Iako antivakserska retorika ne stoji ni na kakvoj čvrstoj osnovi, nekako se i dalje održava. Ogroman deo krivice snose upravo politički pokreti koji su ove toksične tvrdnje podigli na nivo političkog programa i omogućili im da utiču na zakonodavstvo, ali i još bitnije — na svest roditelja od čije (ne)sposobnosti rasuđivanja sada zavise životi njihove dece.

Milica Starinac, Volonterka Evropskog pokreta u Srbiji

Dvadeset prvi vek je vreme u kome se sve preispituje, što često ima pozitivan uticaj na mnoge sfere života i predstavlja potencijal za napredak. Nažalost, ponekad to preispitivanje ode toliko daleko da opšteprihvaćeni principi do kojih je nauka došla decenijama, čak vekovima, ranije budu dovedeni u pitanje, najčešće od strane onih koji češće deluju kao neko ko je bežao sa školskih časova kada se to gradivo obrađivalo, nego kao neko ko je kompetentan da ponudi iole smislene argumente za svoj skepticizam. Najreprezentativniji predstavnici ovog globalnog trenda su verovatno zastupnici teorije da je zemlja ravna ploča, međutim, postoji i jedna daleko opasnija i uticajnija grupa među onima koji sumnjaju u dostignuća nauke.

Takozvani „antivakseri“ koji zastupaju stav da vakcine izazivaju niz teških bolesti i da su samo proizvod zavere farmaceutske industrije sa ciljem uvećanja profita, u poslednje vreme sve efikasnije koriste postojeće platforme za borbu protiv obavezne vakcinacije. Razmere koje je ovaj problem dostigao najbolje opisuje činjenica da je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila otpor prema vakcinaciji u 10 najvećih pretnji po globalno zdravlje u 2019. godini.

Ko su ovi ljudi i kakav uticaj imaju njihovi stavovi na politike država članica EU, ali i na statistiku imunizacije u Evropi? I kako je sve to povezano sa porastom broja obolelih od malih boginja u Srbiji?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj obolelih od malih boginja u Evropi je 2018. bio najveći u 21. veku. Preko 80 000 ljudi je bilo zaraženo ovom bolešću – što je skoro tri puta veći broj u odnosu na statistiku za 2017, dok su se 72 slučaja završila smrtnim ishodom. Međutim, isti izveštaj pokazuje da je broj vakcinisanih protiv malih boginja takođe na rekordnom nivou, kada posmatramo Evropu u celosti. Iz SZO upozoravaju da ova statistika može da zamaskira značajne propuste koji postoje na nacionalnom i lokalnom nivou u određenim zemljama Evrope, a koji su upravo i omogućili da ta bolest dostigne alarmantno visoke nivoe, i to decenijama nakon što je pronađen način za njenu prevenciju.

Čemu možemo pripisati ovaj nagli i krajnje uznemirujući porast obolelih od bolesti za koje postoje efikasne preventivne metode?

Istraživanja pokazuju povezanost zemalja sa uticajnim populističkim pokretima, kao što su Francuska, Italija i Poljska, sa povećanim brojem obolelih od zaraznih bolesti. Ovo ne treba da iznenađuje, imajući u vidu da ove partije gotovo uvek zasnivaju svoje programe na nepoverenju u establišment, eksperte i autoritete, čak i kada je reč o nauci. Najbolji dokaz ove teze je Italija, koja je bila druga po broju obolelih od malih boginja tokom 2018, što je došlo kao posledica pada procenta vakcinisanih ispod 90% po prvi put u ovoj deceniji. Krajnja desnica u Italiji ima dugu istoriju podržavanja antivakserskih pokreta, pa porast ovih bolesti od njihovog dolaska na vlast retko ko može nazvati šokantnim.

U Rumuniji je 2014. broj vakcinisanih pao ispod 90%, a već 2017. je bilo i do 1000 slučajeva oboljenja mesečno. Ni zemlja Luja Pastera, biologa koji je u 19. veku ustanovio principe vakcinacije, nije imuna na antivaksersku retoriku – istraživanje Evropske komisije je pokazalo da samo 70% Francuza smatra da su vakcine bezbedne. Francuska takođe ima najmanji procenat dece vakcinisane protiv malih boginja u Evropi.

SZO procenjuje da se godišnje spasi 2 do 3 miliona života zahvaljujući vakcinaciji. Da bi populacija bila adekvatno zaštićena od malih boginja, procenat vakcinisanog stanovništva mora biti iznad 95%. Male boginje su, inače, visoko zarazne i šire se efikasnije od ebole, tuberkuloze ili gripa.

Jedina smrtonosna zaraza koji može da im parira po brzini širenja je upravo antivakserska retorika, koja se širi koristeći sve raspoložive kanale, pre svega Fejsbuk i Jutjub. Od 25 najgledanijih videa o vakcinama na Jutjubu u Francuskoj, 18 je bilo žestoko protiv vakcinacije. Fejsbuk je preplavljen antivakserskim grupama koje broje i preko sto hiljada članova u kojima se neometano šire dezinformacije o vakcinama. Eksperti upozoravaju da je širenje ovakvih dezinformacija opasno po zdravlje dece i pitaju se zašto je ljudima uopšte omogućeno da to čine, kada ni farmaceutske kompanije ne smeju iznose netačne činjenice o lekovima koje proizvode.

Nažalost, ovaj globalni trend ne samo da nije zaobišao Srbiju, već ću je postavio na prvo mesto u Evropi po broju obolelih od malih boginja tokom 2018. sa 640 slučajeva na milion stanovnika. Procenat vakcinisanog stanovništva u Srbiji iznosi 86%, što je daleko od potrebnog minimuma od 95%. Kada smo već kod uznemirujućih podataka, UNICEF je Srbiju stavio na šesto mesto po porastu broja obolelih u 2018. u odnosu na 2017. godinu, dok je Crna Gora tokom 2018. zabeležila 203 slučaja malih boginja, što je još više zabrinjavajuće imajući u vidu da 2017. ta zemlja nije imala ni jedan slučaj ove bolesti.

Zašto se umesto iskorenjivanja ove visoko preventabilne bolesti dešava njena drastična ekspanzija?

Sve vakcine u EU moraju proći strogu prodecuru pre korišćenja, a većina mitova o štetnosti vakcina je odavno pobijena.

Iako antivakserska retorika ne stoji ni na kakvoj čvrstoj osnovi, nekako se i dalje održava. Ogroman deo krivice snose upravo politički pokreti koji su ove toksične tvrdnje podigli na nivo političkog programa i omogućili im da utiču na zakonodavstvo, ali i još bitnije — na svest roditelja od čije (ne)sposobnosti rasuđivanja sada zavise životi njihove dece. Kvazinaučnici, populisti i ostali krivci za širenje propagande koja je već srušila bilo kakve iluzije o svojoj bezopasnosti bi trebalo da snose posledice za stvari koje izgovaraju i stavove koje zastupaju. Pokreti koji uvećavaju svoj politički kapital na naučnom skepticizmu se najčešće nalaze na desnom kraju političkog spektra, odakle napadaju i autoritet same Evropske unije, time joj ne ostavljajući mnogo prostora da ovo pitanje adekvatno reši, imajući u vidu da je ono u potpunosti nadležnost nacionalnih institucija.

Međutim, EU prepoznaje značaj i opasnost koje ovo pitanje nosi i apeluje na vlade da daju ovom problemu pažnju koju zaslužuje. U međuvremenu, odgovornost svih savesnih građana je da se usprotive bilo kakvom populizmu koji neosnovno podriva principe nauke da bi napravio mesta za svoje ideološke pozicije, a sve to po cenu koju plaća zdravlje celokupne populacije.

Nauka je, po definiciji, najviši oblik organizovanog mišljenja i zasniva se na iskustvu, argumentima i činjenicama. Stoga, moramo imati poverenje u akademske institucije i naučnike jer oni ne nose svoje akademske titule bez razloga. Na kraju, tokom istorije smo imali prilike da vidimo gde nas je dovela nauka, a gde populizam.