Novi akcioni plan Evropske komisije o integraciji i inkluziji, visoko mesto na listi prioroteta Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, kao i brojni kontroverzni medijski natpisi kada je o migrantima reč, bili su povod debate “Migrantska kriza u svetlu pandemije COVID-19” u kojoj su o migrantskoj krizi, najvećoj posle Drugog svetskog rata, govorili stručnjaci iz Srbije i Grčke.

O uticaju pandemije virusa COVID-19 koja je čitav svet zatekla nespremnim, govorila je Ivana Račić, koordinatorka programa beogradske kancelarije Fridrih Ebert fondacije. Situacija je veoma uticala i na migrante i izbeglice, koji su usred krize bili prinuđeni da se u tranzitnim zemljama zadrže duže nego što su mislili, rekla je Račić.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, rekla je kako su pitanja migranata  važna i da su otvorila jedan specifični kanal integracije naših zemalja u evropske politike i rad evropskih institucija, ali i da ćemo se temi migrantske krize vraćati i njome se baviti i u narednim godinama.

Na pitanje da prokomenariše antimigrantski narativ, Svetlana Palić, savetnica za medije Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije je rekla da  je takav narativ naročito prisutan na društvenim mrežama, i da Komesarijat za izbeglice i migracije uvek reaguje kad naiđe na takve primere..

‘’Priče o naseljavanju migranata su potpuno izmišljene. Boriti se protiv takvog narativa je važno za nas, a za migrante je Srbija tranzitna zemlja i oni ne obraćaju pažnju na to.’’ kaže Palić i zaključuje da je na ovu temu potrebna dublja analiza.

Miroslava Jelačić, menadžerka programa ”Centar za migracije”, Grupa 484  govoreći o krijumčarenju je rekla da organizacije civilnog društva treba da se bave edukacijom izbeglica o opasnostima krijumčarenja. Većina migranata prihvata da bude žrtva krijumčarenja, kako bi došli do željene destinacije” , zaključuje Jelačić.

Dimitris Buras, dokumentarista i antropolog iz Atine je rekao: “Najveći rizik u medijskom izveštavanju su lažne informacije. Naročito informacije o situaciji na granici sa Turskom.”  Buras upozorava na činjenicu da, stavljajući migrantima i izbeglicama svojevrsnu ‘’oznaku’’, mi zanemarujemo činjenicu da su i oni ljudi. Ljudi sa imenom i prezimenom, ljudi sa profesijom. Njihova integracija u društvo time je onemogućena.

Nikola Kovačević, pravnik i ekspert za ljudska prava napomenuo je da se set mera, donet na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, bez sumnje negativno odrazio na ljudska prava izbeglica i migranata. Sistem azila bio je zamrznut od 15. marta pa do sredine maja, tvrdi Kovačević i navodi broj od 9.000 ljudi, čija su sloboda i bezbednost bili ugroženi, a i koji su bili smešteni u prostore  kapacitet do 6.000 ljudi. Danas su stvari malo bolje.

”Postavlja se pitanje pravnog okvira i da li je moguće da kroz jedan podzakonski propis, vi zatvorite celu jednu populaciju”,  navodi Kovačević.

Tokom debate, prikazani su inserti iz dokumentarnog filma Bojane Lekić Pushback – opasne igre.

Ovom onlajn debatom je završena ovogodišnja  serija “Srbija posle korona virusa”, koju je Evropski pokret u Srbiji realizovao u saradnji sa kancelarijom Fridrih Ebert fondacije u Beogradu.