Putin imenovao Jastržembskog za predstavnika Rusije u EU
MOSKVA, 31. marta 2004. (Beta-AP) - Sergej Jastržembski, pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina i dugogodišnji predstavnik Kremlja za Čečeniju, imenovan je za specijalnog izaslanika Moskve u Evropskoj uniji. U saopštenju Kremlja se navodi da je Putin imenovao Jastržembskog na taj položaj i da će mu glavni zatatak biti unapredjenje odnosa Rusije sa EU. Jastžembski je od 2000. godine radio kao pomoćnik predsednika Putina i bio je glavni predstavnik Kremlja za rat u Čečeniji.

Paten: Saradnja s Hagom uslov za nastavak integracije u EU
BEOGRAD, 31. marta 2004. (Beta) - Evropski komesar za spoljnopolitičke odnose Kris Paten ukazao je da Srbija i Crna Gora neće moći da krene "u novu fazu napretka prema Evropskoj uniji" bez pune saradnje s Haškim tribunalom. U autorskom tekstu koji danas objavljuje "Politika", Paten je naveo da je saradnja s Haškim tribunalom od "esencijalnog značaja" za integraciju zemlje u EU, ističući da "o tome nema razgovora". Od prošle godine napredak načinjen u drugim oblastima bio je spor, naveo je Paten i dodao da SCG, ako želi da se integriše u EU, mora da pokaže da su njena dva konstutivna dela u stanju da se medjusobno integrišu. "SCG ne može da napreduje ka sledećoj fazi evropske integracije - pregovorima o Sporazumu za stabilizaciju i asocijaciju - bez većeg zalaganja koje bi oživelo državne institucije i bez izgradnje stvarne jedinstvene trgovinske politike i jedinstvenog tržišta državne zajednice", naglasio je on. Prema njegovim rečima, Evropska komisija namerava da "pomogne na svakom koraku" procesa integracije i zato daje godišnje izveštaje kako bi istakla gde je načinjen napredak, a gde nije. To je razlog i zbog koga je ove godine pokrenula novo evropsko partnerstvo sa zemljama zapadnog Balkana. "Želimo da Srbija i Crna Gora uspeju, a od najvećeg značaja je da dugotrajne mane sada budu otklonjenje", rekao je evropski komesar i dodao da je sada potrebno jedinstvo demokratskih snaga, kakvo je postojalo u vreme demokratskih promena u oktobru 2000. godine. Paten je, takodje, rekao da je "apsolutno neophodno" da se Beograd i Priština uzdrže od teških političkih gestova. "Zahtevi za nezavisnošću, s jedne, i za kantonizaciju s druge strane, neće imati uticaja na krajnju odluku o konačnom statutu (Kosova). Oni, medjutim, mogu da izazovu novi talas nasilja, a etnički Srbi su, kao manjina na Kosovu, izloženi najvećem riziku", rekao je on. Evropski komesar je rekao da je "izbijanje etnički motivisanog nasilja" prošle nedelje na Kosovu "znak upozorenja da su odnosi izmedju zajednica u ovom regionu još uvek pitanje koje zahteva konstantnu budnost". "Svi civilizovani ljudi moraju da osude upotrebu nasilja, uništavanja i zastrašivanja radi postizanja političkih ciljeva i svi mi moramo da pokažemo da nema nagrada za ubistva i razbojništva", naveo je Paten u autorskom članku u "Politici".

Delević-Đilas:Zakon o pomoći - unutrašnja stvar Srbije
BEOGRAD, 31. marta 2004. (Beta) - Usvajanje Zakona o pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama ne bi trebalo negativno da utiče na stav EU o saradnji SCG sa Tribunalom, izjavila je za Betu direktor Kancelarije SCG za pridruživanje Evropskoj uniji Milica Delević-Đilas. Na pitanje da li bi usvajanje takvog zakona moglo negativno da se protumači u EU, ona je rekla da je za EU važno da li SCG ispunjava obaveze predvidjene saradnjom s Haškim tribunalom, dok se usvajanje tog zakona shvata kao unutrašnja stvar Srbije. "Za njih je važno da li saradjujemo, a ovo je pitanje unutrašnje organizacije saradnje", rekla je Milica Delević-Djilas, precizirajući da EU želi da vidi optuženike kako odlaze u Hag, a da je pitanje na koji način će to biti uredjeno unutrašnja stvar Srbije. U dokumentu "Evropsko partnerstvo" za SCG koji je juče objavila EU, navodi se da je za nastavak evropske integracije nephodno da SCG saradjuje sa Haškim tribunalom. Milica Delević-Djilas je podsetila da Evropska komisija od 1999. godine svake godine objavljuje izveštaj o ispunjavanju kriterijuma za početak procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Naglasila je da izveštaj ne sadrži nikakvo vrednosno ocenjivanje ostvarenih rezultata u ispunjavanju kriterijuma, već analizu rezultata ekonomskih i političkih reformi. Prema njenim rečima, ranijih godina je taj izveštaj sadržavao analizu stanja u prethodnoj godini i preporuke. Izveštaj za prošlu godinu koji je juče objavljen, sadrži samo analizu stanja, dok se preporuke navode u dokumentu "Evropsko partnerstvo", dodala je ona. Taj dokument prvi put je ove godine pravljen u skladu za zaključcima samita lidera EU i zapadnog Balkana u Solunu prošle godine, rekla je direktor Kancalarije SCG za pridruživanje EU. Institucije SCG i članica državne zajednice davale su svoj doprinos tom izveštaju o rezultatima reformi, ali je reč o autorskom dokumentu Evropske komisije, naglasila je Milica Delević-Djilas. Ona je podsetila da je Komisija odlučila da odloži izradu Studiju izvodljivosti. Upitana kada bi EU mogla ponovo da pristupi izradi te studije, ona je rekla da to pitanje, pre svega, zavisi od napora i inicijative koje uloži i pokaže SCG u ispunjavanju kriterijuma. Milica Delević-Djilas je podsetila na izjavu šefa delegacije Evropske komisije u Beogradu DŽefrija Bareta da SCG sa objavljivanjem dokumenta o evropskom partnerstvu ulazi u novu fazu odnosa sa EU i dabi, ukoliko usvoji i primeni preporuke, napredak u odnosima sa EU mogao bi da bude načelno ostvaren da kraja ove godine.

Hamfri: BiH može 2005. da počne razgovore s EU
SARAJEVO, 31. marta 2004. (Beta-Rojters) - Bosna bi mogla da naredne godine počne razgovore o pridruživanju sa Evropskom unijom, izjavio je u intervjuu agenciji Rojters šef Misije EU u BiH Majkl Hamfri. Bosanske vlasti su se nadale da će kasnije ove godine početi razgovore o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje s EU, ali, kako je rekao Hamfri, to je "absolutno nemoguće". "Prema najboljem scenariju ... pregovori bi mogli da počnu do 2005", kazao je Hamfri. Povodom jučerašnjeg izveštaja Evropske komisije o Bosni u kojem se navodi da nijedna od preporuka iz studije o izvodljivosti nije ispunjena, Hamfri je rekao: "Ništa još nije ispunjeno, ali mi smo u martu, a ne u maju, junu". Hamfri je takodje rekao da je "jasno da je vlada na državnom nivou i dalje nerazvijena, dok tenzije izmedju države i entiteta i dalje pogadjaju vladine poslove i reforme". On je ocenio da je učinjen napredak u odbrani i reformi obaveštajne službe, ali da i dalje ima zakona koje treba primeniti, kao i da je spora saradnja sa Haškim tribunalom.

Baret predstavio Šamiju izvestaj o pridruzivanja EU za 2004
BEOGRAD, 31. marta 2004. (Beta) - Šef delegacije Evropske komisije u SCG Džefri Baret predstavio je danas u Beogradu predsedniku i potpredsedniku skupštine SCG Zoranu Šamiju i Miloradu Drljeviću Godišnji izveštaj o Procesu stabilizacije i pridruživanja za 2004. godinu koji se odnosi na SCG i dokument o Evropskom partnerstvu. Srbija i Crna Gora je ostvarila značajan napredak u ekonomskoj i političkoj tranziciji, ali je ostalo još otovrenih pitanja na njenom putu približavanja EU, rekao je Baret i istakao da se ta pitanja odnose na potrebu postizanja veće funkcionalnosti državne zajednice, harmonizaciju ekonomskih sistema SCG i nedovoljnu saradnju sa Haškim tribunalom. Baret je, kako se navodi se u saopštenju iz Skupštine SCG, rekao da se primedbe u približavanju Srbije i Crne Gore EU, odnose i na slabe rezultate u radu državne uprave, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala. Prema njegovim rečima, značajan napredak SCG je ostvarila pre svega usvajanjem Ustavne povelje i Akcionog plana o ekonomskom približavanju država članica. Baret je, navodi se u saopštenju, istakao da su zemlje zapadnog Balkana pokazale spremnost da zajedničkim naporima rade na što skorijem ukjlučivanju u EU, što je potvrdjeno na samitu u Solunu u junu prošle godine, i dodao da zemlje u regionu moraju da, u skladu sa svojim političkim i ekonomskim razvojem, sačine akcioni plan sa preporukama koje će nadležni organi morati da realizuju. Šami i Drljević su takodje ocenili da je u tom procesu izuzetno važna uloga parlamenta i vlada zemalja, zvaničnih kandidata za pristupanje EU, dodajući da oni, izmedju ostalog, treba da predoče javnosti da su ciljevi koji se žele postići poštovanje evropskih vrednosti - demokratije i demokratskih institucija, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Govoreći o potrebi efikasnijeg rada Skupštine SCG i o predstojećem konstituisanju skupštinskih radnih tela, Šami je naglasio da će Odbor za evropske integracije biti u stalnom kontaktu sa kancelarijom EU, u cilju brže realizacije navedenih smernica i preporuka. Šami je posebno istakao da se izgradnja multietničkog Kosova ne dovodi u pitanje, ocenivši da je posle 17. marta SCG suočena sa "ogoljenim terorizmom, čiji je cilj etnički čisto Kosovo", dodaje se u saopštenju. Prema njegovim rečima, SCG će rešenje tog problema tražiti isključivo političkim sredstvima i u tome, kako je rekao, očekuje pomoć EU. Drljević je u razgovoru istakao da su pitanja bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala u interesu svih država u regionu i da zahtevaju zajednički uskladjen nastup i rešenja, navodi se u saopštenju Skpuštne SCG.

Ivanović: Opasnost da se nasilje ponovi
KOSOVSKA MITROVICA, 30. marta 2004. (Beta) - Član predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanović izjavio je danas da su lideri kosovskih Srba upozorili predstavnike kancelarija zemalja članica Evropske unije u Prištini da bi ponovo moglo doći do sukoba ukoliko se oni ne nazovu pravim imenom, a organizatori i izvršioci ne kazne. "Upozorili smo ih da će, ukoliko se sukobi ne nazovu pravim imenom, a organizatori i izvršioci ne kazne, postojati opasnost od ponovnih izbijanja sukoba koji bi ugrozili budućnosti Kosova i multietnički koncept u pokrajini", rekao je Ivanović agenciji Beta. "Naša ocena je da EU nije jasno osudila sukobe odnosno da nije izabrala pravi termin prilikom osude događaja koji su se desili 17. i 18. marta. Trebalo je da se upotrebi izraz etničko čišćenje i taj izraz ne bi smeo da se relativizuje", rekao je Ivanović. "Većina predstavnika kancelarija zmalja članica EU se složila sa ocenom da se na Kosovu 17. i 18. marta desilo etničko čišćenje... Predstavnici kancelarija zemalja članica EU tokom susreta izneli su stav da nisu sa dovoljno pažnje pratili sve ono na šta je srpska zajendica ukazivala", kazao je Ivanović. Njihova ocena je, rekao je on, da su institucije pokazale slabost i nedovoljnu zrelost da spreče sukob, kao i da postoji mogućnost da nije bilo ni dovoljno političke volje da se zustavi takav proces. Upoznali su nas i sa biografijom specijalnim izaslanikom za Kosovo Fernanda Đentilinija, koga je kao ličnog izaslanika u Prištini, postavio visoki predstavnik EU Havijer Solana, što ukazuje na veliko interesovanje EU za tu poziciju i preuzimanje veće odgovornost za budućnost pokrajine, ocenio je Ivanović. Tokom susreta, izjavio je on, bilo je reči o decentralizaciji koja, kako je rekao, nije ekskluzivni zahtev Srba nego zahtev za uvođenje funkcionalnije i po meri građana odgovornije lokalne samouprave. Ukazali smo da bi kroz decentralizaciju Srbi dobili veću bezbednost i bolji pristup privremenim institucijama, rekao je Ivanović. Na sastanku sa predstavnicima kancelarija zemalja čalnica EU u Prištini pored Ivanovića učestovali su i šef poslaničkog kluba koalicije Povratak Dragiša Krstović i koministar u Vladi Kosova zadužen za povratak Milorad Todorović.

Orban: Sednica Stalne mađarske konferencije pre 1. maja
BUDIMPEŠTA, 30. marta 2004. (Beta) - Predsednik opozicione stranke Fides Viktor Orban založio se danas da sednica Stalne mađarske konferencije bude sazvana pre 1. maja, odnosno pre ulaska Mađarske u Evropsku uniju. Prema mišljenju Orbana, sastanak takozvanog mađarsko-mađarskog samita potreban je kako bi čelnici političkih organizacija iz susednih zemalja i predstavnici mađarskih parlamentarnih stranaka mogli da rasprave o zadacima koji predstoje Mađarskoj po ulasku u EU. Predsednik Fidesa i bivši mađarski premijer o ovome je govorio nakon što se u Budimpešti sastao sa predsednikom Kulturnog saveza Mađara iz Ukrajine Miklošem Kovačem. Sredinom marta mađarski ministar inostranih poslova Laslo Kovač je izjavio da za održavanje sednice mađarsko-mađarskog samita povoljan datum može da bude druga polovina juna. Kovač je tom prilikom rekao da na novom sastanku Stalne mađarske konferencije treba da se vodi debata o mogućnosti lakšeg dobijanja mađarskog državljanstva, kao i o podršci Budimpešte Mađarima u susednim zemljama, nakon restrikcija u mađarskom budžetu.

Izvestaj i preporuke Evropske komisije o reformama u SCG
BRISEL, 30. marta 2004. (Beta) - Evropska komisija danas je objavila godišnji izveštaj o procesu stabilizacije i pridruživanja sa zemljama zapadnog Balkana sa preporukama u vidu "evropskog partnerstva". U preporukama se ističe da je došlo do izvesnog napretka u političkim reformama u SCG, i to posebno u reformama vojske, dok su reforme u pravosuđu i policiji usporene. Evropska komisija ocenjuje da je u SCG očuvana ekonomska stabilnost, iako su strukturalne ekonomske reforme osetno usporene, "poglavito zbog političkih svađa koje su uticale na rad institucija". U izveštaju o "evropskom partnerstvu" jasno se naglašava da su puna saradnja SCG sa Haškim sudom, delovanje svih institucija državne zajednice i usaglašavanje tržišta i trgovinsko-carinskog režima, preduslovi za izradu povoljne "studije o izvodljivosti" i pregovore i sklapanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Uklanjanje carinskih barijera, posebno na uvoz šećera u SCG, kažnjavanje krivaca za pronevere sa izvozom šećera iz SCG u EU, i uspostavljanje "pouzdanog carinskog režima", su takođe važni uslovi za dalje jačanje saradnje i partnerstva s evropskom petnaestoricom. U okviru izveštaja i dokumenta o "partnerstvu" za SCG je predstavljen i "odeljak Kosovo kako je definisano rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN". Za Hrvatsku ove godine nisu data ova dokumenta jer se očekuje da uskoro Evropska komisija objavi takozvani "avi" (avis), mišljenje o spremnosti te zemlje da dobije status kandidata za članstvo u EU. To je posebno naglasio Patrik Rok, savetnik za zapadni Balkan u kabinetu evropskog komesara Krisa Patena, predstavljajući izveštaj i dokument o "evropskom partnerstvu". Paten je, prema rečima njegovog savetnika, "nezadovoljan" zbog činjenice da se lica koja je Haški tribunal nedavno optužio slobodno kreću u Srbiji. On je izjavio da smernice traže od zapadnobalkanskih država da učine ono što je "razumno ostvarljivo" kratkoročno i dugoročno. Na toj osnovi se sad očekuje da vlade zemalja regiona izrade "akcione planove" u kojima će se tačno utvrditi koje će mere biti preduzete, koje institucije će to sprovesti i sa kolikim budžetskim sredstvima. Rok je agenciji Beta izjavio da Evropska unija zahteva punu saradnju s tribunalom u Hagu od svih zemalja regiona, uključujući Bosnu i Hrvatsku, "koja je u poslednjih mesec dana učinila određen napor, iako nije rešila taj problem". "U celini, Evropska unija ne traži od Srbije i Crne Gore ništa novo", dodao je Patenov savetnik. "Delovanje svih ustanova državne zajednice i potpuno usaglašavanje unutrašnjeg tržišta su", prema njegovim rečima, "nezaobilazni i zato što je sledeći korak sklapanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja, što je u najvećoj meri trgovinski ugovor, i nemoguće je da EU ima trgovinski sporazum sa nekom zemljom koja nema celovitu trgovinsku politiku". To se, po njegovim rečima, u mnogome odnosi na poljoprivredu, gde je EU odobrila skoro potpuno slobodan uvoz iz Srbije i Crne Gore. Rok je podvukao da je "Srbija je veliki regionalni poljoprivredni proizvođač i neuspeh na tom sektoru bi za zemlju bio ozbiljan udarac, koji nijedna vlada ne sme smetnuti s uma". O tome svemu su čelnici EU, nedavno u Briselu, razgovarali i sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, primetio je Rok. On je, takođe, posebno ukazao na činjenicu da je prethodna vlada u Beogradu samo dan pred odlaska s dužnosti, uvela dodatne carina na uvoz šećera iz EU, a to je direktno kršenje sporazuma EU i SCG o slobodnom izvozu 95 odsto proizvoda SCG na tržište petnaestorice. Evropski komesar za trgovinu, Paskal Lami (Pascal Lamy), se "posebno zabrinuo zbog toga slučaja", preneo je Patenov savetnik.

De Vris: Niko ne može potpuno da garantuje bezbednost u EU
BRISEL, 30. marta 2004. (Beta-Rojters) - Koordinator Evropske unije za borbu protiv terorizma Gajs de Vris (Gijs de Vries) upozorio je danas da niko u EU ne može u potpunosti da garantuje bezbednost, ali je obećao da će učiniti sve kako bi se to obezbedilo, uz poštovanje građanskih sloboda. "Nikada ne može da postoji, ni u jednom društvu, 100 odsto garancije", rekao je De Vris novinarima posle razgovora sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom (Javier). "Ono što možemo da učinimo, i ono što građani sigurno očekuju, jeste da kao vlade i institucije EU učinimo sve što je u našoj moći da osnažimo saradnju i osiguramo preuzimanje svih neophodnih mera", rekao je koordinator EU za borbu protiv terorizma. "Mi u Evropi živimo u otvorenim društvima, u kojima ljudi uživaju mnoge slobode. Važno je da se očuvaju te slobode, da sa na njima dalje gradi", dodao je De Vris. On je danas takođe razgovarao sa ministrima unutrašnjih poslova i ministrima pravde zemalja EU o primeni deklaracije o terorizmu koju su prošle nedelje, posle terorističkih napada u Madridu, usvojili lideri Unije. Holanđanin De Vris, bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova, imenovan je za prvog koordinatora EU za borbu protiv terorizma. De Vris (48) je bio i jedan od osnivača Stalnog međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Labus i ambasadori EU o situaciji na Kosovu i o Srbiji
BEOGRAD, 30. marta 2004. (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus razgovarao je danas sa ambasadorima zemalja EU o nedavnom nasilju na Kosovu i Metohiji, ekonomskoj situaciji u Srbiji i predstojećim koracima u približavanju SCG Evropskoj uniji. Kako je saopštio kabinet potpredsednika Vlade Srbije, Labus je istakao neophodnost odlučnijeg pristupa međunarodne zajednice kosovskom pitanju i dodao da je potrebno voditi otvoren dijalog, kako bi se pronašla nova politička rešenja za siguran povratak srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovo i Metohiju. Ambasadori EU su tokom susreta izrazili zabrinutost zbog eskalacije sukoba u južnoj pokrajini i složili se da je neophodno voditi intenzivne dijaloge u cilju stabilizacije političkih prilika u tom regionu, navodi se u saopštenju. Sagovornici su razmatrali i "postojeću ekonomsku situaciju u zemlji i pozdravili odlučnost nove Vlade da ubrza proces reformi radi stvaranja bolje investicione klime i preduzetničkog duha", dodaje se u saopštenju. Na sastanku je najavljeno donošenje godišnjeg izveštaja o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i nacrta predloga evropskog partnerstva sa Srbijom i Crnom Gorom.

Obaveze SCG u evropskom partnerstvu sa EU
BRISEL, 30. marta 2004. (Beta) - Evropska komisija objavila je danas principe, prioritete i uslove "evropskog partnerstva" sa Srbijom i Crnom Gorom, uključujući i Kosovo, za dalju integraciju u EU. Kratkoročni prioriteti SCG su poštovanje Ustavne povelje i samim tim efikasno funkcionisanje države i reforma vojske. Srbija mora da završi i reformu izbornog zakona kako bi on bio u skladu sa međunarodnim standardima. Jačanje institucija koje se bave evropskim integracijama je još jedan od kratkoročnih prioriteta. U okviru njih, Srbija mora da usvoji sveobuhvatnu strategiju reforme javne administracije, uključujući precizan kalednar akcija, dok u Crnoj Gori mora da se sprovede reforma javne administracije, naročito kada je reč o usavajanju i početku implementacije zakona o civilnim službama. Što se tiče reformi pravosuđa, Srbija mora da modernizuje i poveća efikasnost i nezavisnost sudskog sistema, posebno trgovinskih sudova i osigura nezavisnost tužioca za ratne zločine, dok Crna Gora mora da nastavi sa pripremama za implementaciju Kriminalističkog kodeksa i zakona o tužiocima. I Srbija i Crna Gora moraju da pripreme sveobuhvatnu antikorupcijsku strategiju u skladu sa standardima Saveta Evrope i usvoje zakon o konfliktu interesa. Kada je reč o ljudskim pravima i zaštiti manjina, SCG mora da ispuni sve obaveze prihvaćene ulaskom u Savet Evrope, uključujući i efektivnu implementaciju Evropske konvencije za ljudska prava i fundamentalne slobode, kao i Evropsku konvenciju za sprečavanje torture. Evropska komisija smatra i da je neophodna adekvatna saradnja članica državne zajednice u zaštiti prava izbeglica, raseljenih lica i manjina, kao i jača saradnja sa BiH i Hrvatskom u povratku izbeglica. Kada je reč o regionalnoj i međunarodnoj saradnji, saradnja sa Haškim tribunalom je najvažnija. Potom slede poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, i nastavak dijaloga sa Prištinom i jačanje stabilnosti i regionalne saradnje. U poglavlju o ekonomskim obavezama, navodi se da je potrebno zadržati makroekonomsku stabilnost implementacijom budžeta za 2004. u koji će biti uključene dalje fiskalne promene i konsolidacije, liberalizacija preostalih cena i uklanjanje administrativnih kontrola, kao i ubrzanje rekonstrikcije i privatizacije preduzeća. I Srbija i Crna Gora moraju da razviju stabilno i funkcionalno tržište nekretnina. Obe republike moraju da razviju i primene sveobuhvatnu strategiju u borbi protiv nezaposlenosti. Poterban je nastavak formalizacije sive ekonomije. Srbija mora da usvoji i primeni reformu poreza, dok Crna Gora mora da razmotri postojeći zakon o porezu i administrativne procedure kako bi ih učinili efikasnijim. Evropska komisija u poglavlju o evropskim standardima zahteva, kada je reč o unutrašnjem tržišstu, između ostalog i kompletnu i punu implementaciju akcionog plana za unutrašnje tržište, ukidanje poreza na uvoz, prevazilaženje prepreka za stvaranje unutrašnjeg tržišta, jačanje prava na intelektualno vlasništvo i slobodno kretanje kapitala. Evropska komisija traži i usvajanje, izmenu ili impelemntaciju zakona o poljoprovredi, transportu, energiji, industriji, telekomunikacijama i zaštiti životne sredine. Srbija i Crna Gora moraju da poboljšaju službe pravosuđa i bezbednosti, kao i međusobnu saradnju u toj oblasti. I Srbija i Crna Gora moraju da usvoje zakon o policiji koji će poboljšati profesionalizam. U cilju borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, narkoticima, borbi protiv terorizma i pranja novca, potrebno je jačanje međusobne saradnje agencija unutar republika i formalizovanje republičke saradnje. Neophodno je i jačanje međunarodne saradnje i razmena informacija policije i obaveštajnih sližbi, navodi se u dokumentu Evropske komisije.

Srednjoročni prioriteti SCG u evropskom partnerstvu sa EU
BRISEL, 30. marta 2004. (Beta) - Evropska komisija zatražila je danas od Srbije i Crne Gore nastavak reformi pravosuđa i transformaciju Radiotelevizije Srbije i Radiotelevizije Crne Gore u javne servise. U delu dokumenta Evropsko partnerstvo sa Srbijom i Crnom Gorom, koji je danas objavljen u Briselu, i koji se odnosi na srednjoročne prioritete, od državne zajednice traži se nastavak reformi vojske, javne administracije i parlamenta. U okviru reforme pravosuđa, Srbija mora da obezbedi nezavisnost i efikasnost sudova, dok je u Crnoj Gori potrebna revizija zakona o sudovima i budžetu. Srbija i Crna Gora moraju da poboljšaju i uslove u zatvorima u skladu sa evropskim standardima i usvoje i primene sveobuhvatnu antikorupcijsku strategiju. Kada je reč o slobodi izražavanja, Srbija mora da transformiše Radio televiziju Srbije u javni servis i podrži razvoj medija u skladu sa evropskim standardima. Isto mora da učini i Crna Gora sa Radiotelevizijom Crne Gore. Što se tiče regionalne i međunarodne saradnje, srednjoročni prioritet je dalja liberalizacija trgovinskih odnosa u skladu sa sporazumom o slobodnoj trgovini. Kao srednjoročni prioritet na ekonomskom polju navodi se završetak procesa privatizacije i rekonstrukcija banaka, nastavak makroekonomske politike, kao i stabilno i funkcionalno tržište nekretninama. Srbija i Crna Gora moraju u potpunosti da uspostave i jedinstveni spoljnotrgovinski režim i u potpunosti primenjuju carinske reforme. Evropska komisija očekuje i nastavak implementacije zakona i evropskih standarda koji se odnose na industriju, telekomunikacije, poljoprivredu, saobraćaj, energiju i prirodnu okolinu. Od obe republike, kada je reč o kontroli granica, očekuje se da razviju tehničku infrastrukturu i ljudske kapacitete, kao i jačanje granične policije i carinskih službi. Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, narkoticima i pranju novca, od Srbije i Crne Gore očekuje se da razviju efikasan sistem zaštite svedoka i jačanje borbe protiv ekonomskog i finansijskog kriminala.

U dokumentu Evropsko partnerstvo osuđeno nasilje na Kosovu
BRISEL, 30. marta 2004. (Beta) - Evropska komisija danas je u dokumentu "Evropsko partnerstvo" za Kosovo ocenila da su nedavni "incidenti iz etničkih pobuda težak udarac za uspostavljanje bezbednog, demokratskog i multietničkog Kosova", naglasivši da "standardi pre statusa" i dalje ostaju politika međunarodne zajednice u pokrajini. Patrik Rok, savetnik evropskog komesara Krisa Patena izjavio je da je to i zaključak Kontakt grupe i da "nije vreme za pokretanje pitanja statusa" pokrajine. Rok je naglasio i da će se razgovarati o "decentralizaciji, ali ne i o etnički odvojenim kantonima". "Bezbednost srpskog stanovništva je od krajnjeg značaja i zato su upućena vojna pojačanja Kforu. Standarda nema ako nema bezbednosti za srpski živalj", podvukao je Rok. On je kazao da su Paten i visoki predstavnik EU Havijer Solana, nedavno posetili Kosovo i izrazili "veliku ljutnju" zbog nasilja nad Srbima. Oni su, prema rečima Roka, izrazili duboko razočaranje što je, posle intervencije međunarodne zajednice u prilog Albanaca 1999, "sada došlo do etničkog čišćenja nad drugom stranom". Rok je primetio da rezolucija Skupštine Srbije o Kosovu, isto kao i izjave albanskih kosovskih vođa o nezavisnosti, nisu "baš od koristi" za smirivanje stanja. Preporuke za Kosovo, "kako je određeno rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", su kao zasebna celina objavljene u "Evropskom partnerstvu" za SCG i u njima se naglašava da je "učinak prelaznih ustanova samouprave i javne uprave (Kosova) počeo da se poboljšava, ali da značajni nedostaci još treba da budu otklonjeni", rekao je Rok. "Pošto je prenošenje ovlašćenja, koja nisu rezervisana za UNMIK, na prelazne ustanove samouprave dovršeno, te prelazne ustanove moraju u punoj meri vršiti preneta ovlašćenja, kako bi preuzele veću odgovornost za reforme", dodao je on. U dokumentu Evropske komisije se upozorava da je značajniji povratak raseljenih i izbeglih lica na Kosovo onemogućen zbog "nepovoljnih socijalno-ekonomskih uslova i nezadovoljavajuće bezbednosne situacije". "Ekonomska situacija je, uprkos nekim poboljšanjima, i dalje razlog za najveću brigu. Kosovska privreda i dalje jako zavisi od spoljne pomoći i daleko je od toga da bude održiva. Strukturalne reforme se moraju ubrzati", navodi se u dokumentu. Paten i Solana su izrazili "veliku ljutnju i zbog rušenja crkava, škola, bolnica, a razgovarali su sa kosovskim Srbima koji su takođe bili krajnje ozlojeđeni zbog onoga što im se dogodilo", rekao je Rok. Oni su "bili vrlo nezadovoljni merama koje su po tom pitanju preuzeli kosovski albanski lideri, s izuzetkom premijera (Bajrama) Redžepija", naglasio je Rok. Redžepi je, dodao je Rok, u potpunosti prihvatio da kosovska vlada mora platiti obnovu uništenih srpskih crkava, kuća i druge imovine i "shvatio odgovornost kosovske vlade za ponovno što brže uspostavljanje dobrih međuetničkih odnosa". "Veoma snažna poruka Evropske unije jeste da sad i Priština i Beograd moraju izbeći sve što bi zaoštrilo odnose etničkih zajednica", dodao je Rok. Prema njegovim rečima, s tim u vezi nedavna deklaracija srpske skupštine nije "baš od pomoći". Evropska petnaestorica, naglasio je Patenov savetnik, "traže da ponovo počne dijalog Priština-Beograd i da se ulože napori da napetost splasne". "Savršeno je jasno da u međunarodnoj zajednici nema nikakvog poziva za neku dramatično novu strategiju na Kosovu. Biće razgovora o onome što se naziva decentralizacijom, što znači jačanje opštinske uprave, a vrlo uskoro će plan o sprovođenju standarda objaviti (šef UNMIK-a Hari) Holkeri", zaključio je Rok.

Evropska komisija traži vladavinu prava na Kosovu
BRISEL, 30. marta 2004. (Beta) - Evropska komisija zatražila je danas od kosovskih vlasti funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava, dijalog s Beogradom i povratak i prava raseljenih kako bi se obezbedila stabilna budućnost za demokratsko i multietničko Kosovo. U delu dokumenta Evropsko partnerstvo sa Srbijom i Crnom Gorom, koji je danas objavljen u Briselu, i koji se odnosi na Kosovo, zahteva se poptpuno sprovođenje plana kosovskih standarda. Od kosovskih vlasti zahteva se da preduzmu sve neophodne korake kako bi se prevazišle posledice nedavnog nasilja na Kosovu, kao i eksplicitna osuda nasilja nad manjinama, puna saradnja sa Kforom i UNMIK-om u pronalaženju krivaca, izgradnji uništenih kuća i povratku raseljenih. Od kosovskih vlasti očekuje se, u okviru kratkoročnih prioriteta, i razvoj evropske orjentacije kao i borba protiv korpupcije. U poglavlju o regionalnoj i međunarodnoj saradnji od Kosova se pre svega očekuje potpuna saradnja sa Haškim tribunalom, kao i dijalog sa Beogradom koji je deo Standarda za Kosovo. Kosovo mora i da se više integriše u regionalnu mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini, definiše makroekonomske prioritete i revitalizuje proces privatizacije. U okviru kratkoričnih prioriteta očekuje se i razvoj kontrole javnih troškova, kao i efikasna procedura za hvatanje i podizanje optužnica protiv osumnjicenih za prevaru i druge zloubotrebe koje utiču na nacionalne rezerve. Kada je reč o zaštiti prirodne okoline, saobraćaju i energeskom sistemu, očekuje se uspostavljaje funkcionalnih sistema, priprema i usvajanje zakona i neophonih planova za njihovo funkcionisanje. Evropska komisija u odeljku o srednjoročnim prioritetima od kosovskih institucija očekuje efikasno sprovođenje politike i zakona EU, reformu javne administracije i pravosuđa, pre svega u poboljšanju infrastrukture, opreme i obuke, kao i borbu protiv korupcije. Od Kosova se očekuje stvaranje i radiodifuznog sistema koji će služiti kao javni servis svim zajednicama na Kosovu, kao i pružanje mogućnosti manjinama na Kosovu da učestvuju u javnom životu. U poglavlju o ekonomskim pitanjima, srednjoročni prioritet Kosova je stvaranje uslova za rešavanje pitanja dugovanja i pozajmica, privlačenje stranih investitora i razvoj socijalne politike. Evropska komisija od Kosova očekuje i postepeno usklađivanje kosovskih zakona sa standardima EU.

Baret pohvalio evropsku orijentaciju SCG
BEOGRAD, 30. marta 2004. (Beta) - Šef delegacije Komisije EU u SCG Džefri Baret pohvalio je danas evropsku orijentaciju, kao i znacajan napredak koji je u ekonomskoj i političkoj tranziciji SCG ostvarila, ali je ukazao i na neka važna, još nerešena pitanja. Baret je, predstavljajući na sednici Saveta SCG za evropekse integracije Godišnji izveštaj o Procesu stabilizacije i pridruživanja za 2004. godinu, kao i nacrt dokumenta o Evropskom partnerstvu, skrenuo pažnju i na neka otvorena pitanja, koja su izuzetno važna za nastavak reformskih procesa u SCG i za uspeh na putu ka EU. To se, pre svega, odnosi na potrebu postizanja funkcionalnosti državne zajednice, harmonizaciju ekonomskih sistema SCG, potrebu izvršavanja preuzetih međunarodnih obaveza i ispunjavanja niza sektorskih preporuka, koje su stručnjaci Komisije ranije dali, navodi se u saopštenju. Četvrta sednica Saveta SCG za evropske integracije u novom sastavu održana je danas u Beogradu, saopštio je kabinet predsednika SCG Svetozara Marovića. U radu Saveta ucestvovali su Marović, predsednici vlada Srbije i Crne Gore, Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednici vlada Srbije i Crne Gore Miroljub Labus i Miroslav Ivanišević, ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Crne Gore Gordana Đurović i ministar za ekonomske veze Srbije sa inostranstvom Predrag Bubalo. Godišnji izveštaji koji Komisija EU radi za zemlje uključene u Proces stabilizacije i pridruživanja osnovni su način provere mera, koje svaka pojedinačna zemlja zapadnog Balkana preduzima u cilju pridruživanja Evropskoj uniji. Za razliku od Izvestaja, koji Komisija redovno priprema od početka Procesa stabilizacije i pridruživanja, Evropsko partnerstvo je novina predviđena prošlogodišnjim Solunskim samitom. Partnerstvo će biti ponuđeno svakoj zemlji zapadnog Balkana i predstavljaće sistematizovane preporuke kojima bi otvorena pitanja, navedena u Izveštaju, trebalo rešiti. U tom smislu, nacrt Evropskog partnerstva koji je članovima Saveta predstavio Baret sadrži niz preporuka usmerenih na postizanje funkcionalnosti državne zajednice, usaglasavanja različitih ekonomskih sistema i unapredenja reformi u pojedinim sektorima. Dokument o Evropskom partnerstvu biće ponuđen na potpisivanje tek kada se sa njim saglasi Savet EU i na osnovu njega će se očekivati da SCG uradi Plan usvajanja ovih preporuka - koju meru će i kada nadležni organi preduzeti, kao i kakve će budžetske implikacije ona imati, precizira se u saopštenju. Oba dokumenta potvrduju izvesnost evropske budućnosti SCG, što znači da prepoznaju, kako spremnost EU da, nakon usaglašavanja sa preporukama, uključi u svoje clanstvo i SCG, tako i evropsku orijentaciju i reformske napore koje radi toga preduzima SCG. Istovremeno, oba dokumenta ističu da radi uspešne integracije treba još mnogo toga uraditi, navodi se u saopštenju. "U tom smislu ohrabruje zadovoljstvo koje je Baret, u ime Evropske komisije, izrazio kvalitetom rada Saveta za evropske integracije kao i njegovo viđenje partnerstva koje, ukoliko u Srbiji i Crnoj Gori bude dobro prihvaćeno, može dovesti do značajnog napretka u odnosima SCG i EU do kraja ove godine", zaključuje se u saopštenju kabineta predsednika SCG.

Evropske diplomate završile razgovore u Beogradu
BEOGRAD, 30. marta 2004. (Beta) - Predstavnici tri zemlje članice Kontakt grupe, Nemačke, Francuske i Italije završili su danas u Beogradu dvodnevne razgovore sa zvaničnicima Srbije i SCG o Kosovu, situaciji u Srbiji i o približavanju državne zajednice Evropskoj uniji. U Beogradu su boravili politički direktori u ministarstvima spoljnih poslova Nemačke i Italije Mihael Šefer (Mićael Sćaeffer) i Đampjero Masolo (Giampiero Mašolo). Njihovim susretima sa zvaničnicima Srbije i SCG prisustvovali su i ambasadori Nemačke i Francuske u Beogradu Kurt Leonberger i Ig Perne (Hugues Pernet). Diplomate zemalja Kontakt grupe su istakle u dvodnevnim razgovorima da EU i Kontakt grupa ostaju pri konceptu multietničkog Kosova, poštovanju Rezolucije 1244 i politici "standardi pre statusa". Oni su takođe ukazali da postojeći mehanizam procene primene standarda ne znači da će 2005. godine biti odlučeno da razgovori o statusu mogu da počnu. Nemačka, Francuska i Italija su tri od šest članica Kontakt grupe, koje su učestvovale u izradi dokumenta Standardi za Kosovo i u pripremi uslova za početak dijaloga o statusu pokrajine. Za trajnu stabilizaciju bezbednosne situacije na Kosovu je, prema njihovoj oceni, potrebna osnovna politička volja i odlučnost odgovornih političara, a ne na hiljade vojnika. U razgovorima je takođe rečeno da pitanje Kosova neće uticati na pregovore i zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG i EU. Šefer i Masolo su danas razgovarali sa predsednikom Skupštine SCG Zoranom Šamijem, vršiocem dužnosti predsednika Srbije Predragom Markovićem i potpredsednikom srpske vlade Miroljubom Labusom. Predstavnici zemalja Kontakt grupe istakli su tokom razgovora sa Šamijem, da je cilj njihove posete državnoj zajednici pružanje pune podrške razvoju demokratskih procesa. Politički direktori Nemačke i Italije su, kako je saopšteno iz Skupštine SCG, osudili nasilje na Kosovu i ocenili da je "potrebno zajednički raditi na konceptu decentralizacije i uspostavljanju efikasne strukture lokalne vlasti, kako bi se stvorili uslovi za multietnički život" na Kosovu. Šami je u tom razgovoru istakao da sve institucije državne zajednice vide rešenje teških problema na Kosovu isključivo političkim sredstvima i da je za to potrebna pomoć međunarodne zajednice. Marković je u razgovoru sa tim diplomatama istakao da Srbija i Crna Gora želi da bude partner EU i da bi najbolji signal integracije bio prijem zemlje u Partnerstvo za mir. Labus je sa tim zvaničnicima razgovarao o ekonomskoj situaciji u Srbiji i predstojećim koracima u približavanju SCG EU. Diplomate zemalja Kontakt grupe su juče razgovarali sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, šefom diplomatije SCG Goranom Svilanovićem i ministrom odbrane SCG Borisom Tadićem. I u tim susretima je ponovljeno da je neophodna stabilizacija stanja na Kosovu pre početka razgovora o standardima čije je opet dostizanje neophodno za otvaranje pitanja konačnog statusa Kosova. Diplomate su u dvodnevnim razgovorima istakle i neophodnost saradnje sa Haškim tribunalom, ukazujući da međunarodna zajednica ne postavlja rokove, ali da bi bilo bolje što pre ispuniti obaveze prema Tribunalu.

EU imenovala specijalnog izaslanika za Kosovo
BRISEL, 29. marta 2004. (Beta) - Evropska unija je danas za specijalnog izaslanika za Kosovo imenovala Fernanda Đentilinija, diplomatu sa neposrednim iskustvom iz te pokrajine i sadašnjeg šefa odeljenja za Balkan u italijanskom minstarstvu inostranih poslova. Kako su agenciji Beta rekli izvori EU u Briselu, odluka o imenovanju Đentilinija doneta je "zato što je situacija na Kosovu postala mnogo složenija zbog nedavnog tragičnog etničkog nasilja koje je iznenadilo i veoma zabrinulo vlade i institucije EU". Šefovi država i vlada Evropske unije su na zasedanju prošlog petka podržali predlog visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednoost Havijera Solane da Đentilinija kao svog ličnog stalnog izaslanika uputi na Kosovo, kako bi "neposredno i konkretno pratio razvoj zbivanja na licu mesta" i o tome dnevno izveštavao Solanu. Specijalni predstavnik EU će, kako je objašnjeno, tesno sarađivati sa rukovodstvom UNMIK-a i Kfora i moći će, "čim bi se nešto dogodilo, što zahteva delovanje EU i međunarodne zajednice, da neposredno interveniše u ime visokog predstavnika Solane". Solana će i dalje povremeno ići na Kosovo, ali, naznačili su izvori EU, "sada zna da je tamo poseban izaslanik EU koji može da deluje na licu mesta, odlazi gde god je potrebno i redovno razgovara sa liderima bilo albanske, bilo srpske zajednice". U saopštenju Solanine kancelarije u Briselu naglašava se da će italijanski diplomata, "s obzirom na svoje iskustvo i lične kvalitete, dati važan doprinos prisustvu Evropske unije na Kosovu, u tesnoj saradnji s domaćim vlastima i međunarodnim predstavnicima". Prvi posebni zastupnik evropske petnaestorice u pokrajini radiće i na "boljem i delotvornijem usaglašavanju u radu raznih agencija i predstavnika Unije" u pokrajini. Izaslanaik EU za Kosovo će "tokom ove nedelje' otputovati u Prištinu. Đentilini je na pitanjima Balkana radio i u Političkoj jedinici Sekretarijata saveta EU, kojom rukovodi Solana, a koja priprema analize i daje savete za delovanje zajedničke bezbednosne i odbrambene politike evropske petnaestorice. Italijanski diplomata bio je i član kabinete bivšeg šefa UNMIK-a Bernara Kušnera i šef kabineta posebnog predstavnika Evropske unije u Skoplju.

Koordinator EU za terorizam za zaštitu slobode građana
BRISEL, 29. marta 2004. (Beta-Rojters) - Koordinator EU za borbu protiv terorizma Gajs de Vris (Gijs de Vries) založio se danas, prvog radnog dana na novoustanovljenoj funkciji, za zaštitu građanskih prava u borbi protiv militanata. Bivši holandski ministar unutrašnjih poslova De Vris, koji ima američko i holandsko državljanstvo, rekao je da bi smanjivanje slobode građana u ime borbe protiv terorizma predstavljalo pobedu ekstremista. "Verujem da moramo da radimo pažljivo kako ne bi pali u zamku terorista. Teroristi bi voleli da Evropa reaguje tako što bi samanjila njenu privrženost građanskoj slobodi i toleranciji", rekao je De Vris u intervjuu francuskom radiju Frans enter (France Inter). On je dodao da EU mora da sačuva otvorenost svog društva. De Vris, koji je u evropskim medijima opisan kao "gospodin terorizam" i "antiteroristički car", neće imati operativnu kontrolu i njegove nadležnosti biće daleko manje nego što se to u medijima nagoveštava. De Vris, kojeg su evropski lideri na novu funkciju imenovali prošle nedelje, biće zadužen da koordinira aktivnosti raznih evropskih tela u borbi protiv terorizma, unapređuje saradnju Brisela sa zemljama članicama EU i rukovodi implementacijom dogovorenih mera za borbu protiv terorizma. De Vris će izveštaje podnositi visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani (Javier).

NVO pozvale EU da odustane od direktiva o pravu na azil
BRISEL, 29. marta 2004. (Beta) - Više nevladinih organizacija pozvalo je danas Evropsku uniju da odustane od planiranih direktiva o pravu na azil, tvrdeći da one ugrožavaju prava izbeglica, definisana Ženevskom konvencijom, javljaju agencije. Amnesti internešnel (Amnesty International), Hjumen rajts voč (Human Rights Watć) i Evropski savet za izbeglice i azilante zatražili su od evropskog komesara za unutrašnje poslove Antonija Vitorina da povuče svoj nacrt direktive o "ustanovljavanju statusa izbeglice", o kojem će sutra diskutovati ministri unutrašnjih poslova EU. Ovaj tekst, o kojem se diskutuje od jula 2001, jedan je od dva preostala dokumenta koji bi trebalo da se usvoje do 1. maja, u cilju uspostavljanja jedinstvenog režima o azilu u Evropskoj uniji. Organizacije najviše kritikuju mogućnost proterivanja podnosioca zahteva za azil tokom procedure podnošenja žalbe, što podržava Velika Britanija. "U Velikoj Britaniji 14.000 osoba dobija azil zahvaljujući žalbenom procesu, dok je u EU ta brojka između 30 i 40 odsto" podnosioca zahteva za azil, rekla je predstavnica Amnesti internešnela na konferenciji za novinare u Briselu. NVO, takođe, kritikuju i koncept "sigurnih trećih zemalja", prema kojem je podnosioce zahteva za azil moguće poslati u neku drugu državu, "bez obzira na to da li oni imaju realne veze sa tom zemljom". Ovaj koncept se već primenjuje u Nemačkoj. Organizacije osuđuju i formiranje liste "sigurnih zemalja porekla", čiji državljani koji traže azil imaju pravo na bržu proceduru i na dostavljanje manjeg broja garancija.

Sutra izveštaj o zemljama Zapadnog Balkana
BRISEL, 29. mart 2004. (Beta) - Evropska komisija predstaviće sutra godišnji izveštaj o procesu stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana Evropskoj Uniji. Izveštaj obuhvata Albaniju, BiH, Srbiju i Crnu Goru i Makedoniju, a prvi put posebno će biti objavljen i izveštaj o Kosovu. Za Hrvatsku neće biti predstavljen godišnji izveštaj zato što se očekuje temeljita analiza, tzv. Mišljenje Evropske komisije o izgledima te zemlje da dobije status kandidata za članstvo u EU. EU će sutra prvi put objaviti i dokument - Evropsko partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana u kome će biti zaključci i preporuke za unapređenje dalje sradnje i približavanje zemalja regiona sa "evropskom petnaestoricom". Očekuje se da će ti dokumenti biti objavljeni kasnije posle podne.

Putin: Sastanak sa liderima Francuske i Nemačke u aprilu
SOČI, 28. marta 2004. (Beta) - Za Rusiju je važno da afirmiše stavove koje zastupaju Francuska i Nemacka u vezi sa širenjem Evropske unije, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin. "Za nas bi u najvećoj meri bilo interesantno da afirmišemo one pozicije, koje zastupaju Francuska i Nemačka u vezi sa širenjem EU sa aspekta izgradnje odnosa sa Rusijom i, koliko je to moguće, prenesemo ih na teren celokupne evropske zajednice", rekao je Putin koji trenutno boravi u Sočiju. On je, kako kavlja agencija Ria novosti, izrazio nameru da sa liderima Francuske i Nemačke početkom aprilu u Moskvi razmotri situaciju oko usvajanja ustava EU. "Biće interesantno da saznamo kako se razvija proces donošenja ustava EU. Znamo da se on odvija uz komplikacije i da se taj dokument rađa u mukama", rekao je Putin. Ruski predsednik je izrazio zainteresovanost Rusije da se na evropskom prostoru stvori moćan centar koji bi omogućio rešavanje problema uzajamnih bilateralnih odnosa na stabilnoj osnovi. "Danas se stvara takva situacija da mi često jednostavno nemamo sa kim da razgovaramo", dodao je on. Po njegovim rečima, u EU svakih šest meseci se menja predsedavajući i s tim u vezi pojavljuju se novi prioriteti, dok se stari "negde zaturaju". "Oni sami ne razumeju šta znači složno raditi", kazao je Putini i dodao da "što stabilnija bude situacija u Evropskoj uniji, to će biti korisnije za Rusiju". "Mi nikako ne možemo da utičemo na taj proces, ali smo dužni da znamo koji se procesi tamo odvijaju", kazao je Putin.

Mađarski parlament će prihvatiti izjavu o ulasku u EU
BUDIMPEŠTA, 27. marta 2004. (Beta) - Sve četiri mađarske parlamentarne stranke podržaće u parlemntu izjavu mađarskog premijera Petera Međešija povodom ulaska Mađarske u Evropsku uniju. Predsednik veće vladajuće stranke Mađarske socijalističke partije Laslo Kovač izjavio je da socijalisti podržavaju predlog mađarskog premijera, a predsednica poslaničke grupe MSP-a Ildiko Lendvai je rekla da će socijalisti već u ponedeljak pokrenuti to pitanje u parlamentu. Predsednik manje vladajuće stranke Saveza slobodnih demokrata Gabor Kunce takođe, podržava predlog premijera, jer kako je rekao, priključenje Mađarske Evropskoj uniji "u velikoj meri utiče na budućnost zemlje". Portparol opozicione stranke Fidesa (Fidesz) Marius Reves je izjavio da i njegova stranka podržava inicijativu šefa mađarske vlade, ali je najavio da će oni verovatno predložiti neke promene teksta. Predsednik poslaničke grupe Mađarskog demokratskog foruma Karolj Herenji je istakao da će poslanička grupa MDF-a svoj stav formirati nakon upoznavanja sa tekstvom zajedničke izjave i dodao da bi bilo srećnije da je mađarski premijer svoj predlog izneo posle usaglašavanja sa parlamentarnim strankama.

EU upozorava Izrael da ne priznaje prisvajanje teritorije
BRISEL, 26. marta 2004. (Beta-AP) - Lideri Evropske unije upozorili su danas Izrael da neće tolerisati bilo kakvo prisvajanje palestinskih teritorija koje bi bilo posledica izgradnje bezbednosnog zida koji treba da spreči terorističke napade Palestinaca. Na završetku dvodnevnog samita EU u Briselu, lideri unije su ponovo osudili ubistvo lidera radikalne islamske organizacije Hamas, šeika Ahmeda Jasina, kojeg su Izraelci smatrali odgovornim za palestinske samoubilačke bombaške napade. U nacrtu zaključaka, na samitu EU je podržano pravo Izraela da štiti svoje građane od terorizma, ali su osuđena "nelegalna ubistva, kao suprotna međunarodnom pravu". U saopštenju EU nije direktno pomenuta na stotine kilometara duga bezbednosna ograda koju Izrael namerava da izgradi oko teritorija palestinske samouprave. U saopštenju se, međutim, navodi da EU "neće priznati bilo kakvu promenu granice iz 1967, osim onih koje bi proistekle iz sporazuma". Zid koji Izrael namerava da izgradi, upotpunjen rovovima i bodljikavom žicom, u grubim crtama poštuje granice od pre 1967. godine, ali na nekim mestima zalazi duboko u palestinsku teritoriju. Lideri EU su pozvali Izrael i palestinu da izađu iz spirale osvetničkih napada "koja je izazvala obilnu patnju i gubitak života, rasplamsala situaciju i udaljava strane od postignutog dogovora". U saopštenju je pozdravljena najava Izraela o povlačenju iz pojasa Gaze, uz upozorenje da bilo kakvo povlačenje iz tog pojasa ne sme da vodi izgradnji novih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i mora da obezbedi "organizovano i sporazumno prenošenje odgovornosti na palestinske vlasti".

Lideri EU u Briselu danas razmatraju nasilje na Kosovu
BRISEL, 26. marta 2004.(Beta) - Šefovi država i vlada Evropske unije nastavili su danas u Briselu samit, a na dnevnom redu današnjeg završnog dana skupa nalazi se analiza kljčnih svetskih pitanja, uključujući i situaciju na Kosovu. Na samitu je danas pre podne bilo reči o situaciji na Bliskom istoku, pregovorima o ujedinjenju Kipra, o Iraku, a bilo je reči i o odnosu Rusije prema planiranom proširenju unije, uglavnom zemljama članicama nedkadašnjeg istočnog bloka. U nacrtu zaključaka samita, lideri EU su ponovo osudili ubistvo lidera radikalne islamske organizacije Hamas šeika Ahmeda Jasina i upozorili Izrael da neće tolerisati bilo kakvo prisvajanje palestinskih teritorija koje bi bilo posledica izgradnje bezbednosnog zida, koji treba da spreči terorističke napade Palestinaca. Vođe EU su, kako se navodi u dokumentu koji treba da bude usvojen na kraju samita, pozvali na usvajanje nove rezolucije saveta bezbednosti UN o Iraku, koja bi trebalo da naglasi "ključnu i rastuću ulogu" svetske organizacije u toj zemlji. U vezi sa pregovorima o ujedinjenju Kipra, lideri EU su izrazili želju da to ostrvo kao jedinstvena zemlja uđe u uniju i ponovili spremnost da, "u skladu sa načelima na kojima počiva EU", podrže odredbe sporazuma o ujedinjenju koji bi postigli lideri grčke i turske kiparske zajednice. Lideri EU su sinoć usvojili "antiteroristički plan", koji podrazumeva osetno jačanje saradnje država-članica EU u suzbijanju terorizma. Izvori zasedanja u Briselu rekli su juče agenciji Beta da će evropski lideri izveštaj o Kosovu dobiti od šefova diplomatija i od visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, koji je prekjuče boravio na Kosovu. Kosovo je izbilo u prvi plan samita evropske petnaestorice zbog nedavnog nasilja albanskih ekstremista nad srpskim civilima. Najavljeno je da će lideri EU oštro osuditi to nasilje i naglasiti podršku "multietničkom" društvu, zaštiti manjina na Kosovu i nastavku politike UN o uspostavljanju demokratskih standarda pre početka rasprave o konačnom statusu pokrajine.

Marović zakazao sednicu Saveta za evropske integracije
BEOGRAD, 26. marta 2004. (Beta) - Predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora (SCG) Svetozar Marović zakazao je za utorak, 30. mart, četvrtu sednicu Saveta za evropske integracije SCG, saopšteno je danas iz njegovog kabineta. Članovima Saveta obratiće se šef delegacije Komisije Evropske unije (EU) u SCG, ambasador Džefri Baret, navodi se u saopštenju. Ambasador Baret će predstaviti Izvestaj Komisije EU o Procesu stabilizacije i pridruživanja za 2004. godinu, kao i nacrt dokumenta o Evropskom partnerstvu, koji je Komisija izradila u skladu sa zaključima Solunskog samita održanog juna prošle godine. Očekuje se, takođe, i da ce ambasador Baret najaviti četvrti sastanak Unapređenog stalnog dijaloga. Savet za evropske integracije, koji čine najviši funkcioneri državne zajednice i država članica, razmatra pitanja koja se odnose na članstvo SCG u EU i podstiče preduzimanje mera koje vode ubrzanju aktivnosti SCG u okviru Procesa stabilizacije i pridruzivanja, piše u saopštenju iz Marovićevog kabineta.

Brisel poziva Rusiju da ne koči proširenje Evropske unije
BRISEL, 26. marta 2004. (Beta-AP) - Lideri Evropske unije pozvali su danas Rusiju da ne stvara prepreke za istorijsko proširenje Unije 1. maja, time što bi odbila da sporazum o partnerstvu sa evropskom petnaestoricom proširi i na nove članice unije. Moskva je pokazala oklevanje da odredbe sporazuma o partnerstvu i saradnji Rusije i EU proširi na osam od deset budućih članica, odnosno zemlje koje su bile deo nekadašnjeg istočnog bloka. U saopštenju koje danas treba da bude usvojeno na kraju samita lidera EU, u Briselu, navodi se da sporazum o partnerstvu "ostaje ključni kamen temeljac" u odnosima Unije sa Rusijom. Lideri EU izražavaju očekivanje da će taj sporazum biti "od 1. maja primenjiv na sve zemlje članice, bez uslovljavanja". Vođe EU u saopštenju pozdravljaju izbornu pobedu ruskog predsednika Vladimira Putina, i njegovu "iskazanu privrženost da izgradi i ojača višepartijski sistem" i osigura slobodu štampe u Rusiji.

Lideri EU zahtevaju kažnjavanje odgovornih za nasilje
BRISEL, 26.marta 2004.(Beta) - Ssefovi država i vlada Evropske unije oštro su osudili nedavno nasilje iz etničkih pobuda i ljudske žrtve na Kosovu i zahtevali da "odgovorni za nasilje budu izvedeni pred lice pravde". Lideri EU ponovili su da su privrženi stabilnoj budućnosti Kosova, bezbednoj, demokratskoj i multietničkoj pokrajini i njenom mestu u Evropi. Šefovi država i vlada EU su posebno od albanskog rukovodstva na Kosovu zatražili da "preuzmu svoje odgovornosti" i obezbede da se takve pretnje i nasilje ne ponove. Evropska petnaestorica podvlače da su nedavni nasilni događaji "naneli težak udarac i štetu napretku učinjenom poslednjih godina na Kosovu". Oni ističu podršku naporima EU, UNMIK-a i Kfora da se stanje sredi i obezbedi primena rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i politike "Standardi pre statusa". Vođi Evropske unije su najstrože žigosali i "uništavanje imovine i razaranje verske i kulturne baštine, koja je zajedničko nasleđe svih Evropljana", ističe se u zaključcima sa zasedanja. Oni su osudili i napade na trupe Kfora i osoblje i objekte UNMIK-a. Evropski lideri zahtevaju da prelazne vlasti samouprave u pokrajini "iskažu privrženost multietničkom Kosovu" i "kao neposredan prvi potez, izdvoje sredstva i preuzmu odgovornost za hitnu obnovu oštećene imovine, uključujući verske objekte, sa ciljem da se obezbedi što brži povratak privremeno raseljenih lica". Lideri evropske petnaestorice, koji zasedaju zajedno sa šefovima država i vlada deset novih članica EU, podvukli su "nužnost da politički vođi na Kosovu tesno sarađuju sa UNMIK-om i Kforom kako bi se osigurala fizička bezbednost i puna zaštita prava pripadnika svih zajednica na Kosovu". Šefove država i vlada Evropske unije su o najnovijoj situaciji i činjeničnom stanju na Kosovu izvesio visoki predstavnik EU Havijer Solana i komesar Kris Paten, koji su u sredu posetili Prištinu, Obilić i druga kosovska mesta. Solana je liderima preneo "najveće zaprepašćenje i potresenost" ljudskim žrtvama i posledicama razaranja i štete koja je naneta u napadima albanskih ekstremista na Srbe i njihove kuće, crkve i manastire.

Kauven: Politika EU i UN na Kosovu ostaje ista
BRISEL, 26.marta 2004. (Beta) - Politika Evropske unije i UN na Kosovu jeste i dalje da se moraju sprovesti demokratski standardi i "uvrežiti evropske vrednosti", pre razmatranja statusa pokrajine, ali se mora sprečiti nova provala ekstremizma, izjavio je danas šef irske diplomatije Brajan Kauven na završetku Samita EU u Briselu. Evropska unija će udvostručiti napore da se nađe odgovor na izazove, o kojima svedoči nedavno nasilje na Kosovu, sa ciljem - podvukao je Kauven - da će evropski standardi biti sprovedeni i biti smernice daljeg razvoja na Kosovu i svuda na Balkanu. Kauven je time, na konferenciji za štampu, odgovorio na pitanje agencije Beta da li su lideri EU, koji su oštro osudili nasilje albanskih ekstremista nad Srbima, razgovarali i o promeni politike na Kosovu i drugačijim oblicima zaštite manjina. Po rečima Kauvena, mora se sprečiti nova "eksplozija sektaštva, kakvo smo videli i u drugim delovima sveta". Ali je podvukao da EU i UN delaju na temelju rezolucije 1244 SB UN, da politika ostaje ista da će biti udvostručena nastojanja da se "sektaštvo" suzbije i na Kosovu i Balkanu uvreže evropske vrednosti. Sektaštvo (sectarianism) je termin koji se u Severnoj Irskoj koristi za ekstremizam, isključivost.

Širak: Uzeli smo u ruke situaciju na Kosovu
BRISEL, 26.marta 2004. (Beta) - Francuski predsednik Žak Širak izjavio je po završetku samita EU u Briselu, da je situacija na Kosovu "vrlo dramatična", ali je naglasio da su EU i međunarodna zajednica "uzeli stvari u svoje ruke". Širak je podvukao da se zato ne sme "dolivati ulje na vatru" i, "umesto krupnih izjava na obe strane, treba nastojati da se situacija smiri". Francuski predsednik je predočio da to upravo čini Pariz, šaljući pojačanja trupama Kfora, i time odgovorio na pitanje novinara "nije li multietničnost na Kosovu doživela poraz nedavnim nasiljem na Kosovu". Novinari su i visokog predstavnika EU, Havijera Solanu, zapitali da li je nasilje udaljilo nadu u brzo donošenje odluke o konačnom statusu Kosova. Solana je uzvratio da se "grdno varaju svi oni koji misle da nasiljem mogu da utiču na odluke međunarodne zajednice".

I Kosovo na dnevnom redu samita EU
BRISEL, 25. marta 2004. (Beta) - Evropska unija ozbiljno je zabrinuta zbog prošlonedeljnog talasa nasilja na Kosovu i smatra da je obnavljanje političkih procesa u pokrajini od suštinskog značaja, saopšteno je uoči dvodnevnog samita EU koji počcinje danas popodne u Briselu. U saopštenju irskog predsedništva EU navodi se da će na samitu, u okviru rasprave o međunardonim problemima, biti reči i o Kosovu. Lokalni političari moraju preuzeti odgovornost za situaciju na Kosovu. Etnički motivisano nasilje ne može se tolerisati, a oni koji su odgovorni moraju biti privedeni pravdi, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je na Kosovu potrebno videti konkretne znake poboljšanja svakodnevnog života stanovništva i naglašava da će EU u potpunosti nastaviti da podržava specijalnog izlasanika generalnog sekretara UN Harija Holekrija i proces "standardi pre statusa". Na dnevnom redu prolećnog samita EU biće i borba protiv terorizma, rad na zajedničkom ustavu, i ostavrivanje Lisabonske strategije o socijalnoj, ekonomskoj i ekološkoj obnovi. U okviru rasprave o međunarodnim temama biće reči i o situaciji na Bliskom istoku, Iraku, Avganistanu, Kipru i drugim potencijalnim kriznim žarištima.

Ferhojgen: Denktaš ne predstavlja većinu svog naroda
BRISEL, 25. marta 2004. (Beta-Rojters) - Komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen optužio je danas lidera kiparskih Turaka Raufa Denktaša da nije iskoristio mogućnosti za mir i da on više ne predstavlja većinu svog naroda. U intervjuu Rojtersu, Ferhojgen je rekao da je sada veći optimista po pitanju ujedinjenja ostvra pre ulaska u EU 1. mara i pored "povika na borbu" obe strane. "Nemojte biti nervozni ako u javnosti postoji utisak da se malo napredovalo. Mislim da smo sve bliže", rekao je on. Ferhojgen je, međutim, priznao da ima malo vremena i da je lider kiparskih Turaka za to kriv. Denkraš je odbio da prisustvuje finalnim pregovoroma koji su juče počeli u Švajcarskoj jer EU nije prihvatila državu turski Kipar. Premijer turskog Kipra Mehmet Ali Talat učestvuje u razgovorima. Ako se ne postigne dogovor, obe strane su se složile da dozvole generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu da održi referendum 20. aprila o planu UN. "Mislim da je velika većina kiparskih Turaka za rešenje. To je ocigledno, rekao je Ferhojgen. "Mislim da Denktaš više ne predstavlja većinu kiparskih Turaka". Ferhojgen je dodao da je njegov optimizan zasnovan na činjenici da su obe strane prihvatile Ananov nacrt mirovnog plana kao osnovu za pregovore i da sada razgovaraju o detaljima pravnih institucija koje će impelentirati plan. "Ne treba da budete iznenađeni što sada postoji period veoma snažnih poziva na borbu. Postoji jasna razlika između javnih izjava i onoga što se zaista događa u ovom veoma kompikovanom procesu", rekao je on. Stručnjaci kažu da će glavni proglemi u pregovorima poput povratka izbeglica, vlasništva, bezbednosti i naseljavanja severnog dela ostrva biti rešeni zakonima EU. Turska i kiparski Turci žele trajno izuzimanje od tih zakona, zbog čega bi onda bilo potrebno sastaviti novi sporazum koje moraju da ratifikuju sve buduće članice EU. Grčka i kiparski Grci protive se tome, a i Evropska komisija smatra da je to nepotreban i rizičan tok stvari. Ako grčki deo ostrva uđe u EU, a turski ne, za to će biti "odgovorna tvrdoglavost gospodina Denktaša", rekao je Ferhojgen i dodao da je turska strana imala mogućnosti da reši problem pre potpisivanja sporazuma o ulasku u EU ali je to odbila.

Solana: Vođstvo na Kosovu mora da utvrdi krivce za nasilje
BRISEL, 25. marta 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana, izjavio je danas u Briselu da je nedavno nasilje na Kosovu bilo "organizovano" i naglasio da "kosovske vođe vrlo jasno moraju reći ko stoji iza nasilja", a vinovnici nasilnih akata moraju biti izvedeni pred pravdu. "Nasilje nad manjinama mora se zaustaviti i svim ljudima omogućiti da žive zajedno", rekao je Solana na konferenciji za štampu sa slovenačkim premijerom Antonom Ropom. Visoki predstavnik EU je naglasio da evropska petnaestorica podržavaju politiku "standardi pre statusa", "a paljevine crkava i škola svakako nisu standardi Evropske unije". Solana je dodao da je to juče poručio albanskim vođima u Prištini, podvukavši da će "Evropska unija nastaviti da pomaže razvoj Kosova, ali manjine moraju biti zaštićene". Evropska petnaestorica, podsetio je on, "veoma mnogo ulažu na Kosovo" i, kako je predočio, "nikakada nikome Evropska unija nije dala po stanovniku toliko novca kao Kosovu". Solanini saradnici su precizirali da međunarodna zajednica za proteklih pet godina dala pomoć od 2,6 milijardi dolara, a 65 odsto od toga je bila pomoć Evropske unije. Na pitanje novinara ko stoji iza prošlonedeljnog nasilja na Kosovu, visoki predstavnik EU je rekao da "ne može precizno da kaže ko iza toga stoji, ali je sasvim izvesno da to nije bilo spontano nasilje". "To je bilo organizovano nasilje", objasnio je Solana i predočio da lokalne vođe na Kosovu moraju vrlo jasno reći ko stoji iza toga i da vinovnici nasilja budu izvedeni pred pravdu. Na pitanje nije li i EU kriva za tragična zbivanja u pokrajini, Solana je uzvratio da ne smatra da je EU svojim nečinjenjem i propustima mogla ići na ruku uzročnicima nasilja. On je zaključio da su UNMIK i Kfor zaduženi za bezbednost Kosova, dok evropska petnaestorica daju ekonomsku i drugu podršku.

Holanđanin Gij de Vris prvi koordinator EU protiv terorizma
BRISEL, 25. marta 2004. (Beta-Rojters) - Holandski političar Gij de Vris (Gijs de Vries), bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova, biće nominovan za prvog koordinatora EU za borbu protiv terorizma, rekla su danas diplomate u Briselu. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana zvanično je juče odlučio da Vris, liberal koji predstavlja Holandiju u međuvladinoj Konvenciji koja je izradila nacrt budućeg evropskog ustava, biće zadužen za nadziranje akcija u okviru borbe protiv terorizma. De Vris (48) bio je i jedan od osnivača Stalnog međunarodnog krivičnog suda u Hagu. "Tu odluku će večeras saopštiti predsedavajući EU, irski premijer Berti Ahern", rekao je Rojtersu jedan diplomatski izvor. De Vris, poslanik u holandskom parlamentu, imaće zadatak da prati i izveštava o akcijama koje EU sprovodi protiv terorizma počevši od obezbeđivanja graničnih prelaza, do akcija protiv onih koji finansiraju terorističke organizacije.

Povoljno mišljenje za pomoć SCG
BRISEL, 25. marta 2004. (Beta) - Komitet programa pomoći Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana (CARDS) dao je danas "povoljno mišljenje" za finansijsku podršku od oko 240 miliona evra Srbiji i Crnoj Gori u fiskalnoj 2004. godini. Portparol evropskog komesara Krisa Patena Ema Advin je naznačila da konačnu odluku o odobravanju pomoći treba da donese Evropska komisija. Advinova je naglasila da se od vlasti u Beogradu, kao jedan od glavnih političkih uslova za približavanje sa EU, očekuje da u punoj meri sarađuju sa Haškim tribunalom.

Paten: Štetu na Kosovu da plati kosovska vlada
BRISEL, 25. marta 2004. (Beta) - Komesar Evropske komisije Kris Paten (Chris Patten) rekao je danas u Briselu šefu albanske diplomatije Kastriotu Isljamiju da Evropska unija i međunarodna zajednica, posle pet godina prisustva na Kosovu, sada tamo treba da štite Srbe od "etničkog čišćenja". Paten, koji je juče boravio na Kosovu, naglasio je da vlada u Prištini mora snositi troškove obnove srpskih kuća i crkava, srušenih u nasilju albanskih ekstremista, i da Evropska unija "to neće platiti". Evropski komesar za međunarodne odnose je uputio "ključnu poruku" albanskim kosovskim vođama "da moraju pokazati da žele da se obračunaju sa svim ekstremistima i propagandom". "Stanje na Kosovu izaziva veliku utučenost", podvukao je Paten. "Evropska unija i međunarodna zajednica su pre pet godina išli u rat da spasu Albance od etničkog čišćenja, a sada od toga treba da štitimo Srbe. U tom cilju je međunarodna zajednica utrošila preko dve milijarde evra na Kosovu, a od toga je preko 60 odsto izdvojila Evropska unija", rekao je zvaničnik EU. Prva suštinska poruka EU je, po rečima evropskog komesara, da nasilje nikuda na vodi i ne može voditi političkom napretku. A druga poruka za albanske vođe na Kosovu, da moraju pokazati da žele da se obračunaju sa svim ekstremistima i propagandom. "Ljudi moraju biti svesni da snose odgovornost, punu odgovornost za to što se desilo", stavio je do znanja evropski komesar. "Oni koji posežu za nasiljem, sami su sebe osudili". Albanski ministar je dodao da je vlada u Tirani spremna da za to odobri izvesna sredstva. On je izrazio i svoje mišljenje o nasilju na Kosovu, rekavši da tamošnji problemi počivaju "na više činilaca". Evropski zvaničnici su preneli da je EU povoljno ocenila umeren i konstruktivan stav vlade u Tirani prema nasilnim događajima na Kosovu.

EU usvojila antiteroristički plan, sutra rasprava o Kosovu
BRISEL, 25. marta 2004.(Beta) - Šefovi država i vlada Evropske unije usvojili su večeras u Briselu "antiteroristički plan", koji podrazumeva osetno jačanje saradnje država-članica EU u suzbijanju terorizma, a sutra će razmotriti kljčna svetska pitanja, uključujući i situaciju na Kosovu. Kosovo je izbilo u prvi plan samita evropske petnaestorice zbog nedavnog nasilja albanskih ekstremista nad srpskim civilima i lideri EU bi trebalo da oštro osude to nasilje i naglase podršku "multietničkom" društvu, zaštiti manjina na Kosovu i nastavku politike UN o uspostavljanju demokratskih standarda pre početka rasprave o konačnom statusu pokrajine. Izvori zasedanja u Briselu su agenciji Beta rekli da će evropski lideri dobiti izveštaj o Kosovu od šefova diplomatija i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosno-odbrambenu politiku Havijera Solane. Solana je večeras saopštio da je postavio bivšeg holandskog ministra policije Gejsa de Vrisa (Gijs de Vries), za koordinatora akcije svih članica EU u borbi protiv terorizma. Evropski lideri su Solani dali zadatak, da do juna stvori "ćeliju" preko koje će sve vlade članica EU razmenjivati obaveštajne informacije i podatke o teroristima, ali nisu prihvatili predlog da se ustanovi neka vrsta nadnacionalne obaveštajne službe EU, poput američke CIA. Lideri EU su unapred usvojili "klauzulu solidarnosti", koja treba da bude unesena u budući ustav Evropske unije i koja obavezuje sve partnere u EU da pruže svu, uključujući vojnu pomoć, članici Unije ako bi na njenoj teritoriji zapretio, ili bi ona bila žrtva terorističkog napada. "Klauzula solidarnosti" nalaže zajedničku bezbednosnu akciju evropskih partnera i u cilju zaštite demokratskih institucija i civilnog stanovništva Evropske unije. Šefovi država i vlada EU na zasedanju treba temeljito da raspravljaju, a možda i utru put za usvajanje ustava Unije, što im dosad nije pošlo za rukom, pre svega zbog neslaganja oko moći uticaja pojedinih zemalja na mehanizam odlučivanja. Jedna od glavnih tema zasedanja je i sprovođenje "lisabonske strategije EU", sa ciljem da Evropska unija postojanim i dinamičnim razvojem privrede do kraja decenije po ekonomskoj i tehnološkoj moći dostigne SAD i prestigne Japan.

Koštunica: Poruka EU - nasilje se neće tolerisati
BEOGRAD, 24. marta 2004. (Beta) - Najava najviših evropskih zvaničnika da se objekti porušeni u etničkom nasilju moraju obnoviti jasna je poruka ekstremistima na Kosovu da će se međunarodna zajednica takvim aktima odlučno suprotstaviti, rekao je srpski premijer Vojislav Koštunica po povratka iz Brisela i Pariza. On je na aerodromu "Beograd" rekao novinarima da je u razgovorima sa zvaničnicima EU i NATO-a nedvosmisleno ukazano na ozbiljnost onoga što se desilo na Kosovu i Metohiji i na potrebu većeg angažovanja Kfora na zaštiti Srba i drugih manjina u pokrajini. Koštunica je juče u Briselu razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop Sheferom, predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, a potom u Parizu sa šefom francuske diplomatije Dominikom de Vilpenom. Ocenivši da je angažovanje Kfora moglo biti veće kako bi se predupredilo nasilje, srpski premijer je preneo da su njegovi sagovornici sa interesovanjem primili ideju decentralizacije pokrajine, uz zajedničku ocenu da je potrebno da se taj predog razjasni i definiše. "Napomenuo sam da je zarad zaštite Srba na Kosovu, njihovih ljudskih prava, potrebno pronaći institucionalnu formu koja će im omogućiti da u sredinama u kojima su u većini, ali i gde su u manjini, da se osećaju bezbednije i spokojnije. Imena nisu bitna, važna je decentralizacija", rekao je Koštunica. U osvrtu na razgovore o pristupanju SCG Partnerstvu za mir, on je rekao da je Beograd podneo zahtev za prijem još 2002. godine, i da je u Briselu bilo reči o prepekama za članstvo koje se ogledaju u "teškoćama u saradnji sa Haškim tribunalom". Sagovornicima sam preneo da je Srbija svesna svojih međunarodnih obaveza, rekao je Koštunica i dodao da je predložio da okvir za saradnju sa Tribunalom bude sagledavanje mogućnosti da pojedini slučajevi budu procesuirani pred domaćim pravosuđem i da se vodi računa o političkoj stabilnosti institucija. "Sukobi poput ovih, i nasilje poput ovog, koje se razlilo Kosovom i Metohijom, bili bi nemogući da je ceo region pokriven zemljama koje su u okviru jedne iste odbrambene, bezbednosne asocijacije - Partnerstvo za mir", rekao je srpski premijer.

Solana i Paten užasnuti nasiljem na Kosovu
PRIŠTINA, 24.marta 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten izjavili su danas u Kosovu Polju da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini. Obilazeći ostatke izgorelih Doma zdravlja, Osnovne škole "Sveti Sava" i takozvanu "Belu zgradu" u kojoj još uvek ima oko 150 Srba, Solana je na pocectku današnje posete Kosovu rekao da je "zaista tužno videti kako se ljudi mogu ponašati". "Tužno je videti uništene škole iz kojih su evakuisana deca, videti ubijene ljude i zapaljene domove. To je nešto što se ne sme tolerisati", rekao je Solana. "Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava u kojima su ljudi želeli samo da se mole. Srbi su hrabri i moraju ostati ovde, moraju da pokušaju da obnove sboje domove a mi ćemo im u tome pomoći", rekao je Solana u razgovoru sa preostalim Srbima iz Kosova Polja. Obilazeći ovu sredinu nedaleko od Prištine Solana je u jednom trenutku zapitao šefa UNMIK-a Harija Holkerija - "zar nije čudno da su sve srpske kuće i objekti zapaljeni a nijedna albanska"? "Napadnuti su sistematski i organizovano", odgovorio je Holkeri. Potpredsednik opštine u Kosovu Polju Milan Đekić prišao je Solani i rekao mu da preostali Srbi žive u sredini koja je "logor u logoru". Solana ga je pitao, da li ga je neki Albanac zastitio tokom minulih nemira a Đekić je odgovorio: "Moj prvi komšija je komandant Kosovskog zaštitinog korpusa Agim Cceku, a moja kuća je zapaljena". Lokalni koordinator u Kosovom Polju Slađana Denić upitala je Solanu gde će da živi, gde da školuje decu i gde će sada da ih leči? Solana je ostao nem. Zvaničnik Evropske unije razgovarao je i sa nekoliko žena i dece ispred "Bele zgrade" a jedna od njih ga je upitala: "Da li je NATO bombardovao Jugoslaviju da bi sada sve ovo doživeli, da živimo u logoru"? Solana nije imao odgovor. Kris Paten je obilazeći Kosovo Polje rekao da ljudi koji su počinili ova dela nisu samo uništavali budućnost drugih nego i svoju. Solanu i Patena su u Kosovu Polju dočekali lokalni rukovodioci a na kraju su razgovarali i sa Srbima. Solana i Paten će tokom dana razgorati odvojeno sa civilnim administratorom UN Harijem Holkerijem, komandantom KFOR-a nemačkim generalom Holgerom Kamerhofom i sa svim liderima Kosova i održati konferenciju za novinare, gde će izneti stavove Evropske unije o najnovijoj situciji na Kosovu. Solana i Paten dolaze na Kosovo nedelju dana posle izbijanja nasilja albanskih ekstremista u kojem je 28 ljudi ubijeno a više stotina povređeno. Dolazak Solane i Patena na Kosovo poklapa se sa petogodišnjicom početka NATO bombardovanja Jugoslavije. Solana je tada bio generalni sekretar NATO-a.

Solana i Paten: Strahovima Srba nije posvećivana pažnja
PRIŠTINA, 24. marta 2004. (Beta) - Šef poslaničkog kluba Koalicije "Povratak" Dragiša Krstović izjavio je danas da su visoki zvaničnici Evropske unije Havijer Solana i Kris Paten priznali da međunarodna zajednica nije posvetila dovoljno pažnje strahovima i primedbama kosovskih Srba. "Solana nam je rekao da će u izveštaju navesti da je šokiran onim što se na Kosovu desilo, kao i činjenicu da nas mejdunarodna zajednica nije dovolnjo slušala", rekao je Krstović agenciji Beta nakon sastanka sa visokim predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i evropskim komesarom za spoljne poslove Krisom Patenom. Predstavnici kosovskih Srba upoznali su Solanu i Patena sa činjenicom da će, ukoliko međunarodna zajednica suštinski ne promeni politiku, budućnost Srba na Kosovu i Metohiji biti neizvesna i teška, rekao je Krstović. "Sugerisali smo im da međunarodna zajednica mora da bude oštrija kako bi i sebe i nas odbranila", dodao je on. "Od visokih zvaničnika EU tražili smo da Evropa osudi etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji", rekao je Krstović. Paten je, prema njegovim rečima, rekao da je šokiran svim onim što se desilo na Kosovu i da se moraju pronaći i kazniti odgovrni. Solana i Paten su obećali da će EU Kosovu uputiti humanitarnu pomoć i pomoći obnovu uništenih srpskih kuća i svetinja. Zvaničnici EU rekli su da Kfor mora povećati brojno stanje i da se mora definsati "put kako dalje" kako bi se problem na Kosova rešio, naveo je srpski poslanik. Solana je najavio da će za mesec dana ponovo doći u Prištinu kako bi se sumirali rezultati na putu ka rešavanju problema. U delegaciji kosovskih Srba koji su se sastali sa Solanom i Patenom, osim Krstovića bili su i poslanici Skupštine Kosova Oliver Ivanović i Gojko Savić i ministar poljoprivrede Kosova Goran Bogdanović.

Vunenburg: Hrvatska ovog leta zvaničan kandidat za EU
ZAGREB, 24. marta 2004. (Beta-Rojters) - Hrvatska može da ovog leta postane zvaničan kandidat za ulazak u Evropsku uniju, alI to zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom, rekao je danas zvaničnik Evropske komisije. Šef delegacije Evropske komisije u Zagrebu Žak Vunenburger (Jacques Wunenburger) izjavio je agenciji Rojters da Komisija ima nacrt ocene o kandidaturi Hrvatske, podnetoj u februaru 2003. "Nalazimo se u fazi usaglašavanja i treba očekivati da tekst bude usvojen verovatno nakon Uskrsa (11. aprila), krajem aprila ili u maju", rekao je Vunenburger. On je dodao da će svih 25 članica EU, nakon proširenja 1. maja, onda imati dovoljno vremena za rad na tom pitanju i da Evropski savet može da odobri tu kandidaturu pre kraja juna. U slučaju da do toga ne dođe, kandidatura Hrvatske bi onda mogla da bude odobrena na narednom sastanku Saveta u septembru. "Ali, ono što ometa, ono što je ograničavajući faktor za pozitivno mišljenje, jeste saradnja sa Tribunalom", istakao je evropski zvaničnik. Agencija Rojters podseća da su dvojica hrvatskih generala nedavno dobrovoljno otišla u Hag. Lokalni mediji spekulišu o novim optužnicama za veći broj bosanskih Hrvata, dok je izvor iz hrvatske vlade rekao Rojtersu da će i te osobe dobrovoljno otići u Hag. Glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte treba da naredne sedmice u Briselu razgovara sa zvaničnicima Evropske komisije, a postoje i planovi za njenu posetu Zagrebu, dodaje Rojters. Vunenburger je ocenio da je proces ekonomskih reformi u Hrvatskoj dobar, iako je potrebno još dosta toga uraditi. "Hrvatska postaje sposobna da počne razgovore čim to bude moguće što bi bio jasan znak ostalim balkanskim zemljama da je njihova evropska perspektiva realna, da su vrata EU zaista otvorena", dodao je Vunenburger.

EU sutra daje povoljno mišljenje za 230 miliona evra SCG
BRISEL, 24. marta 2004.(Beta) - Komitet programa pomoći Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana (CARDS) sutra će dati "povoljno mišljenje" za finansijsku podršku od oko 230 miliona evra Srbiji i Crnoj Gori u fiskalnoj 2004. godini, rekli su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu. Ema Advin, portparol evropskog komesara Krisa Patena, izjavila je da će konačna odluka o toj pomoći biti donesena naknadno, ali je istakla da Uniji nije namera da oteža stanje u SCG i obustavi pomoć za 2004. "Odobravanje pomoći se ne sme protumačiti kao razlika u stavu EU i SAD", kad je u pitanju ključni preduslov za unapređenje veza i uključivanje u Evropu, a to je puna saradnja Beograda s Haškim sudom, rekla je Ema Advin. "Evropska unija ima drugačije metode, pored ostalog i zato što ima politički dijalog sa Beogradom. Evropska petnaestorica svakako mnogo više žele da studija o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju bude povoljna, da zemlja ostvari napredak. Ali bez saradnje s Hagom to nije moguće", dodala je Advinova. To je Paten juče u Briselu stavio do znanja u susretu sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je to čuo i u razgovoru sa predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem, kao i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom. Paten je objasnio, takođe, da od toga da li će vlada u Zagrebu izručiti Hagu optuženog Antu Gotovinu "veoma mnogo zavisi i da li će Hrvatska dobiti status kandidata za članstvo u EU". Zvaničnici u EU, koji su želeli da ostanu anonimni, rekli su Beti da se može očekivati da će američki Kongres, na temelju izveštaja Stejt departmenta, krajem meseca "odložiti na neko vreme" odobrenje pomoći SCG, u očekivanju da nova vlada učini bitne korake u "jeziku sporazumevanja" sa Hagom. Evropski izvori su želeli da objasne da je i u interesu EU da Srbija i SCG budu partneri, da Srbija bude stabilna, demokratska, razvijena zemlja i "okosnica stabilnosti i napretka na celom Balkanu. U tom cilju je nužno i da zemlja raskine u potpunosti s prošlošću, a savez sa SPS ne olakšava Koštunici da načini taj raskid, jer socijalisti to ne žele". Paten je Koštunici preneo da ustavna povelja SCG mora biti potpuno sprovedena, isto kao i akcioni plan za usaglašavanje tržišta i trgovinsko-carinskog režima državne zajednice. Kad je reč o "studiji o izvodljivosti" za pokretanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU, Evropska komisija "daje još vremena novoj vladi da sprovede mere koje bi omogućile da ta studija bude povoljna". To je i želja Evropske unije koja bi htela da Srbija i Crna Gora što pre sprovede sve reforme i svoje društvo, politički poredak i tržišnu privredu dovede do ravni za uspešno ugrađivanje u strukture EU. Zvaničnici u Evropskoj komisiji su rekli da "zavređuje pažnju" obećanje Koštunice da će njegova vlada sarađivati s Haškim sudom, kao i da za to treba naći oblike i dinamiku da bi se izbegla destabilizacija institucija u Srbiji. Oni su naglasili da je za to potrebna i unutrašnja stabilnost i poverenje u institucije vlasti . Izvori u Briselu su istakli da je Solana Koštunici rekao, a isto to je posebno oštro naglašeno i albanskim vođama na Kosovu, da je čvrst stav EU da ne može biti nikakve "nagrade" za nasilje, a nasilje nikako ne može biti "preki put" ka statusu ili nezavisnosti pokrajine. Politika Evropske unije i cele međunarodne zajednice je i dalje da pre sprovođenja demokratskih standarda ne može biti rasprave o statusu Kosova. "Multietničko društvo i poštovanje prava manjina" je jedan od standarda, a rezolucija 1244 SBUN i dalje pravni međunarodni temelj politike na Kosovu. Solana, je takođe, kao i predsednik Evropske komisije Romano Prodi i evropski komesar Kris Paten, rekao Koštunici da je neprihvatljiva kantonizacija Kosova, jer bi to značilo pokretanje pitanja konačnog statusa. Albanci na Kosovu, kako je rečeno, u tome vide i prvi korak ka teritorijalnoj podeli pokrajine. Izvori EU su, međutim, rekli da je prihvatljva decentralizacija na Kosovu, poput takvog vida bolje zaštite prava i interesa koji je dat albanskoj manjini u Makedoniji. Evropska unija očekuje i da delotvorno prorade sve ustanove državne zajednice SCG i da se do kraja usaglasi unutrašnje tržište i carinsko-trgovinski režim. Srpski premijer je Solani preneo da će u roku od mesec dana proraditi i sud državne zajednice. Koštunica je evropskim sagovornicima rekao da će njegova vlada učiniti sve da se postigne odlučujući napredak na sva tri sektora, ključno važna za dalji razvoj veza SCG sa EU.

Ambasadori EU pozvali na prekid nasilja na Kosovu
PODGORICA, 24. marta 2004. (Beta) - Ambasadori Evropske unije u Srbiji i Crnoj Gori pozvali su danas na prekid nasilja na Kosovu i zatražili od albanskih lidera da "preuzmu odgovornost". Delegacija amabasadora zemalja članica EU razgovarala je danas u Podgorici sa najvišim crnogorskim zvaničnicima o krizi na Kosovu i "mogućim posledicama" te krize na Crnu Goru, region i Evropu. "Najoštrije osuđujemo sve oblike nasilja koje je rezultiralo ljudskim žrtvama, uništavanjem imovine, verskog i kulturnog nasilja kao i napade na Kfor i UMNIK", rekao je novinarima posle razgovora holandski ambasador Barend van der Heijden. On je naglasio da EU "daje punu podršku" aktivnostima Kfora i UMNIK-a na Kosovu i traži od albanskih lidera da "preuzmu odgovornost".

Evropska policija:Ima nedostataka u zakonima MUP Makedonije
SKOPLJE, 24. marta 2004. (Beta) - Misija Evropske policije u Makedoniji "Proksima" ocenila je danas da u makedonskoj policiji ima nedostataka u zakonskoj proceduri u vezi sa vođenjem kriminalnih istraga, zakonu o policijskom radu i zakonu o unutrašnjim poslovima. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, "Proksima" je ocenila da se zbog sistema za pozivanje svedoka ne završavaju započeti sudski procesi, kao i da se krivični zakon za sprečavanje trgovine ljudima u Makedoniji mora izmeniti, jer postojeći nije efikasaan. Potrebna je i bolja koordiniranost uniformisane policije, kriminalne policije i uprave bezbednosti i kontrarobaveštavanja. "Proksima" smatra da postoji nedostatak policijske opreme i da policajci treba da idu na redovni trening za korišćenje oružja, kao i da puške "kalašnjihov" nisu oružje prema evropskim standardima.

Savić: Solana kritikovao albanske članove Predsedništva
PRIŠTINA, 24. marta 2004. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana danas je na sednici Predsedništva Skupštine Kosova "emotivno reagovao", nezadovoljan izlaganjem albanskih predstavnika, preneo je agenciji Beta član Predsedništva Gojko Savić. Solana je sednici Predsedništva skupštine prisustvovao zajedno sa evropskim komesarom Krisom Patenom. Prema rečima Savića, Solana je rekao da "odlazi sa mnogo manjim optimizmom nego što je došao" i da mu je "žao što je uzaludno utrošeno ogromno vreme" na Kosovu. Istovremeno, u Priš