Mladi u Srbiji, iako duboko zabrinuti situacijom u društvu, biraju da ostanu po strani i ne učestvuju aktivno u društvenim i političkim dešavanjima. Prema istraživanju KOMS-a, skoro svaka 5 mlada osoba potpuno je nezainteresovana za politiku. Svake godine taj broj raste, dok procenat onih koji na izbore izlaze opada.

Anja Anđušić, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Pored globalnog virusa, uvođenja vanrednog stanja i nacionalnih tenzija sa Crnom Gorom koji su nas ove godine zaokupirali, tačno 20 dana deli nas i od parlamentarnih izbora.

Mladi u Srbiji, iako duboko zabrinuti situacijom u društvu, biraju da ostanu po strani i ne učestvuju aktivno u društvenim i političkim dešavanjima. Prema istraživanju KOMS-a, skoro svaka 5 mlada osoba potpuno je nezainteresovana za politiku. Svake godine taj broj raste, dok procenat onih koji na izbore izlaze opada.

Te mlade ljude odgajila je generacija koja se pre 20 godina borila za suštinsku promenu sistema i demokratizaciju Srbije, ljudi koji u tom trenutku nisu zamišljali budućnost koju mi trenutno živimo. Danas, mladi prihvataju status quo, duboko verujući da ne mogu ništa da promene, dok ostaju fokusirani na svoje lične živote. Čak 67% mladih veruje da nema nikakvog uticaja na političke procese i odluke.

Najčešći razlog zbog kog ne izlaze na izbore je jer su “svi političari isti i ne rade u interesu građana”.

 

Šta kandidati nude mladima?

Najveći broj stranaka koje su se kandidovale na predstojećim izborima nemaju u svom programu poseban segment posvećen mladima, često se gotovo i ne spominju kao zasebna kategorija u predlozima politika. Tako je u programima Srpske radikalne stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, Srpskog patriotskog saveza, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Stranke moderne Srbije, SDA Sandžaka i Srpske stranke zavetnici.

Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Dveri i Stranka slobode i pravde takođe u svojim programima nemaju posebno razrađenu politiku za mlade.

Pored Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji u sklopu programa imaju akcioni plan politike za mlade, nekoliko stranaka (Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Pokret obnove kraljevine Srbije, Demokratski savez Srbije..) uključilo je u svoje programe kratak segment o mladima. Negde duboko zakopano u programima ovih stranaka ostalo je i malo prostora za dijalog na ovu temu. Većina njih se po svemu sudeći zalaže upravo za rešavanje problema koje mladi ističu kao najveće sa kojima se susreću – odlazak iz zemlje, manjak obrazovanja, neravnopravno učešće u političkom životu…

Ipak, često to malo mesta za mlade u programima stranaka popune floskule kako bi se zadovoljila forma, dok je gotovo nemoguće naići na konkretne ideje koje bi doprinele rešavanju realnih problema. Tako gotovo sve stranke govore o “obezbeđivanju perspektive”, bez reči o tome kakva je ona, o tome kako su “mladi naša budućnost” i kako moramo učiniti sve da ih zadržimo u zemlji, dok gotovo nikad ne razgovaramo uz pomoć kojih politika bismo zapravo to mogli da ostvarimo.

Upravo zbog ovakvog stanja u društvu i globalne prezasićenosti medijskim sadržajem, mladi biraju da ostanu po strani i puštaju društvo da se samostalno uređuje. Međutim, ni jedno društvo to ne može, što dovodi do toga da ga uređuje neko drugi – bez mladih, što dalje nastavlja začarani krug nerešavanja njihovih problema. Iako biti apolitičan u današnjem društvu deluje kao najsigurnija opcija, ona je sve samo ne to. Odbijanjem da učestvujemo u kreiranju sopstvene realnosti dopuštamo nekome da je kreira za nas. Bez aktivnog učešća u društvu nema njegovog poboljšanja, bilo to na izborima ili ne.