Za rezervisane javne nabavke adekvatne su one organizacije u kojima lica sa invaliditetom čine najmanje 30% zaposlenih, pa to otvara pitanja poput razlika u zapošljavanju i angažovanju, ukupnom broju zaposlenih i strogoj fokusinarosti koncepta na lica sa invaliditetom uz isključivanje drugih oblika društvene i ekonomske ugroženosti i sl. Socijalne javne nabavke uspostavile bi šire okvire i podrzaumevale bi i tipove socijalnih preduzeća koja se ne bave direktnim zapošljavanjem marginalizovanih grupa, kao i druga marginalizovana lica, pred lica sa invaliditetom.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Infografik: Zašto socijalna preduzeća ne učestvuju u javnim nabavkama

Da bi dokazali da upravo javne nabavke mogu biti snažan instrument za postizanje bolje budućnosti naših zajednica, prvo smo prikazali primere lokalnih zajednica u Evropi koji primenjuju koncept “Socijalnih javnih nabavki”, potom smo objasnili zašto je država ta koja može kroz javne nabavke doprineti postizanju održivog razvoja iz perspektive društvenog razvoja, osvrnuli smo se i na domaću praksu i kriterijume javnih nabavki, a na posletku, objasnili i kako primena koncepta socijalnih javnih nabavki može da podstakne razvoj socijalnih preduzeća, ekonomskih subjekata koji prioritizuju društvenu korist u odnosu na profit.

U seriji infografika o učešću socijalnih preduzeća u javnim nabavkama, prvom infografikom je prikazano kako izgleda socijalno preduzeće u Srbiji u 2019.godini. Potom je niz nastavljen drugim infografikom o tome kako socijalna preduzeća vide javne nabavke i da li ih smatraju alatom koji im može pomoći u razvoju. Treći infografik u nizu je prikaz iskustva socijalnih preduzeća koja su do sada učestvovala u javnim nabavkama. Serija infografika o učešću socijalnih preduzeća u javnim nabavkama završava se četvrtim infografikom: prikazom stavova socijalnih preduzeća koja do sada nisu učestvovala u javnim nabavkama o potencijalnom učešću u budućnosti.

Iako nije sporno da socijalna preduzeća prepoznaju javne nabavke kao prostor za dalji razvoj, prepreke su sistemske i više institucionalne: izrazita kompleksnost procedura i izostanak sistemskog informisanja o javnim nabavkama. U prilog tome govori i nepoznavanje koncepta rezervisanih javnih nabavki kao nabavki koje se od opštih razlikuju po tome što se kao ponuđači mogu prijaviti samo one ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, ako ta lica čine najmanje 30% zaposlenih. Nakon serije infografika, zaključci u prvi plan stavljaju potrebu za unapređenje sistemskog informisanja o javnim nabavkama i potrebu za pojašnjenjem same procedure i zahtevanih uslova na konkursu. Koliko su rezervisane javne nabavke adekvatan državni instrument za podsticanje veće brige o najugroženijima, govori to da u većini slučaveja socijalna preduzeća u najširem smislu, uopšte nisu upoznata sa tim konceptom. Uočavanje mana rezervisanih javnih nabavki može se otpočeti i analizom privrednih subjekata za kojima su namenjene. Za rezervisane javne nabavke adekvatne su one organizacije u kojima lica sa invaliditetom čine najmanje 30% zaposlenih, pa to otvara pitanja poput razlika u zapošljavanju i angažovanju, ukupnom broju zaposlenih i strogoj fokusinarosti koncepta na lica sa invaliditetom uz isključivanje drugih oblika društvene i ekonomske ugroženosti i sl. Socijalne javne nabavke uspostavile bi šire okvire i podrzaumevale bi i tipove socijalnih preduzeća koja se ne bave direktnim zapošljavanjem marginalizovanih grupa, kao i druga marginalizovana lica, pred lica sa invaliditetom. Više o rezervisanim javnim nabavkama i razlikom u odnosu na socijalne javne nabavke u narednom EPUS blog-u.

U  nastavku sledi treći od četiri u nizu infografika koji ilustruju dosadašnja iskustva i mogućnosti učešća socijalnih preduzeća u javnim nabavkama:

No.1. Kapaciteti socijalnih preduzeća za učešće u javnim nabavkama;

No.2. Nivo informisanosti socijalnih preudzeća o proceduri javnih nabavki i obim učešća socijalnih preduzeća u javnim nabavkama;

No.3. Iskustva socijalnih preduzeća koja su do sada učestvovala u javnim nabvkama;

No.4. Iskustva socijalnih preduzeća koja do sada nisu učestvovala u javnim nabavkama.

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.