Ako pođemo od pretpostavke da je 2025. zaista godina u kojoj bi Srbija mogla da postane 28. članica EU, onda bi to moglo da označi kraj jednog dugog marša koji se zove tranzicija, za koji se retko ko seća kada je zapravo i započeo u Srbiji, izjavila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.
„Iako ne postoji jasna granica kada je neka zemlja završila prelaz iz socijalističke u tržišnu privredu, ipak se smatra da se tranzicija završava onda kada se završi privatizacija, uspostavi finansijska disciplina, jasno definišu vlasnička prava, izmeste socijalne funkcije iz preduzeća, obezbedi solidna politika konkurencije, a politika državne pomoći bude dovedena na neki evropski prosek“, poručila je Grubješić na debati „Srbija i EU: politički i ekonomski odnosi“, održanoj u Kraljevu.
Grubješić je primetila da nijedna od zemalja Zapadnog Balkana još nije postala funkcionalna tržišna privreda, bez obzira što su tokom poslednjih 20-ak godina sprovele manje-više sve reforme koje su od njih tražili i EU, i MMF, i Svetska banka u okviru tzv. „Vašingtonskog konsenzusa“.
„Nijedna se čak nije približila životnom standardu ni onih najsiromašnijih zemalja članica EU. Štaviše, žalosno je, ali istinito, da Srbija i Crna Gora ne mogu da se vrate ni na standarde i ekonomske pokazatelje koje su imale na početku tranzicije. Namera tvoraca Vašingtonskog konsenzusa bila je do kroz ekonomske reforme, usvajanje ekonomskih zakona i podršku demokratskim institucijama dovedu do brže ekonomske integracije regiona u evropsko tržište, ali do toga nažalost nije došlo“, kazala je ona.
Podsetivši da se u Strategiji EU za Zapadni Balkan konstatuju tri ključne slabosti regiona, poput opšteg pada demokratskih vrednosti, nepostojanja funkcionalne tržišne privrede i bilateralnih sporova, Grubješić je kazala da je u njoj ipak izbačena mogućnost otvaranja strukturnih fondova pre ulaska u članstvo, kao i mogućnost otvaranja tržišta rada, ali da je ostavljena mogućnost korišćenja pretpristupnih IPA fondova.
„Primera radi, u periodu 2014-2020. godine Srbija dobija 1,5 milijardi evra iz pristupnih IPA fondova, a za isti taj period Bugarska iz strukturnih fondova povlači 10 milijardi evra. Otvaranje strukturnih fondova bi bilo značajno jer bi ne samo poboljšalo ekonomske pokazatelje u Srbiji, nego bismo se i mi svi osposobili za korišćenje strukturnih fondova i pripremili za sam ulazak zemlje u EU“, kazala je Grubješić.
„Iz IPA fondova dobijamo godišnje 200 miliona evra i taj iznos se gotovo u celosti koristi za podršku administrativnim i drugim institucionalnim reformama, a najmanje ide za transport, energetiku, konkurentonst, inovacije, poljoprivredu, ruralni razvoj, socijalnu politiku i zapošljavanje. Od 200 miliona evra godišnje vi ne možete neku ozbiljniju strukturu ni da izgradite na teritoriji Srbije“, dodala je ona.
Srbiji je, kako je istakla, potreban „herojski rast“ od pet do šest odsto godišnje da bi za nekih 15-20 godina dostigla evropski prosek, dok bi sa rastom nižim od toga za takvo nešto bilo potrebno i čitavih 60 godina.
„Stopa rasta je u prošloj godini u Srbiji iznosila 1.9 odsto, za ovu godinu MMF predviđa tri odsto, a slična je situacija i u zemljama u okruženju“, podsetila je ona.
Govoreći o pregovaračkom procesu, ona je kazala da „po novom sistemu EU poglavlja 23, 24 i 35 imaju suspenzivnu snagu“, što znači da ukoliko nema napretka u ostvarivanju vladavine prava, bezbednosti i dijalogu sa Prištinom, pitanje otvaranja ostalih može da bude dovedeno u pitanje.
Po njenim rečima, značaj Unije za Srbiju je ipak nesumnjiv, što potvrđuje i činjenica da su sve vlade posle 2000. godine članstvo u EU proglašavale strateškim opredeljenjem.
„Period pred nama treba iskoristiti za povratak poverenja u evropski put Srbije, ne na način da svi postanemo evrofili i recitujemo kako Evropska unija nema alternativu, već da na racionalan i argumentovan način odgovorimo na ovo povećano interesovanje EU za Zapadni Balkan, jer interes EU je da ima Srbiju pored sebe, kao što je i interes Srbije da završi ovaj dug i iscrpljujući marš ka Briselu“, poručila je ona.
Potpredsednik EPuS Vladimir Međak je ukazao da je suština evrointegracija harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU i naglasio važnost njegove dosledne primene.
Međak je ukazao na značaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), s obzirom da nam on garantuje, daje pravnu sigurnost i mogućnost da pristupimo tržištu Evropske unije i izvezemo sve ono što ima kvalitet.
Samo ukidanje carina je, kako je objasnio, nedovoljan uslov da bi se izašlo na nečije tržište, a veliki problem Srbije je i to što još nije članica Svetske trgovinske organizacije.
„Evropskoj uniji je važno da očuva stabilnost na našim prostorima. Pitanja bezbednosti, kao što su organizovani kriminal, terorizam, ilegalne migracije, značajna su u odnosima EU i regiona. Procenjuje se da 1,7 milijardi evra godišnje zarađuju trgovci koji posreduju švercu u regionu“, kazala je profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević.
Kovačević je rekla da pregovori sa EU idu u prilog građanima, jer Unija analizira stanje u institucijama i tako nas proverava i „tera“ da budemo efikasniji. Ona nas stimuliše da uređenijim, snažnijim sistemom doprinesemo bezbednosti.
Debata u Kraljevu deo je serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo.
Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.