Javne vlasti na lokalnom nivou su te koje treba da pokažu inicijativu i spremnost da resurse koje u najvećoj meri skupljaju preko poreskih obaveza koje ispunjavaju građani, stave u funkciju društvenog i ekološkog razvoja i na taj način uzvratno obezbede unapređenje kvaliteta života članova svojih zajednica.

Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u Srbiji

Kako izgleda kada građani sopstvenim zajedničkim resursima zadovoljavaju najveći deo svojih životnih potreba i rešavaju probleme? Drugi po veličini grad u Portugalu – Porto smatra da je saradnjom na nivou lokalne zajednice moguće prevazilaženje svakodnevnih izazova, unapređivanje kvaliteta života ljudi i ekonomsko napredovanje!

Na inicijativu grada, osam gradskih opština formiralo je Međuopštinsku mrežu – LIPOR, sa ciljem da se ekonomski resursi lokalnih vlasti stave u službu rešavanja društvenih i ekoloških problema lokalnih zajednica. Upravo ovo Porto svrstava u društvo socijalno i ekološki odgovornih gradova i inovativnih lokalnih javnih vlasti Evrope, zajedno sa Malmeom u Švedskoj, Minhenom u Nemačkoj i Barselonom u Španiji. Bacite pogled na naše prethodne tekstove da saznate više o dobrim praksama ovih gradova.

LIPOR predstavlja međuopštinsku asocijaciju koja je nastala još 1982. godine, umrežavanjem osam opština u široj oblasti grada Porta, sa idejom o zajedničkom upravljanju čvrstim otpadom. LIPOR je tako postao nadležan za upravljanje, odlaganje i tretiranje čvrstog otpada, kako bi se obezbedila zdravija životna sredina. Cilj bilo zajedničko upravljanje, ali i zajedničko ulaganje u infrastrukturu i razvoj svesti kod članova zajednica o očuvanju životne sredine. LIPOR svake godine obradi oko 480 hiljada tona čvrstog otpada koji proizvede skoro million članova zajednice.

LIPOR je za glavni model korišćenja ekonomske snage javnih vlasti u cilju podsticanja društvenog i ekološkog razvoja, odabrao – društveno odgovorne javne nabavke, a 2007. pored ekološki odgovornog mehanizma upravljanja otpadom, svoju društvenu odgovornost proširio i na domen javnih nabavki. Opštine su u postupke tendera postepeno uključivale društveno odgovorne kriterijume, a upredo razvijale i šeme verifikacije za njihovu primenu. Uvedeni su sertifikati koji su potvrđivali primenu kriterijuma društvene ogovornosti, a dobijanje sertifikata bilo je zasnovano na eksternoj reviziji ili samoproceni, s tim da bi oba postupka redovno bila propraćena monitoringom LIPOR-a.

Uz to kreiran je i Kodeks ponašanja u koji su integrisani glavni principi Deklaracije o ljudskim pravima, pravila iz osnovnih konvencija Međunarodne organizacije rada, kao i odredbe iz nacionalnog zakonodavstva vezane za pravo rada i zaštitu životne sredine. Kodeks je polako prerastao u platformu za razvoj socijalnih i ekoloških kriterijuma koji se primenjuju u proceduri javnih nabavki. To znači povećanje obima obaveza za dobavljače, ali je sve u cilju uvećanja dobrobiti za lokalne zajednice.

LIPOR se vodi logikom da javne vlasti kao veliki potrošači kroz javne nabavke mogu koristiti ekonomsku moć za podsticanje društvenog i ekološkog razvoja, time što dobavljače i preduzeća obavezuju na poštovanje društvenih i ekoloških standarda. Upravo je to razlog zašto je LIPOR prepoznat u javnosti kao odgovoran kupac i potrošač koji garantuje dobrobit zajednice.

Sa pravom se može očekivati da povećanje obaveza ne izazove najpozitivniji odgovor dobavljača i preduzeća koja učestvuju na tenderima, ali LIPOR je ovaj izazov rešio obezbeđivanjem adekvanog i pravovremenog informisanja i obučavanja učesnika na tenderima o novinama u procedurama. Svake godine LIPOR saziva konferenciju o društvenoj odgovornosti, na kojoj se sa dobavljačima zainteresovanim za učešće na tenderima razgovara o šemi, kriterijumima tendera i kodeksu ponašanja. Informacije koje dobavljači dobijaju prilikom samoprocene usklađenosti poslovanja sa društveno odgovornim kriterijumima, dostavljaju se direktno LIPOR-u, a zatim se o njima diskutuje ukoliko postoje izazovi u njihovom ispunjavanju.

Ukoliko LIPOR proceni da kriterijumi nisu dostignuti, takvi dobavljači ne mogu biti angažovani preko tendera, ali im se daju konkretni saveti za unapređenje. Visok nivo saradnje LIPOR-a i dobavljača omogućio je uspeh i organizacije i primene koncepta društveno odgovornih javnih nabavki. Do danas, nijedan dobavljač nije odbio da radi sa LIPOR-om zbog uključivanja socijalno odgovornih kriterijuma u prostupak javnih nabavki.

Buduće akcije i planovi LIPOR-a za unapređenje koncepta Održivih javnih nabavki podrazumevaju uključivanje novih dobavljača u proces i povećanje broja društveno odgovornih kriterijuma.

I primer grada Porta nam potvrđuje najvažniju lekciju lokalnog razvoja – javne vlasti na lokalnom nivou su te koje treba da pokažu inicijativu i spremnost da resurse koje u najvećoj meri skupljaju preko poreskih obaveza koje ispunjavaju građani, stave u funkciju društvenog i ekološkog razvoja i na taj način uzvratno obezbede unapređenje kvaliteta života članova svojih zajednica.

Dobre prakse u sprovođenju socijalnih javnih nabavki u Švedskoj, Nemačkoj, Španiji i Portugalu, pokazuju da je moguća i poželjna saradnja javnih vlasti, civilnog i poslovnog sektora u kontekstu postizanja održivog razvoja, naročito u domenu društvenog razvoja. Sve što je potrebno su dobra volja javnih vlasti, transparentnost u radu i otvorenost za prilagođavanje modela specifičnostima lokalne zajednice.

Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.