Prodi ohrabruje balkanske zemlje za članstvo u Uniji
BRUXELLES/BRISEL, 7.1. (SENSE) - U tekstu grčkom listu "To Vima" predsednik Evropske komisije Romano Prodi rekao je da će balkanske zemlje biti pozvane da se pridruže EU "čim pre" i da to zavisi samo od toga kad će ispuniti zadane kriterijume. Prema briselskom "Euraktivu", Prodi je u grčkim novinama od 5. januara izjavio da "sve evropske zemlje koje se pridržavaju temeljnih principa Unije mogu podneti molbu za članstvo". "Naša je dužnost," nastavio je Romano Prodi "da im sačinimo jasan plan koji će sadržavati sve mehanizme neophodne da proces stabilizacije postigne maksimalne rezultate". Predsednik Evropske komisije dodao je da će EU preduzeti "više inicijativa za razvoj balkanskih država", koje bi mogle biti pozvane da i same postanu članice "što je pre moguće", javlja Euraktiv. Ovime je predsednik Evropske komisije ponovo dao na znanje da se na balkanske zemlje računa ako ispune neke kriterijume. To su prvenstveno takozvani Kopenhagenški kriterijumi: oni se odnose na stabilnost institucija koje garantiraju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu manjina. Ti kriterijumi, dalje, traže funkcionalnu tržišnu ekonomiju, sposobnost da se ona nosi sa konkurencijom na tržištu unutar Unije, kao i sposobnost da se preuzme odgovornost koju članstvo nosi, uključujući i odanost političkim, ekonomskim i monetarnim ciljevima Unije. To je jedan paket uslova, o kojem je govorio Prodi. Drugi, koji se odnosi specifično na Balkan jest regionalna saradnja. Za prvi deo, oko Kopenhagenških kriterijuma, jasno je da ih nijedna od zemalja za sad ne ispunjava. U Briselu, kad se spominje problem balkanske stabilnosti insititucija, navodi se, kao primjer koji to najbolje ilustruje, "nesposobnost da se u Srbiji izabere predsednik". Pravna država i nefunkcionalna ekonomija, kako se ovdje navodi u brifinzima, najveći su problem u Bosni, a nijedna od zemalja ne bi izdržala konkurenciju svojih roba s evropskim na evropskom tržištu. Medjutim, ti su problemi rešivi, jer su ih u manjoj ili većoj meri rešavale i zemlje u tranziciji. Drugi deo uslova, specifičan za Balkan, jeste još veći naglasak na regionalnoj saradnji nego ranije. U izjavi agenciji SENSE, švedski izvor ističe da je Unija ocenila da je nedostatak regionalne saradnje ili volje za njom, segment koji izuzetno zabrinjava Petnaestoricu. Diplomata te skandinavske zemlje koja i dalje vrlo aktivno prati Balkan, rekao je da se nedostak saradnje vidi po cijeloj regiji, i medju svima koji čine region. U odvojenim razgovorima s drugim evropskim diplomatama, agenciji SENSE je rečeno da nedostatak regionalne suradnje, može predstavljati potencijalni sigurnosni problem i zato se baš oko toga vrši jak politički pritisak. Imajući to u vidu, EU, dakle i Evropska komisija, napraviće očigledno korak dalje u svojoj balkanskoj politici, odnosno, ponudiće verovatno veću šansu za integracije, ali će to dalje još čvršće uslovljavati nego dosada. Drugim rečima, čim je Prodi ovako pohvalio balkanske zemlje, znači da je dao šargarepu. Sad, u vidu zahteva koje regija mora ispuniti, sledi pretnja štapom, ako se oni ne ispune. Zahtevi su sigurno oni prvog reda važnosti, tipa Haški sud, zatim srpsko-crnogorska federacija za te zemlje, ili povratak Srba za Hrvatsku. Nakon toga slede Kopenhagenški kriterijumi, uz imperativ regionalne saradnje. No, na kraju puta ipak stoji da će stalnaadresa balkanskih zemalja biti u Briselu, što je vrlo veliko ohrabrenje.

Komesar Paten u poseti Prištini i Beogradu
Komesar za spoljne poslove, Kris Paten posetiće Prištinu i Beograd ove nedelje da bi podržao napore usmerene ka većoj stabilnosti kao i kretanje ka bližem pridruživanju Evropskoj uniji. Tokom svoje posete on će se sastati sa novim Specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara (misija UN na Kosovu), sa predsednikom i predsednikom vlade Privremenih samoupravnih institucija Kosova (PISG) kao i sa drugim vodećim političkim ličnostima. On će se takođe, po prvi put, obratiti Skupštini privremenih institucija. Nadalje će se susresti sa predsednikom Državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa predsednicima vlada dveju Republika kao i sa drugim ključnim političkim ličnostima iz vladajuće koalicije i iz partija DSS i G17 plus. Tokom svoje posete Beogradu komesar će podvući važnost koju Evropska unija pridaje vladavini prava, time što će, u pratnji ministara pravde i unutrašnjih poslova Srbije, otići u posetu sudu koji će EU obnoviti za potrebe suđenja organizovanom kriminalu. Veče pre svoje posete, komesar Paten je izjavio: “Što se Kosova tiče, hino je potrebno odaljiti se od provokativon zauzimanja pozicija o krajnjem statusu. Moramo se, što je pre moguće, koncentrisati na pokretanje konstruktivnog dijaloga između Beograda i Prištine o pitanjima od zajedničkog interesa. Evropska komisija sa nestrpljenjem očekuje da u ovome u potpunosti odigra svoju ulogu. Ne sme se dozvoliti da etničke tenzije vrate unazad političi i ekonomski napredak na Kosovu. U Srbiji i Crnoj Gori formulisaću mnoge važne oblasti koje ćemo posmatrati kako bismo videli da li će biti moguće da se preporuči da se krene predviđenim putem ka pregovaranju o Ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom i Crnom Gorom. Na vrhu liste ove Studije izvodljivosti biće procena posvećenosti vlada Državne zajednice i Republika demokratskim vrednostima i procena njihove odlučnosti da primene svoje međunarodne obaveze.”