Koliko puta pomislimo na to koje su to naše snage koje nam pomažu da možemo da ostvarimo ono što želimo? Koliko puta pomislimo kako bi nam ostvarivanje želja bilo lakše kada bi slušali druge ljude o njihovim putevima i pričali o svojim, kada bi se više upoznavali i povezivali? Šta shvatamo kao uspeh i šta nas ka njemu vodi? Kakav je to put do uspeha i kako da prevaziđemo prepreke na njemu? Odgovori se nalaze u nama samima, ali je put do njih često naporan, stresan i lako podležemo odustajanju. Zato su 24. februara, na prvoj radionici u okviru projekta „Podeli svoje znanje“, psihodramske psihoterapeutkinje Karolina Vereš i Jelena Milić Jerković, vodile učesnice projekta, kroz put pronalaženja odgovora na ova pitanja u njima samima.
Ništa manje važna pomoć je stigla i od Milene Milošević, inženjerke softvera i doktorantkinje na Elektrotehničkom fakultetu, koja je dala mala uputstva i trikove kako da upravljamo svojim vremenom i uspemo da ostvarimo možda i najvažniji cilj iznad svih, a to je davanje naše energije i vremena na sve stvari koje želimo da imamo u svom životu.

Kada god se zapitamo koje su to snage u nama koje nam pomažu da dostignemo šta želimo, prvi korak je da se okrenemo i pogledamo šta smo do sada uradile i kako. Svaka od nas je negde počela i prošla kroz mnogo promena da bi postala ono što danas jeste. Svaka naša promena nam je donela novu snagu, ojačala volju i ukazala na to da smo svakim danom sve bolje, iako ne razmišljamo baš svaki dan o tome i iako to nije svakodnevno vidljiva stvar. Veliku inspiraciju pružila je vežba zauzimanja pozicije u prostoru spram mesta odakle smo došle i menjanja pozicije spram mesta gde sada živimo – napuštanje rodnog mesta nije laka stvar, ali nam može doneti novu snagu i pokazati koliko smo spremne da idemo dalje na putu do svojih ciljeva. Profesija kojom smo odabrale da se bavimo jeste životno polje u kojem ćemo se najviše afirmisati. Posao kojem smo odabrali da posvećujemo najveći deo svakodnevnice, pruža uživanje u dobrim stvarima, ali i borbu sa lošim. Državni posao je statičan i sa malim prostorom za kreativnost, ali donosi finansijsku stabilnost i veću izvesnost u kontekstu stalnosti posla. Privatni poslovi su dinamični i pružaju velike šanse za samostalno sticanje znanja i iskustva, ali opet su puni neizvesnosti i sami po sebi stvaraju dodatni stres. Poslovi u sektoru civilnog društva donose sa sobom slobodu, svestranost i inovativnost, dok s druge strane postoji nedostatak finansijske stabilnosti. Na kraju, svaka od nas mora biti spremana da to prihvati, jer je u životu sve simbioza dobrog i lošeg. Interesantno je kako nas posao određuje, ali je još interesantnije kada shvatimo da nas razlike mogu spojiti, učiniti da uvidimo da su osnovne stvari uvek zajedničke, a to su najčešće brige i dileme.
Posebna inspiracija i ohrabrenje za svaku od nas, došla je iz vežbe istupanja. Stojeći u krugu, svaka je napravila po korak i iznela nešto o sebi: osobinu, naviku ili događaj iz života, strah ili nadu, kako bi se osvrnula i pogledala koliko se ljudi u tome, takođe pronalazi. Osećaj deljenja svojih snaga i slabosti, briga i nadanja, ojačava svaku od nas, pomaže nam da shvatimo da nismo same i podstiče da se sa ljudima još više povezujemo, bivajući otvorene i iskrene. Povezivanje sa drugim ljudima je vrednost za sebe, jer nas čini hrabrima da kažemo da nešto ne znamo, čini nas sposobnima da budemo zadovoljne što smo u nečemu dobre, a mirnima što u nečemu nismo. Osećaj pripadnosti koji povezivanje donosi je ustvari osećaj spokoja i ljubavi prema svemu što svako od nas jeste. Posebno se osećamo jakima kada shvatimo da smo i dovoljno različite da možemo da učimo jedna od druge, da dopunjujemo jedna drugu i da kada pomažemo nekome da poraste – i mi sami rastemo.
Važno je i znati da je u redu to što ponekad pomislimo da smo se izgubile, to je već korak koji pravimo ka ponovnom pronalaženju. Poslovni kontinum kao vežba je pomogao da se i neiskusne, iskusne i najiskusnije preispitaju na svom i poslovnom i životnom putu. Kada sebe kao početnicu, zamislite na mestu već iskusne stručnjakinje, zapitajte se šta biste same sebi rekle i sigurno ćete naći mir i ohrabrenje. Taj osvrt na sebe iz budućnosti donosi vrlo korisne savete poput: „manje brini i manje razmišljaj“, „ne odustaj i veruj u sebe“, „veruj u sopstvene snage“ i „sama prepoznaj svoje kvalitete“. Zaključak je i da nam uvek treba i afirmacija iskusnijih i mudrijih, često starijih od nas, spremnih da sa nama podele svoja saznanja, pa se moglo čuti i to da je važno da u životu radimo ono što želimo iz dubine duše, a ne ono što mislimo da treba da radimo. Bitno je da budemo iskrene prema sebi i prihvatamo sopstvene odgovore na pitanja šta je to što stvarno želimo, kao i zašto radimo to što radimo? Ukoliko to nije u skladu, može se desiti da odemo predaleko od sebe i da potrošimo vreme na nešto što nam donosi na primer novac, ali ne i zadovoljstvo. Tek tada, ponovo smo na početku, ali ovog puta i sa jednim neuspehom. Zato je osluškivanje sebe i pronalaženje stvarnih motiva, ipak najvažnija lekcija za dostizanje zadovoljstva i ostvarivanje uspeha.
Pri samorefleksiji, važno je saznanje o tome na šta možemo da se oslonimo. Najčešći odgovori su: porodica i partneri, kreativnost, upornost, mudrost da se prihvati stvarnost, pozitivnost, emocije i intuicija, iskreni odnosi, snaga i hrabrost, kao i saznanje da je u redu doživeti neuspeh, kao prvi korak ka još jačem kretanju napred kroz život. Saznali smo da imamo mnogo toga na šta možemo da se oslonimo i u sebi i u drugima.
Na kraju, za uspeh je potrebno vreme, tačnije, pravilna percepcija vremena. Najčešće grešimo kada vreme posmatramo kroz njegov kvantitet, na primer deset godina učenja ili petnaest godina radnog staža, jer nije bitno koliko vremena je prošlo, već na koji način smo vreme upotrebili. Vreme treba da posmatramo kroz njegov kvalitet, dakle posvećivanje vremena radu, ali i posvećivanje vremena sebi, hobijima, zabavi i bliskim ljudima. Upravljanje vremenom kao veština doprinosi kvalitetu života i omogućava da uspeh ne doživljavamo kao krajnju destinaciju za koju je potrebno konstantno odricanje, nego kao usputnu stanicu na koju svratimo po vanrednu dozu sreće i samopotvrde. Kada umemo da uočimo i eliminišemo kradljivce vremena, postavimo prioritete aktivnosti i osluškujemo unutrašnje želje i potrebe, moći ćemo da se ne odričemo ničega, a da opet uživamo u svakom uspehu!

Prva radionica na projektu „Podeli svoje znanje“ višestruko je korisna, jer nas je uputila kako da podsetimo same sebe ko smo, šta želimo, šta radimo i zbog čega, koliko nismo same i koliko je ohrabrujuće povezivanje sa drugim ljudima, jer na kraju svi prolazimo kroz, ukoliko ne identične, bar slične dileme, strahove, nadanja, kao i želje i potrebe.