Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu, predložen od strane civilnog društva, pruža optimalno rešenje u kome država definiše pojam socijalnog preduzetništva, ranjive grupe i oblasti od posebnog interesa, čime pokazuje da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za društvo, rečeno je na informativnoj sesiji održanoj 24. oktobra, u Kruševcu, u organizaciji Koalicije za razvoj solidarne ekonomije (Evropskog pokreta u Srbiji), a uz saradnju sa Evrokontakt organizacijom iz Kruševca i Resurs centrom.

Info sesija ogranizovana je u formi konsultacija prevashodno u cilju predstavljanja teksta nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu i predloga mera podrške kreiranih od strane civilnog društva, a prisustvovali su mu predstavnici socijalnih preduzeća i drugih udruženja koja se bave socijalnim preduzetništvom, lokalnih vlasti i drugi zainteresovani akteri lokalne zajednice.

Zorana Milovanović iz Evropskog pokreta u Srbiji, kao člana Koalicije za solidarnu ekonomiju, je naglasila da je stručni tim koji je radio na Nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu sačinjen od članova sastavnih organizacija koji imaju više od 10 godina iskustva u praćenju razvoja sektora, pružanju podrške razvoju, zagovaranju adekvatnog pravnog prepoznavanja i zalaganju za razvoj celokupnog ekosistema za socijalne preduzetnike.

Proces izrade nacrta Zakona i mera podrške inicirala je i povela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U izradi Nacrta učestvovali su i predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Građanskih inicijativaEvrokontakta iz Kruševca, Grupe 484 i drugi zainteresovani predstavnici civilnog sektora, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ). Procesu izrade ovog predloga nacrta Zakona podršku su dali i kabinet Premijerke i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu predat je nadležnom Ministarstvu u septembru mesecu 2019. godine, na dalje odlučivanje.

«Nacrt zakona pruža optimalno rešenje u kome država definiše pojam socijalnog preduzetništva, ranjive grupe i oblasti od posebnog interesa, čime pokazuje da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za društvo. Važno je imati u vidu da donošenje prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu prvi korak ka institucionalnom podsticanju razvoja sektora socijalnog preduzetništva i da je upravo zbog toga Nacrt predložen od strane civilnog društva usmeren na prepoznavanje široke palete socijalnih preduzeća u praksi. », rekla je Milovanović.

Nenad Krstić, iz udruženja Evrokontakt iz Kruševca, naglasio je da je ovaj Nacrt Zakona o socijlanom preduzetništvu predat nadležnom Ministarstvu, te da se nadamo pozitivnom odgovoru i da bi ukoliko bi bio prihvaćen svakako bio podložan promenama u cilju njegovog unapređenja, u redovnom procesu donošenja Zakona, poput institucionalne rasprave. Istakao je da se nada pozitivnim ocenama ovog Nacrta, s obzirom da on pruža izbalansirano rešenje koje na najbolji način zadovoljava interese svih strana: socijalnih preduzeća, civilnog društva, privrede i Vlade, a time i celokupnog društva.

Mere podrške razvoju socijalnog preduzetništva su takođe predstavljene u vidu Nacrta, kako bi socijalna preduzeća i sve druge zainteresovane organizacije mogle komentarima i sugestijama da definišu one koje su u ovoj fazi razvoja sektora najpotrebnije. Mere podrške koje su bile predmet diskusije pre svega su namenjene kreiranju od strane institucija, ali se neke od njih mogu sprovoditi i od strane organizacija civilnog društva zainteresovanih za razvoj socijalnog preudzetništva. Među merama su se posebno istakle mere za promociju socijalnog preduzetništva, izgradnju adekvatnog pravnog, regulatornog i i fiskalnog okvira, obezbedjivanje održivog finansiranja, kao i izgradnju kapaciteta institucija vlasti za pružanje podrške razvoju i daljim istraživanjima u oblasti socijalnog preduzetništva.

Dejana Stevkovski, predstavila je Resurs centar za OCD koji vode Građanske inicijative  i usluge koje se nude organizacijama civilnog društva. Ona je istakla da je organizovanje ovakvih sklupova takođe vid podrške OCD kako bi pravovremeno bile informisane o novinama u zakonskoj regulativi koja utiče na njihiov rad.

U zanimljivoj diskusiji upućeni su konretni predlozi za unapređenje, tj. jasnije i preciznije formulisanje pojedninih predloženih rešenja, koji će sasvim sigurno biti od koristi u daljem postupku zagovaranja za donošenje prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji i pri daljem razvoju ekosistema za razvoj socijalnih preduzeća.

 

Vest preuzeta sa sajta Resurs Centra.