Imajući u vidu da socijalne javne nabavke predstavljaju koncept prema kojem se pored proizvodnje dobara, pružanja usluga i radova, zahteva davanje doprinosa rešavanju nekog društvenog problema zajednice, nameće se zaključak da socijalna preduzeća najbolje mogu odgovoriti na njih.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

 

Javne nabavke su dvostruko korisne za zajednicu: sa jedne strane, državne institucije se pojavljuju u ulozi kupaca dobara, usluga i radova, koje zatim koriste za ispunjavanje postavljenih ciljeva. Ciljevi državnih institucija su po pravilu odraz javnih interesa i zato je njihovo postizanje zapravo korist koja se stvara za građane.  Sa druge strane, u ulozi prodavaca nalaze se privredni subjekti, koji putem javnih nabavki uspevaju da obezbede siguran udeo u tržištu. Međutim, socijalna preduzeća objedinjavaju obe uloge. Uvođenjem socijalnog kriterijuma u praksu javnih nabavki, otvorio bi se prostor za razvoj socijalnih preduzeća, a dugoročno, socijalna preduzeća bi postala glavni nosilac sprovođenja socijalnih javnih nabavki.

Dosadašnja praksa javnih nabavki, pokazala je da najveći broj ponuđača komercijalnog tipa, te da im je osnovni cilj poslovanja maksimizacija profita.  Socijalna preduzeća imaju drugačiju logiku poslovanja.  Primera radi, Bagel Bejgl je socijalno preduzeće koje se bavi proizvodnjom peciva.  Osnovano je od strane neprofitne nevladine organizacije “Atina” poznate po borbi protiv trgovine ljudima. Sva zarada od prodaje peciva, nakon odbijanja troškova minimalnih plata i troškova amortizacije, donira se nevladinoj organizaciji “Atina”, kako bi se finansirali projekti putem kojih ova organizacija pomaže žrtvama trgovine ljudima, kao i žrtvama drugih vidova nasilja. Na taj način, Bagel Bejgl radi kako bi “Atina” mogla da se brine o pripadnicima/ama ranjivih društvenih grupa.

S obzirom da socijalne javne nabavke predstavljaju koncept prema kojem se pored proizvodnje dobara, pružanja usluga i radova, zahteva davanje doprinosa rešavanju nekog društvenog problema zajednice, nameće se zaključak da socijalna preduzeća najbolje mogu odgovoriti na njih.

Opština može raspisati javnu nabavku za kancelarijiski materijal, konkretnije za papir, a kao ponuđači se mogu javiti svi koji se bave proizvodnjom ovakvih dobara. Među tim ponuđačima mogu se javiti socijalna preduzeća koja proizvode kancelarijski materijal, ali u proizvodnji zapošljavaju lica sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, Rome ili pripadnike neke druge ugrožene ili marginalizovane društvene grupe. Ili socijalna preduzeća koja deo profita doniraju neprofitnim organizacijama koje se bave ugroženim licima. Najzad mogu se javiti socijalna preduzeća kod kojih je proizvodnja kancelarijskog materijala jedna poslovna i profitna aktivnost, dok je druga direktno pružanje usluga socijalno ugroženim licima, a pružanje ovih usluga se obezbeđuje kroz profit ostvaren od profitne aktivnosti.

Na konkurs za javnu nabavku mogu se prijaviti i komercijalna preduzeća, ali upravo bi angažovanje socijalnih preduzeća, otpočelo praksu ostvarivanja socijalnih javnih nabavki. Raspoloženje institucija da angažuju socijalna preduzeća, pokazalo bi da javne instittucije dobro razumeju koncept javnih interesa, te da su spremne da ulože trud kako bi dale još veći doprinos rešavanju društvenih problema u svojoj zajednici.

Nema bojazni ni od ugrožavanja konkurentnosti na tržištu. Obim proizvodnje dobara i pružanja usluga socijalnih preduzeća je manji od obima poslovanja prosečnog komercijalnog preduzeća. Upravo je to glavni razlog zašto komercijalna preduzeća ne bi bila ugrožena kada govorimo o učešću u javnim nabavkama. Javne nabavke koje zahtevaju jednostavniju proizvodnju ili proizvodnju manjeg obima najviše bi odgovarale kapacitetima socijalnih preduzeća. Takođe, u velikim javnim nabavkama, socijalna preduzeća bi pre mogla da odgovore na potrebe nabavki iz uloge podizvođača. Komercijalna preduzeća bi na taj način zadržala najveći deo svog tržišta, dok bi socijalna preduzeća dobila prostor za razvoj.

Očekivati od socijalnog preduzeća da postane snažan privredni subjekat na tržištu je nerealno, obzirom da najveći deo profita služi za rešavanje društvenih problema, a ne za razvoj poslovanja. U prilog tome, kada govorimo o razvoju socijalnih preduzeća, govorimo o jačanju njihove održivosti, a ne o rastu i razvoju u pravcu ekonomskih giganata.

Upravo su socijalne javne nabavke sistemski alat koji bi mogao u značajnoj meri doprineti razvoju postojećih socijalnih preduzeća i osnivanju novih, što bi značilo i više zaposlenih lica i pružanje efikasnije pomoći licima iz ugroženih društvenih grupa. Dugoročno, učešće socijalnih preduzeća u socijalnim javnim nabavkama, omogućilo bi stvaranje još jednog snažnog oslonca za rešavanje socijalnih problema naše zajednice.

 

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.