Izveštaj sa radionice

Uloga međunarodnih finansijskih institucija (IFI) u obnovi jugoistočne Evrope

(Beograd 22.04.2000., prostorije Evropskog pokreta u Srbiji)

U organizaciji Ekonomskog i Političkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji održana je 22. aprila 2000 godine radionica "Uloga međunarodnih finansijskih institucija (IFI) u obnovi jugoistočne Evrope". Cilj radionice bio je da bolje upozna javnost u SRJ sa stvarnim aktivnostima IFI u regionu jugoistocne Evrope i Ex Yu te o rezultatima donatorske konferencije Pakta stabilnosti, jer u SRJ ove informacije nisu dostupne javnosti.

I

Evropska investiciona banka je oformila radnu grupu za Balkan, koja je septembra prošle godine objavila studiju o razvoju regionalne infrastrukture i definisanju mogućih prioritetnih projekata. Studija obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, SR Jugoslaviju, Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju.

Kapital EIB iznosi 100 milijardi eura, a njen glavni zadatak je da, kao suinvestitor, dugoročnim kreditima doprinosi integraciji članica Evropske unije. Ona nema neregionalne osnivače I neprofitna je institucija. Naglasak njene politike su investicioni projekti uključujući one koji doprinose regionalnom povezivanju i razvoju (doprinosi koheziji Evropske unije), naročito u oblastima transevropske infrastrukturne mreže, energetike i malih i srednjih preduzeća, pa se odobravaju krediti za investicione projekte i van teritorije njenih članica. Konkretno, u periodu od 1994. do 1998. godine, u zemlje centralne i istočne Evrope koje nameravaju da pristupe Uniji, investirano je 7 milijardi eura najviše u rekonstrukciju infrastrukture i razvoju pan evropskih koridora.

Prema rečima Dragana Vukovića, specijalnog savetnika Udruženja banaka Jugoslavije, s obzirom da su transevropski projekti skupi i dugoročni, Banka je donela specijalne mere produženja rokova kredita i grejs perioda za otplatu glavnice i plaćanje kamata preko uobičajenih limita. Kada je u pitanju Balkan, akcenat je na poboljšanju transportnih mreža između regiona, susednih zemalja i članica EU. Prioritet je dobilo osam glavnih transportnih koridora i reaktiviranje Dunava, kao velike međunarodne transportne arterije. U oblasti energetike i vodnog sektora insistira se na povezivanju nacionalnih mreža, a u oblasti telekomunikacije ostavljeno je privatnom sektoru da bude ključni izvora kapitala.

Evropska banka za obnovu i razvoj je osnovana 1991. godine, da pomaže tranziciju bivših socijalističkih zemalja. Banka deluje u 26 zemalja, a u regionu jugoistočne Evrope njen ukupan angažman krajem prošle godine je iznosio 2,7 milijardi eura, od čega 1,2 milijarde u privatnom sektoru. Kako je istakao Goran Cetinić, predsednik Ekonomskog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, EBRD igra ključnu ulogu u investiranju u privatni sektor, ali je njena pažnja u regionu usmerena i na kormercijalno finansiranje infrastrukture i obezbeđivanje mikrokredita i kredita malim i srednjim preduzećima, kroz mrežu specijalizovanih banaka u državama regiona. Osim što je direktan investitor, banka je i važan katalizator ulaganja drugih investitora u balkanski region. Njeno delovanje je bilateralno i regionalno.

U operativnom poslovanju Banka polazi od specifičnih potreba pojedinih zemalja i dostignutog nivoa tranzicije u njima. Tako je u Albaniji, krajem prošle godine, EBRD imala odobrenih 103 miliona eura za projekate ukupne vrednosti 464 miliona eura uglavnom za pionirske projekte razvoja finansijskog sektora, osnivanjem novih privatnih finansijskih institucija. Takođe se koncentriše na infrastrukturu koja je podrška razvoju privatnog sektora, a to su transport, telekomunikacije i energija.

Do kraja 1999 godine odobrila je 74,4 miliona eura za Bosnu i Hercegovinu i to za 8 projekata ukupne vrednosti 330 miliona eura. Sredstva su na početku bila koncentrisana na obnovu infrastrukture, da bi se od 1997. godine težište prebacilo na privatni sektor. U finansijskom sektoru, Banka se orijentiše na investicije u akcije banaka i na nalaženje banaka koje imaju potencijale za razvoj, posebno u Republici Srpskoj.

Glavni ciljevi u Bugarskoj su nastavak privatizacije, naročito kroz saradnju sa lokalnim bankama i jačanjem investicija u akcije. EBRD namerava da bude vodeći subjekt u privatizaciji preostalih državnih banaka i da pomogne penzijsku reformu, jačanjem institucionalnih kapaciteta i poboljšavanjem upravljanja privatnim penzionim fondovima. U Rumuniji i Makedoniji glavni ciljevi su razvoj privatnog sektora, rekonstrukcija bankarskog sistema i ključne infrastrukturne investicije koje pogoduju razvoju preduzetništva. U Hrvatskoj, Banka je u priodu od 1994. do kraja 1999. godine, finansijski pomogla 26 projekata investiranjem 517 miliona eura, od čega u programe razvoja malih i srednjih preduzeća oko 175 miliona dolara.

Svetska banka, je stub i glavni usmeritelj globalnog ponašanja u sferi kapitala, naglasio je dr Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Iako su njene aktivnosti vrlo raznolike, osnovna politika prema balkanskim zemljama je zasnovana na stvaranju infrastrukturnog ambijenta, pogodnog za ulaganje privatnog kapitala. Najnovija studija Svetske banke o jugoistočnoj Evropi potencira liberalizaciju trgovine, kako među zemljama regiona, tako i između regiona i Evropske Unije. Velika pažnja je posvećena i socijalnoj politici, koja se pokazala kao jedna od najslabijih karika u procesu tranzicije. Međunarodna finansijska korporacija-IFC, filijala Svetske banke zadužena za unapređenje privatnih ulaganja nekad je bila prisutna u Jugoslaviji I zajedno sa Svetskom bankom pomogla realizaciji projekata visokog standarda što je od posebne razvojne važnosti i doprinosi višoj konkurentnosti nacionalne privrede. Danas politički uslovi zaustavljaju razvoj I širi se civilizacijksi gep u komunikaciji sa svetskim finansijskim sektorom.

Donatorska konferencija je jasno istakla prioritete međunarodnih finansijskih institucija, ali i želju da se preduprede loša iskustva ranijih inicijativa i poveća efektivnost uloženog novca, ocenila je dr Jelica Minić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji. Pored vladinog i finansijskog sektora, u postojeće ugovorne aranžmane uključene su i nevladine organizacije i privatni biznis. Po prvi put su predstavnici biznisa uključeni u dizajniranje nekih važnih mehanizama realizacije, formiranjem tela od dvadeset predstavnika iz Evrope, Amerike, Japana i jugoistočne Evrope. Osim investicija u infrastrukturu, predviđena je i realizacija ekoloških projekata i profesionalno obrazovanje i obuka kadrova. Jasno je da velika industrijska postrojenja ne mogu da računaju na značajnije investicije i da je težište na privatnom sektoru i pospešivanju preduzetništva. Uočljivo je i to da su odobrena velika sredstva za demokratizaciju i podizanje nivoa ljudskih prava, za rekonstrukciju temeljnih institucionalnih mehanizama i pospešivanje međusobne saradnje u regionu.

Akcenat je I na pomoći i edukaciji lokalnih vlasti, civilnog sektora i medija, što je jedna od retkih oblasti u kojoj je predviđena saradnja sa Srbijom. S obzirom na postojeće uslove kod nas, demokratski blok u Srbiji će se uključivati u rad regiona preko regionalnih centara koji se formiraju u našem susedstvu.

Dr Predrag Simić predstavnik srpske opozicije u posmatračkoj delegaciji na donatorskoj konferenciji istakao je da je Evropska unija pokazala da je bolje nego ikada do sada shvatila pravila igre u ovom regionu i rešila da ih usaglasi sa sopstvenim interesima. Ono što bi javnosti u Srbiji trebalo da bude jasno je činejnica da će produžena politička I ekonomska izolacija Srbije definitivno usmeriti investicijski kapital u susedne zemlje, naročito u infrastrukturne projekte.

Rapodela finansijskih sredstava za tzv. projekte brzog početka, usvojene na donatorskoj konferenciji u Briselu, po zemljama regiona je sledeća: Albanija 112 miliona eura, Bosna i Hercegovina 100, Bugarska 160, Hrvatska 134, Kosovo 43, Crna Gora15, Makedonija 104, dok je za regionalne projekte predviđeno 107, a za reaktiviranje Dunava 25 miliona eura. Pošto su u pitanju infrastrukturni prokjekti, od ukupnog iznosa putnoj mreži je namenjeno 805 miliona eura, železnici 39, rečnim putevima 30, aerotransportu 155, energetici 36, vodnoj mreži 63, a za sektore gasa, nafte i telekomunikacija ukupan iznos je 3 miliona eura.

II

Radionica je pokazala da na području balkana se odvija finansijska aktivnost u koju Jugoslavija ne samo da nije uključena nego o njoj nije niti obaveštena. Samim tim, ne poznavajući potencijalne gibitke niko u Jugoslaviji ne meri niti brine o ogromnim razvojnim gubicima zbog obilaska finansijskih sredstva oko ovog područja. Tri velike svetske banke EIB; EBRD I WB danas deluju I bilateralno I multilateralno u svim zemljam jugoistočne Evrope osim u Jugoslaviji, potstičući ekonomsku aktivnost u njima I stimulirajući ostale finansijere da ulažu u zemlje regiona. Dugoročni prekid odnosa s međunarodnim kapitalom snažno je smanjio apsorpcioni kapacitet domaće privrede oborivši joj nekad visoku konkurentnost, jednu od najviših u bivšim socijalističkim zemljama. Prekid komunikacije sa svetskim finansijskim tržištem civilizacijski je gep koji je tesko nadoknaditi i neminovno znači drastično zaostajanje za razvojem drugih zemalja regiona.

Ekonomski forum Evropskog pokreta pokušaće ştupiti u kontakt sa IFI I ispitati mogučnost direkte ili bar indirektne komunikacije s njima radi eventualnog nalazenja kanala saradnje ili bar metoda pripreme za buduću saradnju. Aktivnosti informisanja domaće¸javnosti o politici I praksi IFI Ekonomski forum će pojačati, a posebno će se obratiti pažnja na nalaženje mogučnosti kontaktiranja malih I srednjih preduzeća sa međunarodnim izvorima investicionih sredstava.

Na radionici je jasno istaknuto da je isključenje SRJ iz aktivnosti Pakta stabilnosti i iz aktivnosti IFI osim ogromnih gubitaka dovelo do odlaganja razvoja, te da nastavak ovakvog statusa Jugoslavije ima pogubne dugoročne posledice, jer će ovekovečiti ekonomsku, tranzitnu, tehnološku i infrastrukturnu marginalizaciju Jugoslavije na Balkanu, a time i kulturnu i civilizacijsku i zadržati po mnogim pokazateljima zemlju na poslednjem mestu među 12 zemalja Jugoistočnog regiona.