Nedavno je objavljena presuda kojom se, po zahtevu hirurškinje iz Holandije, Gugl obavezuje da iz svog pretraživača ukloni određene rezultate koji se odnose na nju. Slučaj je privukao dosta pažnje, imajući u vidu da je ovo prvi put da se „pravo da budete zaboravljeni“, koje je u zakonodavstvo Evropske unije uvedeno 2014, primenjuje na slučaj koji se tiče lekarskog nemara.

Naime, pomenuta hirurškinja je 2014. bila suspendovana od strane disciplinske komisije zbog nemara tokom postoperativne brige o pacijentu. Nakon žalbe, ova odluka je promenjena u uslovnu suspenziju tokom koje je ona mogla da nastavi da radi. Međutim, doktorka je završila na „crnoj listi“ jednog nezvaničnog sajta koji je Gugl izbacivao kao prvi rezultat ukoliko bi neko ukucao njeno ime u pretraživač. Njeni potencijalni pacijenti su pronašli njeno ime na listi i pokrenuli onlajn diskusiju o ovom slučaju.

Sudija okružnog suda u Amsterdamu je istakao da su informacije koje se mogu naći na sajtu o greškama pomenute hirurškinje iz 2014. tačne, ali da pogrdan ton kojim ovaj sajt kroz svoju „crnu listu“ govori o doktorima koji se nalaze na njoj sugeriše da ona nije sposobna ili dorasla svom poslu. To svakako nije u skladu sa odlukom koju je disciplinarna komisija donela.

Pored toga, sud je odbacio tvrdnju Gugla da će većina ljudi imati poteškoća u pronalaženju relevantnih informacija na sajtu Big-register, putem kog svako može pristupiti javnim medicinskim zapisnicima.

Viljem van Linden, advokat hirurškinje koja je pokrenula slučaj, naziva ovu presudu revolucionarnom u smislu da Gugl više neće biti u poziciji da ocenjuje da li su doktori sposobni da se bave svojim poslom. On ističe da Guglu ne pripada uloga sudije po tom pitanju, kada već postoji medicinska disciplinarna komisija. „Gugl je do sada odlučivao da li će ukloniti sporne veb stranice ili neće. Na osnovu čega bi Gugl trebalo da bude u toj poziciji?“, pita se Van Linden.

Ovaj advokat je, od kako je presuda doneta, podneo zahteve za uklanjanje imena još 15 doktora sa „crne liste“ pomenutog sajta. Svi su bili sankcionisani od strane komisije za manje prestupe ili greške, ali je samo polovina njegovih zahteva prihvaćena. Van Linden stoga podseća da uloga disciplinarne komisije nije da kazni lekare, već da im ukaže na greške i postara se da sledeći put valjano urade svoj posao.

„Pravo da budete zaboravljeni“ obavezuje Gugl i njemu slične kompanije da na zahtev bilo kog građanina Evropske unije ukloni „neadekvatan, beznačajan ili prekomeran“ sadržaj iz rezultata koje nudi kroz svoj pretraživač. Dok sporni materijal ostaje na internetu, njemu se ne može pristupiti koristeći Gugl sa IP adresa u EU.

Ova direktiva je uvedena 2014. godine, nakon zahteva koji je podneo Španac Mario Kosteha Gonzales. On je tražio da se iz pretraživača uklone stranice koje navode da je njegova kuća, koju je izgubio zbog dugova prema osiguranju, a potom povratio, i dalje na aukciji. „Borio sam se za uklanjanje podataka koji nepovoljno utiču na dostojanstvo ljudi i koji eksponiraju njihove privatne živote. Bilo šta što sabotira ljude ne spada u slobodu izražavanja“, izjavio je tada Kosteha Gonzales.

Prošle godine je CNIL, Francuska uprava za zaštitu podataka, podnela zahtev da se „pravo da budete zaboravljeni“ proširi van granica Evropske unije. Oni su naveli da će to pravo postati besmisleno ukoliko se ne primenjuje univerzalno, jer svako može lažirati IP adresu sa koje pretražuje i tako pristupiti uklonjenim podacima kojima ne bi mogao da pristupi koristeći IP adresu unutar Evropske unije. Međutim, grupa britanskih nevladinih organizacija, na čelu sa organizacijom Article 19, pobunila se protiv ovog predloga upozoravajući da bi autoritarni režimi mogli da iskoriste tu mogućnost kako bi vršili kontrolu nad javno dostupnim informacijama.iaa ua

Gugl naglašava značaj slobodnog pristupa informacijama ljudima širom sveta, kao i prava na privatnost. Piter Flajšer, viši savetnik za privatnost u Guglu, podseća da su brojne nevladine organizacije iz domena ljudskih prava i slobode medija iznele mišljenja koja se u mnogome podudaraju sa njihovim, kada je reč o slučaju koji je CNIL pokrenula.

Evropski sud pravde je 10. decembra 2018. izneo mišljenje da odredbe ove direktive treba da važe samo u okviru Evropske unije. On se ne slaže sa toliko širokom interpretacijom direktiva EU koja bi im omogućila da važe i van njenih granica.

Ostaje pitanje kako će izgledati konačna odluka Evropskog suda pravde i do kojih granica će sprovođenje „prava da budete zaboravljeni“ ići. U eri u kojoj informacione tehnologije preuzimaju sve važniju ulogu u svim aspektima ljudskih života, neophodno je obratiti pažnju na sve posledice koje to može imati na različite segmente ljudskih prava. Od 2014, preko 3 miliona građana je podnelo zahtev za uklanjanje podataka, što nam pokazuje koliko je bitno da evropsko zakonodavstvo napreduje istim tempom kao i informacione tehnologije.

 

Autorka: Milica Starinac,

volonterka Evropskog pokreta u Srbiji