Poslednjih meseci, Evropska unija se, kao i čitav svet, suočava sa krizom, do sada, neviđenih razmera, koja je stavila na test njene kapacitete za rešavanje iste. Kako bi uspešno odgovorila na posledice krize, jasno je da Unija mora koordinisano i solidarno da deluje. Od trenutka kada je preuzela predsedavanje Savetu EU od Hrvatske, Nemačka je kao glavni zadatak koji treba ostvariti označila usvajanje višegodišnjeg budžeta i zajedničkog fonda za oporavak Evrope.

Andrijana Lazarević, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Do ovog cilja se nastojalo doći u više etapa od februara 2020. godine sa izmenjenom dinamikom i prioritetima sve do Samita lidera EU koji je prvobitno planirano da se održi od 17-18. jula i koji je trebao da rezultira jednim sveobuhvatnim dogovoron lidera država članica na čelu sa predsednikom Evropskog saveta, Šarlom Mišelom.

Iako su evropski zvaničnici nastupali u duhu parole “Odbacimo pristup svako za sebe, nastavimo dalje zajedno za oporavak Evrope“, ipak je došlo do problema, posebno sa takozvanom „štedljivom četvorkom“ – Holandija, Švedska, Austrija i Danska, kojima se priključila i Finska. Ova grupa država članica se protivila načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratne pomoći, a ne kredita, te se umesto prvobitnih 500 milijardi evra koliko je bilo ponuđeno u francusko-nemačkom planu, govorilo o sumi od 390 milijardi.

Posebna poteškoća kod usaglašavanja finansijskog okvira jeste i Bregzit i činjenica da su nacionalne vlade i institucije EU morale da „zakrpe“ rupu od oko 10 milijardi evra koliko je iznosio doprinos budžetu EU od strane Ujedinjenog Kraljevstva. Bez obzira na sve, Samit je počeo 17. jula i umesto planirana dva dana, potrajao čitavih pet.  U ranim jutarnjim satima 21. jula, Šarl Mišel zajedno sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, izgovorio sada već istorijsko – „Dogovor!“ (Deal!). Ovim Samitom je još jednom potvrđeno da je pregovaranje tête-à-tête najefikasniji način da se evropski lideri „podstaknu“ da razmišljaju u pravcu evropske solidarnosti, a da po strani ostave pojedinačne interese svojih nacionalnih država.

Šta su zapravo dogovorili Evropski lideri?

Višegodišnji finansijski okvir

Lideri 27 država članica EU predvođeni i koordinisani predsednikom Evropskog saveta, Šarlom Mišelom, postigli su dogovor o sveobuhvatnom paketu vrednom 1,824.3 milijarde evra koji objedinjuje višegodišnji finansijski okvir (Multiannual Financial Framework – MFF) i sredstva za zajednički fond za oporavak nazvan EU sledeće generacije (Next Generation EU ).

Višegodišnji finansijski okvir, odnosno dugoročni budžet za period od 7 godina, 2021-2027, čija vrednost iznosi 1,074.3 milijarde omogućiće EU da ostvari svoje dugoročne ciljeve u sledećim oblastima:

  • Jedinstveno tržište, inovacije i digitalizacija
  • Kohezija, otpornost i vrednosti
  • Prirodni resursi i životna sredina
  • Migracije i upravljanje granicama
  • Bezbednost i odbrana
  • Susedstvo i svet
  • Evropska javna uprava.

Uz to, Višegodišnjim finansijskim okvirom je predviđeno da, u skladu sa ostvarivanjem klimatskih ciljeva unije do 2030, Sporazumom iz Pariza i cilju o klimatskoj neutralnosti do 2050, 30% ukupnih troškova u okviru ovog okvira i sredstava iz zajedničkog fonda bude usmereno na projekte vezane za klimatske ciljeve.

EU sledeće generacije

Uz Višegodišnji finansijski okvir dogovoren je i Zajednički fond za oporavak odnosno EU sledeće generacije koji podrazumeva da će Komisija moći da pozajmi do 750 milijardi evra na tržištima. Od toga, 390 milijarde evra iz paketa će biti dodeljeno u vidu bespovratne pomoći državama članicama dok će 360 milijardi evra biti isplaćeno u vidu zajmova koja bi bili vraćani zajedničkim snagama država članica do 2058. godine. Iznosi raspoloživi u okviru ovog instrumenta biće raspoređeni u sedam pojedinačnih programa:

  • Instrument za oporavak i otpornost (Recovery and Resilience Facility (RRF)): 672,5 milijardi evra (krediti: 360 milijardi evra, grantovi: 312,5 milijardi evra)
  • ReactEU: 47,5 milijardi evra
  • Horizon Evropa: 5 milijardi evra
  • InvestEU: 5,6 milijardi evra
  • Ruralni razvoj: 7,5 milijardi evra
  • Fond za pravednu tranziciju (JTF): 10 milijardi evra
  • RescEU: 1,9 milijardi evra.

Uslovi za dobijanje sredstava

U skladu sa načelima dobrog upravljanja, države članice će pripremiti nacionalne planove za oporavak i otpornost za period od 2021. do 2023, a koji moraju ići u prilog ostvarivanju ciljeva zelene i digitalne tranzicije.

Ono što je ključno za dobijanje bespovratnih sredstava je da će ona biti uslovljena ostvarivanjem dogovorenih ciljeva iz planova za oporavak i otpornost. Pri tom, po prvi put se ističe poseban značaj poštovanja vladavine prava, na osnovu kog će se uvesti režim uslovljavanja u cilju zaštite budžeta i novog instrumenata za pomoć.

Planirani višegodišnji budžet i zajednički fond za oporavak imaju dakle za cilj da „poprave štetu koju je naneo COVID-19, reformišu ekonomije, preurede društva“, te su stoga tri ključne reči koje opisuju dogovoreno na specijalnom samitu „konvergencija, otpornost i transformacija“.

Međutim, da ovaj istorijski dogovor ne bi postao samo istorija neophodno je da ga potvrde države članice i Evropski parlament koji je već izrazio svoje zadovoljstvo Fondom za oporavak, ali ne i budžetom. Sve u svemu, ostaje nam da sačekamo formalne odluke.

U duhu Šumanove deklaracije, kojom je solidarnost utkana u same temelje Unije, a koja je ovim dogovorima o budžetu ponovo bila na testu, možemo da zaključimo da i dalje važi ono napisano pre 70 godina a to je da “Evropa neće nastati odjednom, ili prema jedinstvenom planu. Biće izgrađena [prim. autor očuvana] kroz konkretna postignuća koja stvaraju de facto solidarnost”.

Andrijana Lazarević, Beogradska otvorena škola

Tekst je prethodno objavljen u okviru 62/63. broja Biltena „Progovori o pregovorima“ Beogradske otvorene škole.