Politička volja je sve što je potrebno da bi vlast, lokalna ili nacionalna bila pokretač društvenog razvoja lokalnih zajednica uvođenjem socijalnih kriterijuma u procedure javnih nabavki. Za razliku od privatnih lica koja svojim finansijama raspolažu prema ličnim interesima i teže prostom ostvarivanju profita, država mora voditi računa o interesima svojih građana.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Iskustvo ekipe društveno odgovornih evropskih gradova – Porta, Barselone, Minhena i Malmea, pokazalo nam je da upravo javna uprava, koristeći koncept socijalnih javnih nabavki, može da bude pokretač društvenog aspekta održivog razvoja. Politička volja je sve što je potrebno da bi vlast, lokalna ili nacionalna bila pokretač društvenog razvoja lokalnih zajednica uvođenjem socijalnih kriterijuma u procedure javnih nabavki.

Ideja da se država bavi socijalnim pitanjima nije nova, a ni nelogična. Država ima ekskluzivnu ulogu da kao zaštitnik interesa svojih građana vodi računa i o socijalnim pitanjima. Iako država pored funkcije vlasti, često obavlja i funkciju privrednog subjekta, iznad svih funkcija države stoji briga o zajednici. Za razliku od privatnih lica koja svojim finansijama raspolažu prema ličnim interesima i teže prostom ostvarivanju profita, država mora voditi računa o interesima svojih građana.

Država ima ekskluzivnu ulogu da kao zaštitnik interesa svojih građana vodi računa i o socijalnim pitanjima.

Primer kako država teži da vodi računa o interesu svojih građana predstavljaju i javne nabavke. Osnovna logika javnih nabavki jeste da javna potrošnja, čiji su deo javne nabavke, bude ekonomična i efikasna, a da se u isto vreme ostvaruje maksimum iz objektivno postavljenih ciljeva. Obzirom da ne raspolaže svojim, već budžetom svojih građana, država ne sme da ulaže rizično i mora da opravda uložena sredstva. Logika je jasna, društvo od države očekuje da za novac koji daje putem poreza, nazad dobije ostvarenje svojih interesa. To državu obavezuje da vodi računa o prioritetima među ciljevima, kao i principima sprovođenja javnih nabavki.

Društvo od države očekuje da za novac koji daje putem poreza, nazad dobije ostvarenje svojih interesa.

Ekonomska logika države u sprovođenju javnih nabavki oslanja se upravo na ekonomičnost i efikasnost, ali postavlja se pitanje ciljeva? Kako odrediti koji je cilj ima viši prioritet i kakvu korist od njih ima društvo? Možemo da zamislimo situaciju u kojoj država ispunjava kriterijume ekonomičnosti i efikasnosti, a da u isto vreme ostvari zadvidni nivo pozitivnih društvenih efekata na svoju zajednicu.

Na primer, država može kroz javne nabavke da uloži sredstva na način da zadovolji potrebe svih korisnika, a naročito onih koji su posebno ugroženi. Upravo tu nastupa jedna od glavnih uloga države, obezbeđivanje mesta onima koji su neravnopravni na tržištu – ugroženim socijalnim grupama. Država, na primer, može da se oproba u ulozi podstrekača razvoja tržišta socijalnih preduzeća i socijalnih preduzetnika i na taj način obezbedi da veća angažovanost ovih subjekata kroz aktivnosti u lancu javnih nabavki, stvara veću vrednost za ugrožena lica koja su u njima zaposlena ili otvaranje novih radnih mesta za marginalizovane članove društva. Rešavanje pitanja ugroženijih kategorija društva na tržištu rada,stvara pozitivan efekat na celokupno društvo, obzirom da se smanjuje obim potreba za državnom socijalnom pomoći.

Država, na primer, može da se oproba u ulozi podstrekača razvoja tržišta socijalnih preduzeća i socijalnih preduzetnika.

Na prvi pogled deluje da su principi ekonomičnosti i efikasnosti u suprotnosti sa principom društvene koristi u javnim nabavkama, jer su ponuđači uglavnom komercijalni privredni subjekti i mogu lakše izaći sa ekonomičnijom i efikasnijom ponudom, nego socijalna preduzeća, ali naručilac može da napravi željeni balans i spoji gotovo nespojive interese, tako što će se služiti inovacijama i novim razmišljanjima.

Prvi korak u tom procesu jeste merenje svrsishodnosti i procene trošenja sredstava kroz javne nabavke. Postojeći Zakon o javnim nabavkama predviđa i uvodi socijalni interes, a u nacrtu novog zakona, dodatno i detaljnije se razrađuju javne nabavke sa socijalnim elementima. Dakle, na taj način je u našem društvu, uspostavljena osnova za uključivanje socijalnih preduzetnika i drugih privrednih lica koji svoje poslovanje usmeravaju na rešavanje društvenih problema u postupke javnih nabavki.

Malme je postao odgovoran potrošač tako što je u proceduru javnih nabavki integrisao socijalne kriterijume koji su se odnosili na uslove rada. Minhen je počeo od zahteva upućenim ponuđačima o dokazivanju da u poslovanju i trgovini funkcionišu po fer principima, da bi ubrzo počeo sa angažovanjem socijalnih preduzeća u javnim nabavkama. Barselona je postala popularan borac za društveni razvoj, ne samo integracijom socijalnih kriterijuma u javne nabavke, već i promovisanjem modela privređivanja na način da se pored profita, privređivanjem doprinosi i rešavanju društvenih problema. Porto je prepoznao snagu u udruživanju lokalnih zajednica za što efikasnije, ekonomičnije i svrsishodnije sprovođenje javnih nabavki i za maksimizaciju društvene koristi.

Zajedničko ovim gradovima je usklađenost ekonomičnosti, efikasnosti i svrsishodnosti uz racionalnu potrošnju kroz javne nabavke i stvaranje društvene koristi za članove zajednice, a ono što ih razlikuje jesu prvi koraci, ponuđači ili delatnosti za koje se primenjuju društveni kriterijumi. Upravo to govori da postoji fleksibilnost u konceptu socijalnih javnih nabavki, koja omogućava da se one sprovode u saglasju sa specifičnostima svake lokalne zajednice.

Na nama je zadatak da istražimo i utvrdimo koji grad u Srbiji može da stane rame uz rame sa članovima ove društveno odgovorne ekipe evropskih gradova koji svoj ekonomski kapacitet stavljaju u službu društvenog razvoja putem socijalnih javnih nabavki. Upravo to očekujemo da uradimo na projektu „Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica“.

 

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.