Istorija Evropskog pokreta

Evropski pokret i Evropska unija federalista (UEF)

Evropski pokret ("Mouvement européen") je nastao na završetku Panevropskog kongresa u Hagu (maj 1948). Njegovo zvanično rodjenje je zabeleženo u Briselu, 25. oktobra 1948. godine. Toga dana on je nasledio Medjunarodni komitet za koordinaciju pokreta za evropsko jedinstvo (stvoren 1947. godine na inicijativu Dancan Sandys-a i D.J. Retinger-a).
Evropski pokret je objedinio šest pokreta osnivača koji su predstavljali tri proevropski orijetisane političke struje: hrišćansku demokratiju ("Nove medjunarodne grupe"), liberalni pokret ("Liberalni pokret za ujedinjenu Evropu") i socijalizam ("Socijalistički pokret za Sjedinjene evropske države"). Dva pokreta su bile organizacije sa federalističkom doktrinom: Evropska unija federalista i Centar za federalnu akciju. Na kraju, šesti pokret je predstavljao organizaciju za ekonomske studije: "Evropsku ligu za ekonomsku saradnju".
Medjunarodni savet Pokreta je bio sastavljen od sedamdeset i pet predstavnika iz sedamnest nacionalnih saveta država sa zapada i sa juga Evrope, kao i četrnest predstavnika nacionalnih saveta "u izgnanstvu", koji su dolazili iz istočnoevropskih država i iz Španije. Predsednik Izvršnog komiteta Pokreta bio je Duncan Sandys, generalni sekretar organizacije "United Europe" i zet Vinstona Čerčila. Predsedavajući je dakle bio osoba koja je zastupala "unionističke" poglede, to jest, koji se zalagao za razvoj unutarevropske saradnje na nivou država, a ne za evoluciju ka federalizmu. Napetosti koje su se pojavile u toku Kongresa u Hagu izmedju "unionista" i "federalista" nisu nestale.
Evropska unija federalista (Union Européenne des Fédéralistes - UEF) je stvorena krajem marta 1948. godine. Njeno rukovodstvo su činili centralni komitet i izvršni komitet, čiji je predsednik bio Henri Frenay, a zamenik generalnog sekrtetara Denis de Rougemont. Statut Unije je izražavao dva načela koja su zastupala udruženja osnivači: s jedne strane, posmatrati federalizam "ne samo kao običnu političku doktrinu, nego i kao način života i uredjivanja odnosa izmedju ljudi u političkoj zajednici", s druge strane, smatrati da je "evropska federacija jedino održivo i definitivno rešenje za odnose izmedju nacionalnih država". Unutar Unije, udruženja-članovi su imali različite stavove. Na kongresu u Rimu, novembra 1948. godine, umerena struja, koja se zalagala za pristupanje Unije Evropskom pokretu, uspela je da nametne svoj stav. Italijanski federalistički pokret, koji je zastupao ovu umerenu struju, uspeo je da oko sebe okupi i ostala evropska udruženja. Francuska unija federalista je u svom programu zadržala kao glavni cilj ostvarenje integralnog federalizma, ali je prihvatila da ostane u Uniji, kao i njeno uključenje u Evropski pokret.
Medju ciljevima za koje se zalagao Evropski pokret, nalazili su se i sledeći predlozi: "Informisati i uticati na javnost, upoznavati je sa činjenicama, proučavati probleme političkog, ekonomskog i tehničkog karaktera koji se nalaze pred Unijom Evrope, unapredjivati evropsku svest i zajedničku odanost Evropi".
Pokret je započeo organizovanje od februara 1949. godine (datum prvog sastanka Generalne skupštine). Stvorene su sekcije za ekonomska i socijalna pitanja, za kulturu i za pravna i politička pitanja). Druga sekcija, kojom je predsedavao profesor Salvador de Madariaga posebno se posvetila pitanju stvaranja Evropskog centra za kulturu.