Malme je grad od 300 hiljada stanovnika, a vrednost godišnjeg obima javnih nabavki je oko 5 milijardi evra i sjajan je primer sprovođenja društveno odgovornih javnih nabavki. Sa uključivanjem društveno odgovornih kriterijuma u proces javnih nabavki počeo je 2007. godine, prvobitno na primeru izgradnje održive infrastrukture, kao i organske hrane u školskim kantinama. Nakon što je Uprava grada uvela vrednovanje kriterijuma zaštite životne sredine pri nabavkama roba i usluga, od ukupnog obima nabavljene robe 37% robe je bilo u skladu sa ekološkim kriterijumima (2011. i 2012.). Korak dalje bilo je fokusiranje na socijalne efekte koje javne nabavke uzrokuju.

Namera gradske uprave ovog švedskog grada bila je da se iskoristi javna potrošnja i uticaj koji proizilazi iz uloge grada kao velikog potrošača, u pravcu poboljšanja uslova rada i većeg poštovanja radnog zakonodavstva.

 

Kako je Malme postao odgovoran potrošač?

Pažnja je prvo usmerena na delatnosti sa najvećim rizikom od loših uslova rada. Mapirane su tri grupe proizvoda: elektronska oprema, nameštaj i kancelarijski materijal i osmišljena verifikacionu šemu, Kodeks ponašanja za ponuđače, upitnike za praćenje i inspekciju za dobavljače.

U prilici kada se pribavljaju ovi proizvodi u postupku javne nabavke, ponuđači moraju dokazati da poštuju osnovne konvencije Međunarodne organizacije rada, kao i zakone vezane za rad i socijalno osiguranje. Upitnici za praćenje obezbeđuju da se kriterijumi primenju u svakoj fazi sprovođenja radova ili proizvodnje roba i usluga za potrebe tendera. Oni dobavljači koje grad angažuje, prolaze inspekciju u nekom trenutku tokom perioda ugovora. Sprovodi se i rigorozniji proces inspekcije sa dobavljačima čiji se Upitnici za praćenje ne smatraju zadovoljavajućim. Ako nakon inspekcije postoje neadekvatnosti pri ispunjavanju uslova Kodeksa ponašanja, od dobavljača se traži da unaprede svoj sistem kako bi se uverili da razmatraju socijalne aspekte u dovoljnoj mjeri.

Malme ne pribegava odmah raskidanju ugovora sa dobavljačima koji ne ispunjavaju kriterijume, već radije nastavlja saradnju uz rigoroznije mere, kako bi osigurao da u budućnosti više funkcionišu u skladu sa društveno odgovornim kriterijumima. Inspekcija često bude angažovana i po isteku posla za obavljanje porudžbine, što je definisano ugovorom koji grad sklapa sa konkretnim dobavljačem, što rezultira efikasnijom zaštitom prava radnika koji je Malme stavio u fokus.

Grad je svoj model proširio i na druge gradove i opštine u Švedskoj, što je povećalo vidljivost koncepta društveno odgovorne javne nabavke i multiplikovalo socijalne koristi koje proizvodi.

Budući razvoj u ovoj oblasti pripada proširenju socijalnih kriterijuma javnih nabavki i na druge vrste robe, usluga i radova, čime se postiže i veći korak napred kada govorimo o ostvarivanju društvene komponente održivog razvoja.

U svojoj suštini, socijalne javne nabavke su stvar političke volje i odluke da se ekonomski uticaj iskoristi za stvaranje veće društvene koristi i razvoj zajednice. Zbog toga je važan pritisak zajednice na lokalnu samoupravu i nadležne na nivou države da donesu propise koji će ih obavezati da dugoročno brini o zajednici i na ovaj način.

 

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.