Saopštenje za javnost

Proevropska, koaliciona vlada neophodna demokratskoj Srbiji

Ishod parlamentarnih izbora u Srbiji je u svetu često bio komentarisan kao pobeda snaga poraľenih 5. oktobra. To nije tačno, jer su stranke koje se smatraju demokratskim dobile većinu. Ipak, ostaje nekoliko neprijatnih činjenica koje bi morale ozbiljno da zabrinu našu demokratsku javnost i koje daju opravdanog osnova za brigu Evrope i sveta u pogledu ostajanja Srbije na reformskom i proevropskom kursu. Prva je da su stranke starog reľima dobile četvrt miliona glasova više, a stranke koje su srušile taj reľim isto toliko manje nego pre tri godine. Druga je da su na četiri izborne liste bili optuľeni za ratne zločine i da su dve od tih lista sa haškim nosiocima ušle u novi parlament. Treća je da je najviše glasova na izborima dobila stranka čiji lider izjavljuje u kampanji da ne priznaje sadašnje granice i da treba prekinuti diplomatske odnose sa Hrvatskom. I četvrta: stranke koje predstavljaju nacionalne manjine nisu ušle u Parlament.

Ove porazne činjenice bi morale da budu poslednja opomena za sve demokratske snage u Srbiji, u političkim strankama i u civilnom društvu, da je najzad neohodno napraviti definitivan i totalan raskid sa reľimom koji nas je odveo u rat i propast, što za tri godine vladavine DOS-ovske vlasti nije učinjeno. Umesto toga u opticaju su predlozi o fomiranju vlade u koju bi ušle i stranke koje su vodile ratove, gurnule nas u izolaciju i koje su dosledno antievropske. Nakon ishoda parlamentarnih izbora postavlja se ponovo pitanje kako je DOS, kao vladajuća koalicija mogao da ne primeni Zakon o lustraciji i time omogući da se na stranačkim listama nađu optuľenici za ratne zločine.

Jedina mogućnost da zaustavimo talas desnog ekstremizma i ostanemo na evropskom kursu je otreľnjenje i udruľivanje demokratskih političkih snaga, hitno formiranje koalicione vlade, kao i javna i jasna zajednička programska proklamacija ciljeva koji su dosledno reformski i ubrzavaju naše pridruľivanje evropskim i evroatlanskim integracijama. Građani očekuju da koalicija demokratskih snaga preuzme punu odgovornost za nastavak reformi i izgradnju novih, legitimnih i efikasnih drľavnih institucija. U tom kontekstu očekujemo okupljanje demokratskih snaga oko zajedničkog, proevropskog programa.

Svako taktiziranje, oklevanje, stavljanje u prvi plan međusobnih razlika i revandikacija samo bi povećali šanse za dalje jačanje snaga prošlosti na novim izborima. U ovom ujedinjenom naporu, nova demokratska vlada će imati punu podršku civilnog društva, među njima i Evropskog pokreta u Srbiji, koji ostaje veran sloganu pod kojim je formiran 1992. godine: "Demokratska Srbija u ujedinjenoj Evropi".