|
14.06.2008.
Predstavnik EPuS-a, Aleksandar Kovačević učestvuje na junskoj Agori (Brisel, 12. i 13. jun 2008) koja je posvećena klimatskm promenama. >> |
27. 05. 2008.
Rezultati Kongresa Evrope, održanog 23. i 24. maja 2008.godine >> |
12.02.2008
Kongres Evrope - Zajednička izgradnja budućnosti Evrope >>
Pogledajte prilog o Međunarodnom Evropskom pokretu na stranici EuroNews-a >> |
12.02.2008
Međunarodni evropski pokret (MEP) organizuje povodom 60. godišnjice Kongresa Evrope javnu konsultaciju građana Evrope putem blog servisa. MEP poziva građane da uzmu učešće u ovoj akciji i obaveste o njoj sve zainteresovane. Na 60. godišnjici Kongresa Evrope koja će biti obeležena 23. i 24. maja 2008. godine u Hagu, predsednici evropskih institucija i lideri glavnih evropskih političkih partija odgovaraće na predloge koje građani budu izneli putem bloga. Više informacija o celoj akciji možete naći ovde.
Istorijat Kongresa Evrope u Hagu, maj 1948. godine
Kongres Evrope u Hagu održan je od 7. do 11. maja 1948. godine i na njemu je učestvovalo 750 delegata iz 26 evropskih država, uz prisustvo posmatrača iz Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Organizovao ga je Međunarodni komitet Pokreta za evropsko jedinstvo, a predsedavajući je bio Vinston Čerčil. Kongres je okupio predstavnike različitih političkih opcija, obezbeđujući im priliku da diskutuju o idejama vezanim za razvoj Evropske unije.
Važne političke ličnosti, kao što su Konrad Adenauer, Vinston Čerčil, Harold Mekmilan, Fransoa Miteran, Pol-Henri Spak, Alber Kope i Altjero Spineli, imali su zapaženu ulogu tokom Kongresa sa kojeg je poslat poziv za obrazovanje političke, ekonomske I monetarne unije Evrope. Ova pionirska konferencija izvršila je dubok uticaj na obrazovanje Evropske unije, zasnovanje na principu subsidijarnosti, podele suveniteta, demokratije, vladavine prava i solidarnosti.
Od 1948. godine Evropski pokret je imao bitnu ulogu u procesu evropske integracije, radeći zajedno sa evropskim i nacionalnim institucijama, osnivajući tink-tenkove i mreže građana u demokratskim državama Evrope. Odigrao je ključnu ulogu u kampanjama za ustanovljenje direktnog izbora poslanika Evropskog parlamenta, u korist Ugovora o Evropskoj uniji i takođe u korist Evropskog ustava. Evropski pokret je zatim imao i ključnu ulogu u stvaranju Saveta Evrope, “Evropskog koledža” u Brižu i Evropskog centra za kulturu u Ženevi. |
Prva sveevropska debata
o budućnosti Evrope (Atina, 20. i 21. februar 2003.)
Izveštaj sa događaja |
|
Istorija Evropskog
pokreta "Evropski pokret i Evropska unija
federalista (UEF)" |
| Poruka
Evropljanima |
|
 Evropski
pokret
Nastavši pre više od pola veka, i odigravši ključnu ulogu u stvaranju
Evrope, Evropski pokret je danas uglavnom fokusiran na političke,
socijalne i kulturne nivoe.
Civilno društvo treba da igra sve veću ulogu u konsultacijama i
procesima donošenja odluka.
Uticaj se vrši u centru, preko Međunarodnog evropskog pokreta i
na nivou zemalja članica preko nacionalnih veća.
Jedinstvena prednost Pokreta je činjenica da je je ona NVO tipa
koja pokriva skoro celu Evropu, odnosno zemlje EU, zemlje kandidate,
a i zemlje koje nisu kandidati.
Prilika da podrže Evropski pokret data je svima onima koji žele
Evropu koja napreduje prema snažnijoj, efektivnijoj uniji, onima
koji žele da se njihov glas čuje u svetu i što je najvažnije, da
se bore protiv nacionalističkih osećanja. |
