EVROPSKI POKRET U SRBIJI
29-JAN-2004
 Britanac na čelu nove Evropske agencije za odbranu
BRISEL, 29. januara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana predao je Britancu Niku Vitniju (Nick Whitney) odgovornost da uspostavi novu Evropsku agenciju za odbranu. Vitni, koji je dosad bio zadužen za međunarodnu bezbednosnu politiku u britanskom ministarstvu odbrane, vodiće tim od 12 ljudi koji treba da tokom ove godine "postave na noge" Evropsku agenciju za odbranu, saopšteno je iz Solaninog kabineta. EU je odlučila da formira agenciju za odbranu u novembru prošle godine, i njen cilj je da pomogne zemljama članicama da usklade svoje aktivnosti na polju odbrane. U Briselu su, još u vreme kada je odlučeno da se agencija formira, tvrdili da ona neće biti takmac NATO-u, i da Amerikanci nemaju potrebe da brinu.
29-JAN-2004
 Baret se nada dogovoru svih stranaka demokratskog bloka
BEOGRAD, 29. januara 2004. (Beta) - Šef delegacije Evropske komisije u SCG Džefri Baret izrazio je danas očekivanje da će sve demokratske partije u Srbiji nastaviti zajedno da rade na sastavljanju vlade koja će nastaviti reforme. Baret je novinarima u beogradskom Medija centru kazao da ta vlada treba da nastavi sa jasnom proevropskom orijentacijom. Šef delegacije Evropske komisije takođe je izrazio očekivanje da će saradnja EU i budućih vlasti u Srbiji na demokratizaciji društva biti nastavljena.
29-JAN-2004
 Anan primio nagradu Saharov u sećanje na De Mela
BRISEL, 29. januara 2004. (Beta-AFP) - Ujedinjene nacije i njihov generalni sekretara Kofi Anan (Annan) primili su danas u Briselu nagradu Saharov za 2003. godinu koja se dodeljuje za odbranu ljudskih prava, kao sećanje na službenike UN ubijene prošle godine u Iraku. Ananu je priznanje uručio predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks (Cox) na svečanoj sednici kojoj su prisustvovali evropski zvaničnici i prethodni laureati. Nagrada je pripala Ujedinjenim nacijama "posebno zbog sećanja na Serža Vieiru de Mela (Sergio, de Mello) i brojne druge službenike UN koji su izgubili živote vršeći svoju dužnost za mir u svetu", obrazložio je Evropski parlament koji dodeljuje priznanje. UN su napustile Irak nakon što su u napadima u avgustu i septembru ubijena 23 službenika organizacije, među kojima i brazilski diplomata De Melo koji je bio lični izaslanik Kofija Anana u Iraku. De Melo je stradao u eksploziji kamiona-bombe koji je detoniran pred sedištem UN u Bagdadu 19. avgusta 2003.
29-JAN-2004
 Anan pozvao EU da prihvati imigrante jer su joj potrebni
BRISEL, 29. januara 2004. (Beta-Rojters) - Evropskoj uniji su potrebni imigranti kako bi sebi osigurala prosperitet, pa treba da prestane da njihovo pitanje koristi kao žrtvenog jarca u rešavanju socijalnih problema u EU, izjavio je generalni sekretar UN Kofi Anan (Annan). Anan je poslanicima Evropskog parlamenta rekao da vlade EU treba da dozvole izbeglicama koje beže od represije i rata da u zemljama tog imućnog bloka pronađu utočište. Nakon što je primio nagradu Saharov, koju je EP ove godine dodelio Ujedinjenim nacijama, Anan je pozvao EU da omogući integraciju imigranata, da bi sve starije stanovništvo Evrope osiguralo dalji razvoj svoje privrede. Nakon izbornih uspeha ekstremne desnice u zemljama unije, koje su vodile antiimigrantske kampanje, posebno protiv iseljenika iz muslimanskih zemalja, evropske vlade su pitanje imigracije stavile na vrh liste prioriteta. "Bez imigranata, mnoga mesta u poslovima kojima se pružaju usluge i ostvaruje prihod ostaće upražnjena i mnoga društva će ostariti i postati manja. Imigranti su deo rešenja, ne deo problema", rekao je Anan, koga su poslanici EP pozdravili ovacijama. Prvi čovek UN je kritikovao debatu koja se u Evropi vodi o pitanju imigracije, ocenivši da se "istina izgubila" i da se azilanti i imigranti predstavljaju "dehumanizovano i kao zlikovci". "Oni ne treba da budu žrtveni jarci za širok spektar socijalnih nevolja", rekao je on. "Oni ne žele da se prošvercuju, već žele ravnopravnu šansu. Nisu kriminalci ni teroristi, već građani koji poštuju zakon. Ne žele da žive odvojeno, žele da se integrišu, ali i da zadrže svoj identitet", kazao je Anan. Evropska unija trenutno nastoji da oformi zajedničku politiku prema azilantima i imigrantima, ali je do sada ostvarila slab napredak jer je glavni fokus na ograničenju pristupa u zemlje evropskog bloka, a ne njihovo otvaranje za imigrante. Ministri unutrašnjih poslova EU rade na zajedničkoj proceduri za azilante i definisanju ko može potražiti utočište u uniji, sa ciljem da se smanji broj neosnovanih zahteva. U Francuskoj je žestoke kontroverze izazvao plan da se zabrani nošenje muslimanskih marama i drugih verskih simbola u školama. Ministar unutrašnjih poslova je takođe najavio da će u 2004. biti znatno umanjen broj imigranata kojima će se dozvoliti ulazak u Francusku. To je najavljeno uoči regionalnih izbora, kao pokušaj da se privuku glasači ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta, čiji broj neprestano raste.
29-JAN-2004
 Baret: Nema roka za završetak studije o izvodljivosti
BEOGRAD, 29. januara 2004. (Beta) - Šef delegacije Evropske komisije u SCG Džefri Baret izjavio je danas da je studija o izvodljivosti komplikovan zadatak koji treba pažljivo izvršiti i da nije određen krajnji rok za završetak rada na toj studiji. Baret je, na promociji mesečnika "Evropski forum" u Medija centru u Beogradu, rekao da nestabilna politička situacija u Srbiji negativno utiče na rad na studiji o izvodljivosti, čiji je završetak najavljivan za kraj marta, ali je naglasio da nema određenog roka za završetak rada na studiji. On je podsetio da je završetak sudije o izvodljivosti direktno povezan sa pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji, a samim tim i o ulasku u EU. Baret je rekao da za potpisivanje Ugovora o evropskom partnerstvu, koje bi zemlje zapadnog Balkana i SCG trebalo da potpišu do kraja marta, nije važno dokle se stiglo sa pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji, jer je cilj evropskog partnerstva da sve zemlje uđu u partnerstvo, a samim tim i u EU. Šef delegacije Evropske komisije pojasnio je da je cilj evropskog partnerstva, novine sa samita EU u Solunu, da se ubrza i olakša proces stablizacije i pridruživanja EU. Evropska partnerstva su pokazatelj čitavog niza zahteva i obaveza koje zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i SCG, treba da ispune u procesu evropskih integracija, rekao je on. Baret je kazao i da će EU i ubuduće nastaviti sa pružanjem pomoći SCG i zemljama zapadnog Balkana, jer će one i dalje biti jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Unije. Pomoćnik ministra spoljnih poslova Jelica Minić rekla je da SCG zaostaje za drugim zemljama regiona i naglasila da bi marginalizacija SCG u procesu evropskih integracija negativno uticala na njene ekonomske i političke interese. Ona je rekla da su odnosi sa EU jedan o prioriteta spoljne politike SCG i dodala da su loša komunikacija sa javnošću i slabi odnosi sa javnošću na međunarodnom planu slaba tačka u odnosima sa EU. Ove godina nas očekuje ogroman posao na završetku studije o izvodljivosti, rešavanju afere "šećer", završetku sporazuma o tekstilu, intenziviranju regionalne saradnje i zastoj ili usporavanje procesa koji je u toku bilo bi najgore što može da nam se desi, rekla je Minićeva. Jelica Minić je rekla i da je parlamentarna paraliza ozbiljan problem u procesu evropskih integracija jer je za njih neophodno učešće parlamenta. Urednik "Evropskog foruma" Jovica Teokarević rekao je da bi SCG trebalo da se ugleda na Irsku koja je maksimalno iskoristila članstvo u EU za svoj privredni razvoj. EU ne sme i ne može da rešava naše unutrašnje probleme. SCG mora da shvati da je članstvo u EU prioritet, rekao je on. Baret je, govoreći o Irskoj, koja je trenutno predstedavajući EU, rekao da je poruka Irske SCG timski rad i posvećenost ulasku u EU. On je takođe pozdravio najave iz Irske da će novi evropski Ustav biti donet do maja, i pre proširenja Unije sa deset novih članica.
29-JAN-2004
 Skoro 344 miliona birača na izborima za Evropski parlament
BRISEL, 29. januara 2004. (Beta) - Gotovo 344 miliona Evropljana moći će polovinom juna da glasa na izborima za Evropski parlament, saopštila je danas Evropska komisija. Kako se navodi u saopštenju, broj birača u 10 novih zemlja članica je 51,6 miliona, za koliko je veći i ukupan broj birača nego na prošlim izborima za Evropski parlament 2.000. godine. Evropski parlament sada ima 626 članova, a posle izbora, polovinom juna, imaće 732 člana. Među novim članicama jedino Litvanija i Kipar moraće da usklade zakonodavstva, kako bi njihovi građani, kao i građani ostalih država EU koji žive na teritorijama te dve zemlje, mogli da glasaju u junu, rekao je komesar EU za pravna i unutrašnja pitanja Antonio Vitorino. Prema njegovim rečima, očekuje se da će Litvanija i Kipar to učiniti uskoro. Agencije objavljuju i broj birača u svakoj od zemlja EU. U zagradama je procenjen broj građana koji žive u tim državama, ali su državljani zemalja koje nisu članice EU.
1. Nemačka, 61.432.000 birača (2.029.000)
2. Italija, 46.552.000 birača (91.500)
3. Britanija 42.870.000 birača (852.700)
4. Francuska 41.812.000 birača (1.057.000)
5. Španija 31.365.000 birača (141.500)
6. Poljska 30.794.000 birača (22.000)
7. Holandija 11.612.000 birača (203.100)
8. Grčka 8.244.000 birača (23.500)
9. Češka 8.228.000 birača (80.200)
10.Mađarska 8.070.000 birača (14.900)
11.Portugal 7.751.000 birača (26.500)
12.Belgija 7.387.000 birača (464.000)
13.Švedska 6.566.000 birača (166.000)
14.Austrija 5.796.000 birača (245.000)
15.Slovačka 4.316.000 birača (3.500)
16.Danska 4.000.000 birača (56.300)
17.Finska 3.960.000 birača (21.500)
18.Litvanija 2.728.000 birača (2.600)
19.Irska 2.659.000 birača (77.000)
20.Letonija 1.920.000 birača (2.700)
21.Slovenija 1.606.000 birača (1.500)
22.Estonija 1.152.000 birača (21.600)
23.Kipar 576.000 birača (15.000)
24.Malta 312.000 birača (1.100)
25.Luksemburg 210.000 birača (116.000)
28-JAN-2004
 Sastanak predstavnika SCG i EU o napretku reformi
BEOGRAD, 28. januara 2004. (Beta) - Stručnjaci Evropske unije I predstavnici ministarstava državne zajednice Srbija i Crna Gora I njenih republika članica razgovaraće o napretku reformi na dvodnevnom sastanku, koji počinje sutra. Na tom skupu biće reči o napretku reformi u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava, pravosuđu, unutrašnjim poslovima i u ekonomiji, saopštila je Direkcija za informisanje Saveta ministara SCG. Kako se navodi, biće razmotrena makroekonomska pitanja i napredak strukturnih reformi, pre svega monetarna politika, reforma javnih finansija, uključujući pripreme za uvodenje poreza na dodatnu vrednost, proces privatizacije i reforma bankarskog sektora. Posebno će biti reči o jedinstvenoj trgovinskoj politici, unutrašnjem tržištu, energetici, saobraćaju i stanju infrastrukture u SCG. Sutrašnji sastanka će biti treći u novoj formi saradnje u Procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, nazvanoj Unapređeni stalni dijalog. Skupom će predsedavati ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Branko Lukovac i direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe, a učesnicima će se u ime predsedavajućeg Saveta EU obratiti i ambasador Irske pri EU Brajan Glin.
28-JAN-2004
 Slovenački parlament ratifikovao pristupni sporazum EU
LJUBLJANA, 28. januara 2004. (Beta) - Slovenački parlament je sa 80 glasova za i nijednim protiv ratifikovao pristupni sporazum Evropskoj uniji (EU). To je poslednji korak, koji je obavila slovenačka država pred njen ulazak u EU, 1. maja ove godine. Svečanosti ratifikacije prisustvovao je kompletan državni vrh sa predsednikom Janezom Drnovšekom i premijerom Atnonom Ropom na čelu. U današnjoj debati u parlamentu, premijer Arnon Rop i poslanici su naglasili da je to veliki korak za Sloveniju, ali da ulaskom u EU nije kraj već početak njenog puta u budućnost nakon osamostaljivanja. Svečanosti u parlamentu je prisustvovao i bivši predsednik države Milan Kučan.
28-JAN-2004
 Slovačka vlada predložila svog komesara u proširenoj EU
PRAG/BRATISLAVA, 28. januara 2004. (Beta) - Slovačka vlada predložila je danas da prvi slovački komesar u proširenoj Evropskoj uniji bude Jan Figel, predsednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta i glavni slovački pregovarač u procesu uključenja Slovačke u EU. Predloge za komesare novih zemalja-članica, bez konkretnog resora I sa mandatom od svega nekoliko meseci, s obzirom da se novembra bira nova Evropska komisija, treba tek da potvrde predsednik Komisije Romano Prodi i Evropski parlament. Šef slovačke diplomatije Eduard Kukan izjavio je danas da ne očekuje da bi Prodi imao probleme da prihvati izbor Figela za komesara, javljaju slovački mediji. Slovačka bi u Evropskoj komisiji želela najradije da se angažuje u regionalnom razvoju, nauci i obrazovanju ili zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici.
28-JAN-2004
 Solana: Bombardovanje SRJ bilo opravdano
STOKHOLM, 28. januara 2004. (Beta) - Oružana sila ponekad može da bude jedini način da se zaustave genocidni procesi, tako da je NATO bombardovanje SRJ 1999. godine bilo opravdano, rekao je danas u Stokholmu visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier). "Ponekad morate da stavite tačku na neku situaciju i ako to ne uspete da uradite rečima, primorani ste da upotrebite silu", rekao je Solana, koji učestvuje na Međunarodnoj konferenciji o sprečavanju genocida u Stokholmu. On je posle sastanka sa švedskim premijerom Joranom Personom (Goeran) izjavio da je bombardovanje SRJ prekinulo "akcije Beograda protiv Albanaca na Kosovu". "Mislim da smo dobro postupili. Ako se setite uslova iz tog vremena, mislim da bi svako učinio isto", rekao je Solana, koji je za vreme bombardovanja SRJ bio generalni sekretar NATO.
27-JAN-2004
 Ambasada Nemačke traži preispitivanje carinskih propisa
BEOGRAD, 27. januara 2004. (Beta) - Nemačka ambasada u Srbiji i Crnoj Gori zatražila je od srpskih vlasti da preispitaju nove carinske propise koji se odnose na strance na privremenom radu u SCG, rečeno je danas agenciji Beta u toj ambasadi. Ambasada Nemačke je juče uputila Ministarstvu inostranih poslova notu u kojoj je zatraženo od vlasti da preispitaju carinske propise od 23. decembra 2003. godine, rekli su Beti predstavnici ambasade. Prema novim carinskim propisima, inostrani menadžeri, novinari i preduzetnici tokom privremenog boravka u Srbiji ne mogu bez carine da uvezu pokućstvo i automobil. Ministarstvo za ekonomiju i finansije Srbije će, kako je ranije rečeno Beti, uskoro razmotriti sve primedbe na nove carinske propise i njihovu pripremu. To ministarstvo, u okiviru kojeg je Uprava za carine, pripremilo je novi carinski zakon koji je u primeni od 1. januara ove godine. Uprava carina Srbije je, međutim, nedavno saopštila da su novi carinski propisi pripremljeni u saradnji sa predstavnicima EU, Svetske trgovinske organizacije i Svetske banke i istakla da je u toku njihova analiza. U saopštenju se navodi da su određene kategorije stranih državljana, odnosno vrsta robe, kao i do sada oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina. Tako je diplomatsko osoblje stranih diplomatskih predstavništava, kao i članovi njihovih užih porodica, oslobađeno od uvoznih dažbina za premete namenjene ličnoj upotrebi. Carine je oslobođeno osoblje diplomatskih i konzularnih predstavništava za predmete domaćinstva, ukoliko je to predviđeno međunarodnim ugovorom. Takođe su oslobobođeni carine i za predmete koji služe njihovoj ličnoj upotrebi tokom putovanja, kao i za lekove za ličnu upotrebu. Strani državljani kojima je odobren privremeni boravak duži od šest meseci mogu privremeno da uvezu predmete domaćinstva, kao i predmete za ličnu upotrebu.
27-JAN-2004
 Bruns: Neprihvatljivo narušavanje Ohridskog sporazuma
SKOPLJE, 27. januara 2004. (Beta) - Specijalni predstavnik EU u Makedoniji Aleksis Bruns (Alexis) izjavio je danas da je odluka Brisela da na "crnu listu" stavi makedonske državljane koji usporavaju sprovođenje Ohridskog sporazuma, "jasna poruka da je neprihvatljivo da bilo ko narušava mirovni proces". Primena Ohridskog sporazuma predstavlja srž napora Makedonije u približavanju Evropskoj uniji i, kako je rekao Bruns, odluka Brisela je "jasna poruka da je EU posvećena Zapadnom Balkanu". "EU je preuzela sve neophodne mere da pomogne ljudima i da osigura put Makedonije" prema Uniji, smatra Bruns. Šefovi diplomatija EU su juče u Briselu najavili objavljivanje "crne liste" makedonskih državljana koji "aktivno promovišu ili nasilnim ekstremističkih aktivnostima opstruiraju osnovne principe Ohridskog dogovora". U zaključcima Ministarskog saveta EU navodi se da tim osobama neće biti izdavane vize za EU. Odluku šefova diplomatija EU su podržale i buduće članice Unije. Skopski mediji danas prenose izjavu portparola Evropske komisije Eve Advin koja je rekla da su na crnoj listi bivši makedonski funkcioneri koji su poznati po radikalnim stavovima i koji se otvoreno suprotstavljaju odredbama Ohridskog sporazuma ili daju izjave u cilju podele Makedonije. Advinova je istakla da se spisak EU neće razlikovati od sličnog spiska SAD, na kojem se nalaze bivši funkcioneri i pripadnici Oslobodilačke nacionalne armije kojima je zabranjeno putovanje u SAD. Makedonska vlada nije komentarisala taj predlog EU, a policija kaže da EU nije zatražila podatke u vezi sa osobama koje bi se eventualno našle na "crnoj listi". Ohridskim sporazumom koji je, uz posredovanje međunarodne zajednice, potpisan 2001. godine, okončan je sukob makedonskih Albanaca i vladinih snaga.
26-JAN-2004
 Počeo sastanak šefova diplomatija EU
BRISEL, 26. januara 2004. (Beta) - U Briselu je danas počeo sastanak ministara spoljnih poslova EU na kome će jedna od tema biti i situacija na zapadnom Balkanu. Šefovi diplomatija evropske petanestorice, tokom dvodnevnog sastanka, raspravljaće o situaciji u Iraku, eventualnom ukidanju embarga na prodaju oružja Kini i o Ustavu EU. Evropski ministri će, kako je rečeno Beti u Savetu ministara EU, u raspravi o zapadnom Balkanu, razmotriti razvoj zbivanja posle izbora u Srbiji i posebno ukazati na hitnu potrebu da se u Beogradu sastavi stabilna vlada, opredeljena i sposobna da nastavi evropske reforme. To će, kako se očekuje, biti i ključna poruka zaključaka koje će danas usvojti šefovi diplomatija evropske petnaestorice. Ministri evropske petnaestorice razmotriće i situaciju u Makedoniji, a trebalo bi da bude izabran i novi izaslanik EU u Skoplju.
26-JAN-2004
 Evropski ombudsman za ljudska prava u Sloveniji
LJUBLJANA, 26. januara 2004. (Beta) - Evropski ombudsman za ljudska prava Nikiforos Diamanduros sastao se danas sa slovenačkim ombudsmanom za ljudska prava Matjažom Hanžekom i predsednikom parlamenta Borutom Pahorom. Diamanduros će u toku dvodnevne posete Ljubljani razgovarati i sa ministrom za evropska pitanja Janezom Potočnikom, a sutra i sa predsednikom Janezom Drnovšekom i premijerom Antonom Ropom. Tokom boravka u Sloveniji evropski ombudsman za ljudska prava održaće i dva predavanja, kako bi slovenačku javnost upoznao sa svojim radom, čiji je cilj prvenstveno zaštita pojedinca od zloupotreba evropskih institucija. Diamanduros će, kako se očekuje, posebnu pažnju posvetiti problemu izbrisanih iz registra građana Slovenije u vreme njenog osamostaljenja. Na dan njegovog dolaska u Ljubljanu, danas, Ustavni sud Slovenije je objavio da je prošlog petka odbacio zahtev 33 poslanika vladine koalicije za ocenu ustavnosti raspisivanja naknadnog zakonodavnog referenduma o tehničkom zakonu, kojim se izbrisanima priznalo pravo na status od vremena osamostaljenja Slovenije. Ustani sud je pozvao parlament i da odredi novi datum održavanja referenduma. Odluka ustavnog suda će prema oceni posmatrača još više zaoštriti sukob vladine koalicije i opozicije, jer su leve partije koalicije protiv njegovog sprovođenja. Referendum, ističe slovenačka levica, neće imati pravnih učinaka, koštaće oko šest stotina miliona tolara, i dodatno polarizovati slovenačku javnost na problemu izbrisanih.
23-JAN-2004

Kučan ocenio da EU ima slične probleme kao i bivša SFRJ
BEČ, 23.januara 2004.(Beta) - U Evropskoj uniji (EU) postoje problemi slični onima koji su postojali u bivšoj SFRJ, u vreme kada su tamošnji narodi mirno živeli zajedno, ocenio je bivši predsednik Slovenije Milan Kučan. On je u intervjuu bečkom dnevniku "Prese" objasnio da se i u bivšoj Jugoslaviji raspravljalo o nacionalnoj ravnopravnosti, o pitanju da li odluke treba da se donose većinskim sistemom ili konsenzusom, kao i o tome kako treba da se finansiraju zajedničke strukture. "Slovenija, koja u maju pristupa EU, može svoje iskustvo iz bivše SFRJ uneti u ovu zajednicu", dodao je Kučan. Kučan je ocenio da je uspeh Srpske radikalne stranke (SRS) na proteklim parlamentarnim izborima u Srbiji bio moguć samo zbog socijalnih problema sa kojima se ta zemlja suočava. "Kada se životna perspektiva ljudi pogorša spremni su da veruju onima koji tvrde da su za sve krivi spoljni neprijatelji", ukazao je Kučan dodajući da je "ponekad lakše da se gleda kroz prozor umesto u ogledalo". Prema njegovim rečima "nacionalna osećanja igraju važnu ulogu i u svađi između Slovenije i Hvatske oko granice na moru. Zbog emocija, koje su u igri, rešenje će moći biti pronađeno tek u daljoj budućnosti", ocenio je on dodajući da je sada najvažnije umiriti stanovništvo na obe strane. Kučan je bečkom dnevniku "Standard" rekao da je interes Slovenije jasan, a to je da želi pristup otvorenom moru. "Konsenzus po tom pitanju je moguć. Već dogovoreni, privremeni sporazumi pri tom su jako važni. Dve države ovaj problem moraju rešiti same, bez da njime opterećuju EU", poručio je on.
22-JAN-2004
 Ambasada Nemačke očekuje da se promene carinski propisi
BEOGRAD, 22. januara 2004. (Beta) - Nemačka ambasada u Beogradu zatražiće od srpskih vlasti da preispitaju nove carinske propise koji se odnose na strance na privremenom radu u SCG, saznaje Beta iz izvora bliskih toj ambasadi. U ambasadi Nemačke još se proučava nova uredba o carinskim propisima od 23. decembra i prirpema se nota kojom će se od srpskih vlasti zatražiti da promene sporne odredbe, rečeno je Beti. Ta ambasada sama prirpema notu, ali očekuje da će na nove carinske propise, sa zahtevom da se izmene, reagovati i druge zemlje EU. Nemačka novinska agencija DPA javila je danas da će ambasade zemalja članica EU u Beogradu uputiti srpskim vlastima protestnu notu zbog novih carinskih propisa koji predviđaju da inostrani menadžeri, novinari i preduzetnici tokom privremenog boravka u Srbiji ne mogu bez carine da uvezu pokućstvo i automobil. Posebno nezadovoljstvo izaziva to što bi novi propisi trebalo da se primene i na strance koji već više godina žive i rade u Srbiji. U ambasadi Holandije koja zastupa interese Irske, predsedavajuće EU, Beti je danas rečeno da nisu obavešteni o protestnoj noti zbog novih carinskih propisa, a informacije o tome nije bilo moguće dobiti ni u ambasadama Italije, Austrije, Velike Britanije, Grčke. Betin izvor rekao je i da je ambasada Nemačke u konaktu sa predstavnicima carina stekla utisak da postoji spremnost da se novi propisi promene. Izvor Bete, međutim, navodi da problem predstavlja i to što špediterske službe i carinske ispostave još nemaju prava uputstva o sprovođenju novih propisa.
22-JAN-2004
 MUP Srbije još nije dostavio izveštaj o izvozu šećera
BEOGRAD, 22. januara 2004. (Beta) - Tehnička misija Evropske komisije zadužena za proveru rada carinske službe (TAKSUD) danas je završila posetu Srbiji i Crnoj Gori, a njen izveštaj se očekuje do kraja januara, izjavila je za Betu pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Ana Trbović. "Na osnovu tog izveštaja zvaničnici Evropske unije (EU) trebalo bi do početka februara da odluče o tome da li će Srbiji biti vraćeni povlašćeni uslovi za izvoz šećera na tržište EU ili će se produžziti mere suspenzije, uvedene u maju prošle godine", navela je Trbovićeva. Ona je dodala da su stručnjaci TAKSUD-a zadovoljni napretkom rada carinske službe Srbije i novim carinskim zakonom koji je u primeni od 1. janura ove godine, ali da je to prekratak rok za pouzdanu procenu njegove primene. "Za vraćanje povlastica za izvoz šećera bilo je neophodno da se promene carinski propisi i na terenu utvrdi da li carinska služba može da garantuje za poreklo proizvoda. Međutim, zatraženo je i da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) sačini izveštaj o tome da li je bilo zloupotreba pri izvozu šecera, ali taj izveštaj još nije dostavljen", istakla je Trbovićeva. Prema njenoj oceni, ne bi smelo da se dopusti da MUP svoj izveštaj ne dostavi pre nego TAKSUD usaglasi preporuke na osnovu kojih će se odlučivati o vraćanju olakšica za izvoz šećera u EU.
22-JAN-2004
 Propusti u novim carinskim propisima biće brzo otklonjeni
BEOGRAD, 22. januara 2004. (Beta) - Sve primedbe na nove carinske propise i njihovu primenu uskoro će biti razmatrane, rečeno je danas Beti u Ministarstvu za ekonomiju i finansije Srbije. To ministarstvo, u okiviru kojeg je Uprava za carine, pripremilo je novi carinski zakon koji je u primeni od 1. januara ove godine. Nemačka novinska agencija DPA javila je danas da će ambasade zemalja članica EU u Beogradu uputiti srpskim vlastima protestnu notu zbog novih carinskih propisa koji predviđaju da inostrani menadžeri, novinari i preduzetnici tokom privremenog boravka u Srbiji ne mogu bez carine da uvezu pokućstvo i automobil. Većina odredbi novog Zakona o carinama je, prema rečima predstavnika Ministarstva za ekonomiju i finansije, usklađena sa standardima Evropske unije i ukoliko su napravljeni neki propusti oni će brzo biti otklonjeni.
22-JAN-2004
 Parvanov predlaže referendum za ulazak Bugarske u EU
SOFIJA, 22. januara 2004. (Beta) - Bugarski predsednik Georgi Parvanov predložio je danas održavanje referenduma o pripajanju Bugarske Evropskoj uniji do 2007. godine, kada se očekuje da ta zemlja bude primljena u članstvo EU. "Članstvo u EU ne znači samo prava i dobrobit nego i obaveze i odgovornost", rekao je Parvanov obraćajući se parlamentu, povodom druge godišnjice od stupanja na predsedničku dužnost. Bugarski predsednik je još rekao da je prvobitan zadatak vlade da objasni svoje angažovanje, da pokrene kampanju i objasni bugarskim državljanima pozitivne momente članstva u EU, ali i da ih pripremi za predstojeće izazove. Bugarska se nada da će još ove godine okončati pregovore za pripajanje EU, jer je završila pregovore po 26 od ukupno 31 teme. EU, međutim, nije donela čvrstu odluku da će Bugarska i Rumunija postati njene članice 2007. godine, već je tu mogućnost navela kao preporuku.
22-JAN-2004
 A. Joksimović: Ofanzivnom diplomatijom do ukidanja viza
SARAJEVO, 22. januara 2004. (Beta) - Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Aleksandra Joksimović izjavila je danas u Sarajevu da zemlje regiona zajedničkim inicijativama mogu samo pospešiti brže ukidanje viznog režima EU. Joksimovićeva je ocenila da će EU zemljama regiona vize ukidati postepeno i pojedinačno, ali je dodala da je važno da zemlje regiona "ofanzivnom diplomatijom zajednički traže da se nađu na pozitivnoj šengenskoj listi". Jokisimovićeva je za agenciju Beta naglasila da je "međuregionalni problem liberalizacije viznog režima trenutno dobro rešen, ali da je moguće da se javi problem kada se nekoj zemlji iz regiona ponudi ulazak u Evropsku uniju, jer će tada ta zemlja morati da uvede vizni režim za svoje susede". U Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine danas je održan sastanak eksperata za liberalizaciju i harmonizaciju viznog režima u regionu jugoistočne Europe. Sastanku su prisustvovali eksperti iz osam zemalja članica Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SEECP) - Grčke, Turske, Rumunije, Bugarske, Srbije i Crne Gore, Albanije, Makedonije, Bosne I Hercegovine i Hrvatske koja će imati status posmatrača. Ovaj sastanak je organizovan u okviru Procesa za saradnju u jugoistočnoj Europi, a na inicijativu šefa diplomatije BiH Mladena Ivanića. Joksimovićeva je izjavila da je sastanak okončan "uspešno" i da je prihvaćena inicijativa delegacije iz SCG da se formira Radna grupa koja će "izlistati probleme koji koče zemlje regiona da im budu ukinute vize za ulazak u zemlje Evropske unije".
22-JAN-2004
 Marović pozvao EU da podrži entuzijazam SCG
BEOGRAD, 22. januara 2004. (Beta) - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović apelovao je danas na evropske institucije da "podrže entuzijazam SCG" za pridruživanje Evropskoj uniji (EU). U saopštenju izdatom posle razgovora Marovića i šefa delegacije Evropske komisije u SCG Džefrija Bareta navodi se da je predsednik državne zajednice ocenio da su nedavni parlamentarni izbori u Srbiji polazali "dominantno raspoloženje građana za priključenje evropskim integracijama". Dodaje se da je na tom sastanku zaključeno da SCG u sledećih nekoliko meseci očekuje niz poslova u procesu pridruživanja EU, "posebno kada je u pitanju predstavljanje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o stabilizaciji i pridruživanju". Marović i Baret su konstatovali i da je proces evropeizacije SCG od izuzetne važnosti za stabilnost regiona i da je u tom smislu neophodna podrška EU kroz nastavak saradnje. "Ambasador Baret je istakao i važnost procesa partnerstva SCG i EU, koji je pokrenut na prošlogodišnjem samitu u Solunu, rekavši da Evropska komisija prati napredak u konstituisanju i radu institucija SCG koje su bitne za proces pridruživanja", piše u saopštenju. Baret je istakao da Evropska komisija dobija "pozitivne signale" o primeni Akcionog plana za harmonizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore, "kao veoma važnog za uspeh procesa izrade Studije o izvodljivosti, i stvaranju uslova za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju".
21-JAN-2004
 Danuta Hibner kandidat Poljske za Evropsku komisiju
VARŠAVA, 21. januara 2004. (Beta) - Ministarka Danuta Hibner (Huebner) je jedini kandidat poljske vlade za položaj komesara, člana Evropske komisije. Mada je bila član komunističke partije PZPR i pristalica postkomunističke socijaldemokratije (SdRP), Danuta Hibner se nije isticala stranačkom političkom delatnošću. Hibnerova je profesor ekonomije i bila je glavni pregovarač prilikom pristupanja Poljske organizaciji OECD. Bila je šef kabineta predsednika republike, a od 1998. sekretar Evropske ekonomske komisije u Ženevi. Premijer Lešek Miler (Leszek Miller) uveo ju je u svoj kabinet 2001. godine kao ministra za evropska pitanja. U Varšavi se govori da će u Evropskoj komisiji Danuti Hibner biti ponuđeno mesto komesara za pitanja energije i transporta. Pretpostavlja se da će komesari, delegirani iz deset zemalja, novih članova EU, najmanje do jeseni ove godine biti "na stažu" u Briselu, jer se može dogoditi da konkretna zaduženja dobiju tek posle izbora nove Evropske komisije, čiji mandat ističe u oktobru. U Komisiji će se naći najmanje tri žene - pored Danute Hibner, ministarka spoljnih poslova Letonije Sandra Kalniete i ministarka finansija Litvanije Dalia Gribauskaite. U Evropskoj komisiji po dva predstavnika imaju najveće zemlje EU (Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija). Ne isključuje se mogućnost da i Poljska dobije još jedno mesto komesara, ukoliko se odrekne zahteva da u ustav EU uđu principi odlučivanja, utvrđeni u Nici.
21-JAN-2004
 Svilanović: Još jedna greška Brisela
KATAR/BEOGRAD, 21. januara 2004. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Goran Svilanović izjavio je danas da Brisel nije imao razloga za odlaganje najavljenog "političkog dijaloga" sa SCG i ocenio da će to izazvati zastoj u približavanju zemlje Evropi. "To je još jedna greška Brisela. Nije bilo razloga da se zastane sa dijalogom jer, dok ne bude formirana nova vlada, ova vlada radi" , rekao je Svilanović u telefonskoj izjavi Beti iz Katara, gde predvodi državno-privrednu delegaciju SCG. U Briselu je danas saopšteno da je politički dijalog EU-SCG planiran za sledeći ponedeljak, odložen u očekivanju da se formira nova srpska vlada. Svilanović je rekao da je sastanak, koji je inače ranije bio planiran, trebalo da bude "tehnički sastanak" na kome bi se razgovaralo o tome kakav je napredak napravljen u konretnim oblastima. "Nije bilo razloga da se čeka nova vlada i mislim da je to još jedna greška Brisela", dodao je Svilanović. Šef diplomatije SCG kazao je da razume da je "svima - u zemlji, u susedstvu, u Evropi, važno da nova vlada bude što pre formirana" i "da im je važno i kako će ona da izgleda". "Ali, nije bilo razloga da se učini zastoj, jer ovim je praktično napravljen zastoj na našem putu ka EU", dodao je. Svilanović je izrazio uverenje da će u Srbiji vlada biti formirana sa "punim demokratskim kapacitetom". "Dogovor će, naravno biti postignut i mi ćemo nastaviti put ka EU, ali na ovaj način smo praktično izgubili nekoliko meseci... Sastanak nije trebalo odlagati i ja sam naše nezadovoljstvo već preneo zvaničnicima EU", rekao je Svilanović za Betu.
21-JAN-2004
 Janez Potočnik slovenački kandidat za evropskog komesara
LJUBLJANA, 21. januara 2004. (Beta) - Ministar za evropska pitanja Janez Potočnik slovenački je kandidat za komesara Evropske unije (EU), sapštio je danas premijer Anton Rop. Predlog treba da razmotre i odobre parlament i predsednik države. Janez Potočnik bio je glavni slovenački pregovarač u toku njenog pristupanja EU i taj posao je obavio izuzetno kvalitetno, obrazložio je predlog vlade premijer Rop. Slovenački kandidat priznati je stručnjak u oblasti ekonomije i ekonomske politike i dobar poznavalac širenja EU, tako da se očekuje da bi nakon eventualnog izbora za evropskog komesara mogao obavljati funkcije vezane za te oblasti.
21-JAN-2004
 Solana: Odlaganje dijaloga EU-SCG neće zaustaviti saradnju
BRISEL, 21.januara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu, da odlaganje ministarskog "političkog dijaloga" EU-Srbija i Crna Gora ne dovodi u pitanje rešenost evropske petnaestorice da nastave "tesnu saradnju" s Beogradom u procesu pridruživanja SCG evropskim strukturama. Solana je istakao da, ako je tačno prenesena, "nije ispravna" izjava šefa diplomatije SCG, Gorana Svilanovića, da će pomeranje ministarskog dijaloga izazvati zastoj u približavanju Srbije i Crne Gore Evropi i da je to "još jedna greška Brisela". Visoki predstavnik EU je to rekao na konferenciji za štampu posle zajedničkog sastanka Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta Evropske unije, na kojem je razmatrana situacija na Balkanu, uključujući stanje na Kosovu, u Bosni i "razvoj oko formiranja vlade u Srbiji", kako je to saopštio generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer. Na molbu agencije Beta da se osvrne na izjavu Svilanovića, Solana je odgovorio da "nije imao priliku da je pročita". Ali, kako je dodao, "ako je tačno ono što je navedeno u vašem pitanju, želim da kažem mom prijatelju, ministru Svilanoviću, da to nije pravilno tumačenje". "Mislim da želimo da nastavimo saradnju i, čim bude formirana vlada, da i dalje veoma tesno zajedno radimo kako bismo pospešili proces izrade 'studije o izvodljivosti' za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SCG-EU)", rekao je Solana. On je dodao da "moramo sačekati da vidimo kako će biti sastavljena vlada (u Beogradu) i, čim se to dogodi, nastavićemo saradnju bez ikakvih teškoća...Osim ako ne bude teškoća na drugoj strani (u SCG)". Solana je dodao da "ne misli da će biti teškoća, jer ćemo biti spremni i sa dobrom voljom se truditi da sarađujemo sa njima". Na pitanje Bete da li bi zastoj u formiranju vlade u Srbiji mogao imati uticaja i na zbivanja na Kosovu, generalni sekretar NATO, Shefer, je primetio da se na razvoj u Srbiji ne može gledati kao na nešto izdvojeno od događanja na Kosovu. On je naglasio da je prilikom nedavne posete Kosovu, "uputio snažan poziv kosovskim Srbima da se uključe u razgovore o primeni standarda, što oni nisu dosad učinili". "Mislim da je to važno i, takođe, da ni albanska strana ne sme sedeti po strani, jer nas čekaju važne ocene (primene standarda) u 2005-oj godini", rekao je Shefer. "Videćemo šta će se dogoditi", napomenuo je Shefer, podvukavši da je "to je bila poruka kosovskim Albancima. A moja poruka kosovskim Srbima je bila, razume se, uzmite učešća u razgovorima". Shefer je dodao da "može da se saglasi sa onim što između redova sadrži pitanje" Bete , "a to je da se, naravno, na unutrašnji politički razvoj u Srbiji ne može gledati kao na nešto izdvojeno od zbivanja na Kosovu".
21-JAN-2004
 Koks želi da se Vašington vrati na put multilateralizma
BRISEL, 21. januara 2004. (Beta-AFP) - Predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks pozvao je učesnike Svetskog ekonomskog foruma u Davosu koji počinje u sredu da naglasak stave na "multilateralnost" međunarodnih odnosa i izrazio nadu da će se i SAD vratiti na taj put. "Moramo staviti multilateralizam na vrh dnevnog reda u Davosu", izjavio je Koks i pozvao da se "iz iračke krize izvuku pouke". "Zemlje razorene tiranijom i ratom ne mogu biti uspešno obnovljene bez angažovanja Ujedinjenih nacija i aktivne podrške čitave međunarodne zajednice", ocenio je on. Forum u Davosu će, prema njegovim rečima, biti "propuštena prilika ako ga ne iskoristimo kao podijum sa koga ćemo jasno izraziti tu realnost i osigurati podršku SAD jednoj multilateralnoj budućnosti". Koks će biti među više stotina ekonomskih i političkih zvaničnika koji će se u sredu okupiti u švajvarskom ski centru da bi razmenili mišljenja o situaciji u svetu, a među glavnim temama su Irak, dolar i liberalizacija trgovine.
20-JAN-2004
 EU pojačava kontrolu porekla uvozne robe iz SCG
BRISEL, 20. januara 2004. (Beta) - Evropska komisija zatražila je danas od uvoznika u Evropskoj uniji da "preduzmu sve mere predostrožnosti" radi provere porekla proizvoda uvoženih po preferencijalnom trgovinskom režimu iz Srbije i Crne Gore. Kako se ističe u obrazlozenju, takva odluka doneta jer trenutni administrativno-pravni sistem u SCG ne jamči da se može "pouzdano utvrditi poreklo izvožene robe" iz te državne zajednice. Umesto načelno odobrenog bescarinskog preferencijalnog uvoza u EU "pune carinske stope biće primenjene na robu uvezenu iz SCG, ako poreklo proizvoda ne može da se dokaže", navodi EK. Vlasti EU se u obrazloženju odluke pozivaju na slučaj "privremene zabrane uvoza šećera" iz SCG zato što sistem izdavanja sertifikata i kontrole porekla šećera, izvoženog po preferencijalnom režimu, "nije dozvoljavao nadležnim vlastima te zemlje, uživaoca olakšica, da proveravaju poreklo proizvoda, niti da pruže željenu administrativnu saradnju". Komisija navodi da je to upozorenje uputila iz "bojazni da se posledice strukturalnih i pravnih manjkavosti, uočenih u sistemu upravljanja i nadzora porekla robe u Srbiji i Crnoj Gori, sa sektora šećera ne prošire dalje i moguće ugroze sve proizvode koji se uvoze (u EU) u okviru povlašćenog režima". U saopštenju se napominje da su "vlasti Srbije i Crne Gore već preduzele znatne napore da otklone utvrđene nedostatke" i kaže da "Evropska komisija procenjuje ostvareni napredak". Kako je predočeno, "kada nužna merila budu zadovoljena, danas objavljena mera će moći da bude stavljena van snage". "U interesu je Evropske unije i Srbije i Crne Gore da se ta akcija sprovede brzo kako bi ponovo bilo uspostavljeno poverenje u poreklo robe koja dolazi iz Srbije i Crne Gore", ističe EK. Odluka Evropske komisije je objavljena u Službenom listu EU i stupila je na snagu, a u saopštenju se naglašava da "upozorenje ne znači zabranu trgovine, već se samo ekonomskim činiocima savetuje da provere proizvode koje uvoze iz Srbije i Crne Gore, a carinskim vlastima(EU) se nalaže da pažljivo kontrolišu takvu robu". Evropski komesar zadužen za carinsku uniju evropske petnaestorice Frits Bolkenstein je izjavio da je "Evropska unija Srbiji i Crnoj Gori odobrila veoma povoljne carinske olakšice kako bi pomogla oporavak privrede te zemlje. "Mi zato moramo da se osvedočimo da ti preferencijalni aranžmani koriste domaćoj proizvodnji i ne mogu biti iskorišćeni za nečasne ciljeve", istakao je on. Evropski komesar je naglasio da je ta "mera predostrožnosti uvedena da bi se firmama u Evropskoj uniji omogući da preduzmu nužne mere za zaštitu svojih komercijalnih interesa". Bolkenstein je stavio do znanja da "Evropska komisija ima pravnu obavezu da pazi da ne budu pronevereni prihodi od carina namenjeni budžetu EU". U saopštenje se podseća da je Evropska komisija u junu 2002. uputila slično upozorenje za uvoz šećera iz svih zemalja Zapadnog Balkana, koje od 2000. godine uživaju bescarinske olakšice za izvoz u EU. U julu prošle godine upozorenje o nedovoljnoj proveri porekla robe izdato je i u vezi s uvozom šćera samo iz Srbije i Crne Gore. Današnje upozorenje se, kako je navedeno, "ne odnosi na Kosovo, koje je posebna trgovinska i carinska celina".
20-JAN-2004
 Stručnjaci EU proveravaju rad carine Srbije i Crne Gore
BEOGRAD, 20. januara 2004. (Beta) - Direktor srpske Uprave carina Aleksandar Krstić potvrdio je danas da u Srbiji boravi misija evropske komisije TAKSUD, koja je zadužena za kontrolu carinske službe. On je ageciji Beta rekao da će ta komisija sutra posetiti carinsku službu Crne Gore, a da će se narednog dana ponovo vratila u Beograd. Kako je ranije najavila pomoćnica srpskog ministra za ekonomske veze sa inostranstvom Ana Trbović, stručnjaci TASKUD-a treba da na terenu provere da li se carinska služba pridržava novih propisa koji su u potpunosti usklađeni sa standardima Evropske unije.Prema njenim rečima, od izveštaja te komisije zavisiće odluka o vraćanju povlastica za izvoz šećera iz Srbije na tržište EU koje su ukinute zbog toga što carinska služba nije bila osposobljena da daje garancije o poreklu robe. O nastavku suspenzija na izvoz šećera bez carina ili vraćaju tih povlastica srpskim šećeranama, koje su ukinute u maju prošle godine, zvaničnici EU trebalo bi odlučuju početkom februara.
20-JAN-2004
 Baret: Brže u EU kao SCG, nego odvojeno
PODGORICA, 20. januara 2004. (Beta) - Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Džefri Baret izjavio je večeras da je bolje da Srbija i Crna Gora budu u državnoj zajednici, kako bi brže ušle u Evropsku uniju (EU). "Mi želimo da pregovaramo sa zemljama koje već postoje, mada nismo rekli da nećemo prihvatiti demokratsku volju naroda ako on želi da se odvoji", rekao je Baret, prilikom otvaranja Škole evropskih integracija u Podgorici. Baret je odbio da prognozira kada bi državna zajednica mogla postati deo EU, navodeći da to zavisi pre svega od napora vlasti da usklade zakonodavstvo i ostale standarde sa evropskim. "Mnogo više bih voleo kad biste pitali: 'Koje korake treba da preduzmemo kako bismo ušli u EU' i kada bi me političari pitali kako da bolje komuniciraju sa narodom", naveo je on. Baret nije želeo ni da precizira kada će biti završena Studija o izvodljivosti, rekavši da je to komplikovan posao. On je izrazio nadu da će Crna Gora i Srbija uskladiti carinske stope za 56 proizvoda, za koje to još nije učinjeno, i dodao da se EU "brine zbog toga" što taj posao teško ide. Povodom ocena da bi usklađivanje carina otežalo rad crnogorske privrede, Baret je ocenio da razloge za to što je crnogorska privreda u lošoj situaciji treba tražiti na drugoj strani. Baret je bio prvi predavač u Školi evropskih integracija, koju su, uz pomoć Fonda za otvoreno društvo, organizovale nevladina organizacija Centar za građansko obrazovanje i Centar za razvoj nevladinih organizacija. Škola će trajati četiri meseca.
20-JAN-2004
 Solana: Srbiji brzo potrebna vlada koja će nastaviti reforme
BRISEL, 20.januara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je večeras da je "Srbiji neophodno da brzo dobije vladu čvrsto opredeljenu za nastavak reformi". Solana je agenciji Beta rekao da bi "reforme približile zemlju onome što je", po njegovom uverenju, "volja većine srpskih građana, a to je približavanje Srbije evropskim vrednostima i strukturama i institucijama Evropske unije". Naglasivši da je to njegova i "želja" EU i da je time "zaokupljen", Solana je uveren da će na nju "dobro i valjano uzvratiti političko vođstvo u Beogradu". Visoki predstavnik evropske petnaestorice je podvukao da "jako želi da u Beogradu što pre bude formirana vlada, zato što je to potrebno i jer više nema vremana za gubljenje". "Mnoge poslove treba obaviti i mnoge stvari čekaju da budu učinjene i što pre se krene u rešavanje tih zadataka, pre će se doći i do željenih plodova". Solana je potvrdio da i dalje smatra da je suštinski potreban politički konsenzus svih glavnih srpskih demokratskih snaga i, na tom temelju, i sporazum o formiranju stabilne vlade koja bi bila snažan sagovornik i partner Evropskoj uniji. Saradnici visokog predstavnika EU su rekli da evropska petnaestorica smatraju da je u najboljem interesu Srbije da se formira jak kabinet demokratskih stranaka, koji bi nastavio program evropskih reformi u cilju pridruživanja Evropskoj uniji, ubrzao rad institucija državne zajednice SCG i snažno i postojano sarađivao s međunarodnom zajednicom. Ali, kako je predočeno, "sada je sve u rukama demokratskih političkih snaga u Beogradu i svaki novi potez će moći da bude učinjen tek kad se bude znalo da je Srbija dobila vladu". Solana je izjavu Beti dao posle susreta sa albanskim premijerom, Fatosom Nanom, rekavši novinarima da je u razgovoru s Nanom naglasio da će zemlje Zapadnog Balkana, "pre ili kasnije ući u Evropsku uniju", ali će to zavisiti od brzine i razmera evropskih reformi i promena koje svaka od njih pojedinačno bude sprovela.
20-JAN-2004
 Solana i Prodi: Nužne reforme i stabilnost Albanije
BRISEL, 20. januara 2004. (Beta) - Čelnici Evropske unije, Romano Prodi i Havijer Solana, stavili su do znanja albanskom premijeru Fatosu Nanou da su reforme i unutrašnja politička stabilnost preduslovi za napredak Albanije u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Visoki predstavnik EU, Solana je posebno naglasio preku potrebu da vlasti u Tirani "ostvare brz i opipljiv napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije" u zemlji. Istakavši da evropska Petnaestorica podržavaju "evropsku perspektivu Albanije", Solana je tokom susreta u Briselu "ohrabrio" albanskog premijera da ojača reforme u tom pravcu. Prodi, predsednik Evropske komisije, je novinarima predočio da je "od ekstremnog značaja da Albanija učini napredak" i ubrza reforme, što je preduslov za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Nano je izjavio da je saglasan sa stavom evropskih čelnika o neophodnosti da Albanija suzbija organizovani kriminal, preobrazi pravosuđe i obezbedi bolji nadzor svojih granica. Solana je pohvalio Nanoa i njegovu vladu zbog "konstruktivnog ponašanja" u regionu Balkana. Visoki predstavnik EU je podvukao da je regionalna saradnja od suštinske važnosti za delotvorno rešavanje postojećih problema u balkanskom području i "neophodni elemenat na putu Albanije ka evropskoj integraciji". "Albanija igra konstruktivnu ulogu u regionu, čime", dodao je Solana, "pomaže procesu integracije Zapadnog Balkana". Vlada u Tirani je u januaru prošle godine počela pregovore sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali je EU izrazila "zabrinutost zbog sporosti reformi" u toj zemlji i zatražila da albanske vlasti ulože mnogo veće napore u bitki protiv organizovanog kriminala i korupcije i mnogo boljem delovanju demokratskih institucija i pravosuđa. EU je imala bitne primedbe i na tok lokalnih izbora u Albaniji, u novembru prošle godine.
17-JAN-2004
 Ministri Nemačke, Francuske i Poljske o evropskom ustavu
BERLIN, 17. januara 2004. (Beta-AP) - Ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske i Poljske sastali su se u Berlinu kako bi rešili zastoj u izradi ustava Evropske unije i razmirice koje su zbog tog pitanja nastale između Varšave i dve vodeće članice Unije. Kako se saznaje, iz tog susreta nisu proistekle nove inicijative, ali je šef poljske diplomatije Vlodimjež Čimoševič izrazio nadu da bi narednih meseci, uz veće diplomatske napore, mogao biti postignut kompromis oko pitanja koje je dovelo do podela u evropskom bloku - prava glasa u budućoj, proširenoj EU. "Ne mogu da kažem da smo postigli zajednički stav oko same suštine, ali postoji uverenje koje svi mi delimo - da nam je potreban dogovor i da bi bilo bolje da do njega dođe što pre", rekao je Čimoševič nakon sinoćnjeg susreta u Berlinu. Prema njegovim rečima, potrebni su češći kontakti i ulaganje većih zajedničkih napora kako bi se uobličilo rešenje prihvatljivo za sve strane. Čimoševič nije izneo pojedinosti o tome koji su predlozi bili predmet razgovora, dok ministri inostranih poslova Francuske i Nemačke, Dominik de Vilpen i Joška Fišer, nisu želeli da daju izjave nakon susreta. Vlade te tri države izrazile su spremnost da narednih dana bude potražen kompromis u sporu oko prava glasa, pitanja koje je dovelo do zastoja u razgovorima 13. decembra o izgledu ustava EU. Nemačka i Francuska došle su u sukob sa Španijom i Poljskom, pošto su se dve manje države usprotivile izmenama u sistemu glasanja u EU, prema kojima bi one imale 27 glasova, dva manje od Nemačke i Francuske, koje smatraju da bi promena sistema trebalo da odrazi činjenicu da imaju brojnije stanovništvo. Španski premijer Hose Marija Asnar danas će posetiti Poljsku, gde će razgovarati sa svojim poljskim kolegom Lašekom Milerom. Poljska je najveća država među deset zemalja kandidata koje će 1. maja biti primljene u članstvo Unije, a Čimoševič je u sredu, nakon razgovora sa Fiserom, upravo taj datum naveo kao rok do kojeg bi mogao biti postignut sporazum. Čimoševič se prošle nedelje sastao i sa šefom francuske diplomatije, uoči tripartitnih razgovora u Berlinu. Poljski predsenik Aleksandar Kvašnjevski predložio je da se Nemačkoj jednostavno da veći broj glasova i da se to pitanje ponovo razmotri za godinu ili dve. Druga opcija koja je navodno na stolu predviđa izmenu većine kako bi se otežalo većim državama da naturaju svoje predloge kroz odluke EU, odnosno da se olakša državama poput Španije i Poljske da ih blokiraju.
16-JAN-2004
 Nagrade za troje novinara iz Srbije i Hrvatske
Beč, 16.januar 2004. - Dvoje novinara iz Srbije i jedan iz Hrvatske dobitnici su ovogodišnje nagrade "Sloboda medija - Signal za Evropu 2003" koju dodeljuje austrijski ogranak međunarodne organizacije za slobodu medija "Reporteri bez granica". Na konferenciji za štampu predstavnik žirija je naglasio da su nagrađeni novinari koji se bave problemima sa kojima su suočene zemlje jugoistočne Evrope u tranziciji - organizovani kriminal, trgvina ljudima, ratni zločini i nacionalizam. Jelena Bjelica, kako je objašnjeno, dobila je nagradu za pisanje o trgovini ljudima. Bjelica živi u Beogradu, radi za češke novine "Hospodarske novini" i kosovski nedeljnik "Java", a aktivna je i u "Centru za kulturnu dekontamizaciju". Milorad Vesić, novinar TV B92 nagrađen je za priloge o korupciji, posebno o malverzacijima u dodeli državnih stanova. Hrvatski novinar Zeljko Peratović, koji radi za dnevnik "Vjesnik", nedeljnik "Feral Tribjun", kao i za BiH nedeljnik "Dani" i beogradski radio "B92", nagradu je dobio za pisanje o ratnim zločinima. Fond za nagradu čiji je glavni sponzor austrijska naftna komapnija (OMV) iznosi ukupno 15.000 evra
16-JAN-2004
 Ferhojgen: EU spremna za proširenje
BRISEL, 16. januara 2004. (Beta) - Evropska unija (EU) spremna je za najveće proširenje u svojoj istoriji 1. maja, izjavio je danas evropski komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen). "Ovo je najbolje pripremljeno proširenje u istoriji Unije", rekao je Ferhojgen u intervjuu agenciji Frans pres, sto dana uoči priključenja novih članica - Poljske, Česke, Slovačke, Mađarske, Litvanije, Letonije, Estonije, Slovenije, Kipra i Malte. "Tehničke pripreme su završene", kazao je on, dodajući da problema nema kako u Savetu ministara, tako i u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu. Međutim, "neuspeh Samita u Briselu iz decembra (prošle godine), kada Evropljani nisu uspeli da postignu dogovor o stvaranju zajedničkog ustava, baca senku na proširenje", smatra Ferhojgen. Prema njegovim rečima, "proširena EU može neko vreme da se zadovolji Sporazumom iz Nice kako bi funkcionisala". "Ne delim mišljenje da 'ne bi bilo moguće živeti sa Nicom nekoliko godina'",podvukao je on. Evropski komesar je, takođe, rekao da je "razočaran" što EU izaziva tako malo entuzijazma u javnosti. "Teško mi je da shvatim zašto ideja evropske inegracije 'ne napreduje'. Jasno je da ona predstavlja najbolji politički projekat koji smo ikada razvili u istoriji", podvukao je on. Ferhojgen je u intervjuu izrazio želju da se Zapad i Istok bolje razumeju: "(Sadašnje) države članice treba da pokažu malo strpljenja i razumevanja u odnosu na nove članice", smatra on. "Države koje će postati članice su mlade demokratije koje nemaju političku tradiciju koja traje decenijama, čak i vekovima, kao što je slučaj sa ostalim članicama EU. Kod njih je u toku 'politička transformacija'", podvukao je Ferhojgen.
16-JAN-2004
 Predstavnik EU u Makedoniji posetio Ljubljanu
LJUBLJANA, 16. januara 2004. (Beta) - Države zapadnog Balkana su važan privredni partner Ljubljane, koja je uverena da je ekonomska stabilnost tesno povezana sa političkom stabilnošću, saopštilo je danas slovenačko ministarstvo spoljnih poslova. To je, kako se navodi, državni sekretar u slovenačkom ministarstvu spoljnih poslova Andrej Logar danas preneo specijalnom izaslaniku EU u Makedoniji Sorenu Jesenu-Petersenu (Soeren Jessen-Petersen), s kojim je razgovarao o situaciji na zapadnom Balkanu. Logar je u razgovoru sa Petersenom, koji je i predsedavajući inicijative MARRI (migracije, azil i povratak izbeglica) Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, posebno naglasio interes i nastojanja Slovenije za postizanje stabilnosti u regionu. Logar je, kako se navodi, istakao i interes Slovenije za obezbjeđivanje evropske perspektive regiona zapadnog Balkana, saopštilo je ministarstvo. Sagovornici su istakli dobra iskustva EU u obezbjeđivanju stabilnosti u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Tema razgovora bila je i inicijativa MARRI, jednog od prioriteta Radnog stola za odbrambeno-bezbednosna pitanja Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Problematika migracija ima poseban značaj i za Sloveniju, a rešavanje tog problema biće jedan od prioriteta te zemlje tokom njenog predsedavanja OEBS-om, 2005. godine. Petersen je govorio i o predlogu da koordinacija inicijative MAARI, kroz osnivanje takozvanog Regionalnog foruma, pređe na region.
16-JAN-2004

EU izdvojila tri miliona evra za rumunski nuklearni sektor
BUKUREŠT, 16. januara 2004. (Beta-AFP) - Evropska unija će izdvojiti oko tri miliona evra za rumunski nukelarni sektor, u okviru programa za jačanje bezbednosti energetskog sektora u zemljama kandidatima za članstvo u EU, saopštila je danas u Bukureštu delegacija Evropske komisije. "Cilj tog programa je da se modernizuje više lokacija za skladištenje radiokativnog otpada u Rumuniji, pre svega u Bajta Bihoru (na severu) i Černavodi (na jugoistoku), gde se nalazi jedina nuklearna elektrana u Rumuniji, kako bi se obezbedio nivo bezbednosti koji zahteva EU", navodi se u saopštenju delegacije Evropske komisije. Predviđa se i osnivanje nacionalne agencije koja će nadgledati skladištenje radiaktivnog otpada iz nuklearne elektrane u Černavodi. Ta nuklearna elektrana je jedina u istočnoj Evropi koja koristi zapadnu tehnologiju, odnosno primenjuje kanadsku proceduru Kandu 6 i koristi prirodni uranijum i tešku vodu. Ta centrala u kojoj je do sada samo jedan reaktor od ukupno pet predviđenih pušten u pogon, ima kapacitet proizvodnje od 705 megavati.
12-JAN-2004
 Rast eura prema dolaru
FRANKFURT, Evro je danas u Evropi dostigao novi rekord od 1,2898 dolara, a analitičari očekuju da na jednom sastanku evropskih centralnih bankara bude utvrđeno da li će doći do intervencije da bi se taj rast zaustavio. U poslednjih nekoliko meseci evro neprekidno raste prema dolaru zbog zabrinutosti oko trgovinskog i budžetskog deficita SAD, faktora koji bi mogli da potkopaju vrednost američke valute. U petak je evro vredeo 1,2870 dolara, a danas se uspon nastavio jer monetarne vlasti u Evropi i SAD ne pokazuju nikakve znake spremnosti da intervenišu i zaustave taj rast. Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trićet) rekao je krajem prošle sedmice da je strah od posledica rasta evra na evropski izvoz u ravnoteži sa izgledima da će jači oporavak svetske privrede dovesti do povećanja tražnje. Njegovo mišljenje dele i drugi rukovodioci centralnih banaka na jednom sastanku koji je danas počeo u švajcarskom gradu Bazelu.
09-JAN-2004
 Irska: Prioriteti su ustav EU i bolji odnosi sa SAD
BERLIN - Vlada Irske, koja je 1. januara preuzela polugodišnje predsedavanje Evropskom unijom, namerava da narednih meseci preduzme sve kako bi došlo do usvajanja ustava Unije. Premijer Irske Berti Ahern (Bertie) najavio je danas na otvaranju Međunarodnog Bertelsman foruma u Berlinu da će "uskoro početi o tome intenzivne razgovore sa evropskim kolegama". Samit EU, na kojem je u decembru trebalo da bude usvojen nacrt ustava koji je izradila Evropska konvencija, završen je bezuspešno zbog neslaganja o nekoliko značajnih pitanja, pre svega o raspodeli glasova u organima Unije. Kao drugi prioritet tokom irskog predsedavanja, Ahern je najavio "intenziviranje odnosa sa SAD". Kako je naveo, EU i SAD "treba zajedno da rade na tome da irački narod što je moguće pre dobije suverenitet i sopstvenu vladu". Govoreći o ustavu EU, Ahern je naglasio da "ne može da obeća da će do kraja irskog predsedavanja biti i postignut rezultat". Više zemalja EU, među njima i Nemačka, zahteva da se do kraja ove godine postigne saglasnost o ustavu. "Bićemo realisti, a ne pesimisti", rekao je Ahern na otvaranju Bertelsman foruma, čija tema ove godine glasi "Evropa - polazak u novo doba". Organizator skupa je Fondacija Bertelsman koja pripada najvećoj Nemačkoj i u svetu četvrtoj medijskoj korporaciji istog imena. Pored Aherna, na otvaranju skupa govorio je nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer (Joschka Fischer), umesto kancelara Gerharda Šredera (Schroeder) koji je zbog gripa otkazao termine zakazane za danas i sutra. Forumu prisustvuje i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. Kako je u Berlinu saznao dopisnik Bete, među pozvanima su bili i vodeći srpski političari, koji međutim nisu došli na Bertelsman forum. Na skupu će, između ostalih, učestvovati i turski premijer Redžep Tajip Erdogan, rumunski šef vlade Adrian Nastase, predsednica Letonije Vaira Vike-Frajberga (Vike-Freiberga), predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet), komesar za širenje EU Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen), predsednik Slovenije Janez Drnovšek i hrvatski premijer Ivo Sanader. Kako je Beti potvrđeno u Ambasadi SCG u Berlinu, Đukanović će tokom trajanja Foruma imati petnaestominutni sastanak sa premijerom Irske Ahernom, razgovaraće sa hrvatskim predsednikom vlade Sanaderom, a prisustvovaće i doručku koji priređuje predsednik ECB Triše.
09-JAN-2004
 Papandreu izneo prioritete spoljne politike Grčke
ATINA- Ujedinjavanje Kipra i dalja normalizacija odnosa sa Turskom kao uslov za odobravanje njene kandidature za prijem u Evropsku uniju, prioriteti su spoljne politike Grčke u ovoj godini, izjavio je odlazeći ministar spoljnih poslova Jorgos Papandreu. Papandreu priprema ostavku, jer se kandidovao za šefa vladajuće socijalističke stranke PASOK, da bi je predvodio na prevremenim poslaničkim izborima 7. marta. Papandreu je zahvalio osoblju ministarstva za osmogodišnju uspešnu saradnju i predan rad, čiji je rezultat to da Grčka "sada ima drugačiji imidž, cenjena je na međunarodnoj sceni". Ocenjujući da je osoblje njegovog ministarstva "sa odličnim položilo" predsedavanje Grčke EU u prvoj polovini 2003, ministar je istakao da su ove godine pred Grčkom "veoma važni novi izazovi... da rešimo kiparski problem koji muči Helenizam... i čitav region, grčko-turske odnose i kurs Turske ka EU". Papandreu je kao izazov pomenuo i Letnje olimpijske igre.