Minhen je uspeo da kroz proces javnih nabavki reši problem eksploatacije dečijeg rada, a zatim da javne nabavke postavi kao jedan od glavnih instrumenta za ostvarivanje održivog društvenog razvoja cele zajednice.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Prve asocijacije na Nemačku obično su jaka privreda, visok standard i socijalna sigurnosti, ali danas Nemačka postaje i više od toga – jedan od inovatora u oblasti održivog društvenog razvoja! Kao i u prethodnom primeru švedskog grada Malmea o kojem smo već pisali, javne vlasti u Minhenu, gradu na severu Nemačke, prepoznale su javne nabavke kao snažan ekonomski instrument kojim vlasti mogu da doprinesu ostvarenju veće društvene i ekološke odgovornosti, kako na tržištu, tako i celokupnoj zajednici i time ostvare uslove za povećanje društvenog blagostanja.

Veliki javni rashodi su zajednička karakteristika gotovo svih zemalja Evropske Unije. U Nemačkoj obim javnih rashoda kreće se oko 45% BDP-a godišnje, dok na javne nabavke otpada oko 32% ukupnih javnih rashoda. Ukupna vrednost ostvarenih javnih nabavki na godišnjem nivou kreće se oko 14% BDP-a, što je prosek za EU, ali mnogo iznad svetskog proseka. Specifičan karakter javnih nabavki u Nemačkoj, ogleda se u velikom stepenu autonomije koje poseduju federalne jednicie i organi lokalne samouprave u sprovođenju javnih nabavki. Podaci govore da se na federalnom nivou sprovede 12% javnih nabavki, na nivou lendera 30%, dok na nivou opština (jedinica lokalne uprave) sprovodi se 58% javnih nabavki na lokalnom nivou.

Minhen je uspeo da kroz proces javnih nabavki reši problem eksploatacije dečijeg rada, a zatim da javne nabavke postavi kao jedan od glavnih instrumenta za ostvarivanje održivog društvenog razvoja cele zajednice.

Još 2002. godine gradske vlasti u Minhenu su kroz proces javnih nabavki pokrenule borbu protiv eksploatacije dečijeg rada, prepoznavajući onu robu u čijem procesu proizvodnje se vrši eksploatacija dečijeg rada. Izgradnja kriterijuma prepoznavanja ovakvih roba, obezbedilo je javnim vlastima da onemoguće učešće proizvođača ili dobavljača ovakve robe, kao i da ih u daljim postupcima sankcionišu. Javne vlasti su takođe učestvovale i u kampanjama za podizanje svesti o eksploataciji dečijeg rada, koje su sprovodile organizacije civilnog društva. Gradske vlasti u Minhenu nisu tu stale, već su rešile da unaprede proces javnih nabavki time što će u postojeće kriterijume ugraditi i kriterijume bazirane na konvencijama Međunarodne organizacije rada, čime su otpočele kreiranje koncepta društveno odgovornih javnih nabavki.

Usvajanjem amandmana u nemačkom saveznom Zakonu o javnim nabavkama 2009. godine, olakšan je put ka implementaciji socijalnih kriterijuma u javne nabavke i unapređenje pravne sigurnosti učesnika u procesu. Gradske vlasti su brzo reagovale na prošireni normativni okvir i osnovale radnu grupu za implementaciju socijalno odgovornog pristupa u proceduru javnih nabavki. Dodatna vrednost celokupnog procesa bila je inicijativa vlasti da se u rad uključi veliki broj različitih aktera iz zajednice.

U otpočinjanju primene koncepta socijalnih javnih nabavki, učestvovali su organi javne vlasti, organizacije civilnog društva, kao i predstavnici privatnog sektora. Vlasti su posebno insistirale na dijalogu sa dobavljačima, jer se očekivalo da se dodatni kriterijumi za učešće u javnim nabavkama biti doživljeni kao dodatno opterećene i da će stvoriti otpor sprovođenju ovakvih nabavki. Međutim posvećenost svih aktera stvorila je pozitivan rezultat.

Izgrađen je mehanizam za uvođenje socijalnih kriterijuma, tako što je ona roba koja se proizvodila uz poštovanje odredbi iz konvencija MOR, nosila posebne oznake o „fer trgovini“ ili „fer proizvodnji“, dok su se proizvođačima roba, pružaocima usluga ili izvođačima radova izdavani sertifikati. Grad je za te potrebe obavezao učesnike na tenderu da vrše eksterne evaluacije svoje proizvodnje, čime su sticali oznake i sertifikate. Sistem oznaka i sertifikata za određene proizvode, zapravo predstavlja sistem verifikacije usklađenosti sa socijalnim kriterijumima. Ovi instrumenti služili su vlastima da prepoznaju one proizvođače i dobavljače koji ispunjavaju zadate socijalne kriterijume, od čega je u pojedinim kategorijama proizvoda, usluga i radova, zavisilo da li će biti angažovani preko tendera ili ne.

Minhen je otišao korak dalje kreiranjem nove strategije 2013. godine, kojom otpočinje proširenje socijalno odgovornih javnih nabavki. Pored garancije u oblasti radnog zakonodavstva, uključeni su socijalni kriterijumi poput angažovanja socijalnih preduzeća ili preduzeća koja vrše manji uticaj na životnu sredinu u svojim procesima proizvodnje roba, pružanja usluga ili izvođenja radova.

Na primer, za dobavljače hrane u školama, vrtićima i kantinama, iz snažne konkurencije izdvajaju se ona preduzeća koja integrišu kriterijume zaštite živtone sredine u svom poslovanju i to potvrđuju oznakama i sertifikatima.

Grad je rešio i da unapredi koncept angažovanjem eksterne procene postupka i strukture javnih nabavki, kako bi rešilo dileme oko usklađenosti ekonomičnosti, efikasnosti i davanja društvenog doprinosa kroz javne nabavke. Dalji planovi podrazumevaju i unapređenje sistema verifikacije, kao i sistema za osiguravanje ispunjenja socijalnih kriterijuma tokom celog ugovorenog roka. Takođe, plan je i sporazum sa preduzećima i organizacijama, pre svega finansijski podržanim od strane države, o sprovođenju socijalno odogovornih javnih nabavki, čime bi proširili obaveznost ispunjenja socijalnih kriterijuma u nabavkama većine proizvoda, usluga i radova.

Iskustvo iz Minhena potvrđuje da su socijalne javne nabavke stvar političke volje i odluke da se ekonomski uticaj iskoristi za stvaranje veće društvene koristi i unapređenje razvoja zajednice. Takođe, pokazuje i da primena društveno odgovornih javnih nabavki i podsticanje ostvarenja održivog društvenog razvoja počiva na dinamičnoj i transparetnoj međusobnoj saradnji aktera iz javnog, civilnog i privatnog sektora.

U slučaju da vlasti ne prepoznaju mogućnost da kroz javne nabavke ostvare društveni doprinos, na civilnom društvu je obaveza da vrši pritisak kako bi se na nivou države doneli propisi koji će ih obavezati da dugoročno brinu o zajednici i na ovaj način.

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.