Srbija je bogato vodno područje, ali bez bolje zaštite voda i veće brige za taj resurs nema opstanka, ukazano je u Smederevu na debati „Monitoring podzemnih i površinskih voda – EU standardi i sistem zaštite voda u Srbiji“.

Prof. dr Vesna Ristić Vakanjac sa Rudarsko–geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je, govoreći o podzemnim vodama, ukazala da njihovu važnost najbolje oslikava činjenica da se na teritoriji Srbije čak 70 odsto stanovništva vodom za piće snabdeva iz podzemnih izvora i vodotokova.

„Okvirnom direktiva o vodama Evropske unije zahtevano je da raspoloživi resurs podzemnih voda ne sme biti ugrožen njihovim dugogodišnjim korišćenjem, te da ne sme doći do neuspeha u dostizanju ekoloških ciljeva u pridruženim površinskim vodama, kao ni ugrožavanja kopnenih ekosistema”, objasnila je prof. Ristić Vakanjac na debati održanoj 22. maja, na Međunarodni dan zaštite biodiverziteta.

Kada je u pitanju nadgledanje stanja površinskih voda, situacija u Srbiji je, po njenim rečima, još gora, a poražavajuć je i podatak da više od 90 odsto gradova nema nikakav sistem prečišćavanja otpadnih voda.

„Samo 20 odsto vodnih tela je pokriveno osmatračkim objektima u vidu pijezometara. Iako imamo dobro brojno stanje osmatračkih objekata, nemamo dobru pokrivenost. Cilj je da se pokrije cela Srbija sa po jednim do dva osmatračka objekta, a ne da pokrivenost bude koncentrisana na jednom delu Srbije“, dodala je ona.

Prof. dr Mirjana Bartula sa Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta Singidunum ukazala je na važnost integralnog, odnosno koordiniranog upravljanja vodama i navela da nam ono obezbeđuje: dovoljnu količinu vode adekvatnog kvaliteta za stanovništvo i privredu, zaštitu ljudi i materijalnih dobara od štetnog dejstva voda, kao i zaštitu vodenih i od voda zavisnih ekosistema.

„Pravni okvir za integralno upravljanje vodnim resursima je Okvirna direktiva o vodama Evropske unije, koja za krajnji cilj ima dostizanje dobrog hidrološkog, ekološkog i hemijskog statusa svih voda. Kako bi se ostvario krajnji cilj direktive, neophodno je da se za svaki od slivova napravi plan upravljanja – integralno planiranje upravljanja rečnim slivom koji sadrži četiri složene faze, od kojih je završna: izrada Plana upravljanja rečnim basenom“, rekla je prof. Bartula.

Profesorka dr Darja Žarković iz Visoke škola strukovnih studija Beogradska politehnika smatra da, kada je reč o zaštiti voda, u budućnosti naše delovanje treba da bude okrenuto u dva pravca – od vrha ka dnu, odnosno od organa vlasti ka građanima, krajnjim korisnicima i od građana, pokretanjem inicijativa, ka organima koji su zaduženi za praćenje kvaliteta vode.

Ona se osvrnula i na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, uočene nedostatke i mere koje sugeriše EK. ,,Potrebno je jačanje administrativnog kapaciteta u oblasti voda, posebno u oblasti monitoringa, osnaživanje međuinstitucionalne saradnje i striktnija i odlučnija primena zakona, naročito u oblasti zagađenja i ispuštanja otpadnih voda“, navela je Darja Žarković.

Debata u Smederevu deo je serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo.

Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.