Mesić: Ne želimo izolaciju, već saradnju sa Srbijom
BRISEL, 26. februara 2004. (Beta) - Hrvatski predsednik, Stjepan Mesić, izjavio je danas u Evropskom parlamentu, u Briselu, da veruje da će "u Srbiji preovladati evropski koncept" razvoja i naglasio da Hrvatska "nije za izolaciju", već za sveukupnu političku, privrednu, kulturnu, sportsku saradnju sa Srbijom. Mesić je, na konferenciji za štampu, posle izlaganja pred poslanicima Evropskog parlamenta, primetio da jeste zabrinjavajuće i moglo bi predstavljati smetnju za saradnju sa Hrvatskom ako bi "neko tražio da se menjaju granice". To su, po njegovim rečima, u predizbornoj kampanji u Srbiji tražili "radikalni elementi", zalažući se za srpske granice na prostoru Karlobag-Karlovac-Virovitica. Hrvatski predsednik je naglasio da je to "nemoguće i neostvariv cilj", zato što bi se time srušio sav medjunarodni pravni poredak u Evropi, uspostavljen posle drugog svetskog rata. "Zato mi je žao što deo gradjana u Srbiji to nije shvatio", dodao je Mesić, koji je time odgovorio na pitanje novinara da li misli da bi nestabilne prilike u Srbiji i nedoumice oko formiranja proevropske vlade, mogle imati posledica po region. Hrvatski predsednik je zamoljen i da oceni da li bi tragična pogibija makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog mogla izazvati nove etničke probleme u Makedonji i loše uticati na susedna područja. Mesić je uzvratio da je Trajkovski presudno doprineo uspostavljanju institucionalnih mehanizama "kojima će moći da se nadju rešenja za dalji napredak i da ne može doći do destabilizacije". On je istakao i da je "makedonsko društvo sazrelo i tražiće rešenja političkim sredstvima". Mesić je predočio i da "neće biti lako naći zamenu Borisa Trajkovskog", naglasivši da je "delovanje Trajkovskog bilo stabilizujuće za Makedoniju i za region".

Mesić: Odbegli Ante Gotovina ne nalazi se u Hrvatskoj
BRISEL, 26.februara 2004.(Beta) - Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je danas u Evropskom parlamentu da sve informacije i provere vlasti u Zagrebu pokazuju da se bivši general Ante gotovina optužen pred Haškim sudom ne nalazi na hrvatskoj teritoriji. Mesić je novinarima rekao da Hrvatska zbog toga, ne sme da trpi posledice za napore da se približi EU. On je prethodno, poslanicima Evropskog parlamenta rekao da je "članstvo u EU glavni spoljnopolitički cilj Hrvatske". "Uveravam vas da želimo da saradjujemo s Haškim tribunalom, da želimo da nastavimo raditi na povratku izbeglica, reformi pravosudja, zaštiti manjina, regionalnoj saradnji", rekao je Mesić. "Saradnja s Haškim sudom u interesu je svih nas koji živimo na prostorima bivše Jugoslavije. Ona nam omogućava da za zločine počinjene u ratu budu odgovorni pojedinci, imenom i prezimenom. Samo tako će prestati kolektivno optuživanje kojim se krivica za zločine, koje su izvršili pojedinci, pripisuje celom narodu ", dodao je Mesić. Ssef hrvatske države je pružio uveravanja da će vlasti u Zagrebu pokazati da su sposobne i voljne da u punoj meri saradjuju s Haškim tribunalom kad od njega uskoro dobiju nove, najavljene optužnice. On je izrazio uverenje da će, posle reformi pravosudja, hrvatski sudovi uskoro preuzeti sva preostala sudjenja za ratne zločine. Mesić je, na konferenciji za novinare, istakao da će "Hrvatska sigurno ostvariti evropske standarde koje su sprovele i druge zemlje koje su ušle u Evropsku uniju. Mi to moramo učiniti, a na Evropskoj uniji je da to prepozna". Odgovarajući na opasku da tužilac Haškog suda, Karla del Ponte, smatra da se optuženi za ratne zločine Gotovina nalazi u Hrvatskoj, Mesić je odgovorio da su "Hrvatska i njene službe preduzele sve da se sprovede saradnja s tribunalom u Hagu. Informacije koje ja imam i sve naznake koje su proverene, govore da Ante Gotovina nije u Hrvatskoj". Izrazivši uverenje da Hrvatska zbog toga ne sme imati posledica u približavanju EU, hrvatski predsednik je pozvao sve zainteresovane medjunarodne institucije i Evropsku uniju da vlastima u Zagrebu pomognu u pronalaženju Gotovine.

Mesić: Povratak izbeglica ne ide željenom brzinom
BRISEL, 26.februara 2004. (Beta) - Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je danas u Evropskom parlamentu, u Briselu, da Hrvatska "koristi svaku priliku" da obezbedi povratak izbeglica u Hrvatsku, ali da glavni preduslov za to, izgradnja kuća, "ne napreduje onoliko brzo koliko bismo mi to želeli". Mesić je objasnio da je razlog tome što je Hrvatska zemlja suočena s mnogim problemima tranzicije. Dodao je da su "državnim novcem obnovljene kuće, ali to nije dovoljno. Povratnicima, osim kuća, treba dati i posao, da bi mogli živeti i da bi svojim porodicama mogli obezbediti minimalne uslove za život i opstanak". Mesić je naglasio da je "bolno pitanje izbeglih i prognanih", istakavši da je "hrvatska vlada, zajedno s predstavnicima medjunarodne zajednice, radila na programima povratka za gradjane srpske nacionalnosti. Hrvatska i Bosna i Hercegovina su se dogovorile o merama za ubrzanje povratka prognanih i izbeglih osoba". Predsednik Hrvatske je, s tim u vezi, ukazao i na "značajna dostignuća, kao što je saradnja u regionu". "Na bilateralnom planu", po njegovim rečima, "poslednjih godina smo normalizovali odnose sa Srbijom i Crnom Gorom", s BiH Hrvatska saradjuje bilateralno, a sa svim zemljama područja vodi "intenzivan politički dijalog", uz jačanje privredne saradnje. Mesić je, medjutim, zaključio da je region i dalje politički i bezbednosno nestabilan i da je još uvek "potencijalni izvor zategnutosti". Hrvatskom predsedniku je, posle njegovog izlaganja u Evropskom parlamentu, oštre zamerke za pritiske i nepoštovanje prava italijanske manjine u Istri, Dalmaciji, Rijeci i Zadru, izneo evropski poslanik italijanske stranke "Liga Nord za nezavisnost Padanije", Mario Borgeze. Mesić je samo saslušao te primedbe, a na konferenciji za štampu je izjavio da se "na italijansku manjinu u Hrvatskoj sigurno ne vrše pritisci". On je ocenio da ima pojedinaca i grupa, ali izvan Hrvatske, koji opet potežu to pitanje. Hrvatski predsednik se založio za to da se jednom zauvek "zatvori stranica" drugog svetskog rata, rekavši da "mi isto tako možemo postaviti pitanje o italijanskom fašizmu koji je u Hrvatskoj godinama u logorima ubijao i terorizirao gradjane i činio nasilje nad ljudima".

Ajf: Prijem 10 novih članica u EU - put u nepoznato
BEOGRAD, 26. februara 2004. (Beta) - Proširenje Evropske unije 1. maja ove godine sa još deset članica biće najrizičnije proširenje do sada, ocenio je danas u Beogradu bivši ambasador Nemačke u Jugoslaviji Hansjerg Ajf. Ajf je na Fakultetu političkih nauka, u predavanju na temu "Proširenje EU i jugoistočna Evropa", rekao da je osam od deset zemalja koje će postati članice EU transformisano iz bivših socijalističkih režima, što kako je rekao, za EU predstavlja "put u nepoznato". Prema njegovim rečima, Slovenija je jedina zemlja iz jugoistočne Evrope koja će biti članica EU, i od osam zemlaja bivšeg sociljalističkog režima najviše i najbrže je napredovala u transformacijama. On je istakao da su od zemalja jugoistočne Evrope koje žele članstvo u EU najveći napredak pokazale Bugarska i Rumunija, ali i dodao da EU za prijem novih članica koristi "regatni princip", koji "podstiče konkurenciju u kojoj je najnapredniji pobedjivao". "Statusu Slovenije najviše su se približile Bugarska i Rumunija, prema ocenama EU, i 2007. godine će biti prilkjučene EU, ako ostvare i ostale zahteve", rekao je Ajf. Ajf je rekao da su prema ocenama Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u poslednje tri godine najviše napredovale Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Rusija, ali da to nije dovoljno za dalje razgovore o članstvu u EU. Prema njegovim rečima, ni u SCG ni u BiH nema mira. On je rekao da su BiH i Kosovo pod medjunarodnim protektoratom, što ne može večno da traje, već to pitanje mora da se prevazidje sopstvenim naporima. "Srbi i Albanci moraju da reše probleme na miran način. Mi, Evropska unija, samo možemo pružiti pomoć onima koji su spremni i sposobni da sami sebi pomognu", rekao je Ajf i dodao da je u SCG nerazjašnjen status Kosova i da nije jasan odnos izmedju republika Srbije i Crne Gore. Kao primer za prevazilaženje najtežih problema Ajf je naveo Kipar, koji prema njegovim rečima pokazuje da postoje izgledi u rešavanju krize izmedju decenijama podeljenog ostrva na turski i grčki deo. "Prvi put se obe strane razumno ponašaju", ocenio je Ajf. Da bi SCG stigla do EU mora, da ispuni uslove vrednosti i da radi na konkretnim ciljevima, rekao je Hansjerg Ajf, istakavši da je za zemlje jugoistočne Evrope veoma važna regionalna saradnja u slobodnoj trgovini, povratku izbeglih kao i borbi protiv organizovanog kriminala.

Solana sutra putuje u Makedoniju
BRISEL, 26. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) posetiće sutra Skoplje, kako bi zemlji pružio podršku nakon tragične smrti predsednika Borisa Trajkovskog. Solanin dolazak u Skoplje ima cilj i poziv Makedoniji da nastavi proces nacionalnog pomirenja i priključenja evropskim integracijama, prenosi Rojters. Solanin portparol Kristina Galjak (Cristina Gallać) izjavila je da je Solana odlučio da otputuje u Makedoniju čim je saznao za tragičnu smrt makedonskog predsednika. "On (Solana) želi da pruži podršku, da izjavi saučešće i da svima ukaže na to da evropski plan Trajkovskog mora da se nastavi", rekla je Galjakova Rojtersu. Trajkovski (47) poginuo je danas u avionskoj nesreći kod Mostara, gde je sa šest članova svog kabineta putovao na Medjunarodnu konferenciju o investiranju u BiH.

Prodi: Kandidatura Hrvatske za EU zavisi od saradnje sa Hagom
BRISEL, 25. februar 2004. (Beta) - Predsednik Evropske komisije Romano Prodi izjavio je danas da je Hrvatska učinila značajan napredak u cilju dobijanja pozitivnog mišljenja o kandidaturi za članstvo u EU, ali je upozorio da će to mišljenje u velikoj meri zavisiti od dovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. "Hrvatska je načinila veoma značajan napredak kako bi zadovoljila političke kriterijume neophodne za početak pregovora o članstvu u EU", izjavio je Prodi na zajedničkoj konferenciji za novinare sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem. Prodi je rekao da je tokom susreta sa Mesićem bilo reči o pitanjima za čije je rešavanje neophodno "ulaganje dodatnih napora", a od kojih zavisi prihvatanje Hrvatske kao kandidata za članstvo u EU, prenose agencije. "Najvažnije među tim pitanjima je saradnja sa Haškim tribunalom. Dobio sam uveravanja da hrvatska vlada preduzima mere u tom smeru", rekao je Prodi i dodao da će od rezultata tih akcija zavisiti i preporuke za eventualnu kandidaturu. Međunarodna zajednica zahteva od vlasti u Zagrebu da Haškom tribunalu izruče penzionisanog hrvatskog generalala Antu Gotovinu, koga optužnica tereti za zločine protiv Srba u Hrvatskoj. Mesić je rekao da je saradnja sa Hagom neophodna i da hrvatske vlasti ne zagovaraju prebacivanje krivice na ceo narod, već individualnu odgovornost pojedinaca koji su počinili ratne zločine. Prodi je još kazao da će Evropska komisija zatražiti od Haškog tribunala informacije o tome koliko Hrvatska sarađuje sa tim sudom, pre nego što završi konačan izveštaj o preporukama za kandidaturu za ulazak u EU. Predsednik Evropske komisije je podsetio da Velika Britanija i Holandija nisu ratifikovale sporazum o pridruženju Hrvatske zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. Hrvatske vlasti tvrde da ne znaju gde se nalazi general Gotovina, iako je glavni tužilac Haškog tribunala Karla Del Ponte izrazila uverenje da se penzionisani general krije u Hrvatskoj.

Evropska unija pomaže modernizaciju poslovanja u Srbiji
BEOGRAD, 25. februara 2004. (Beta) - Evropska unija (EU) će sa 1,5 miliona evra finasirati projekat Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o modernizaciji poslovanja u srpskim preduzećima. Kako se navodi u saopštenju, Evropska agencije za rekonstrukciju, novi projkat EU pod nazivom "Program zaokret u upravljanju (TAM)", trebalo bi da pomogne oporavak i restrukturiranje 25 potencijalno uspešnih preduzeća. U okviru dvogodišnjeg programa koji ce poceti u martu, grupa rukovodilaca iz EBRD će formirati tim međunarodnih savetnika i strucnjaka za Srbiju, koji će izvršiti uvid u privredu i izabrati preduzeća koja su podobna za provođenje tog programa. Ti stručnjaci će izabranim preduzećima, kako se navodi, pomoći da upravljanje prilagode uslovima slobodne tržisne ekonomije, pripreme i realizuju planove restruktuiranja preduzeća, pripreme i počnu primenu trogodišnjeg poslovnog plana, razviju tržisne strategije za određene proizvode i usluge za domace i strano tržiste. Ta preduzeća bi uz pomoć evropskih stručnaka trebalo još da počnu sa primenom jasne i efikasne proizvodne prakse i osavremene dizajn proizvoda i proizvodnih sposobnosti.

Nastase i Koks o zastoju u reformama u Rumuniji
BRISEL, 25. februara 2004. (Beta) - Evropska unija danas je pozvala Rumuniju da sprovede brojne ekonomske i političke reforme, ako želi da uđe u EU 2007. godine. Rumunski premijer Adrijan Nastase (Adrian) danas boravi u poseti Briselu, nedelju dana pošto je komitet Evropskog parlamenta za spoljne poslove usvojio izveštaj o "ozbiljnim teškoćama" u vezi sa pristupanjem Rumunije. "Saznali smo koje su to najveće zabrinutosti", rekao je Nastase nakon sastanka sa predsednikom Evropskog parlamenta Patom Koksom (Cox) koji je jedan od najstrožijih kritičara reformskih napora Rumunije. Nastase je rekao novinarima da je Rumunija odlučna da ostvari napredak u okviru pregovora sa EU kako bi se oni završili do kraja ove godine, prenosi agencija AP. On je dodao da je zvaničnicima EU predstavio "novu listu zadataka, sa vrlo jasnim planom rada", koji će, prema njegovim rečima, "vrlo lako moći da se nadgleda". Koks je upozorio rumunskog premijera da Rumunija mora da reaguje na "poziv za buđenje" Evropskog parlamenta, navodeći da taj parlament može da blokira pristupanje Rumunije, ako reforme ne budu sprovedene reforme. Evropski parlament bi trebalo da sledeće nedelje usvoji preporuke komiteta u vezi sa Rumunijom. U izveštaju komiteta se navodi da se "Rumunija suočava sa ozbiljnim teškoćama u ispunjenju zahteva (za članstvo)" i da je njen ulazak u uniju 2007. godine nemoguć, ako ne sprovede reforme.

Čanak zatražio pomoć EU za status Vojvodine
NOVI SAD, 25. februara 2004. (Beta) - Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak upoznao je danas predstavnike Posmatračke misije Evropske unije (EU) sa političkom situacijom u Vojvodini i Srbiji i zatražio od EU podršku za očuvanje političkog subjektiviteta Vojvodine. "Vojvodina i njene demokratske institucije dokaz su da je u Srbiji moguća politika tolerancije i multinacionalnog, multietničkog i multireligijskog, stabilnog građanskog i evropskog modela društvene zajednice", rekao je Čanak, a prenosi Pokrajinski sekretarijat za informacije. On je ocenio da bi se dovođenjem u pitanje ovakvog institucionalnog i zakonskog okvira Vojvodine, ukinula i osnova za dalje promene u čitavoj zemlji. "Zastava, grb i himna Vojvodine, samo su vizuelni simbol, značajno podsećanje na postojanje i neophodnost opstanka demokratskih institucija i vrednosti, na kojima se temelji politički i civilizacijski subjektivitet Vojvodine", rekao je Čanak. Čanak je ocenio da zemlje EU treba mnogo više i odlučnije nego do sada da podrže demokratske promene, demokratske institucije i vrednosti, decentralizaciju, pravo na različitost i punu političku autonomiju. Prema njegovim rečima, zemlje EU trebalo bi više da podrže koncept regionalnog razvoja "u kome je reč regionalnih institucija jednaka pravu centralne vlade". "Zato će Osnovni zakon Vojvodine, koji je u proceduri, insistirati upravo na ovakvim vrednostima i ovakvom konceptu političkog uređenja pokrajine", kazao je Čanak. Šef Posmtaračke misije EU u SCG Aleksandra Vagner najavila je nove kontakte i susrete sa predstavnicima pokrajinskih institucija, piše u saopštenju. U delegaciji Posmatračke misije EU u SCG (European Union Monitoring Mišion) bio je i politički analitičar Joanis Karampelis. Nenad Čanak danas je primio i ambasadora Kube u SCG Huana Sančeza Monroa i s njim razgovarao o mogućnostima privredne saradnje, naročito u oblasti proizvodnje i prerade duvana i šećera.

Prodi kritikovao odluku EU protiv priliva radne snage
BRISEL, 25. februara 2004. (Beta-AP) - Predsednik Evropske komisije Romano Prodi kritikovao je danas odluku svih 15 zemalja Evropske unije da se uvede ograničenje pristupa na tržište rada imigrantima iz 10 zemalja koje će u maju pristupiti Uniji. "To nije velikodušan stav, to nije duh sa kojim su nove članice pristupile Uniji", izjavio je predsednik Evropske komisije. Irska je poslednja zemlja koja je ograničila radnicima iz 10 budućih članica EU pravo na socijalne beneficije. Kao i ostale zemlje-članice, Irska strahuje da bi posle 1. maja, kada nove članice stupaju u Uniju, došlo do velike navale radnika iz 10 budućih članica koji traže bolje plaćene poslove i beneficije na njihovo tržište rada, što bi ugrozilo njihov sistem socijalne pomoći. Prodi je ocenio da za sada ne postoje dokazi da preti egzodus iz budućih zemalja članica. "Razmotrio sam sve moguće događaje što se toga tiče i, da budem iskren, teško mi je da delim stav o hitnoj zaokupljenosti tim stvarima. Broj potencijalnih imigranata nije veliki", rekao je Prodi. On je izrazio nadu da će "realnost pokazati da se taj problem u kratkom vremenskom periodu može rešiti". Irska koja trenutno predsedava Evropskom unijom i koja bi trebalo da na ceremoniji u Dablinu 1. maja dočeka 10 novih članica, odlučila je da pođe stopama susedne Britanije otežavajući propise za ulazak u EU. Britanija je u ponedeljak saopštila da će uvesti program registracije za evropske imigrante iz 10 budućih članica Unije koji predviđa zabranu primanja britanske socijalne pomoći, najmanje dve godine.

Irski sistem biće sličan britanskom
Petnaest zemalja članica EU uvrstile su u sporazum o pristupanju klauzule koje predviđaju privremeno ograničenje slobodnog kretanja radnicima iz budućih članica po teritoriji EU najviše do sedam godina. Deset zemalja koje će 1. maja pristupiti EU su Poljska, Mađarska, Češka, Litvanija, Estonija, Letonija, Slovačka, Slovenija, Kipar i Malta.

Solana danas na Kosovu
PRIŠTINA, 24. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana (Javier) dolazi danas u posetu Kosovu, gde će se sastati sa najvišim međunarodnim i kosovskim zvaničnicima. Cilj posete je da se razmotre odnosi Evropske unije i Balkana u svim oblastima, prouče najvažniji politički događaji u regionu i da se Solana upozna sa razvojem situacije na Kosovu, posebno sa procesom primene standarda, saopšteno je uoči njegovog dolaska. Solana će pre podne u Prištini razgovarati sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, predsednikom skupštine Nedžatom Dacijem (Nexhat), a popodne sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN na Kosovu Harijem Holkerijem (Harri) i političkim predstavnicima srpske i albanske zajednice. Sa Solanom će se sastati najpre lideri srpske Koalicije Povratak Oliver Ivanović i Dragiša Krstović, a zatim predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), pa lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush). Hari Holkeri će u prištinskom sedištu UNMIK-a prirediti ručak za zvaničnika EU. Na kraju posete, Solana će održati konferenciju za novinare.

Analitičari o zaključima EU povodom zbivanja u Srbiji
BEOGRAD, 24. februara 2004. (Beta) - Zabrinutost Evropske unije povodom formiranja manjinske vlade Srbije uz podršku socijalista neće imati ozbiljnije posledice ako nova vlada bude nastavila reformsku politiku, ocena je političkih analitičara u Beogradu. Komentarišući za agenciju Beta zaključke ministara inostranih poslova EU, direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenjuje da je povoljna okolnost to što iz EU nisu stigle pretnje već izrazi zabrinutosti i što je najavljeno da će o novoj vladi suditi po njenim rezultatima. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić ocenio je, međutim, da u ovom trenutku "nema mesta prevelikoj zabrinutosti EU", s obzirom da politička kriza u Srbiji "ide ka uspešnom završetku. Ministri inostranih poslova EU u nedelju su u Briselu izrazili "zabrinutost zbog političkog razvoja u Srbiji i formiranja vlade u kojoj neće biti zastupljene sve demokratske snage, već će se ta vlada oslanjati na socijaliste". U zaključima rasprave o prilikama u Srbiji, evropski ministri izrazili su podršku stabilnoj i održivoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, naglašavajući da politika EU "nije da zavodi bilo kakve mere odmazde i sankcije". Ministri EU su, međutim, istakli da će veoma pažljivo pratiti kakvu će politiku i koje poteze preduzimati nove vlasti u Beogradu. "Naš problem je u tome što se malo vodi računa o reakciji iz inostranstva, i što smo zbog toga bili žrtve raznih nezgoda. Sada se smatra da se SPS promenio, ali iz perspektive međunarodne zajednice SPS još uvek znači Slobodan Milošević", rekao je Dimitrijević povodom zaključaka evropskih šefova diplomatije. On je kazao da se, posle ovakvog stava EU, mogu očekivati pritisci iz međunarodne zajednice da se i Demokratska stranka uključi u rad nove vlade, sto je ocenio kao "razumljivo, ali loše". Simić, međutim, kaže da je zabrinutot EU pomalo neočekivana i "preterana" u trenutku kada se "politička situacija u Srbiji smiruje". "I formiranje nove vlade demokratskih snaga i rešenje unutrašnje krize u Demokratskoj stranci izborom novog rukovodstva upućuju na to da je reč o smirivanju srpske političke scene i zabrinutost EU zato možda izgleda preterana", kazao je on. Ističući da su stranke koje će činiti buduću manjinsku vladu opredeljene za reforme i evropske integracije, Simić je ocenio da će SCG i Srbija u narednom periodu nastaviti približavanje ka EU. Upitan da komentariše to što su zvaničnici EU naložili evropskom komesaru Krisu Patenu da pripremi ocenu o razvoju u Srbiji pre nego što EU 25. marta odluči o novoj tranši pomoći Srbiji, Simić je ocenio da novoj vladi treba dati sto dana da pokaže kakav će program sprovoditi. "Svakoj vladi je uobičajeno dati sto dana da demonstrira svoje namere i sposobnosti, i mislim da tu šansu mora da dobije i ova vlada. Nju čine demokratske snage i mislim da prevelikoj zabrinutosti nema mesta", rekao je on.

Rojters: Put Hrvatske u EU zavisi od Gotovine
ZAGREB, 24. februara 2004. (Beta) - Početak pregovora o ulasku Hrvatske u EU zavisi praktično od slučaja odbeglog haškog optuženika generala Ante Gotovine i, mada to niko ne želi, čitava zemlja je zapravo njegov talac, ocenjuje danas agencija Rojters. Britanska agencija navodi da je nova konzervativna vlada u Zagrebu koja čeka na odgovor Evropske komisije o kandidaturi za članstvo u EU, izrazila spremnost na saradnju i prihvatanje evropskih standarda. Hrvatska privreda je prilično stabilna, a Zagreb je, dodaje se, ispunio sve osnovne političke krterijume kao i niz posebnih političkih zahteva, uključujući i povratak srpskih izbeglica, saradnju sa susedima i odnos prema manjinama. Hrvatska je prošlog februara podnela zhatev za članstvo u EU, a Evropska komisija trebalo bi da se izjasni o toj kandidaturi u aprilu. Taj znak željno iščekuju investitori, ali će pozitivna ocena imati malu prakatičnu vrednost, ukoliko zemlja uskoro ne dobije status zvaničnog kandidata i ako se ne odredi datum za početak pregovora o priključenju, ocenjuje Rojters. "Tehnički, 'avis' će biti pozitivan, ali će političko poglavlje ostati otvoreno do poslednjeg momenta. Ostaće jedno 'ali' i samo je pitanje koliko će to 'ali' biti veliko i važno za zemlje članice", rekao je agenciji neimenovani evropski diplomata. Pozivajući se na izvore Evropske komisije u Zagrebu Rojters dodaje da je nacrt mišljenja završen. "Interni plan će da bude objavljen početkom aprila, ali to nije obavezujuće. Komisija može tražiti da se obezbedi političko mišljenje svih zemalja članica pre nego što se nastavi dalje", navode ti izvori. Rojtersovi izvori naglašavaju da politička volja zavisi gotovo isključivo od slučaja Gotovina. "Svi kažu da Hrvatska ne sme biti talac jednog čoveka, ali ona to zaprvao jeste". Rojters podseća da je Gotovina, koji je optužen za ratne zločine tokom i posle akcije "Oluja", u bekstvu i da su Britanija i Holandija zamrzle ratifikaciju sporazuma o pridruženju Hrvatske zbog nesaradnje sa Hagom. To, dodaje se, nagoveštava da bi se mogle usprotiviti i daljim njenim koracima ka punom članstvu dok se ne reši pitanje Gotovine. "Uslovni 'avis' bi bio užasan i za Hrvatsku i za EU", ocenio je evropski diplomata dodajući da Zagreb narednih meseci mora ozbiljno da se potrudi da to izbegne. "Biće novih optužnica i mislim da će vlada silovito sarađivati sa sudom na tim optužnicama. Čitav kabinet je shvatio da je to vremenski vezano ključno pitanje", rekao je Rojtersov izvor. Pozivajući se na izvore bliske vladi u Zagrebu agencija dodaje da će vlada ove nedelje poslati Tribunalu izveštaj o tome šta je preduzela da locira Gotovinu, "To će biti detaljan i bolji izveštaj od ranijih koje je slala vlada, ali je pitanje da li će to biti dovoljno. Problem je u tome što mi ne znamo šta će sada biti dovoljno", rekao je taj izvor.

Štojber se protivi prijemu Bugarske i Rumunije u EU
BERLIN, 24. februara 2004. (Beta) - Predsednik vlade teritorijalno najveće i privredno najmoćnije nemačke savezne pokrajine Bavarske, Edmund Štojber (Stoiber) ocenio je da je nemoguće finansirati uključivanje Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju (EU) 2007. godine, kako te dve države priželjkuju. U intervjuu za dnevnik "Pasauer noje prese" (Pašauer Neue Preše), čije delove prenose i drugi mediji, Štojber je ocenio da "dalje širenje na istok, nakon 1. maja ove godine kada u EU ulazi 10 država, za sada nije moguće". Kao kandidat konzervativnih stranaka, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Štojber je bio protivkandidat kancelaru Gerhardu Šrederu (Sćroeder) na izborima 2002. koje je izgubio sa minimalnom razlikom. Sada pak u ispitivanjima javnog mnjenja opozicija već mesecima uživa popularnost za preko 20 odsto veću od one koju kod građana ima Šrederova vladajuća koalicija. U Nemačkoj se proteklih dana već vodi žestoka rasprava o tome da li je moguće da Turska u dogledno vreme postane članica EU. Dok Šrederova socijaldemokratsko-zelena vlada podržava nameru Ankare, konzervativna opozicija se žestoko protivi i traži da se Turcima u najboljem slučaju ponudi "povlašćeno partnerstvo". Štojber je sada, po prvi put, raspravu o mogućnosti finansiranja daljeg uvećavanja EU proširio i na zemlje Balkana - Rumuniju i Bugarsku. Bavarski šef vlade je upozorio da bi sa ulaskom ovih država u EU Nemačka do 2013. godine, umesto 22 milijarde, kasi u Briselu morala da daje 40 milijardi evra. Saveznu vladu Štojber je zato pozvao da kaže da li Rumunija i Bugarska zaista mogu 2007. godine da uđu u EU, a da pri tome nisu izmenjeni uslovi za prijem, što važi i za Tursku.

Evropska komisija: Potrebna bolja saradnja BiH sa Hagom
BANJALUKA, 24. februara 2004. (Beta) - Šef delegacije Evropske komisije u BiH Majkl Hemfriz (Mićael Humphreys) izjavio je danas da BiH, na putu ka evropskim integracijama, treba da napravi značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom i u hapšenju optužnih za ratne zločine. Hemfriz je novinarima u Banjaluci rekao da, ukoliko ne bude saradnje sa Tribunalom i praktičnih akcija na hapšenju haškim optužnika, BiH neće napredovati na putu ka Evropi. Prema njegovim rečima, proces integracije SCG i Hrvatske ka Evropi upravo je blokiran nedovoljnom saradnjom sa Haškim tribunalom. "Sigurno će blokirati taj proces i u BIH ukoliko ne bude napretka u saradnji sa Haskim tribunalom", istakao je Hemfriz. On je rekao da je potrebno uspostaviti Visoki sudski i tužilački savet BiH, dodajući da očekuje da će parlament Republike Srpske doneti odluku o prenosu određenih ovlašćenja sa entiteta na državni nivo kako bi se uspostavila ova institucija. Šef delegacije Evropske komisije još je rekao da BiH, na putu ka Evropi, treba da reši "vrlo praktična" pitanja navedena u Studiji o izvodljivosti, i to vrlo brzo, po sopstvenoj inicijativi i sopstvenim resursima. Hemfriz je kazao da se ne slaže sa ocenom predsednika Narodne skupštine RS Dragana Kalinića da donošenje novih zakona i uspostavljanje novih institucija BiH znači centralizaciju ove zemlje. "Moramo imati državne institucije koje funkcionišu", rekao je on. Predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić izjavio je da BiH može "zastati" dve do tri godine na putu ka evropskim integracijama ukoliko se ne pokaže vidan napredak u ispunjavanju paketa mera iz Studije o izvodljivosti, koji je pred ovu zemlju postavila Evropska komisija. "To bi za BiH bilo katastrofalno, s obzirom da ostale zemlje zapadnog Balkana idu svojim tempom", istakao je Terzić. Uslovi iz Studije o izvodljivosti Evropske komisije danas su predstavljeni predstavnicima Narodne skupštine i Veća naroda RS.

Evropsku komisiju zabrinjavaju restrikcije za nove zemlje EU
BRISEL, 24. februara 2004. (Beta) - Najava zemalja EU da će uvesti zabranu ulaska na njihovu teritoriju imigrantima iz 10 država koje će Uniji pristupiti 1. maja, zabrinjava Evropsku komisiju, izjavio je danas portparol te institucije, prenose agencije. "Trenutno razmatramo taj problem. Moraćemo da proverimo da li su sve te mere u skladu sa evropskim zakonodavstvom i da li se u njima manifestuje tendencija koju treba detaljnije razmotriti", rekao je portparol Reijo Kempinen (Kemppinen). "Jasno je" da su predsednik Evropske komisije Romano Prodi i ta institucija "prilično zabrinuti" zbog onoga što se dešava u aktuelnim članicama Evropske unije, naveo je Kempinen. Sve zemlje EU usvojile su mere čiji je cilj sprečavanje eventualne navale građana iz 10 budućih članica na njihovo tržište rada. London je u ponedeljak najavio restrikcije za građane osam budućih članica EU u pristupu socijalnoj pomoći u Velikoj Britaniji. Sporazum o pristupanju 10 novih članica Evropskoj uniji predviđa mogućnost da se građanima tih zemalja nametnu ograničenja u slobodnom kretanju po teritoriji EU u periodu do pet narednih godina, sa mogućnošcu produžavanja na još dve godine ukoliko se dokaže da postoje "ozbiljni poremećaji" na tržištu rada Unije. Te odredbe sporazuma o pristupanju novih članica Evropskoj uniji prve su nametnule Nemačka i Austrija, ali su se zatim sa tim složile i sve druge zemlje EU.

Šefovi diplomatija EU danas o formiranju vlade Srbije
BRISEL, 23. februara 2004.(Beta) - Šefovi diplomatija Evropske unije danas će u Briselu održati važnu raspravu o odnosima sa Srbijom i Crngom Gorom, u svetlu odluke da se u Srbiji sastavi vlada uz podršku Socijalističke partije Srbije. U Briselu i u vladama zemalja petnaestorice na ovu mogućnost gleda se vrlo nepovoljno. Evropska komisija takođe ocenjuje da Srbija i Crna Gora kasne sa usaglašavanjem tržišta i uspostavljanjem institucija državne zajednice. Dosadašnji stavovi vlada EU svode se na to da ne bi trebalo da dođe do posebnog zaoštravanja odnosa sa Beogradom zbog formiranja vlade uz podršku socijalista, niti nekih sankcija. Ističe se da će se o novoj vladi suditi po onome što ona bude činila u uspostavljanju ekonomskih i političkih osnova za saradnju sa evropskom petanestoricom, sadržanih u procesu stabilizacije i pridruživanja, kao i u pripremanoj studiji o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG Evropskoj uniji. Ti uslovi se, kako je rečeno, ne tiču samo usvajanja evropskih standarda i sprovođenja odredbi Ustavne povelje SCG i Akcionog plana za usaglašavanje tržišta, već uključuju i delovanji demokratskih institucija i pravne države, poštovanje manjinskih i ljudskih prava i saradnju sa Haškim sudom. Međutim, zaključi šefova diplomatija bi, eventualno, mogli imati upliva na pomeranje odluke o dodeljivanju nove tranše kredita od 270 miliona evra Srbiji iz projekta pomoći EU pod imenom CARDS program.

Prioritet Eufora u BiH biće borba protiv kriminala
SARAJEVO, 23. februara 2004. (Beta) - Borba protiv organizovanog kriminala i političkog ekstremizma u BiH verovatno će biti jedna od glavnih aktivnosti snaga Evropske unije koje će krajem ove ili početkom naredne godine zameniti Sfor u BiH. Pozivajući se na izvore iz Brisela, sarajevski "Dnevni avaz" navodi da su, u radnim materijalima koji se razmatraju u vezi sa mogućom zamenom trupa NATO-a snagama EU u BiH (Eufor), organizovani kriminal i očuvanje sigurnog okruženja u vrhu prioriteta evropskih diplomata, koji rade na prvom velikom vojnom mandatu EU. Danas se u Briselu očekuju razgovori o mandatu trupa koje bi iz Evropske unije mogle doći u BiH nakon odlaska Sfora. Kako navodi sarajevski dnevnik, evropski komesar za zajedničku spoljnu politiku i sigurnost Havijer Solana (Javier) trebalo bi danas da upozna evropske zvaničnike sa mogućnim mandatom Eufora u BiH.

Solana sutra na Kosovu
PRIŠTINA, 23. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana (Javier) dolazi sutra u posetu Kosovu, gde će se sastati sa najvišim međunarodnim i kosovskim zvaničnicima. On će se u utorak u Prištini sastati sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, predsednikom skupštine Nedžatom Dacije (Nexhat), a popodne sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN na Kosovu Harijem Holkerijem (Harri) i političkim predstavnicima srpske i albanske zajednice. Kako je danas saopštio UNMIK, cilj posete je da se razmotre odnosi Evropske unije i Balkana u svim oblastima, prouče najvažniji politički događaji u regionu i da se Solana upozna sa razvojem situacije na Kosovu, posebno sa procesom implementacije standarda.

Ministri EU: Pomoć Srbiji, uz reforme i saradnju s Hagom
BRISEL, 23. februara 2004.(Beta) - Ministri inostranih poslova EU danas su u Briselu izrazili "zabrinutost zbog političkog razvoja u Srbiji i formiranja vlade u kojoj neće biti zastupljene sve demokratske snage, već će se ta vlada oslanjati na socijaliste", rekli su agenciji Beta izvori zasedanja. Evropski ministri su, u zaključima rasprave o prilikama u Srbiji, istakli podršku stabilnoj i održivoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. U raspravi je naglašeno da nije politika Evropske unije da zavodi bilo kakve mere odmazde i sankcije. Šefovi evropskih diplomatija su zaključili da je neophodno da se svim zemljama Zapadnog Balkana, dakle i Srbiji i SCG, nastavi pružanje finansijske pomoći iz programa EU, CARDS. Odlučeno je, međutim, da se veoma pažljivo prati kakvu će politiku i koje poteze činiti nove vlasti u Beogradu. Zvaničnici EU su preneli da je zato evropskom komesaru Krisu Patenu naloženo da pripremi ocenu o razvoju u Srbiji pre nego što, 25. marta, EU donese odluku o izdvajanju nove tranše pomoći Srbiji od 270 miliona evra iz programa CARDS za fiskalnu 2004. godinu. Šefovi diplomatija su predočili očekivanje Evropske unije da budući odnosi EU i Srbije, kao i Srbije i Crne Gore, budu i dalje nezaobilazno utemeljeni na dosadašnjim osnovama reformi, političke i ekonomske demokratizacije, borbe protiv organizovanog kriminala, saradnje sa susedima i rešenosti da se Srbija i SCG uključe u Evropu. Te osnove su, rečeno je, utvrđene u procesu stabilizacije i pridruživanja. A pored nužnih ekonomskih, strukturalnih i političkih reformi, jedan od postojanih političkih uslova je ispunjavanje svih međunarodnih obaveza, ukljujući potpunu saradnju vlasti u Beogradu s Haškim sudom. U zaključcima ministarskog zasedanja EU je podvučeno da je "istinski napredak u tom pravcu bitno važan za dalji napredak (Srbije i SCG) ka evropskim integracijama, uz punu podršku Evropske unije".

Ministri EU: Podrška evropskoj perspektivi Kosova
BRISEL, 23. februara 2004. (Beta) - Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Briselu podržali plan za jačanje podrške Unije sprovođenju standarda na Kosovu i "evropskoj perspektivi" ove pokrajine, uključujući pokretanje posebnog "evropskog partnerstva" za Kosovo. Plan je sačinio visoki predstavnik EU Havijer Solana koji sutra putuje na Kosovo. Planom je predviđeno da se osnaži već postojeći poseban "mehanizam za praćenje (tracking mećanism)" uspostavljanja evropskih standarda i sprovođenja reformi u skladu sa procesom stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana sa evropskom petnaestoricom. Kosovo će, prilikom usvajanja godišnjeg izveštaja o procesu stabilizacije i pridruživanja za svaku od zemalja zapadnog Balkana, idućeg meseca, prvi put biti obuhvaćeno kao posebna celina. Pokrajina će biti uključena u glavne akcije EU u regionu, učestvovaće u regionalnim multilateralnim sporazumima, imaće pristup i novim instrumentima i programima EU, u koje Unija uključuje zapadni Balkan. To su Taiex, Phare, Ispa, Sapard, MEDA I TACIS. Evropska unija će pružiti posebnu pomoć u osposobljavanju lokalnih vlasti na Kosovu, a naglašeno je i da treba, "po potrebi, osigurati zastupljenost Kosova na sastancima na visokom i ministarskom nivou Evropske unije, koji se organizuju za područje zapadnog Balkana". Cilj tog programa mera jeste još tešnja saradnja međunarodnih činilaca angažovanih na Kosovu, kao i "jačanje doprinosa EU" sprovođenju demokratskih standarda UN koji bi omogućili "početak sagledavanja budućeg statusa" pokrajine. Plan ima za cilj i "utvrđivanje kratkoročnih i prioriteta na dugi rok za koje se Kosovo mora obavezati da će ih sprovesti kako bi brže napredovalo na putu približavanja EU". U dokumentu koji su danas usvojili ministri inostranih poslova Evropske unije se kaže da će "izgledi za pokretanje političkog procesa, vezanog za budući status (Kosova), zavisiti od važnosti napretka koji bude ostvaren u sprovođenju standarda". Evropski ministri su naglasili da je "stabilnost Kosova i njegovih suseda tesno povezana i Kosovo predstavlja važan zalog sveukupnog uspeha politika koje Evropska unija sprovodi na Balkanu". U obrazloženju podrške ovom programu mera jačanja evropske akcije na Kosovu se napominje da bi se rok početka razmatranja budućeg statusa pokrajine mogao približiti, što zavisi od sprovođenja standarda. Ali bi to značilo da Kosovo može dobiti važniji značaj u politici Unije na Balkanu.

Britanija: Ograničenja za radnike iz budućih zemalja EU
LONDON, 23. februara 2004. (Beta-AP) - Britanija će dozvoliti da radnici iz 10 budućih članica Evropske unije rade na njenoj teritoriji, ali im bar dve godine neće davati pravo na državne beneficije, saopštila je danas britanska vlada. Ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket (Blunkett) rekao je pred donjim domom britanskog parlamenta da će vlada od 1. maja uvesti novi plan registracije radnika, za radnike iz 10 budućih članica Unije, koje su uglavnom iz istočne Evrope. "Njihovo pravo (tih radnika) da rade u Britaniji zavisiće od dobijanja sertifikata o registraciji", rekao je Blanket. "Tokom dve godine, a možda i duže, zahtevaćemo od državljana pridruženih zemalja (EU) da budu u stanju da sebe izdržavaju. Ukoliko to nisu u stanju, izgubiće svako pravo boravka i morati da se vrate u svoje zemlje", dodao je on.

Sanader očekuje pozitivan odgovor Evropske komisije
ZAGREB, 23. februara 2004. (Beta) - Hrvatski premijer Ivo Sanader izrazio je danas očekivanje da će Evropska komisija pozitivno odgovoriti na zahtev Hrvatske za sticanje statusa kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Sanader je ocenio da je manje važno hoće li taj odgovor sadržati i određene političke uslove, kako ovih dana najavljuju neki hrvatski mediji, koji prenose nezvaničnu informaciju da je Evropska komisija već dala pozitivno mišljenje o početku pregovora Hrvatske za članstvo u EU. Sanader je, u pauzi sednice poslaničkog kluba njegove Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u parlamentu, komentarisao najnovija nagađanja da će Evropska komisija Hrvatskoj status kandidata, između ostalog, usloviti i rešavanjem "slučaja Gotovina". "Vlada čini sve kako bi ispunila zadate političke i privredne kriterijume. Mi ćemo svoj deo posla obaviti, imamo puno razloga za optimizam. Očekujemo da će se Evropska komisija držati najavljenih rokova, da će do proleća odgovoriti na zahtev Hrvatske iz februara prošle godine, kao i da će preporuku Komisije u junu prihvatiti i Evropski savet", naglasio je Sanader. On je ocenio da je prerano nagađati hoće li taj odgovor biti uslovljen. "Ako se to i dogodi, treba samo pogledati internetske stranice 10 zemalja koje će u EU ući u maju ove godine i videti da su i one morale ispuniti neke uslove", istakao je Sanader. Na pitanje očekuje li da će status kandidata Evropska komisija usloviti rešavanjem slučaja odbeglog haškog otpuženika generala Ante Gotovine, Sanader je odgovorio da će se od Hrvatske verovatno i dalje očekivati da ispunjava sve zadate kriterijume, među kojima je i saradnja sa Hagom. Komentarišući izjavu bivšeg hrvatskog premijera Ivice Račana da je pozitivan odgovor Komisije isključivo zasluga bivše vlasti, Sanader je odgovorio kako "nijedna vlada ne počinje sama od sebe, uvek je neko pre nje nešto radio". Sanader je rekao da je zadovoljan dostignućima svoje vlade u spoljnoj politici, ističući da je ta vlada u samo dva meseca "uspela da izbegne da je EU stavi na promatranje četiri-pet meseci, što se čini u slučajevima promene vlasti". On je dodao da je siguran da "Račan sa tim nema veze, iako je njegova vlada učinila pozitivne pomake". Sanader je podvukao da je "bitno da Hrvatska ide zacrtanim putem, da je pokazala makroekonomsku i političku stabilnost u toku promene vlasti, kao i predanost i nadstranački konsenzus u pogledu ulaska u EU i NATO". Hrvatski predsednik Stjepan Mesić ocenio je danas u emisiji Hrvatskog radija da bi uslovljen pozitivan odgovor Evropske komisije za Hrvatsku bio zajednički uspeh bivše i sadašnje vlade, na zajedničkom zadatku. On je međutim rekao da će, ako Hrvatska i dobije pozitivan odgovor, biti potrebno "dovršiti saradnju sa Haškim sudom, ali i omogućiti povratak izbeglica i povratak njihove imovine".

Promene u DS mogle bi da dovedu do prodemokratske vlade
BRISEL, 23. februara 2004.(Beta) - Evropska unija se nada da će promene u vođstvu Demokratske stranke "u bliskoj budućnosti" dovesti do stvaranja vlade svih proevropskih snaga u Srbiji, "koje su sprovele prvi deo tranzicije", izjavio je večeras visoki predstavnik EU Havijer Solana. Na pitanje novinara da li će Evropska unija nastaviti istu saradnju sa Srbijom, iako se nova vlada bude oslanjala na "Miloševićeve socijaliste", Solana je odgovorio da su evropska petnaestorica već poručili da "ni najmanje nisu srećni" zbog toga i pre nego što su partije Vojislava Koštunice i G-17 istim mehanizmom izdejstvovale izbor predsednika skupštine uz podršku stranke SPS". "Poručili smo da bismo više voleli da grupa političkih stranaka, koje su sprovele prvi deo tranzicije, nastave reforme i da zemlju približe Evropskoj uniji". Zato, kako je izjavio Solana, "Evropska unija uopšte nije zadovoljna ovakvim razvojem. Ali, na drugoj strani, došlo je do promena u Demokratskoj stranci tokom ovog vikenda i ja se jako nadam da će u bliskoj budućnosti doći do dogovora o formiranju koalicione vlade koja će nastaviti da zemlju vodi u budućnost na način kako je to do nedavno činjeno". Ali, naravno, primetio je visoki evropski predstavnik, "na njima je da to učine. A, ako se postavlja pitanje saradnje s Haškim sudom, onda je to za Evropsku uniju od ključnog značaja da vlada (Srbije) ne samo nastavi proces reformi, već i da se drži sporazuma s međunarodnom zajednicom u odnosu na tribunal u Hagu". Solana je time, na konferenciji za štampu posle zasedanja šefova diplomatija EU, odgovorio na pitanje da li na saradnju Beograda s Unijom mogu uticati izjave budućeg mandatara srpske vlade, Vojislava Koštunice, da saradnja s Haškim sudom neće imati prvenstvo u radu njegovog kabineta. Na pitanje, upućeno evropskom komesaru Krisu Patenu, može li to uticati na izradu studije o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG EU, Paten je uzvratio da je "savršeno jasno da, kad je reč o ispunjavanju političkih merila, na koje je ukazao Solana, mora biti posledica ako je poruka da se neće uzimati u obzir ti kriteriji".

Solana:Bezbednost svih žitelja Kosova najvažniji standard
BRISEL, 23.februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je večeras da sutra putuje na Kosovo da stavi do znanja tamošnjim sagovornicima da je "bezbednost za sve žitelje" jedan od najvažnijih standarda. Zamoljen da objasni kako je moguće sprovesti demokratske, evropske standarde na Kosovu, ako srpske civile i dalje nekažnjeno ubijaju, Solana je rekao: "Upravo zato idem tamo da im to kažem i da o tome s njima krajnje ozbiljno razgovaram". On je podvukao da je bezbednost nezaobilazan među standardima koji na Kosovu moraju biti uspostavljeni uz pomoć UN i međunarodne zajednice. Visoki predstavnik EU naglasio je da će sa šefom UNMIK-a Harijem Holkerijem razgovarati o "svim elementima" njegovog delovanja u pokrajini i time odgovorio na pitanje da li će zatražiti od kosovskih Albanaca da nastave dijalog i s budućom vladom u Beogradu. Zvaničnici bliski Solani su naglasili da je dijalog s Beogradomvažan sastavni deo standarda za Kosovo i da se to ne može dovoditi u vezu s nastojanjem Evropske unije da se u Beogradu formira vlada svih demokratskih proevropskih snaga. Ssefovi diplomatija Evropske unije su danas u Briselu dali podršku Solaninom planu za snažniju pootporu EU u naporima UN i cele međunarodne zajednice da se sprovedu demokratski standardi na Kosovu i pomogne "evropskoj perspektivi" ove pokrajine. Taj plan uključuje i pokretanje posebnog "evropskog partnerstva" za Kosovo. U dokumentu koji su danas usvojili ministri inostranih poslova Evropske unije se kaže da će "izgledi za pokretanje političkog procesa, vezanog za budući status (Kosova), zaviti od važnosti napretka koji bude ostvaren u sprovođenju standarda". Evropski ministri su naglasili da je "stabilnost Kosova i njegovih suseda tesno povezana i da Kosovo predstavlja važan zalog sveukupnog uspeha politika koje Evropska unija sprovodi na Balkanu".

Ministri EU osudiće sutra izbore u Iranu kao nefer
BRISEL, 22. februara 2004. (Beta-Rojters) - EU se sprema da sutra osudi parlamentarne izbore u Iranu kao nefer, ali drži otvorenim opcije oko trgovinskih pregovora, dok ne stigne izveštaj koliko Teheran poštuje dogovor sa agencijom za atomsku energiju. "Za EU će biti veoma teško da ove parlamentarne izbore okvalifikuje kao fer i slobodne, jer proces koji je do njih doveo nije bio ni fer niti slobodan", rekla je danas Rojtersu portparol Visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku Havijera Solane (Javier). Šefovi diplomatija EU razmatraće sutra, na redovnom mesečnom zasedanju, politiku prema Islamskoj republici Iran, nakon što je tamošnje nadzorno klerikalno telo odbilo izbornu kandidaturu za oko 2.500 reformističkim kandidata. Islamski konzervativci odneli su u petak laku pobedu nad reformistima na parlamentarnim izborima, koje je obeležio rekordno nizak odziv birača. Proreformski predsednik Irana Mohamed Katami ocenio je da su izbori bili nefer. "Sigurno je da ćemo se usredsrediti na masovnu diskvalifikaciju i da ćemo kazati da su ovi izbori bili nefer", rekao je jedan zvaničnik EU. "Nagađam, međutim, da će neki ministri želeti da sačekaju kako bi pre donošenja političkih zaključaka videli šta će doneti izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)", dodao je taj zvaničnik. EU je nastavak razgovora o trgovačkom sporazumu sa Iranom povezala sa time koliko će Teheran ispoštovati obećanje, dato IAEA, da će dozvoliti nenajavljene inspekcije svojih atomskih postrojenja i da će prestati s obogaćivanjem uranijuma.

Vlada Makedonije treba da zaštiti proizvodnju svinjskog mesa
SKOPLJE, 21. februara 2004. (Beta) - Ministarstvo ekonomije Makedonije predložiće vladi mere za zaštitu domaće proizvodnje svinjskog mesa, nakon odluke Evropske unije da subvencioniše izvoz 85.000 tona te vrste mesa na treća tržišta. Vlada je potvrdila te najave ministarstva, ali je i dodala da makedonska reakcija u sedištu EU u Briselu "verovatno neće biti oštra", ako se ima u vidu da će Brisel "vršiti politički pritisak na vlasti u Skoplju". Makedonski poljoprivrednici strahuju da će ova odluka EU drastično sniziti cenu svinjetine na domaćem tržištu, dok eksperti ocenjuju da uvoz tog mesa iz EU neće mnogo ugroziti domaće proizvođače. Kako navode stručnjaci, godišnja proizvodnja makedonskih farmera zadovoljava samo jednu trećinu potreba tržišta, dok se ostatak već godinama unazad uvozi iz inostranstva. Predviđa se da će kilogram uvezene svinjetine iz EU imati istu cenu kao i kilogram žive mere tog mesa domaće proizvodnje, pa će u cilju zaštite poljoprivrednika ministarstvo ekonomije informisati vladu o neophodnosti uvođenja reciprociteta. EU je odluku o subvencionisanju i plasiranju 85.000 tona svinjskog mesa donela kako bi farmerima u državama članicama nadoknadila štete koje trpe zbog visoke vrednosti evra u odnosu na dolar, visoke cene stočne hrane i smanjene potražnje za svinjetinom od početka godine na evropskom tržištu.

Evropska komisija: EU ne razmatra sankcije protiv Beograda
BRISEL, 20. februar 2004. (Beta) - Evropska unija ne razmatra bilo kakve sankcije protiv Beograda, ali će o novoj vladi Srbije suditi po onome što bude činila u sprovođenju ekonomskih i političkih osnova za saradnju sa evropskom petanestoricom. To su danas novinarima preneli zvaničnici u Evropskoj komisiji u Briselu koji su podvukli da su ti uslovi sadržani u procesu stabilizacije i pridruživanja, kao i u pripremanoj studiji izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG i EU. Ti uslovi se, kako je rečeno, ne tiču samo usvajanja standarda i propisa EU, sprovođenja ustavne povelje SCG i Akcionog programa o usaglašavanju tržišta Srbije i Crne Gora, već i na delovanje demokratskih institucija, pravne države, poštovanje manjinskih i ljudskih prava i saradnju sa Haškim tribunalom. Funkcioneri Evropske komisije su time odgovorili na pitanje novinara da li i kakve mere pritiska razmatra EU ukoliko vlada u Beogradu bude vladala uz podršku socijalista. Evropski izvori su istakli da je EU "zabrinuta i da smatra da neće biti korak u dobrom pravcu ako nova vlada u Srbiji bude formirana I bude delovala uz podršku Miloševićevih socijalista". O odnosima sa Srbijom i Crnom Gorom će u ponedeljak u Briselu raspravljati šefovi diplomatija EU, koji će dati svoju ocenu i zaključke o razvoju u Srbiji. Funkcioneri Evropske komisije su istakli da EU želi da sarađuje sa takvom srpskom vladom koja deli iste vrednosti i koja želi integraciju Srbije u evropske strukture. Izvori Evrospke komisije su ukazali na izjavu visokog predstavnika EU Havijera Solane da formiranje vlade u Beogradu uz podršku socijalista nije korak u dobrom pravcu i da bi takva vlada imala "velikih teškoća u ekonomskim i političkim odnosima sa međunarodnom zajednicom". U krugovima EU rečeno je Beti da se ne razmišlja o nekim sankcijama protiv nove vlade u Beogradu, a to je rečeno i nekim visokim funkcionerima ključnih staranaka u budućoj srpskoj vladi, koji su nedavno diskretno boravili u Briselu. Ali, jasno je predočeno da se formiranju vlade uz pomoć socijalista protive vlade evropske petnaestorice, Savet ministara EU i Evropska komisija. Izvori u Briselu preneli su Beti da će se "pomno pratiti" sve što vlada u Beogradu bude činila. Ukazali su i na to da će uz napore za izradu studije u izvodljivosti Evropska unija 25. maja odlučivati o novoj tranši od 270 miliona evra za finansijsku podršku Srbiji u fiskalnoj 2004. godini iz programa CARDS za pomoć EU zemljama zapadnog Balkana.

EU produžila sankcije Zimbabveu
BRISEL, 18. februara 2004. (Beta-AFP) - Evropska unija je danas odlučila da na godinu dana produži sankcije uvedene Zimbabveu 2002, saznaje se od izvora bliskih Irskoj, predsedavajućoj EU. Odluka je doneta na jutrošnjem sastanku ambasadora zemalja članica EU u Briselu, a zvanično će stupiti na snagu nakon sutrašnjeg sastanka evropskih ministara za pravosudje i unutrašnje poslove, dodao je isti izvor. EU je Zimbabveu u februaru 2002. godine uvela sankcije , koje ujedno obuhvataju zabranu ulaska u EU i zamrzavanje imovine predsedniku Robertu Mugabeu i funkcionerima njegovog režima. Kako je jedan diplomatski izvor u Briselu rekao, ta lista je sada proširena i obuhvata 95 osoba, dok je 2002. na njoj bilo samo 19 osoba. EU je prošle godine usvojila odredbe na osnovu kojih je zvaničnicima Mugabeovog režima omogućeno da dolaze na sastanke koje organizuju UN ili medjunarodne organizacije sa sedištem u nekoj od zemalja članica EU. Evropske sankcije takodje obuhvataju zabranu prodaje oružja i opreme Zimbabveu. Ublažavanje ili ukidanje sankcija Zimbabveu zavisi od napretka vlasti u Harareu u pet ključnih oblasti - obustava političkog nasilja, angažovanje vlasti po pitanju slobodnih izbora, zaštita slobode štampe, nezavisnost sudstva i obustava nezakonitog zauzimanja zemlje. "Nismo konstatovali napredak ni u jednoj od tih oblasti. Zato smo odlučili da zadržimo sankcije", objasnio je jedan evropski diplomata. Solana preneo Maroviću podršku EU državnoj zajednici SCG BRISEL, 18. februara 2004.(Beta) - Visoki evropski predstavnik EU Havijer Solana naglasio je u telefonskom razgovoru s predsednikom SCG Svetozarom Marovićem da Evropska unija i dalje podržava državnu zajednicu Srbija I Crna Gora, saznaje danas agencija Beta u izvorima EU u Briselu. Solana je, takodje, naglasio da je "jasan stav" evropske petnaestorice da u Srbiji treba da postoji vlada demokratskih snaga, opredeljenih za reforme i uključivanje u EU. Visoki evropski predstavnik je ponovio i da bi srpska vlada uz podršku socijalista imala velikih teškoća u ekonomskim i političkim odnosima s medjunarodnom zajednicom. Marović je, sa svog stanovišta, kao predsednik državne zajednice SCG, objasnio u kojoj meri mu stvara teškoće trenutna politička kriza u Srbiji. Zvaničnici u Briselu su dodali da je "Marović izrazio zabrinutost zbog takvog razvoja i činjenice da se unutrašnja situacija u Srbiji odražava na institucije državne zajednice SCG". Solana je Maroviću preneo sve ono što je, posebno u ponedeljak istakao u vezi sa razvojem u Srbiji. A to je velika zabrinutost njega lično i institucija EU zbog najave formiranja vlade u Srbiji uz podršku socijalista, čiji je vodj i dalje Slobodan Milošević. U EU bi, kako je Maroviću preneo Solana, mnogo više voleli da u Srbiji i Crnoj Gori bude vlada koja deli iste vrednosti i drži se pravca kojim je išla i prethodna vlada. Što znači da nastavi proces reformi i što više se približi EU. Vlada u Beogradu, uz podršku socijalista imala bi teškoća da i dalje ide tim "pravim smerom". Solana i Marović su se dogovorili da nastave kontakte i da zajedno prate razvoj u SCG, a spomenuta je i mogućnost da predsednik SCG dodje u posetu EU u Brisel. Solanini i Marovićevi savetnici su, rečeno je, u stalnoj vezi i neprestano prate razvoj unutrašnje političke situacije u Srbiji i Crnoj Gori. Funkcioneri u EU nisu hteli zvanično da se izjašnjavaju o izjavama čelnika u Podgorici da politička kriza u Srbiji koči Crnu Goru na putu približavanja EU i da bi bilo bolje da dodje do "razdruživanja", a ne da Evropska komisija gura SCG ka "unitarizaciji". Naglasili su, medjutim, da je "kratkovida politika, ako je to slučaj, koja u nekom dužem nazadovanju u Srbiji vidi šansu i smatra da ide u prilog cilju odvajanje Crne Gore od državne zajednice". Objašnjavajući da se pojedinačni razvoj u svakoj zemlji Zapadnog Balkana mora sagledavati u regionalnim dimenzijama i uticaju na sve susedne države, funkcioneri u Briselu su podvukli da to posebno važi kad je reč o Srbiji. Jer, kako su naglasili, "celom Balkanu će biti dobro, ako Srbiji bude dobro. Ako u Srbiji ne bude boljitka, nema napretka ni na Balkanu. Loše stanje u Srbiji će imati lošeg upliva, proširiće se, na jedan ili drugi način, na sve susede u regionu". "A Crna Gora, s obzirom na svoju objektivnu težinu na Balkanu, može mnogo bolje napredovati ako ima dobre, stabilne odnose sveukupne saradnje najpre sa Srbijom".

Predstavnici EU demantovali izjavu lidera VMRO DPMNE
SKOPLJE, 18. februara 2004. (Beta) - Predstavnici Evropske unije u Makedoniji i policijske misije "Proksima" saopštili su danas da nemaju informacije da u toj zemlji postoje terorističke grupe, demantujući izjavu lidera najveće opozicione partije VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog. "Informacije koje mi dobijamo iste su kao i one koje ima (makedonski) MUP. Mi u stvari informacije dobijamo od makedonske policije", rekla je danas portparol EU u Makeodniji Šina Tomson povodom izjave Gruevskog da postoje terorističke grupe koje imaju vojne poligone kod Tetova i Gostivara. Juče je MUP demantovao izjavu Gruevskog, napomenuvši da makedonska vojska i policija kontrolišu celu Makeodniju, a da "Gruevski ima problema sa vidom i sluhom". MUP smatra da izjava Gruevskog "usporava evroatlantske integracije baš u trenutku kad se poboljšava bezsbednosno stanje u zemlji". Izjavu Gruevskog demantovali su i predstavnici političkih partija Albanaca u Makedoniji i vladajuće SDSM.

Solana i Korej o situaciji na Bliskom istoku
BRISEL, 18. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da eventualno povlačenje izraelske vojske iz oblasti Gaze treba da bude obavljeno u dogovoru sa Palestincima, javljaju agencije. "Smatram da će biti veoma važno da to povlačenje ne bude realizovano unilateralno, već u dogovoru dve strane", rekao je Solana, nakon tročasovnog razgovora sa palestinskim premijerom Ahmadom Korejom. On je istakao da to povlačenje, "ako treba da do njega dodje", treba da bude rezultat dijaloga sa palestinskim vlastima. Izraelski premijer Arijel Šaron je nedavno rekao da namerava da poruši 17 od 21 jevrejskog naselja u Gazi, zato što nema napretka u primeni mirovnog plana. Izraelskim planom predvidjena je i izgradnja kontroverznog zida na Zapadnoj obali. "Moramo da veoma odlučno, veoma jasno kažemo da u slučaju da budu uklonjena naselja kolonista u Gazi, ona ne mogu biti ponovo podignuta na Zapadnoj obali", istakao je Solana. Premijer Korej se ranije danas u Evropskom parlamentu založio za slanje medjunarodnih mirovnih snaga na palestinske teritorije. On je saopštio da je u Briselu bilo reči o svim aspektima sukoba na Bliskom istoku. "Razgovarali smo i o 'zidu' koji nam stvara toliko problema, kao i o pronalaženju rešenja za dve države", rekao je Korej. Solana je rekao da je prihvatio poziv da prisustvuje samitu Arapske lige krajem marta, i pružio uveravanje da EU podržava svaku inicijativu koja bi mogla da oživi mirovni proces na Bliskom istoku.

Jevrejske organizacije traže mere EU protiv antisemitizma
BRISEL, 18. februara 2004. (Beta-AFP) - Predsednik Evropskog jevrejskog kongresa Kobi Benatof pozvao je danas Evropsku komisiju da preduzme više mera u borbi protiv antisemitizma, kao i da oformi komisiju za praćenje tog pitanja. Benatof je novinarima u Briselu rekao da bi takva komisija trebalo da okupi zvaničnike evropske vlade i Evropskog jevrejskog kongresa kako bi se "stalno kontrolisao razvoj antisemitskog delovanja u Evropi" i preduzele odgovarajuće mere. Predsednik Evropskog jevrejskog kongresa je to rekao uoči seminara koji se u Briselu održava na temu opasnosti od antisemitizma. Kobi Benatof je takodje pozvao Evropsku komisiju da u Generalnoj skupštini UN podrži donošenje rezolucije protiv antisemitizma, što je inicijativa koju je obnovila vlada Irske, trenutno predsedavajuće Evropskom unijom. "Smatramo da bi protivljenje takvoj rezoluciji zaista bilo antisemitski akt", rekao je Benatof. Predsednik Evropskog jevrejskog kongresa je na kraju zatražio i održavanje sastanka ministara unutrašnjih poslova i prosvete zemalja EU čija bi tema bila borba protiv antisemitizma. Protiv tog "raka" se, kako je rekao, treba boriti i u oblasti vladavine prava i zakona i u oblasti obrazovanja, jer se antisemitizam "zasniva na neznanju". "Pažljivo ćemo pratiti razvoj dogadjaja ako evropske institucije to ne budu same činile", upozorio je generalni direktor Svetskog jevrejskog kongresa Izrael Singer. "Smatramo da je nešto ovde počelo i da to ovde treba da bude i iskorenjeno", dodao je Singer.

Sastanak Šredera, Širaka i Blera u Berlinu
BERLIN, 18. februara 2004. (Beta) - Nemačka, Francuska i Velika Britanija složile su se danas oko predloga koji za cilj imaju da od Evrope stvore vodeću ekonomsku silu do 2010, javljaju agencije. Nemački kancelar Gerhard Šreder (Sćroeder), francuski predsednik Zzak Širak (Jacques Shirac) i britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) složili su se na sastanku u Berrlinu i oko imenovanja potpredsednika Evropske komisije koji bi bio zadužen isključivo za ekonomske reforme. "Taj zvaničnik bi trebalo da može da interveniše u svim odlukama koje se tiču projekata EU, a koji može da utiče na cilj Unije, a to je da postane vodeća ekonomska sila u svetu do 2010. godine", navodi se u zajedničkom pismu trojice lidera upućenom irskom premijeru Bertiju Aherenu (Bertie), čija zemlja predsedava Evropskom unijom do juna ove godine. Do današnjeg susreta lidera Francuske, Nemačke i Velike Britanije u Berlinu došlo je u "važnom trenutku" za EU, čije članice nisu uspele na poslednjem samitu da se dogovore o ustavu Unije i uoči priključenja 10 novih članica - uglavnom bivših komunističkih zemalja istočne Evrope. "Ono što smo odlučili naravno se odnosi i na razvoj u našim zemljama, ali i na razvoj Evrope", rekao je Šreder i dodao da te dve stvari ne mogi da se odvoje. Ostale članice EU, pre svega Španija i Italija, kao i Poljska, koje nisu bile pozvane da učestvuju na današnjem sastanku u Berlinu, izrazile su strahovanje da "velika trojka" (Nemačka, Francuska I Britanija) može da pokuša da "diktira politiku" EU pre proširenja. Italijanski ministar za evropska pitanja Roko Butiljone (Ročo Buttiglione) rekao je za radio Bi-Bi-Si (BBC) da "niko u Evropi nije spreman da bude gradjanin drugog reda i da Evropu čini 25 zemalja, a ne tri". On je rekao da ne zna da li postoji takva namera i da se priča o tome da do toga može da dodje, što bi bilo pogrešno". Španska ministarka inostranih poslova Ana Palasio (Palacio) izjavila je da bi "veliku trojku trebalo kritikovati ukoliko namerava da nametne svoju volju ostatku Evrope". Francuska, Nemačka i Britanija su odbacile ove tvrdnje, navodeći da "žele da dodju do ideja koje će pomoći Evropi da se suoči sa svojim ekonomskim problemima". Prema Šrederovim rečima, Francuska, Nemačka i Britanija ne žele da vladaju... a najmanje u Evropi". Razgovori u Berlinu su se, kako je rekao, "odnosili na sve evropske zemlje". Francuski predsednik Žak Širak rekao je da "ne razume šta može da se prigovori ovakvom sastanku". On je dodao da će predlozi tri zemlje biti prosledjeni predsedavajućem EU Irskoj i predsedniku Evropske komisije.

Solana počeo razgovore u Zagrebu
ZAGREB, 17. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer (Javier) Solana doputovao je danas u Zagreb i odmah počeo razgovore s hrvatskim ministrom spoljnih poslova Miomirom Žužulom. Solanu će tokom dana primiti i predsednik države Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader i predsednik Sabora Vladimir Šeks, a obratiće se i članovima parlamentarnih odbora za spoljnu politiku i evropske integracije. Očekuje se da će Solana sa svojim hrvatskim domaćinima pretežno razgovarati o daljem približavanju Hrvatske EU i NATO-u. Ovo je njegova prva poseta Hrvatskoj nakon parlamentarnih izbora u novembru prošle godine. U najavi dolaska u Zagreb, visoki zvaničnik EU je izrazio pozitivan stav o radu nove vlade. "Ono što mogu reći u ovom trenutku jeste da su postupci vlade, njen smer i duh u kojem radi dobri", rekao je Solana "Jutarnji list" uoči dolaska u Zagreb. On je, takođe, ponovo istakao potrebu saradnje Zagreba s Haškim tribunalom za ratne zločine, ali je dodao ta suradnja neće biti centralna tema njegovih razgovora sa hrvatskim funkcionerima.

Solana razgovarao sa šefom hrvatske diplomatije
ZAGREB, 17. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer (Javier) Solana izjavio je danas u Zagrebu da veruje da hrvatska vlada čini sve što može oko pitanja izručenja odbeglog generala Ante Gotovine Haškom tribunalu. Nakon susreta sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Miomirom Žužulom, Solana je rekao da je "ipak, to pitanje o kojem ne treba puno pričati, već je važno snažno i odlučno delovati". "Ako se o nečemu puno govori u javnosti, to može uticati na ljude da donesu odluke koje ne želite da donesu, zato ću ja sa svojim sagovornicima razgovarati o tome da se deluje čvrsto i odlučno, a biću umeren u javnim istupima", kazao je Solana. Visoki predstavnik ponovio je da je odnos s Haškim sudom presudan za Hrvatsku u procesu približavanja EU i izrazio uverenje da vlada čini sve što je u njenoj moći kako bi u potpunosti sarađivala s Tribunalom. "Siguran sam da vlada čini sve što može kako bi ostvarila čvrst i transparentan odnos s Haškim sudom i nadam se da će tako nastaviti", rekao je Solana i dodao da je iz susreta s glavnim haškim tužiteljem Karlom del Ponte i ministrom Žužulom "stekao utisak da će saradnja biti dobra". "Ne želim, međutim, da ostavim utisak da je ova poseta posvećena samo tom pitanju. To je važno pitanje, ali nije jedino - razgovaraćemo o mnogim drugim temama", istakao je on. Solana je kazao da je veoma zadovoljan načinom delovanja koji je izabrala nova vlada premijera Ive Sanadera. "Jako bismo želeli da vidimo kako zemlja ide napred u pitanjima sprovođenja reformi, saradnje s Haškim sudom, povratka izbeglica, koja su izuzetno važna ako želite da budete deo evropske porodice", rekao je Solana. Dodao je da je sa Žužulom razgovarao o svim važnijim pitanjima u bilateralnim odnosima Hrvatske i EU, ali i regionalnim temama. Šef hrvatske diplomatije zahvalio j Solani što je odlučio da dođe u Hrvatsku, ocenivši da je "njegov dolazak čin ohrabrenja i podrške svim onim koracima koje činimo, ali i jasan znak odnosa EU prema Hrvatskoj". Žužul je kazao da je sa Solanom razgovarao o svim pitanjima koja Hrvatska mora da reši na putu približavanja Uniji. "Obavestio sam ga o čvrstoj odlučnosti vlade u ispunjavanju svih kopenhaških kriterijuma i drugih političkih uslova, ali i o našoj želji da dobijemo odgovore EU u predviđenim rokovima", rekao je. Prema rečima Žužula, dva zvaničnika dele iste procene stanja u regionu, a Hrvatska je spremna da bude model i primer zemljama u regionu kada je reč o rešavanju pitanja na putu približavanja EU. Solana će se u Hrvatskoj sastati i sa predsednikom Sabora Vladimirom Šeksom, predsednicima parlamentarnih stranaka i članovima nekoliko saborskih odbora, a posle podne će i sa predsednikom Stjepanom Mesićem i premijerom Ivom Snaderom.

Predstavnici srpske manjine u Saboru sa Solanom
ZAGREB, 17. februara 2004. (Beta) - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer (Javier) Solana, koji boravi u jednodnevnoj poseti Hrvatskoj, sastao se danas u Saboru s predstavnicima nacionalnih manjina, koji su mu preneli da su koraci nove vlade prema manjinama ohrabrujući. "Vlada je sa srpskom manjinom potpisala sporazum koji se u mnogim elementima poklapa sa zahtevima EU" kazao je predstavnik srpske manjine Vojislav Stanimirović dodajući da "srpska manjina podržava vladu i reformu pravosuđa, kako bi se, između ostalog, kaznili ratni zločinci", te da će pomagati u uspostavljanuu dobrih odnosa sa SCG. "Verujemo da je sve to deo paketa kako bi Hrvatska bila primljena u EU" rekao je Stanimirović tokom susreta sa Solanom na kome su i predstavnici ostalih nacionalnih manjina ocenili da postoje dobri nagoveštaji kada je reč o saradnji s novom vladom. Solana se potom sastao i sa predsednicima parlamentarnih stranaka i članovima parlamentarnih odbora za spoljnu politiku, evropske integracije i unutrašnju politiku i nacionalnu sigurnost. Obraćajući se članovima Sabora Solana je upozorio da će rešavanje pitanja izbeglica i nacionalnih manjina, saradnja s međunarodnim institucijama, ubrzana reforma pravosudnog sistema i preuzimanje uloge u regionu odrediti približavanje Hrvatske EU. Saradnja s Međunarodnim sudom u Hagu je, "bolno pitanje, ali što ga pre rešite to bolje", rekao je Solana naglasivši da je teško očekivati pozitivan odgovor Evropske komisije o početku pregovora oko ulaska u EU ako saradnja sa Hagom ne bude zadovoljavajuća. Hrvatskoj treba čvrst i transparentan odnos s Tribunalom, poručio je Solana, upitan da li slučaj odbeglog generala Ante Gotovine može uticati na pozitivno mišljenje o hrvatskoj kandidaturi. Ocenivši da je približavanje Hrvatske EU "poseban trenutak" za obe strane, Solana je naglasio da je tolerancija način koji bi trebalo da prevagne u uspostavljanju odnosa svake vlasti i matičnih nacionalnih manjina. "S tolerancijom je sve moguće u evropskoj porodicii naroda" kazao je Solana. Visoki predstavnik EU ukazao je na važnost reforme pravosudnog sistsema ocenivši da se "kvalitet demokratije neizostavno meri stepenom razvijenosti pravosuđa". Solana je kazao i da se Hrvatske brže od ostalih zemalja regiona razvija u dobrom smeru, te stoga mora preuzeti i određene odgovornosti. "Morate susjedima pomoći da se ukrcaju na vlak za Brisel" rekao jevisoi predsdtavnik EU u hrvatskom Saboru.

Solana: EU zadovoljna smerom kojim ide Hrvatska
ZAGREB, 17. februara 2004. (Beta) - EU je zadovoljna smerom kojim ide Hrvatska, ali na putu prema Briselu, Zagreb treba da reši još neka otvorena pitanja, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana nakon razgovora s hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem. Solana danas boravi u jednodnevnoj poseti Zagrebu, a približavanje Hrvatske evroatlantskim integracijama jedna je od glavnih tema njegovih razgovora. "Želim ponovno da kažem da Hrvatska ide u dobrom smeru i to nam je drago. Postoje još neka pitanja koja treba rešiti, ali opšte uzevši, EU je zadovoljna smerom kojim ide Hrvatska", rekao je Solana posle razgovora sa Mesićem. Hrvatski predsednik nije davao izjave posle susreta, a Solana je novinarima potvrdio da su razgovarali o hrvatskim aspiracijama za ulazak u EU, o unutrašnjim reformama u zemlji, privrednim i političkim odnosima sa susedima i o stanju na jugoistoku Evrope. Prema nezvaničnim informacijama, koje prenosi agencija Hina, dvojica političara nisu razgovarali o pitanju odbeglog generala Ante Gotovine, kao ni i o mogućem angažovanju Hrvatske u Iraku. Solana je, pre sastanka s Mesićem, razgovarao s hrvatskim ministrom spoljnih poslova Miomirom Žužulom, predsednikom Sabora Vladimirom Šeksom, kao i s predsednicima parlamentarnih stranaka I predstavnicima odbora za spoljnu politiku, evropske integracije, unutrašnju politiku i nacionalnu sigurnost. Susreo se takođe i sa predstavnicima nacionlanih manjina u Saboru. Solana će tokom dana razgovarati i s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom.

Sanader: Zagreb će uraditi sve za ispunjavanje uslova EU
ZAGREB, 17. februara 2004.(Beta) - Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je verčeras posle susreta sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havierom Solanom (Javier) da će Hrvatska učiniti sve kako bi ispunila kriterijume Evropske unije. "Hrvatska je spremna na ispunjavanje kopenhaških kriterijuma i uslova, kao i nekih posebnih političkih kriterijuma – povratka izbeglica, tretmana nacionalnih manjina, saradnje s Haškim sudom i reforme sudstva", rekao je Sanader posle susreta sa Solanom, koji je danas boravio u jednodnevnoj poseti Zagrebu. "Zadovoljan sam onim što sam čuo, pristupom premijera i njegovom vizijom. Ovde vlada konstruktivna atmosfera što je jako važno za odnose Hrvatske i EU, i treba nastaviti u tom smislu", ocenio je Solana