje demokratije, povećanje sveukupne stabilnosti u regionu, zakonodavne i ekonomske reforme, ulazak u tržišnu utakmicu, neophodni su Srbiji i Crnoj Gori, kako bi se približili Evropi i ušli u Evropsku uniju (EU), ocenili su danas učesnici rasprave za "okruglim stolom", koju je u Beogradu organizovao Evropski pokret u Srbiji.

Rasprava "za okruglim stolom" organizovana je povodom odluke EU, donete u decembru, o prvom velikom proširenju Unije, kojim je obuhvaćeno i osam država Istočnog bloka i koja će, kako je ocenjeno, imati dalekosežne i višestruke posledice po Srbiju i Crnu Goru i region "zapadnog Balkana".

Prema rečima savetnika u Delegaciji Evropske komisije u Beogradu Viljema Blankerta (Blankert), brzina kojom će Srbija i Crna Gora ući u EU više zavisi od nje same, a manje od te međunarodne organizacije

Dr Mihailo Crnobrnja iz Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom Srbije upozorio je da je naše priblizzavanje EU, u poslednjih godinu dana, usporeno zbog toga što se kod nas reforme i zakoni, kako je ocenio, ne donose potrebnom brzinom.

On smatra da će prijem Srbije i Crne Gore u EU biti odložen, a da će "naredni talas" prijema u EU, u kojem su Bugarska i Rumunija, umesto u januaru 2.007. biti pomeren za 2.008. godinu.

Upozoravajući da naša zemlja u ovom trenutku nema konkurentnu robu i da nije završen proces privatizacije, prof. Radovan Vukadinović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu procenio je da će prijemom desetak novih država u EU pojaviti problem povećanja migracija radne snage.

Ukazujući da u novu odrednicu "Zapadnog Balkana" ulaze SFRJ bez Slovenije, ali sa Albanijom, predsednik Evropskog pokreta Živorad Kovačević istakao je da je teško precizirati rokove ulaska naše države u EU.

Prema rečima Duška Lopandicha, Savet u Solunu, koji će biti održan 21. juna, trebalo bi jasno da naznači da su zemlje zapadnog Balkana potencijalni kandidati za članstvo u EU.

Član Odbora za medjunarodne odnose u Skupštini Srbije Srdjan Petrović ocenio je da je potreban "otvoreniji odnos" prema Haškom tribunalu i da se usvajanjem Ustavne povelje otvara put formiranju i aktivnijem radu Odbora za medjunarodne integracije u republičkom parlamentu.