Danas o hrvatskoj kandidaturi za članstvo u EU
ZAGREB, 20. aprila 2004.(Beta) - Evropska komisija danas će objaviti svoje mišljenje, poznatije kao "avi" (avis), u kojem će oceniti sposobnost Hrvatske da postane kandidat za pregovore o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Mišljenje, za koje hrvatski političari veruju da će biti pozitivno, biće poznato večeras oko 18 sati, nakon sednice Evropske komisije u Strazburu. Tada će, prema najavama, poverenici Komisije za spoljne poslove i proširenje Kris Paten (Chris Patten) i Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen) predati dokument hrvatskom ministru spoljnih poslova Miomiru Žužulu i ministrici evropskih integracija Kolindi Grabar Kitarović, koji su doputovali u Strazbur. Istovremeno, u Zagrebu će šef Delegacije Evropske komisije u Hrvatskoj Žak Vinenberžer (Jacques Wunenburger) predati kopiju "avija" hrvatskom premijeru Ivi Sanadearu. Najvažniji deo "avija" je ocena o ispunjavanju političkih kriterija, a u hrvatskom slučaju od posebne je važnosti ocena o saradnji zemlje s Haškim sudom, budući da pojedine članice EU-a, u prvom redu Velika Britanija, najavljuju da neće podržati kandidatski status Hrvatske bez pune suradnje s Tribunalom. Evropska komisija će istovremeno objaviti i predlog "Evropskog partnerstva" s Hrvatskom, a reč je o sprovođenju odluke sa Solunskog samita, kada je odlučeno da se svim zemljama obuhvaćenim Procesom stabilizacije i pridruživanja ponudi evropsko partnerstvo, po uzoru na pristupno partnerstvo za kandidatske zemlje. Svoj današnji izveštaj Evropska komisija će odmah poslati Evropskom savetu, koje bi potom trebalo da donese konačnu odluku o kandidatskom statusu i početku pregovora. Hrvatska je u februaru prošle godine predala službeni zahtev za članstvo u EU, a u aprilu iste godine Veće ministara dalo je mandat Evropskoj komisiji da izradi mišljenje o hrvatskoj kandidaturi.

Bler planira referendum o ustavu EU
LONDON, 20. aprila 2004. (Beta-Rojters) - Premijer Velike Britanije Toni Bler (Tony Blair) danas će u parlamentu najaviti planove za održavanje referenduma, na kojem bi britanski građani trebalo da se izjasne o ustavu Evropske unije, saopštili su zvaničnici. Bler je do sada tvrdio da budući evropski ustav neće predstavljati pretnju kontroli Britanije nad vitalnim oblastima politike i da zato nema potrebe za javnim izjašnjavanjem. Istraživanja javnog mnenja pokazala su da postoje velike šanse da Britanci odbace ustav EU, koji bi evropski lideri trebalo da usvoje u junu, te da će referendum za britanskog premijera predstavljati veliki rizik. "Govorio je celom svetu da nećemo imati referendum, tako da će se ljudi sada pitati do koje mere mogu da imaju poverenja u njega kada bude govorio nešto drugo", izjavio je lider Konzervativne partije Majkl Hauard (Mićael Howard). Konzervativna stranka smatra da bi usvajanje ustava EU značila napad na suverenitet Velike Britanije. Očekuje se da Bler u roku od oko godinu dana raspiše opšte izbore, a njegovi saradnici ukazuju da postoji mogućnost da britanski premijer najavi referendum tek nakon još jedne pobede na izborima. "To je rizična procedura (za Blera), ali sateran je u ćošak. Ako izgubi, to će odrediti njegovu sudbinu. Mislim da će u tom slučaju otići sa scene", ocenjuje profesor za evropske studije sa Univerziteta u Eseksu, Emil Kiršner (Kirchner). Nemački list "Zidojče cajtung" optužio je Blera da ugrožava evropski ustav, ocenjujući da će građani na referendumu glasati protiv tog dokumenta. "Britanski referendum neće odrediti samo sudbinu Tonija Blera. Odrediće i sudbinu Evropske unije. Ustav može da bude primenljiv samo ako ga prihvate svi", navodi nemački list. Referendum o ustavu EU biće prvi direktni test za britansko javno mnjenje o Evropi od 1975. godine, kada je prethodna Laburistička vlada odnela pobedu glasanjem "za" ostanak u Evropi.

Zajednički let avionom tri premijera
VARŠAVA, 20. aprila 2004. (Beta) - Premijeri Nemačke, Poljske i Češke - Gerhard Šreder (Shroeder), Lešek Miler (Leszek Miller) i Vladimir Špidla - sastaju se 1. maja na tromeđi, gde će prisustvovati otvaranju modernog graničnog prelaza u Žitavi. Odatle će trojica premijera odleteti u Dablin, gde će učestvovati na svečanostima povodom proširenja Evropske unije. Trojica državnika odleteće avionom nemačkog kancelara, a vest o tome izazvala je neprijatne reakcije nekih poljskih političara. Oni su zamerili što će premijer Miler sleteti u Dablin nemačkim avionom, jer će time demonstrirati "slabost Poljske da u Evropskoj uniji odbrani svoj suverenitet". Predsednik Aleksander Kvašnjevski (Kwašniewski) je, međutim, izjavio da zajednički let trojice premijera predstavlja "poželjan gest u ime ujedinjenja Evrope". Pri tom je odbacio "groteskni karakter" diskusije o tome kao i optužbe, upućene premijeru Mileru za "podanički stav" prema Nemačkoj.

Bler najavio raspisivanje referenduma o ustavu EU
LONDON, 20. aprila 2004. (Beta) - Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) danas je rekao da će raspisati u Britaniji referendum o ustavu Evropske unije, ali je ukazao da do toga neće doći za godinu dana ili više, odnosno verovatno tek posle narednih opštih izbora, javile su danas agencije. "Biračko telo treba da da svoje mišljenje (o ustavu EU), kada na sva pitanja bude odgovoreno, svi detalji rešeni, a tekst do detalja razmotren... i pošto parlament završi raspravu i donese odluku", rekao je Bler u britanskom parlamentu. Datum održavanja referenduma nije najavljen, a do njega bi trebalo da dođe nekoliko meseci nakon sklapanja sporazuma o ustavu i rasprave u parlamentu. Britanski zvaničnici su rekli da čak i da na samitu EU u junu bude postignut konačan dogovor o ustavu, rasprava u britanskom parlamentu neće početi pre kraja ove godine i trajaće nekoliko meseci. Bler bi trebalo da raspiše opšte izbore u maju 2005. godine. Bler je rekao da će potpisati sporazum o ustavu EU ako budu ispunjeni britanski uslovi. On je podržao stav da Britanija zadrži jednostranu kontrolu nad pojedinim oblastima, uključujući fiskalnu politiku, odbranu i spoljnu politiku. Britanski premijer je, takođe, rekao da će iskoristiti kampanju za referendum kako bi doveo u pitanje mitove o EU koje neguju opozicioni konzervativci i mediji skloni kritikama evropskih integracija. "Vreme je da se jednom za svagda reši da li ova zemlja, Britanija, želi da bude u središtu odlučivanja o Evropi ili ne; vreme je da se odluči da li treba da budemo vodeći partneri i saveznici Evrope ili na njenim marginama", poručio je Bler. Spremnost britanskog premijera da raspiše referendum o ustavu EU predstavlja nagli zaokret u politici sadašnje britanske vlade prema Evropi. Britanska vlada je do sada bila protiv referenduma, navodeći da ustav EU neće suštinski izmeniti odnose Britanije sa Unijom. Blerov zaokret mnogi tumače kao posledicu pada njegove popularnosti nakon rata u Iraku i njegove želje da povrati poverenje javnosti. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Britanaca ambivalentna ili skeptična prema jačanju evropskih integracija, jer strahuju da će ustav stvoriti jaku evropsku državu. Istraživanja, takođe, pokazuju da će pobeda bilo koje opcije na referendumu biti sa minimalnom većinom.

Evropska komisija preporučila početak pregovora s Hrvatskom
ZAGREB/STRAZBUR, 20. aprila 2004. (Beta) - Evropska komisija preporučila je danas da Evropska unija počne pregovore s Hrvatskom o punopravnom članstvu u Uniji. "Komisija preporučuje da pregovori o pristupu Hrvatske EU treba da počnu", navodi se u mišljenju (avis) Evropske komisije o hrvatskoj kandidaturi. Taj dokument je danas posle podne objavljen nakon sednice Komisije u Strazburu. U izveštaju se, kako je javila Hina, naglašava da je glavni tužilac Haškog tribunala Karla Del Ponte (Carla) u aprilu konstatovala da "Hrvatska sada u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom". "Hrvatska treba da održi punu saradnju i preduzme sve potrebne korake kako bi se osiguralo da se i preostali optuženik pronađe i preda Tribunalu", navodi se u izveštaju Komisije, ali se ne navodi ime generala Ante Gotovine koji je u bekstvu. Gotovina je optužen za ratne zločine tokom operacije "Oluja" 1995. godine. U dokumentu se ističe da Hrvatska treba da preduzme dodatne napore u oblasti prava manjina, povratka izbeglica, reformi pravosuđa, regionalne saradnje i borbe protiv korupcije. Komisija će svoj izveštaj proslediti Evropskom savetu, koji čine šefovi država ili vlada zemalja članica EU. Taj savet donosi konačnu odluku o kandidatskom statusu i datumu početka pregovora o članstvu. Očekuje se da će Evropski savet odlučiti o hrvatskom statusu na svom prvom sledećem samitu koji će se održati 17. i 18. juna u Briselu. Za odluku o dobijanju statusa kandidata i datumu početka pregovora potreban je konsenzus svih zemalja članica, kojih će biti 25 posle 1. maja. Evropska komisija je, na zahtev Saveta ministara, pripremila taj izveštaj u kome ocenjuje sposobnost zemlje da počne pregovore o punopravnom članstvu i preuzme obaveze koje to članstvo podrazumeva. U dokumentu se iznosi pregled odnosa Hrvatske i EU, analizira se u kojoj meri su ispunjeni kriterijumi za članstvo, pre svega oni koji se odnose na stanje demokratije u zemlji, vladavinu prava, stanje ljudskih prava i zaštite manjina. Analizira se i ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, koji se odnose na tržišnu privredu, sposobnost da se izdrži konkurentski pritisak iz EU, sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva, odnosno prihvatanje obaveza pravnih tekovina EU.

Hrvatski zvaničnici zadovoljni odlukom Evropske komisije
ZAGREB, 20. aprila 2004. (Beta) - Hrvatski premijer Ivo Sanader danas je u ime vlade i cele hrvatske javnosti izrazio zadovoljstvo što je Evropska komisija (EK) donela pozitivnu odluku o zahtevu Hrvatske za punopravno članstvo u EU. Premijer Sanader je to rekao novinarima nakon što je od direktora delegacije Evropske komisije u Zagrebu Žaka Vinenberžera (Jacques Wunenburger) dobio "avi", odnosno pozitivno mišljenje komisije. "Naš je konačni cilj punopravno članstvo Hrvatske u EU u idućih nekoliko godina... Nadamo se završetku pregovora kako bismo Evropskoj uniji mogli pristupiti u tom roku", rekao je Sanader. Vinenberžer je rekao da je pozitivna ocena Evropske komisije doneta na osnovu poznatih Kriterijuma iz Kopenhagena i da ona predstavljaju preporuku da se počnu pregovori s Hrvatskom o punopravnom članstvu u EU. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji se danas nalazi u Štutgartu, izrazio je veliko zadovoljstvo pozitivnom ocenom Evropske komisije. On je ocenio da "pozitivan avi znači da smo ispunili sve ono što se od Hrvatske očekivalo". Predsednik hrvatskog parlamenta Vladimir Šeks izjavio je da je "avi" kruna uspešnog političkog delovanja vlade premijera Ive Sanadera, ali i bivše vlade nekadašnjeg premijera Ivice Račana. "Pozitivan avi sinergija je rezultat političkih napora obe vlade, ali i Sabora i parlamentarne diplomatije", naglasio je Šeks. Predsednik opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) i bivši premijer Ivica Račan, u čijem mandatu je ispunjen najveći deo obaveza rekao je da je bio optimista da će Hrvatska dobiti pozitivnu ocenu jer je, kako je rekao, znao da je bivša vlada dobro obavila posao, nužan da bi do avija uopšte i došlo. "Bilo je važno da se s evropskom politikom nastavi, a nova vlada premijera Sanadera to je napravila i naš posao u tom delu nije ugrozila", kazao je Račan. On je dodao da vlada mora da nastavi sa uspešnim koracima u približavanju EU, odnosno da nastavi s proevropskom politikom, spoljnopolitičkim aktivnostima i saradnjom s Haškim tribunalom. Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDŠ) Milorad Pupovac ocenio je odluku komisije potvrdom demokratskih nastojanja bivše i sadašnje vlade. On je dodao da je to ujedno i okvir za nove obaveze u uvođenju evropskih demokratskih standarda, kao i ponašanje unutar državnih granica.

Britanski birači verovatno referendumom glasaju o ustavu EU
LONDON, 19. aprila 2004. (Beta-Rojters) - Britanski građani će verovatno imati priliku da se na referendumu izjasne o planiranom ustavu Evropske unije, što bi predstavljalo veliki vladin preokret, prenose britanski mediji. Ustav Evropske unije, iako nije konačan, ima za cilj olakšano upravljanje blokom, posle proširenja EU u maju sa 15 na 25 članica. Kada bude postignut sporazum, ustav mora jednoglasno odobriti svih 15 sadašnjih članica i deset novopridruženih država. Premijer Toni Bler se do sada opirao pozivima opozicionih konzervativaca da to pitanje stavi pred javnost, tvrdeći da je dovoljna ratifikacija parlamenta. Blera kritikuju da je odbio referendum jer se plaši da bi veliki broj evroskeptične javnosti bio protiv toga. Posle Blerovog intervjua od subore u kome je odbio da odbaci mogućnost referendume, narasle su spekulacije i pitanju izjašnjavanja građana o ustavu. "Naša politika se nije promenila i ako bude bilo kakvih pitanja o njenoj promeni, uveravam vas da ćemo vam reći. Potrebno je samo da čekate i vidite", rekao je Bler radiju Bi-Bi-Si (BBC). Radio je juče javio, pozivajući se na svoje izvore, da je Bler pristao da raspiše referendum i da će to zvanično objaviti tokom sedmice, a najverovatnije u četvrtak, posle sastanka kabineta. U premijerovom uredu je, međutim, agenciji Rojters rečeno da je pozicija vlade neporomenjena i da se nema šta dodati na Blerov intervju od subote. Dnevnik "Obzerver" piše da će odluka o referendumu najverovatnije biti objavljena u manifestu Blerove Laburističke partije, i da će glasanje biti održano nakon narednih opštih izbora, koji se očekuju sledeće godine. "Telegraf" je objavio da su visoki vladini zvaničnici i savetnici prošle sedmice zahtevali od Blera da prihvati referendum. "Toni je prešao granicu. Sada je zaista pitanje vremena", navode novine neimenovanog zvaničnik kabineta. Pojedini posmatrači kažu da će vlada javnosti radije postaviti opšte pitanje o generalnoj podršci britanskoj ulozi u EU, nego o novom ustavu EU. Lideri EU nisu upseli na samitu u decembru da se dogovore oko ustava, kada su pregovori propali zbog donošenja odluka, ali će pokusati da postignu dogovor do kraja juna.

EU i NATO čvrsto za sprovođenje standarda na Kosovu
BRISEL, 19.aprila 2004. (Beta) - Evropska unija i NATO odlučno podržavaju politiku sprovođenja demokratskih standarda na Kosovu pre bilo kakve rasprave o statusu pokrajine, obezbeđenje zaštite Srba i obnovu srušenih srpskih kuća i bogomolja. To su danas posle zajedničkog zasedanja Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta EU, izjavili zamenik generalnog sekretara NATO, Alesandro Rico (Alešandro Rižo), i visoki predstavnik EU, Havijer Solana. Rico je stavio do znanja da se na Kosovu više "ne sme ponoviti nasilje". Solana je posebno naglasio da su Evropska unija i Atlantski savez čvrsto za uspostavljanje "multietničkog Kosova, uz istinsku zaštitu Srba". Zamoljen od novinara da se osvrne na izjavu kosovskog premijera Bajrama Redžepija, da će kosovski Albanci "jednostrano ići na referendum o nezavisnosti ili proglasiti nezavisnost", ako do septembra 2005-e UN ne budu ostvarile "dovoljan napredak" oko budućnosti pokrajine, Solana je rekao da nikakve promene neće biti u politici međunarodne zajednice "standardi pre statusa". Visoki predstavnik EU je napomenuo da nije u celosti video tu izjavu, ali je naglasio da pre sprovođenja demokratskih standarda neće biti nikakvog pokretanja rasprave o budućem položaju Kosova, "i to je jedini komentar koji mogu dati". Redžepi je, u izjavi britanskom listu "Fajnenšel tajms", rekao da bi "politička tranzicija Kosova mogla početi sa dve godine nadzirane nezavisnosti". Savet NATO i Političko-bezbednosni komitet EU su danas nastavili razgovore i pripreme za prenos misije Sfora u Bosni na vojnike Evropske unije. Solana je na konferenciji za štampu rekao da konačna odluka o tome treba da bude donesena na sastanku šefova država i vlada NATO, u junu u Istanbulu.

Stro sutra izlaže stav vlade o budućem ustavu EU
LONDON, 19. aprila 2004.(Beta-Rojters) - Britanski ministar inostranih poslova Džek Stro sutra će britanske poslanike obavestiti o ustavu Evropske unije i namerama vlade da o tom ustavu raspiše referendum. Portparol vlade saopštio je da će Stro poslanike upoznati sa najnovijim razvojem događaja u izradi jedinstvenog ustava Unije. Portparol nije želeo da potvrdi informacije da će vlada o takvom ustavu zatražiti mišljenje Britanaca na referendumu. Jedan broj zemalja EU planira da održi plebiscit ukoliko se lideri Unije na samitu u junu dogovore i potpišu novi ustav. Eventualno odbacivanje takvog ustava na makar jednom nacionalnom referendumu značilo bi, u najmanju ruku, odlaganje njegove primene, a možda i potpuno zamrzavanje takvog dokumenta. Za vladu Tonija Blera, referendum bi značio potpunu promenu dosadašnje politike. Bler je do sada tvrdio da budući evropski ustav neće bitno promeniti veze Britanije sa EU, tako da njegovo plebiscitarno preispitivanje neće biti potrebno. Blerov portparol danas je odbacio spekulacije da takav zaokret znači da se premijer sada pribojava da će ustav ugroziti suverenitet Velike Britanije. "Bilo koji ustav s kojim bismo se mi saglasili neće prelaziti preko naše crvene linije", kazao je portparol.

Gadafijeva poseta Briselu izvesna, datum još nije utvrđen
BRISEL, 19. aprila 2004. (Beta-AP) - Evropska unija razgovara sa Libijom o eventualnoj poseti libijskog lidera Muamera Gadafija sedištu EU, ali datum posete za sada nije utvrđen, rekli su danas zvaničnici EU i Belgije. Ti zvaničnici su negirali izveštaje medija da će Gadafi posetiti Brisel već 27. aprila. "To nije potvrđeno", rekao je portparol belgijskog Ministarstva spoljnih poslova Rudi Hojhelen (Rudy Huygelen). Hojhelen je dodao da će Gadafi, ako doputuje u Brisel na razgovore sa EU, imati, takođe, bilateralne sastanke sa belgijskim liderima.Zvaničnici u sedištu EU su rekli da se još razmatra datum posete. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je u januaru pozvao Gadafija da poseti Brisel, nakon odluke libijskog lidera u decembru prošle godine da odbaci oružje za masovno uništavanje i da otvori zemlju za inspekcije nuklearnog programa.

EU i NATO zvanično bez komentara novog predsednika Slovačke
PRAG/BRATISLAVA, 18. aprila 2004. (Beta) - Evropska unija i NATO se još uvek uzdržavaju da komentarišu pobedu Ivana Gašparoviča na subotnjim predsedničkim izborima u Slovačkoj, ali nezvanično u Briselu vlada primetno olakšanje, javljaju slovački mediji. Brisel ne žuri sa uobičajenim kurtoaznim čestitkama i novoizabrani šef slovačke države može da ih očekuje od Evropske komisije tek u ponedeljak, potvrdili su izvori u EU češkoj novinskoj agenciji ČTK i slovačkoj agenciji TASR. Predstavnik EU u Slovačkoj Erik van der Linden ipak je danas izrazio nadu da će novi predsednik podržati transformaciju društva započetu 1998. godine i da će zemlju "voditi ispravnim smerom". Neimenovani zvaničnik NATO je oklevanje Alijanse i EU da prokomentarišu ishod drugog kruga predsedničkih izbora u Slovačkoj, agenciji ČTK obrazložio činjenicom da je za sada velika nepoznanica kako će Gašparovič koristiti predsednička ovlašćenja. Zapadni analitičari smatraju da je Briselu važnije što je poražen Mečijar, nego to ko će biti novi šef slovačke države. Premijer Mikulaš Dzurinda danas je na konferenciji za novinare u Bratislavi ocenio da izbor Gašparoviča znači da će vladajuća koalicija moći da nastavi sa započetim radikalnim ekonomskim reformama. Gašparovič je, po rečima slovačkog premijera, iskusan političar, koji je u stanju da "shvati veličinu izazova da služi svojoj domovini".

Paten:Konflikt u Iraku bi mogao da postane gori od Vijetnama
TALEMOR, Irska, 17. aprila 2004. (Beta/Rojters) - Konflikt u Iraku mogao bi da postane "znatno ozbiljniji" od rata u Vijetnamu, a deplasirano je svako poistovećivanje te dve stvari, rekao je večeras komesar EU za spoljne poslove Kris Paten (Chris Patten). Tvrdnja da bi situacija "u Iraku mogla da postane slična ratu u Vijetnamu je deplasirana, zato što mislim da je (konflikt u Iraku) mnogo ozbiljniji. Ako stvari krenu naopako u Iraku, posledice ćemo osećati vrlo dugo", rekao je Paten na konferenciji za novinare, posle neformalnog sastanka šefova diplomatija EU u Irskoj. Rast nasilja u Iraku i česte otmice stranaca u toj zemlji doveli su do konstatacija u SAD da se ta kriza može porediti sa američkim ratom u Vijetnamu. Američki senator, demokrata Edvard Kenedi (Edward Kennedy) nazvao je američku okupaciju Iraka "Vijetnamom Džordža Buša", podsećajući građane SAD na mučnu stranicu njihove istorije.

Pauel: Poruka Bin Ladena će ojačati saradnju Evrope i SAD
VAŠINGTON, 16. aprila 2004. (Beta-AFP) - Američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) izrazio je očekivanje da će poziv lidera terorističke mreže Al Kaide Osame bin Ladena na primirje sa evropskim zemljama "ojačati rešenost Evrope" u borbi protiv terorizma i "saradnju Evrope i SAD". Bin Laden je u četvrtak, u poruci čiju je autentičnost potvrdila CIA, ponudio "primirje" Evropljanima, što su ubrzo evropski lideri odbacili. "Nadam se da će ova poruka Bin Ladena poslati poruku širom Evrope o tome kakva je osoba protiv koje se moramo boriti i da će ojačati rešenost Evrope" da nastavi tu borbu, rekao je Pauel u četvrtak uveče u intervjuu italijanskoj televiziji RAI. On je takođe izrazio uverenje da će poruka Bin Ladena ojačati saradnju Evrope i SAD. "Ubeđen sam da (Bin Laden) neće uspeti, zato što postoje lideri kao što je (italijanski) premijer Silvio Berluskoni koji je danas bio jasan kada se izjašnjavao po tom pitanju. Ne možemo pregovarati sa nekim kao što je Bin Laden. Kako da pregovaramo sa jednim teroristom", naglasio je Pauel. Berluskoni je, između ostalog, izjavio u četvrtak da likvidacija jednog od četiri italijanska taoca u Iraku neće oslabiti "vrednosti i angažovanje (Italije) na uspostavljanju mira" u svetu.

Šefovi diplomatija EU danas razmenjuju mišljenja o Kosovu
BRISEL, 16. aprila 2004. (Beta) - Šefovi diplomatija EU danas će u irskom gradu Talemoru "široko razmeniti mišljenja" o posledicama nasilja na Kosovu, "koje je izazvalo ozbiljnu zabrinutosti i pokrenulo niz pitanja o budućem pravcu političkog procesa" u toj Pokrajini. To se navodi u pismu koje je, uoči zasedanja, ministrima evropske petnaestorice i 10 zemalja koje ulaze u članstvo Unije, uputio Brajan Kauven, šef diplomatije Irske, predsedavajuće EU. Ministarski sastanak šefova evropskih diplomatija počinje danas popodne, "radnim ručkom" i na njemu će kao prva tačka dnevnog reda biti "nedavno izbijanje nasilja iz etničkih pobuda" na Kosovu, navodi se Kauvenovom pismu, u koje je imala uvid agencija Beta. "Sada, pošto smo imali priliku da razmislimo o svemu što se dogodilo, smatram da je vreme i da razmenimo mišljenja o tome kako ići dalje", ističe predsedavajući ministarskog saveta Evropske unije. Kauven dodaje da će visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji je nedavno, zajedno s evropskim komesarom Krisom Patenom, posetio Prištinu, biti zamoljen da šefovima diplomatija Evropske unije podnese izveštaj o najnovijem razvoju situacije na Kosovu. "Ja očekujem", zaključuje irski ministar, "široku raspravu o tome, bez usvajanja zaključaka u ovom trenutku". Zvaničnici bliski Solani su Beti preneli da će on ukazati na neophodnost da se prevashodno sprovedu u delo stavovi nedavnog zasedanja šefova država i vlada Evropske unije, da "odgovorni za nasilje iz etničkih pobuda i ljudske žrtve na Kosovu moraju biti izvedeni pred pravdu". Ključne teme zasedanja šefova diplomatija evropske petnaestorice u Talemoru biće i za EU zabrinjavajuća situacija u Iraku i na Bliskom istoku, kao i poslednji pokušaji da se nađe rešenje za ulazak u EU i turskog dela podeljenog Kipra, čiji grčki deo, Republika Kipar, od prvog maja postaje član Unije.

Šider: Ananov plan jedina šansa za ujedinjenje Kipra u EU
STRAZBUR, 16. aprila 2004. (Beta) - Plan generalnog sekretara UN Kofija Anana (Annan) o Kipru jedina je šansa za ujedinjenje ostrva u okviru Evropske unije (EU), izjavio je predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) Peter Šider (Schieder). "Kipar se približava odlučujućem trenutku u svojoj istoriji", navodi u saopštenju predsednika PS SE. Kiprani će se o Ananovom planu izjasniti na dva referenduma 24. aprila. "Ukoliko obe zajednice na Kipru budu glasale za plan, to će značiti kraj podeljenosti ostrva i uvešće ujedinjeni Kipar u EU", rekao je Šider. Međutim, kako je rekao, "ukoliko pobedi 'ne' na referendumu u jednom od dva dela Kipra, ili referendum bude odložen, to bi značilo da će se samo kiparski Grci priključiti EU 1. maja". Prema njegovim rečima, neprihvatanje plana generalnog sekretara UN bi produbilo i učvrstilo podeljenost Kipra i nanalo veliki udarac autoritetu UN. "'Ne' na referendumu bilo bi loš znak za UN u reševanju međunarodnih kriza", smatra Šider. "Oni koji nastoje da spreče sprovođenje plana snosiće veliku političku odgovornost za taj neuspeh i ne bi smelo da im se dozvoli da iz njega izvuku korist", dodao je predsednik PS SE. U Šiderovom saopštenju se, takođe, navodi da "međunarodna zajednica i EU ne smeju da izdaju one Kiprane koji podržavaju plan".

Kauen: EU razmatra kako ojačati mešoviti poredak na Kosovu
TALEMOR/BRISEL, 16. aprila 2004. (Beta) - Irski ministar inostranih poslova Brajan Kauen (Brian Cowen) izjavio je da će šefovi diplomatija Evropske unije danas u irskom gradu Talemoru razmotriti prilike na Kosovu i kako evropska petnaestorica mogu "ojačati istinski višestrani, mešoviti poredak" u pokrajini. Predsedavajući, irski ministar EU Kauen je objasnio da je, "imajući na umu nedavne nemire na Kosovu, nužno ponovo istaći podršku Evropske unije multietničkom Kosovu I politici standardi pre statusa". Funkcioneri Saveta ministara EU i Evropske komisije u Briselu su agenciji Beta preneli da "jačanje politike sprovođenje standarda pre svega znači nužnost da se manjinske zajednice zaštite od progona vinovnika nedavnog nasilja, kao i da se obnovi dijalog Beograd - Priština". "Obnova uništenih srpskih kuća, crkava i manastira, tako što će se to finansirati iz fonda kosovske vlade, mora biti presudan činilac da se obnovi poverenje i, uz mere lokalnih i međunarodnih vlasti, stvore pravi bezbedni uslovi za povratak Srba izbeglih pred nasiljem albanskih ekstremista", naznačili su zvaničnici EU. "Moraju biti uklonjeni ekstremisti koji su nasrnuli i na Kfor, UNMIK i druge predstavnike međunarodne zajednice na Kosovu. A standardi su sad objavljeni i to je 'živa materija' o kojoj se tokom sprovođenja može dogovarati i dopunjavati ih", objasnili su evropski izvori. Rasprava o Kosovu u Talemoru vodi se na ručku, a ministri EU će potom razmotri i za evropsku petnaestoricu "uznemirujuće razvoje zbivanja" u Iraku i na Bliskom istoku. Takođe će biti razmotren izgledi da se postigne nagodba o ulasku u članstvo EU i turskog, pored grčkog dela Kipra, Republike Kipar, za manje od mesec dana. "Naša rasprava o istinskom multilateralizmu prilika je da se prosudi i koliko smo, tokom irskog predsedništva EU, uspeli da odmaknemo u nastojanjima da ostvarimo cilj jačanja podrške EU uspostavljanju stvarnog višestranog, mešovitog poretka" u pokrajini, kazao je Kauen. "Posebno je važno da se ustanovi koliki napredak je ostvaren u saradnji EU i UN u rešavanju kriza, čemu dajemo posebno prvenstvo", rekao je on. Irski ministar je napomenuo da je današnje zasedanje šefova diplomatija EU nezvanično, tako da neće biti zaključaka ili odluka. On je, međutim, podvukao da će to utvrditi osnove za "potonje zadatke pune izazova za EU" i njene ministre inostranih poslova koji se na redovnom zasedanju sastaju krajem meseca. Kauen je u pismu upućenom evropskim kolegama uoči zasedanja istakao da treba "široko razmeniti mišljenja o posledicama nasilja iz etničkih pobuda na Kosovu, što je uzrok ozbiljne zabrinutosti i što je pokrenulo niz pitanja o budućem pravcu političkog procesa na Kosovu". Predsedavajući ministarskog saveta EU ističe da "sada, pošto smo imali priliku da razmislimo o svemu što se dogodilo, smatra da je vreme i da se razmene mišljenja o tome kako ići dalje". Kauen dodaje da će visoki predstavnik EU Havijer Solana, koji je nedavno sa evropskim komesarom Krisom Patenom posetio Prištinu, biti zamoljen da šefovima diplomatija EU podnese izveštaj o najnovijem razvoju situacije. Zvaničnici bliski Solani su Beti preneli da će on ukazati na nužnost da se prevashodno sprovedu u delo stavovi nedavnog zasedanja šefova država i vlada EU da "odgovorni za nasilje iz etničkih pobuda i ljudske žrtve na Kosovu moraju biti izvedeni pred pravdu". Očekuje se da ministri EU podvuku i potrebu "jačanja politike standardi pre statusa", što su istakli i evropski lideri, dajući podršku naporima EU, UNMIK-a i Kfora da se stanje sredi i obezbedi primena Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Lideri evropske petnaestorice, koji su krajem marta zasedali zajedno sa šefovima država i vlada deset novih članica EU, "podvukli su nužnost da politički lideri na Kosovu tesno sarađuju sa UNMIK-om i Kforom kako bi se osigurala fizička bezbednost i puna zaštita prava pripadnika svih zajednica na Kosovu". Funkcioneri u Savetu ministara EU tvrde i da se u sredu u Dablinu, na susretu "trojke" visokih zvaničnika EU i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, ispostavilo da evropska petnaestorica i Rusija imaju "skoro sasvim podudarne stavove o Kosovu".

Ministari EU:zaštita Srba i standardi ključni za Kosovo
TALEMOR/BRISEL, 16. aprila 2004. (Beta) - Zaštita srpske zajednice, decentralizacija i sprovođenje demokratskih i "evropskih standarda" pre bilo kakvog razmatranja statusa Kosova, u središtu su pažnje sastanka šefova diplomatija Evropske unije u irskom gradu Talemoru, rekli su danas izvori zasedanja agenciji Beta. Raspravom o Kosovu je počeo nezvanični susret ministara EU koji razmatraju i "reorganizaciju lokalnog ustrojstva pokrajine i demokratizaciju centara odlučivanja". "Pri tome je na umu uvek ključni stav Evropske unije da nikakvog razmatranja budućeg položaja Kosova ne može biti pre sprovođenja demokratskih standarda", naveli su izvori. "Decentralizacija je jedna od važnih tema ovog pretresanja celokupne situacije na Kosovu, zato što to", preneli su izvori zasedanja, "predstavlja jedan od bitnih načina za ponovno udahnjivanje snage planu za sprovođenje standarda, takođe i za stvaranje drugačijeg ustrojstva organizacije na lokalnoj ravni, što bi u mnogome zadovoljilo zahteve i interese za bolju zaštitu manjinskih zajednica". Beti je rečeno da se u tezama za ministarsko zasedanje EU, koje je podnelo irsko predsedništvo Unije, posebno ukazuje na nužnost zaštite Srba, "zakonskog proganjanja krivaca za nedavne nemire i nasilje, ponovnog stavljanja naglaska na politiku neizostavnog i potpunog sprovođenja standarda i bolje organizacije evropskog prisustva na Kosovu". Predsedavajući, irski ministar inostranih poslova Brajan Kauen (Brian Cowen), izjavio je uoči zasedanja da će šefovi diplomatija Evropske unije razmotriti prilike na Kosovu i kako evropska petnaestorica mogu "ojačati istinski višestrani, mešoviti poredak" u pokrajini. Kauven je objasnio da je, "imajući na umu nedavne nemire na Kosovu, nužno ponovo istaći podršku Evropske unije multietničkom Kosovu i politici standardi pre statusa". Funkcioneri Saveta ministara EU i Evropske komisije, u Briselu, agenciji Beta su preneli da "jačanje politike sprovođenje standarda pre svega znači nužnost da se manjinske zajednice zaštite od progona vinovnika nedavnog nasilja, kao i da se obnovi dijalog Beograd-Priština". "Obnova uništenih srpskih kuća, crkava i manastira, tako što će se to finansirati iz fonda kosovske vlade, mora biti presudan činilac da se obovni poverenje i, uz mere lokalnih i međunarodnih vlasti, stvore pravi bezbedni uslovi za povratak Srba izbeglih pred nasiljem albanskih ekstremista", naznačili su zvaničnici EU. "Moraju biti uklonjeni ekstremisti koji su nasrnuli i na Kfor, UNMIK i druge predstavnike međunarodne zajednice na Kosovu. A standardi su sad objavljeni i to je 'živa materija' o kojoj se tokom sprovođenja može dogovarati i dopunjavati ih", objasnili su evropski izvori. Rasprava o Kosovu u Talemoru vodi se na ručku, a ministri EU će potom razmotri i za evropsku petnaestoricu "uznemirujuće razvoje zbivanja" u Iraku i na Bliskom istoku. Takođe će temeljito biti pretreseni izgledi da se postigne nagodba o ulasku i turskog, pored grčkog dela Kipra, Republike Kipar, u članstvo EU, kroz manje od mesec dana. Zvaničnici bliski visokom predstavniku EU, Havijeru Solani, istakli su da je on na zasedanju ukazao i na nužnost da se prevashodno sprovedu u delo stavovi nedavnog zasedanja šefova država i vlada Evropske unije, uključujući to da "odgovorni za nasilje iz etničkih pobuda i ljudske žrtve na Kosovu moraju biti privedeni pravdi".

EAR i Medija centar predstavili program podrške medijima
BEOGRAD, 16. aprila 2004. (Beta) - Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) preko Medija centra od 1. decembra 2003. godine sprovodi Program podrske profesionalnom razvoju medija u Srbiji vredan dva miliona evra, rekli su danas predstavnici EAR i beogradskog Medija centra. "To je prvi put da je jednoj domaćoj organizaciji omogućeno da sprovodi program evropske pomoći u ovoj oblasti", rekao je direktor Medija centra Nebojša Spajić i dodao da će se pomoć se sprovoditi kroz tri glavne oblasti - medijski fond, kurseve za novinare i medijsku dokumentaciju. Prema njegovim rečima, glavni cilj medija fonda je da doprinese razvoju medijskog sektora u Srbiji, u cilju dostizanja stabilne demokratije i razvoja građanskog društva. Podrška medijima će se najviše fokusirati na projekte koji će kao proizvod imati kvalitetan program. Medija fond ima svoj Upravni odbor koji čini pet članova - predstavnik Medija centra, dva međunarodna i dva domaća eksperta. U okviru projekta edukacije novinara, EAR i Media centar organizovaće seriju kurseva kojima bi se novinari u Srbiji obučili o načinima za praćenje i izveštavanje o pet ključnih tema za sprovođenje reformi i priblizavanje Evropskoj uniji. To su pravni sistem, ekonomija, ekologija, bezbednost i pridruživanje EU. Kurseve će zajednički voiti eksperti za pojedine oblasti i iskusni novinari, koji su se bavili tim temama i radili kao predavači na drugim novinarskim kursevima. Pored njih, kao predavači predviđeni su domaći i strani eksperti. Medija centar i EAR organizovali su zajedno sa Ebart konsaltingom i prvu elektronsku novinsku arhivu dostupnu od 3. januara 2003. godine, koja omogućava kompletnu pretragu vise od 200.000 novinskih tekstova. Aktuelna novinska arhiva se već koristi, kao javni servis, u Narodnoj biblioteci Srbije. Šef centra EAR u Beogradu Adriano Martins rekao je da se njegova agencija odlučila na ovaj način pomoći srpskim novinarima jer "malo novca uloženo u obuku novinara predstavlja investiciju u budućnost" srpskog novinarstva. Program su predstavili i Dejvid Hadson, prvi sekretar Delegacije Evropske komisije u SCG i Velimir Churgus Kazimir, direktor Ebart Medijske dokumentacije.

EU: Srbi moraju ostati na Kosovu, a nasilnici kažnjeni
TELMOR, Irska, 16.aprila 2004. (Beta) - Ministri inostranih poslova Evropske unije su danas u Telmoru, u Irskoj, poručili da podstrekačima nasilja i ekstremnim grupama na Kosovu ne sme biti dozvoljeno da izmene etnički sastav" u pokrajini i "još više smanje prisustvo Srba na Kosovu". Ministri EU su zatražili da se "decentralizacijom" ojača lokalna samouprava i zaštita kosovskih Srba, kao i da se izvrši reorganizacija UNMIK-a, čije ustrojstvo "ne odgovara zahtevima sadašnje situacije". Šefovi evropskih diplomatija su naglasili da se prvenstveno Kfor i policija UNMIK-a moraju pobrinuti za jačanje bezbednosti manjinskog stanovništva. Oni su dodali da se mora obezbediti "konstruktivan dijalog" sa srpskom vladom na osnovi opravdanih zabrinutosti Beograda i obnoviti dijalog Beograd-Priština. Takođe ministri traže da se ohrabre i ojačaju "umereni" albanski vođi, "mnogo žešći stav" mora biti primenjen prema podstrekačima ili počiniocima nasilja i onima koji sprečavaju primenu politike "standardi pre statusa". Pored ostalog je zatraženo da se, kao što je to bio slučaj u Makedoniji, uvede zabrana izdavanja viza za ulazak u Evropsku uniju predstavnicima "neodgovornih sredstava informisanja". "Brzo i vidno moraju, takođe, biti obnovljene razrušene kuće i verski objekti u cilju blagovremenog povratka raseljenog stavnovništva", a "vinovnici nasilja izvedeni pred pravdu", kaže se u "non-pejperu", nezvaničnom dokumentu irskog predsedništva EU koji su razmotrili, podržali i u raspravi dopunili ministri inostranih poslova evropske petnaestorice. Kfor i UNMIK su već uhapsili mnogo lica", dodaje se u "non-pejperu" i naglašava da je "istinski pravni progon odgovornih (za nasilje) od ključnog značaja za obnovu poverenja građana, kao i da se zajamči da se događaji iz polovine marta više neće dogoditi". To je novinarima potvrdio i visoki evropski predstavnik, Havijer Solana, naglasivši da "ono što vrlo jasno najpre moramo učiniti jeste da zaštitimo manjine i da se za to ozbiljno pobrinu i Kfor i UNMIK. U tom pravcu je već postignut dobar napredak...neki počinioci martovskih događaja su već uhapšeni. Neke kuće su obnovljene. Sad moraju biti sprovedeni standardi". Solana je dodao da je "ključna decentralizacija, što znači zaštitu, bezbednost za manjine i mogućnosti da nastave da grade multietničko Kosovo". Evropski ministri su podvukli da su martovski događaji umanjili ubedljivost politike "standardi pre statusa" i podvukli da je nužna nova politička inicijativa da se udahne nova snaga politici "standardi pre statusa". U tom cilju, kažu evropski ministri, kosovski Srbi moraju biti vraćeni u politički proces, a to znači da se uključe u radne grupe za standarde i ponovo u rad ustanova prelaznih vlasti. Šefovi diplomatija naglašavaju da je nužan novi dijalog oko njihove zabrinutosti za bezbednost, prava manjina i "istinske lokalne vlasti", što bi trebalo da uveri kosovske Srbe da se ponovo angažuju u političkom procesu. U "non-pejperu" se podvlači neophodnost "jačanja umerenih kosovskih Albanaca u prelaznim institucijama samouprave", uz osnaženje uloge i ovlašćenja premijera i prenos nadležnosti, uključujući preispitivanje ustavnog okvira Kosova. "Stabilnost Kosova u zamašnoj meri zavisi od stava srpske vlade", ukazali su šefovi diplomatija EU i predočili da "UNMIK i međunarodna zajednica treba da obavežu Beograd na konstruktivan dijalog na temelju opravdanih zabrinutosti (srpske vlade) i da odvrate (srpske vlasti) od koraka koji mogu produbiti krizu na Kosovu". "Neposredan dijalog Prištine i Beograda treba da bude što pre obnovljen i, po mogućstvu, proširen". Evropski ministri smatraju da sadašnje ustrojstvo UNMIK-a ne odgovara tekućim zahtevima i da zato UNMIK mora biti reorganizovan, a prisustvo Evropske unije na Kosovu ojačano.

Iduće sedmice o pregovorima za prijem Hrvatske
BRISEL, 15. aprila 2004. (Beta) - Evropska unija je saopštila da će naredne sedmice objaviti da je Hrvatska spremna da započne pregovore o pridruživanju, po uslovom da u potpunosti sarađuje sa istražiteljima ratnih zločina. Ukoliko Hrvatska nastavi da predaje optužene za ratne zločine međunarodnom tribunalu u Hagu, mogla bi da počne pregovore o priključenju Uniji krajem ove godine. Hrvatska računa da će postati članica EU već 2007. godine, piše danas londonski poslovni dnevnik Fajnenšel tajms (The Financial Times). Saopštenje iz Brisela predstavlja za Hrvatsku veliki diplomatski korak unapred. Hrvatski šef dilomatije Miomir Žužul kaže da članstvo u Uniji predstavlja najviši prioritet hrvatske spoljne politike. Hrvatska je 2001. postala treća bivša jugoslovenska republika, posle Slovenije i Makedonije, koja je sa EU potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, podseća FT. Saopštenje koje se očekuje naredne sedmice stavlja Hrvatsku ispred ostalih bivših jugoslovenskih republika, uključujući Makedoniju, koje žele da se pridruže EU u koju 1. maja, u prvom talasu proširenja, sa tih prostora jedino ulazi Slovenija. Komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen), koji 20. aprila treba da objavi da je Hrvatska ispunila političke i ekonomske kriterijume za članstvo u Uniji, smatra da će to biti od vitalnog značaja za povećanje demokratije na zapadu Balkana, uključujući i susednu Srbiju i Crnu Goru. Hrvatska bi mogla da zajedno sa Rumunijom i Bugarskom bude u sledećoj grupi zemalja koje će se uključiti u Uniju. U suštini se sada dobrim delom sve svodi na to da li te zemlje sarađuju sa tribunalom u Hagu, rekao je jedan zvaničnik EU, navodi FT i dodaje da će mnogo zavisiti od izjave haškog istražitelja Karle del Ponte (Carla del Ponte) koja će narednih sedmica zatražiti da se na Zagreb izvrši maksimalni pritisak. Već ima znakova povećane volje Zagreba da preda optužene za ratne zločine u ratu sa Srbijom tokom devedesetih godina, piše FT i navodi da je prošle sedmice Zagreb isporučio tribunalu u Hagu šest bosanskih Hrvata, optuženih za zločine protiv čovečnosti. Zagreb je u martu pristao da preda dva penzionisana armijska generala, ali tribunal još uvek traži da Hrvatska isporuči generala Antu Gotovinu, čije se hapšenje smatra vitalnim testom saradnje Hrvatske sa Hagom. Iako će Evropska komisija iduće sedmice saopštiti i da se brine zbog nekih aspekata hrvatske administracije, uključujući korupciju i slabe pravosudne standarde, ti problemi mogu biti prevaziđeni, piše FT. Irska je, kao predsedavajući EU, saopštila da je spremna da članstvo Hrvatske stavi na dnevni red samita Unije u junu, pod uslovom da Komisija odobri tu prijavu. Nemačka, koja već dugo podržava Hrvatsku, zatražila je juče "brzo približavanje", ali je naglasila potrebu da Zagreb pokaze "konstruktivnu saradnju" sa haškim istražiteljima. Srbija i Crna Gora se istovremeno suočavaju sa teškim odlaganjima poboljšanja odnosa sa EU, piše FT i navodi da su stalni problemi na Kosovu ugrozili tamošnju stabilnost, a izbor nove vlade u Beogradu, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, takođe je komplikovao odnose Srbije i Unije. Koštunica je prošle sedmice izjavio za FT da njegova zemlje želi da se više ponaša "kao Hrvatska" u saradnji sa haškim tribunalom, ali je ta saradnja u zastoju od kako je nova vlada prošlog meseca preuzela kontrolu, delom zato što u parlamentu zavisi od podrške Socijalističke partije Slobodana Miloševića, kojem se sudi u Hagu, podseća FT. Sa očekivanom odlukom Brisela, hrvatski lideri, koji takođe potiču iz partije na vlasti u vreme rata, HDZ, pokazaće da su prevazišli destruktivni nacionalizam koji još vlada u nekim zemljama tog regiona.

Šefovi diplomatija EU sutra razmenjuju mišljenja o Kosovu
BRISEL, 15. aprila 2004. (Beta) - Šefovi diplomatija EU sutra će u irskom gradu Talemoru "široko razmeniti mišljenja" o posledicama nasilja na Kosovu, "koje je izazvalo ozbiljnu zabrinutosti i pokrenulo niz pitanja o budućem pravcu političkog procesa" u toj pokrajini. To se navodi u pismu koje je, uoči zasedanja, ministrima evropske petnaestorice i 10 zemalja koje ulaze u članstvo Unije, uputio Brajan Kauven, šef diplomatije Irske, predsedavajuće EU. Ministarski sastanak šefova evropskih diplomatija počinje sutra popodne, "radnim ručkom" i na njemu će kao prva tačka dnevnog reda biti "nedavno izbijanje nasilja iz etničkih pobuda" na Kosovu, navodi se Kauvenovom pismu, u koje je imala uvid agencija Beta. "Sada, pošto smo imali priliku da razmislimo o svemu što se dogodilo, smatram da je vreme i da razmenimo mišljenja o tome kako ići dalje", ističe predsedavajući ministarskog saveta Evropske unije Kauven dodaje da će visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji je nedavno, zajedno s evropskim komesarom Krisom Patenom, posetio Prištinu, biti zamoljen da šefovima diplomatija Evropske unije podnese izveštaj o najnovijem razvoju situacije na Kosovu. "Ja očekujem", zaključuje irski ministar, "široku raspravu o tome, bez usvajanja zaključaka u ovom trenutku". Zvaničnici bliski Solani su Beti preneli da će on ukazati na neophodnost da se prevashodno sprovedu u delo stavovi nedavnog zasedanja šefova država i vlada Evropske unije, da "odgovorni za nasilje iz etničkih pobuda i ljudske žrtve na Kosovu moraju biti izvedeni pred pravdu". Očekuje se da ministri EU na sutrašnjoj raspravi naglase potrebu "jačanja politike standardi pre statusa", što su istakli i evropski lideri, dajući podršku naporima EU, UNMIK-a i Kfora da se stanje sredi i obezbedi primena rezolucije UN 1244. "Jačanje politike sprovođenja standarda pre svega znači nužnost da se manjinske zajednice zaštite od progona vinovnika nedavnog nasilja, kao i da se obnovi dijalog Beograd-Priština", preneli su funkcioneri Saveta ministara EU. Lideri evropske petnaestorice, koji su krajem marta zasedali zajedno sa šefovima država i vlada 10 novih članica EU, naglasili su i da je je neophodno da da politički lideri na Kosovu tesno sarađuju sa UNMIK-om i Kforom, kako bi se osigurala fizička bezbednost i puna zaštita prava pripadnika svih zajednica na Kosovu. "Evropski savet", lideri EU, "potvrđuju privrženost Evropske unije stabilnoj budućnosti i bezbednom, demokratskom, naprednom multietničkom Kosovu, uz njegovo mesto u Evropi", dodao je isti izvor. Ključne teme zasedanja šefova diplomatija evropske petnaestorice u Talemoru biće i za EU zabrinjavajuća situacija u Iraku i na Bliskom istoku, kao i poslednji pokušaji da se nađe rešenje za ulazak u EU i turskog dela podeljenog Kipra, čiji grčki deo, Republika Kipar, od prvog maja postaje član Unije.

Janez Potočnik za nastavak širenja EU
LJUBLJANA, 14. aprila 2004. (Beta) - Kandidat za prvog evropskog komesara iz Slovenije Janez Potočnik zauzeo se danas pred Evropskim parlamentom za nastavak širenja Evropske unije (EU) i nakon prijema novih deset članica. "EU ima pred sobom i drugima istorijsku obavezu da nastavi sa širenjem", izjavio je Potočnik tokom predstavljanja u Evropskom parlamentu, a prenose slovenački mediji. Prema oceni Potočnika, u nastavku širenja 2007. godine prve na redu bi trebalo da budu Bugarska, Rumunija i Turska, a jasnu perspektivu svoje budućnosti moraju imati i države zapadnog Balkana, kojima treba, kako je rekao, pružiti "nesebičnu pomoć". Janez Potočnik će od 1. maja i u narednih šest meseci zajedno sa komesarom za proširenje EU Nemcem Ginterom Ferhojgenom raditi u oblasti širenja EU.

Evropska komisija u utorak o kandidaturi Hrvatske
BRISEL, 14. april 2004. (Beta-AFP) - Evropska komisija trebalo bi da narednog utorka saopšti stav o kandidaturi Hrvatske za članstvo u Evropskoj uniji, izjavila je danas portparol evropskog komesara za spoljne poslove Ema Advin. To pitanje je na dnevnom redu sastanka Evropske komisije, 20. aprila u Strazburu, rekla je Advinova, koja je portoarl Krisa Patena. Ona je odbila da išta kaže o tome kakav će biti stav Evropske komisije. Saradnja Zagreba sa Haškim tribunalom predstavlja jedan od najvećih problema za uključenje Hrvatske u EU. Haški tribunal zahteva da Zagreb izruči generala Antu Gotovinu, koji je u bekstvu od objavljivanja optužnice u julu 2001. Gotovina je optužen za ratne zločine nad Srbima u vojnopolicijskoj akciji "Oluja", 1995. godine.

Česi se plaše da će od EU biti više štete nego koristi
PRAG, 13. aprila 2004. (Beta) - Dve nedelje pred ulazak u Evropsku uniju većina Čeha smatra da će im proširena Evropa doneti više štete nego koristi, pokazalo je najnovije istraživanje češkog dnevnika "Mlada fronta Dnes". Članstvo Češke u EU izaziva strah kod 51 odsto anketiranih, dok dve trećine tvrdi da će ulazak zemlje u EU doneti više štete nego koristi. Najveći razlog za oprez i strah su očekivana poskupljenja i to za dve trećine Čeha koje je navela agencija Medijan. Prema podacima agencije Medijan, 20 odsto Čeha se plaši da će zemlja izgubiti suverenitet, a 13 odsto smatra da će se ulaskom u EU u Češkoj još više povećati nezaposlenost. Najveće prednosti koje Česi očekuju od ulaska u EU su bolje mogućnosti za putovanja, šanse za zaposlenje i za studiranje na zapadu Evrope. Samo tri odsto Čeha znalo je kada će biti održani izbori za 24 češka poslanika u Evropskom parlamentu.

Lotar Mateus traži od Partizana 600.000 dolara
BERLIN/BEOGRAD, 13. aprila 2004. (Beta) - Selektor mađarske fudbalske reprezentacije, bivši nemački internacionalac Lotar Mateus traži 600.000 dolara (oko 470.000 evra) od beogradskog fudbalskog kluba Partizan, čiji je trener bio godinu dana, piše nemačka štampa. Generalni sekretar FK Partizan Žarko Zečević agenciji Beta nije mogao da potvrdi tu informaciju, s obzirom da zvaničan zahtev nije stigao u taj klub. U intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika "Šport-Bild" (Sport-Bild) koji prenosi AFP, Mateus je naveo da je, zbog finansijskih problema koje je svojevremeno imao Partizan, prihvatio dva ugovora, od kojih je jedan predviđao fiksnu platu, a drugi učešće u naknadama za transfere preko Mateusove agencije "Sporthaus" (Sporthouse). Mateus sada traži 15 odsto od naknade za transfer internacionalca Igora Duljaja koji je prešao u tim ukrajinskog prvoligaša Šahtjor Donjecka za iznos koji bi trebalo da dostigne ukupno četiri miliona dolara. Mateus (43) je rekao da se obratio Međunarodnoj fudbalskoj federaciji (FIFA) kako bi resio to pitanje.

G.Đurović: Nefunkcionalnost SCG koči integraciju u EU
PODGORICA, 13. aprila 2004. (Beta) - Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Djurović ocenila je danas da državna zajednica Srbija i Crna Gora nije funkcionalna i da koči proces evropske integracije. Povodom izjave sekretara Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Radmile Milivojević da još ne postoji politička volja da Srbija i Crna Gora postane funkcionalna zajednica, ona je ocenila da je "problem nedovoljan kapacitet SCG koji koči integracije". "Mislim da će se saglasiti predstavnici obe vlade da stvarni život u poslednje dve godine nije definisao institucionalni aranžman državne zajednice kao optimalan model za približavanje evropskom ekonomskom prostoru. To je prostor za budući dijalog, prvenstveno Crne Gore I Srbije", navela je Djurovićeva u pisanoj izjavi. Ona je ocenila kao nerealnu ideju o promeni Ustavne povelje zbog primene različitih zakona u SCG, ocenjujući da bi to značilo "vraćanje na početak priče i da bi poništilo sve dogovoreno i potpisano". Drugo rešenje koje je predložila Milivojevićeva - da EU "prepozna" državnu zajednicu kao specifičnu i tome prilagodi čitav proces stabilizacije i asocijacije, Gordana Djurović ocenila je "veoma interesantnim sa aspekta interesa država članica". "Raduje nas da taj predlog dolazi od predstavnika Vlade Srbije, jer će u tom smislu uvek imati korektnog i dobronamernog partnera na crnogorskoj strani, za razvoj međusobnog dijaloga i dijaloga sa predstavnicima EU", dodala je Djurovićeva. Milivojevića je juče agenciji Beta rekla da nije na Srbiji da "vuče" Crnu Goru da zajedno idu u EU i da zato treba što pre da se postigne dogovor o kompromisnom rešenju. Ona je navela da postoje dva rešenja - da se stvori politički konsenzus da se u državnoj zajednici ne mogu primenjivati različiti zakoni i u tom slučaju ocenila neminovnim promenu Ustavne poveljem, a kao drugu mogućnost navela je da bi EU mogla da uvaži specifičnosti SCG i tome prilagodi proces asocijacije i stabilizacije.

Milivojević: Još ne postoji politička volja
BEOGRAD, 12. aprila 2004. (Beta) - Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruzivanje Evropskoj uniji (EU) Radmila Milivojević ocenila je da još ne postoji politička volja da Srbija i Crna Gora (SCG) postanu fukcionalna zajednica i tako ubrzaju postupak priblizavanja EU. "Odnosi u državnoj zajednici su od suštinskog značaja u procesu pridruzivanja EU. Guranje tog problema pod tepih podiže količinu negativnih emocija, ne samo prema EU i procesu pridruzivanja, već i prema tranziciji", rekla je za Betu Milivojevićeva. Ona je naglasila da nije na Srbiji da "vuče" Crnu Goru da zajedno idu u EU i zato što pre mora da se postigne dogovor o kompromisnom rešenju. "Trenutno Srbija i Crna Gora u okviru državne zajednice funkcionišu kao dve zasebne carinske teritorije, što je neprihvatljivo za EU i nastavak dijaloga o pridruživanju", upozorila je Milivojevićeva. Za tu situaciju, prema njenoj proceni, postoje dva rešenja - ili će se stvoriti politicki konsenzus da se u državnoj zajednici ne mogu primenjivati različiti zakoni i u tom slučaju treba da se menja Ustavna povelja, ili će EU prepoznati ovu državnu zajednicu kao specifičnu i tome prilagoditi čitav proces stabilizacije i pridruživanja. "Ti nedefinisani odnosi moraće da se preciziraju do juna, kad treba da se usvoji dokument o evropskom partnerstvu. To je nova forma odnosa između EU i zemalja koje su u postupku pridruživanja", ističe Milivojevićeva. Komentarišući Akcioni plan harmonizacije odnosa između Srbije i Crne Gore i usklađivanje carina za 56 poljoprivrednih proizvoda, ona je rekla da razlozi zbog cega od avgusta prošle godine nije napravljen nikakav pomak nemaju nikakve veze za ekonomijom. "Da se radi o ekonomskoj opravdanosti zadržavanja postojećih carina razgovaralo bi se o cenama i spoljnotrgovinskom bilansu i videlo bi se da je u interesu privreda obe državne članice da se postigne kompromis", kazala je ona. Milivojevićeva je dodala da ukoliko se to izbegava za dve godine se odlaže proces pridruzivanja EU. Prioritet Srbije u postupku približavanja EU je, kako je dodala, da se do kraja ove godine usvaji 50 zakona iz različitih oblasti kojima se uvode standardi EU i podstiče snaženje institucija koje će sprovoditi te propise.

Austrija razmatra mogućnost učešća u mobilnim trupama EU
BEČ, 7. aprila 2004. (Beta) - Ministar odbrane Austrije Ginter Plater želi da proveri da li je učešće njegove zemlje u "mobilnim borbenim trupama EU", vojno-politički moguće, kao i u skladu sa važećim Ustavom. Prema predlogu visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane, "mobilne trupe", namenjenje za rešavanje kriza pod mandatom UN, trebalo bi da budu formirane do 2007.godine. Koncept mobilnih trupa razvile su Nemačka, Francuska i Velika Britanija i on predviđa formiranje sedam do devet borbenih jedinica, sa po 1.500 vojnika, koje bi u roku od 15 dana mogle da budu mobilisane za učešće u mirovnim misijama u trajanju od 30 do 120 dana. Iako će ove trupe biti pod mandatom UN, Plater je najavio, u izjavi medijima, da se učešće Austrije mora proveriti. Austrija bi, kako je dodao, zbog svojih vojnih kapaciteta u ovim mobilnim trupama mogla učestvovati samo u pojedinim, manjim, delovima. Tako Plater smatra da je zamisliva saradnja sa češkim i francuskim specijalnim jedinicama, sa jedinicama za biološki rat. Prema mišljenju Platera, odluka EU o preuzimanju misije u Bosni i Hercegovini (BiH) predstavlja "važan korak ka razvoju evropske bezbednosne i odbrambene politike". On je ukazao da će Austrija u BiH uputiti do 150 vojnika, koji će zajedno sa vojnicima iz Slovenije i Italije formirati jednu jedinicu. Na sednici ministara odbrane EU Plater je predstavio sporazum u vezi s tim, koje su potpisale Austrija i Slovenija.

Češke stranke hrle na evropske izbore
PRAG, 7. aprila 2004. (Beta) - Česi će na izborima za Evropski parlament sredinom juna imati veći izbor nego na parlamentarnim, jer se za 24 poslaničkih mesta u tom parlamentu bori čak 31 stranka i politički pokret. Svoje liste kandidata su u utorak, kada je istekao krajnji rok, predale sve parlamentarne stranke, male vanparlamentarne ali i nekoliko političkih grupacija registrovanih namenski samo za evroizbore. Definitivni poredak kandidata na listi stranke moraju da utvrde do 12. aprila, ali već sada je sigurno da će se na njima pojaviti kao nosioci liste i bizarne ličnosti, poput nemačke porno zvezde češkog porekla Doli Baster (Dolly Buster). U poslednjem momentu stranku za evroizbore je registrovao i "privatizacioni praški gusar" Viktor Koženi, koji je prevario u kuponskoj privatizaciji sitne akcionare za milijarde kruna, a zatim pobegao iz zemlje, uzeo irsko državljanstvo i krije se na Bahamskim ostrvima, gde mu ne preti izručenje za suđenje u domovini. Na čelu liste nezavisnih je Vladimir Železni, bivši generalni direktor komercijalne televizije "Nova", zbog čijih sporova sa američkim investitorom je Češka platila u međunarodnoj arbitraži preko 380 miliona dolara, jer država nije zaštitila američku investiciju. "Nezavisna erotska inicijativa" je posle manjih nesporazuma vratila na čelo liste Kateržinu Bohničkovu (Katerina Boćnickova) poznatu ljubiteljima pornofilmova kao Doli Baster. Njeno glavno programsko opredljenje je da svojim prednostima, osvedočenim na filmu, privuče pažnju Brisela na malenu Češku. Analitičari očekuju da će interesovanje birača, bez obzira na to što su stranke porhlile da se prijave na izbore, ipak biti minimalno. Do sada je najmanje birača izlazilo na izbore za gornji dom parlamenta - Senat, za koji obično glasa čak manje od trećine biračkog tela.

Đurović: Usporen proces pridruživanja SCG EU
PODGORICA, 7. aprila 2004. (Beta) - Crnogorski ministar za evropske integracije Gordana Đurović ocenila je danas da će se sporo odvijati pregovori o pristupanju državne zajednice Srbija i Crna Gora Evropskoj uniji. Đurovićeva je na brifingu u Vladi Crne Gore kazala da pre donošenja konačne odluke o pristupanju EU treba da se usaglase stavovi država članica, što usporava proces, smanjuje njegovu efikasnost i povećava nezivesnost. Ona je kazala da je zvaničan odgovor Vlade Crne Gore na izveštaj o procesu stabilizacije i asocijacije, koji je prošle nedelje predstavio šef Evropske komisije Džefri Baret, dostavljen EU preko državne zajednice. "To je jedina adresa koju trenutno Brisel priznaje, bez obriza što prema Ustavnoj povelji Crna Gora ima pravo da direktne kontakte sa Briselom", ukazala je Đurovićeva. Crna Gora će, kako je dodala, insistirati da se u taj izveštaj unese alternativni predlog da Crna Gora samostalno potpiše sporazum o stabilizaciji i asocijalciji, navodeći da je zvanični Beograd dužan da taj stav prenese Briselu. "Kada nema dogovora onda se u izveštaj stavljaju i jedan i drugi predlog. Niko nam ne može uskratiti pravo da naš stav bude predstavljen Briselu", dodala je Đurovićeva. Govoreći o usaglašavanju carina za 56 starateških poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i Crne Gore, na čemu insistira EU, ona je ocenila da bi povećavanje carina za Crnu Goru bilo vrlo rizično. "Ako je aritmetička sredina nešto što ne odgovara ni Srbiji ni Crnoj Gori onda se postavlja pitanje koji još argument može da se iskoristi da se definišu jedinstvene carinske stope", kazala je Đurovićava. Ona je upozorila da se u poslednje vreme donose republički zakoni koji nisu usklađeni i navela primer Predloga zakona o spoljnjoj trgovini, koji je naišao na protivljenje EU. "Kada život pokaže da se carinske tarife razlikuju i kroz različite mere zaštite onda nema tog međunarodnog standarad na osnovu kojeg Evropska komisija može da natera Srbiju i Crnu Goru da usklađuju te mere zaštite ako su one nastale kao rezulata višemesečnog istraživanja šta je dobro za Srbiju, a šta za Crnu Goru", naglasila je Đurovićeva. Pritisak iz Brisela da se usklade carinske stope rezulat je, kako je rekla "sukoba bezbednosnih i ekonomskih aspekata".

Pariz protiv ulaska Turske u EU
PARIZ, 7. aprila 2004. (Beta-AP) - Ministar inostranih poslova Francuske Mišel Barnije (Mićel Barnier) izjavio je danas da će se Pariz usprotiviti ulasku Turske u Evropsku uniju "u postojećim okolnostima". Barnije, koji je prošle sedmice imenovan za šefa diplomatije, kazao je u francuskom parlamentu da se Ankara ne pridržava uslova neophodnih za članstvo u Uniji. "Turska ne poštuje uslove, čak i ako se sprema da to učini", ocenio je Barnije, odgovarajući na pitanje poslanika. EU će 1. maja u svoje članstvo primiti još 10 država. Lideri EU su najavili da će u decembru saopštiti da li postoji mogućnost da se i Turska pridruži Uniji.

Holkeri se u Briselu sastao sa Solanom i Savetom NATO
BRISEL, 7. aprila 2003. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana rekao je večeras šefu UNMIK-a Hariju Holkeriju da želi da što pre ponovo poseti Kosovo i lično se uveri u napredak obnove nakon nasilja 17. i 18. marta. Šef UNMIK-a je u Briselu prethodno izjavio, na sastanku sa članovima Saveta NATO, da je talas etnički motivisanog nasilja bio "nepredvidiv" i da predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu nisu mogli očekivati da će se nemiri tih razmera dogoditi. Solana i Holkeri su večeras razgovarali o situaciji na Kosovu i najviše o obnovi verskih objekata, spomenika kulture, kuća i drugih dobara razorenih i spaljenih tokom martovskih nereda. Holkeri se danas u Briselu sastao i sa članovima Saveta NATO-a i komandantom južnog krila NATO admiralom Gregorijem Džonsonom. Holkeri i Džonson su članove Saveta detaljno obavestili o martovskim nemirima na Kosovu i merama koje UNMIK i Kfor preduzimaju kako bi stabilizovali situaciju u pokrajini. Nakon tog sastanka saopšteno je da međunarodna zajednica neće menjati politiku prema Kosovu, odnosno da će nastaviti da insistirana ispunjenju normi sadržanih u dokumentu "Standardi za Kosovo".

Mečijar kao mogući predsednik uznemirio Brisel
PRAG/BRATISLAVA, 6. aprila 2004. (Beta) - Evropska unija uzdržano je reagovala na realnu mogućnost da Slovaci 17. aprila za predsednika izaberu nekadašnjeg premijera Vladimira Mečijara, zbog koga je zemlja na par godina ispala iz integracionih procesa. U nezvaničnim reagovanjima se, medjutim, pominje i mogućnost da Slovačka privremeno izgubi punopravno članstvo u EU, ukoliko Mečijar na čelu države ne bi poštovao demokratska pravila, kao u vreme kada je bio premijer, a vlada i parlament ne bi uspeli u tome da ga spreče. "Ukoliko bi se Mečijar mešao u posao vlade i pokazao znake nedemokratskog ponašanja, Unija bi mogla da ode toliko daleko da Slovačkoj privremeno obustavi članstvo", rekao je slovačkom dnevniku "Pravda" austrijski poslanik u Evropskom parlamentu Johanes Svoboda (Johannes Swoboda). Tu mogućnost privremenog gubitka članstva za svaku zemlju članicu koja bi prekršila grubo pravila unije predvidja novi ustav EU. "Istina je da je politika gospodina Mečijara u vreme kada je bio premijer usporila Slovačku na putu kao EU. Ne mora, medjutim, da znači da principi kakvima se koristio u prošlosti moraju neizbežno da se prenesu u budućnost", reagovao je portparol Evropske komisije Dijego de Oheda (Diego de Ojeda). U prvom krugu predsedničkih izbora prošle subote u Slovačkoj, najviše glasova su neočekivano osvojili kandidati opozicije, bivši premijer Vladimir Mečijar i njegova dugogodišnja desna ruka, a od 2002. politički protivnik, Ivan Gašparovič koji je bio predsednik parlamenta od 1994. do 1998. godine.

Transevropski forum u Novom Sadu povodom proširenja EU
NOVI SAD, 6. aprila 2004. (Beta) - Nekoliko nevladinih organizacija i Kulturni centar Novog Sada organizovaće od 29. aprila do 1. maja Transevropski forum kojim će obeležiti proširenje Evropske unije na još deset zemalja, najavili su danas organizatori. Direktor Centra za nove medije Kuda.org Zoran Pantelić rekao je na konferenciji za novinare da će tokom akcije, koju organizuju i Gradjanski pakt za jugoistočnu Evropu, udruženje "Egzit" (Exit) i Institut za nestabilne medije V2 iz Roterdama, biti održane tribine, debate, ulični performansi i filmske projekcije. "Suština ovog foruma je da se raznih aspekata sagleda problem identiteta, jer SCG kao država po tom pitanju ima veliku frustraciju", rekao je Pantelić. Prema njegovim rečima, na skupu bi trebalo da budu definisana "najvažnija pitanja koja prozilaze iz novonastale geopolitičke situacije, od toga koja iskustva novih članica treba primeniti za integraciju u EU i u kojoj meri standardi EU menjaju lokalne identitete u politici, medijima i kulturi". Portparol Gradjanskog pakta za jugoistočnu Evropu Rajko Božić ukazao je da granica EU posle 1. maja biti "svega sto kilometara dalje od Novog Sada" i ocenio da "nikada nije bila ni bliža, ni dalja". Za vreme Transevropskog foruma biće premijerno izvedena i opera "Kralj šume" reditelja Andraša Urbana, za koju je libreto napisao novosadski umetnik Slobodan Tišma. Urban je rekao da ta pseudo-opera predstavlja "dijalog gradskog čoveka sa samim sobom" i najavio da će u njoj učestvovati šest glumaca iz Budimpešte, Subotice i Pariza.

Solana: EU mora da obezbedi pojačane rezervne snage za Bosnu
BRISEL, 6.aprila 2004.(Beta) - Nedavno etničko nasilje na Kosovu pokazuje da Evropska unija mora obezbediti dovoljno moćne snage i pojačanje u rezervi, za preuzimanje vojne misije od Sfora u Bosni, krajem godine, rekao je danas u Briselu visoki predstavnik EU Havijer Solana. Na završetku zasedanja ministara odbrane evropske petnaestorice, visoki evropski zvaničnik, zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku EU saopštio je da očekuje da će okvirni plan za upućivanje oko sedam hiljada evropskih vojnika u Bosnu biti dovršen do kraja aprila. Ministri odbrane evropske petnaestorice su juče usvojili i plan Velike Britanije, Francuske i Nemačke da se formira devet "borbenih grupa", sa po 1.500 vojnika iz elitnih jedinica, koje bi brzo mogle biti upućene na krizna područja i izvan granica EU, pod uslovom da se za to dobije mandat UN. U tom cilju će u drugoj polovini godine biti formirana i jedna "ćelija EU za operativne planove", koja će, medjutim, biti smeštena u vrhovnoj komandi NATO snaga u Evropi, i s njom biti u najtešnjoj vezi i saradnji. Time je načinjen kompromis izmedju zahteva Francuske i Nemačke, da se formira posebna struktura EU za vojno planiranje, i strahovanja Vašingtona da bi to bio korak ka odvajanju evropske odbrane od NATO. Šefovi diplomatija EU treba krajem aprila da potvrde taj "opšti koncept" evropske misije u Bosni, koji će sadržati "glavne vojne odrednice", kao i ustrojstvo i zadatke policijskih snaga EU (koje su već u BiH), "u pružanju pomoći BiH u borbi protiv organizovanog kriminala". Solana je naglasio da se planovi za preuzimanje vojne misije u BiH odvijaju u tesnoj saradnji sa NATO i vlastima u Sarajevu i da bi strateški koncept operacija morao biti gotov do susreta lidera NATO u junu u Istanbulu. Tada će lideri NATO zatražiti da EU preuzme misiju Sfora. Solana je, medjutim, istakao da je u tom cilju "važno da bude jasno koje će zadatke u Bosni imati EU, a koje NATO, kao i da to bude potpuno usaglašeno". Evropska petnaestorica će u Bosni preuzeti sve vojne i policijske zadatke osiguranja bezbednosti u zemlji, a NATO će zadržati jedan štab koji će nastaviti napore za suzbijanje opasnosti od terorizma, pomagati u borbi protiv organizovanog kriminala i savetovati i obučavati oružane snage BiH. Taj štab od oko 200 oficira i stručnjaka NATO će delovati zasebno i na njegovom čelu bi trebalo da bude jedan američki general. Solana je stavio do znanja da je saradnja s NATO, koja se odvija u sklopu sporazuma "Berlin plus" izmedju EU i Atlantskog saveza, važna i da bi bile "osigurane i blagovremeno raspoložive dovoljne rezerve" u trupama. Solanini saradnici su objasnili da je to veoma važno upravo zbog nedavnog talasa "etničkog nasilja na Kosovu", kada se pokazalo da je dragoceno imati moćna i brzo raspoloživa pojačanja u trupama za takve vanredne i opasne situacije.

Godišnji izveštaj o radu EAR na Kosovu
SOLUN, 2. aprila 2004. (Beta) - Evropska agencija za obnovu u godišnjem izveštaju o svojim aktivnostima na Kosovu navodi da ta agencija pomaže kabinetu kosovskog premijera obučavajući deset mladih stručnjaka koji će zatim raditi u vladi. Mladi stručnjaci sa Kosova prolaze obuku iz oblasti prava, evropskih poslova i drugih stručnih oblasti pošto Evropska unija namerava da "razvije sposobnost kabineta premijera, koji je važan centar kosovskih privremenih institucija samouprave". Cilj projekta je da "poboljša mogućnosti Vlade da razrađuje i predlaže zakone koji su u skladu sa postojećim propisima jedinstvenog tržišta EU", stoji u izveštaju objavljenom na internet sajtu Evropske agencije za obnovu (EAR) Nakon obuke, stručnjaci će biti poslati na postdiplomske studije u nekoj zemlji EU. Evropska agencija za rekonstrukciju je takođe organizovala obuku za administrativno osoblje Skupštine Kosova, a pomaže i Predsedništvu skupštine, samim poslanicima i njihovim posebnim odborima da pripremaju zakone za raspravu i obaveštavaju javnost o svom radu. EAR vodi i posebne programe u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i razvoja sela, zatim Ministarstvu javnih službi, Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, kao i ministarstvima za životnu sredinu i prostorno planiranje, finansija i ekonomije, zdravlja i saobraćaja. Cilj tih programa je podrška transferu ovlašćenja sa UNMIK-a na privremene institucije samouprave i oni uglavnom obuhvataju savetovanje o novim zakonima, obuku zaposlenih i nabavku opreme. Evropska agencija za obnovu osnovana je u februaru 2000. godine sa sedištem u Solunu, a njeni operativni centri nalaze se u Prištini, Beogradu, Podgorici i Skoplju. To je nezavisna agencija Evropske unije, odgovorna Savetu ministara i Evropskom parlamentu, a njen rad vodi Upravni odbor koji čine predstavnici 15 zemalja članica EU i Evropske komisije.

Evropski parlament:Imenovati izaslanika EU za Balkan
STRAZBUR/BEOGRAD, 2. aprila 2004. (Beta) - U rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament u Strazburu, poslanici su od Saveta ministara EU zatražili da hitno imenuje specijalnog predstavnika Unije za region zapadnog Balkana. Evropski parlament je u rezoluciji pozvao Irsku kao predsedavajućeg Unije, zatim Savet ministara i Evropsku komisiju da "pozdrave odluku visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku (Havijera Solane) da pošalje ličnog izaslanika u Prištinu, ali poziva Savet da hitno imenuje Specijalnog predstavnika EU za region". U rezoluciji usvojenoj u četvrtak, parlamentarci su pozvlali Savet ministara EU da "detaljno razmotri konačni status Kosova", odnosno da sa političarima, intelektualcima i nevladinim organizacijama iz regiona pokuša da definiše vremenski okvir i finalizuje konkretne opcije statusa. Takođe je upućen poziv predsedništvu, Savetu ministara i Evropskoj komisiji da podrže UNMIK u uspostavljanju institucionalnih okvira za Kosovo i adekvatne zaštite manjina, kao i stvaranje čvrstog pravosudnog sistema, koji se trenutno oslanja na međunarodne sudije i tužioce, što bi po oceni poslanika EP trebalo da bude "kratkoročno". Rukovodeće institucije EU, po oceni parlamenta, takođe treba da nastave da "vrše pritisak na sve strane, uspostavljanjem jasnih parametara za sankcije i nagrade".

Parlamentarci traže i da EU hitno izradi studiju
društveno-ekonomskih uslova na Kosovu i programa privatizacije koji se, kako je istaknuto, "ne odvija onako kako je prvobitno zamišljen". Martovsko nasilje je, kako se upozorava, "korak unazad" u evropskoj integraciji regiona, pa stoga Savet ministara i vlade zemalja članica EU treba da preduzmu mere da se ne bi destabilizovale i susedne države. Program stabilizacije i pridruživanja Kosova Evropskoj uniji, prema tekstu rezolucije, treba da bude nastavljen, ali ga treba jasno usloviti saradnjom kosovskih privremenih institucija samouprave sa UNMIK-om i njihovim radom na ispunjenju standarda. Evropski parlament u Strazburu usvojio je u četvrtak rezoluciju kojom osuđuju prošlomesečno nasilje i priznaju da je ono uglavnom bilo "upereno protiv srpske nacionalne manjine" na Kosovu. Poslanici su izrazili žaljenje zbog "sporosti i oklevanja predstavnika kosovskih Albanaca da osude" talas nasilja i ocenili da je time ugrožen proces "standardi pre statusa", koji je inicirao UNMIK. Evropski parlament je, takođe, pozvao "srpsku zajednicu na Kosovu da se uzdrži od novih nasilnih akcija, da prestane da traži pomoc od Srbije i Crne Gore i da se u potpunosti pridržava UNMIK-ovih smernica o bezbednosti i lokalnoj administraciji". Parlamentarci EU su vlasti u Beogradu pozvali da "raspuste sve paralelne strukture koje podržavaju na Kosovu, što će biti i jasan signal kosovskim Srbima da treba da u potpunosti budu predani obnovi Kosova".

Gordana Đurović: Proces priključenja SCG EU jako dalek
PODGORICA, 1. aprila 2004. (Beta) - Ministar za evropske integracije Gordana Đurović izjavila je danas da izveštaj o stabilizaciji i asocijaciji pokazuje da je proces priključenja SCG Evropskoj uniji jako dalek. Nakon što je šef Evropske komisije u SCG Dzefri Baret u Podgorici predstavio izveštaj, Đurovićeva je najavila da će Vlada Crne Gore nakon analize dostaviti zvanične sugestije na taj dokument. Upitana da li očekuje da će Evropska komisija prihvatiti sugestije Crne Gore, kazala je da je njen "posao da prihvate". Ona je dodala da se državna zajednica pokazala kao nedovoljno efikasna i da sadrži neku "sistemsku grešku" kao i da u poslednje dve godine nije bilo progresa na putu priključenja u EU. Đurovićeva je rekla da je Crna Gora bila i ostala kooperativna za saradnju sa EU ali da zbog neefikasnosti državne zajednice trpi ekomonija. Govoreći o nacrtu dokumenta o evropskom partnerstvu ona je kazala da taj dokument nije u skladu sa Beogradskim sporazumom i da tretira samo mogućnost ostanka državne zajednice ocenjujući da Evropska komisija treba da ravnopravno tretira i mogućnost da se preispita državni status. Ministarka je ocenila i da je u narednom periodu potrebno insistirati na ravnopravnom tretmanu obe varijante i dodala da se na taj način Crna Gora ne može narušiti poziciju kvalitetnog partnera. Prema najavama izveštaj o stabilzaciji i socijalicijii EU bi trebalo da usvoji za dva do tri meseca nakon što se o njemu izjasne sve zemlje članice EU.

Baret: O stabilizaciji i asocijaciji pregovori sa SCG
PODGORICA, 1. aprila 2004. (Beta) - Šef Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Džefri Baret predstavio je danas u Podgorici godišnji izveštaja o stabilizaciji i asocijaciji zemalja zapadnog Balkana. Crnogorski zvaničnici koji su prisustvovali predstavljanju izveštaja nisu komentarisali njegov sadržaj, jer, kako je saopšteno, "treba sačekati da Savet za evropske integracije počne da radi, nakon čega će zauzeti zvaničan stav". Odgovarajući na novinarsko pitanje da li postoji mogućnost da Srbija i Crna Gora posebno potpišu Sporazume o asocijaciji i stabilzaciji Baret je kazao da Evropska komisija pregovara sa državnom zajednicom. Predstavljanju izveštaja su prisustvovali predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokpaić, potpredsednici Vlade Branimir Gvozdenović i Miroslav Ivanišević, ministri u Vladi Crne Gore, članovi Saveta za evropske integracije i predstavnici diplomatskog kora. Baret je u Podgorici ponovio da u sprovođenje Ustavne povelje ne ide predviđenom dinamikom kao i da neslaganja oko tumačenja ustavne rekonstrukcije ukazuju na nedostatak saglasnosti oko budućnosti državne zajednice što utiče na slabljenje državnih institucija. On je kazao i da je evidentan napredak u reformi vojske, nastavak reformi u oblasti prava manjina ali da je sporija od očekivane reforme policije i pravosuđa. Baret je naveo i da Srbija i Crna Gora još uvek u celini ne ispunjavaju preuzete obaveze koje se odnose na saradnju sa haškim sudom. On je dodao i da je ekonomska stabilnost očuvana ali da je brzina strukturnih reformi značajno usporena i to uglavnom zbog političkih sukoba koje su uticale na funkcionisanje institucija. Baret je ponovio i da je jedinstveno ekonomsko tržište između Srbije i Crne Gore uslov za priključenje SiCG EU-i navodeći da treba uskladiti carine i prelevname kao i da EU želi da tačno zna kada će se to desiti. Komentarišući odluku SAD da se zbog nesaradnje sa Haškim sudom Srbiji uskrati finansijska pomoć Baret je kazao da je razumeo da ta takva odluka još nije zvanično donešena. On je naveo da EU ima isti stav kao i SAD po tom pitanju ali da jedino što EU može da uradi je odlaganje procesa priključenja EU.

Ferhojgen: Pregovori o ujedinjenju Kipra nisu propali
STRAZBUR, 1. aprila 2004. (Beta) - Evropska unija smatra da da pregovori o mirovnom rešenju na Kipru nisu propali i zatražio je od kiparskih Grka i Turaka da se vrate planu UN za ponovno ujedinjenje podeljenog ostrva, javljaju agencije. Komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen, koji je Uniju predstavljao na pregovorima u Švajcarskoj, rekao je pred Evropskim parlamentom da je plan "najbolje i najizbalansiranije moguće rešenje" za ujedinjenje Kipra pred ulazak ostrva u EU 1. maja ove godine, javlja agencija AP. Razgovori lidera Grčke, Turske i vođa obe kiparske zajednice, koji su vođeni u Švajcarskoj, završeni su noćas. Generalni sekretar UN Kofi Anan saopštio je da će se o planu UN na odvojenim referendumima 24. aprila izjasniti obe kiparske zajednice. Prema Ferhojgenovim rečima, tokom prethodna dva dana pregovora došlo se "veoma blizu" cilja. "Ova procedura sigurno nije propala", ocenio je on, a prenosi agencija Rojters. "Značajan napredak je postignut, i sada smo došli do stadijuma kada nam je potrebno snažno političko vođstvo", kazao je Ferhojgen i pozvao lidere kiparskih Grka i kiparskih Turaka da učine sve što mogu kako bi ubedili stanovništvo ostrva da prihvati plan UN. "Izbor nije ovaj plan ili neki drugi plan, već ovaj plan ili ništa, potpuno odsustvo rešenja, i smatram da u bliskoj budućnosti nećemo imati drugu priliku da do rešenja ovog pitanja dođemo", naglasio je Ferhojgen. Bez obzira da li će glasači prihvatiti sporazum, grčki deo Kipra će 1. maja ući u Evropsku uniju. Može doći i do čudne situacije: da južni, grčki deo ostrva glasa protiv plana, a da ga podrži severni, turski, premda je vlada kiparskih Grka u Nikoziji jedina koja predstavlja ostrvo u Evropskoj uniji.

Baret:Treba se posvetiti integracijama, a ne spekulacijama
PODGORICA, 1. aprila 2004. (Beta) - Ssef Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Džefri Baret ocenio je danas da Srbija i Crna Gora treba da se posvete evropskim integracijama a ne spekulacijama o datumu održavanja referenduma o državno-pravnom statusu. Upitan od kada teče rok za održavnje referenduma - od usvajanja Beogradskog sporazuma ili donošenja Ustavne povelje, Baret je kazao da treba raditi na reformama a ne na spekulacijama oko datuma održavanja referenduma. "Ako se budemo koncentralisali na spekulacije o referendumu a ne na ciljeve koje treba da ispunimo samo ćemo nepotrebno izgubiti vreme", dodao je Baret na konferenciji za novinare u Podgorici. Komentarišući izjavu crnogorske ministarke za evropske integracije Gordane Đurović da će Crna Gora insistirati da se u izveštaju o procesu stabilizacije i asocijacije kao alternativa tretira i mogućnost održavanja referenduma, Baret je kazao da "nema baš puno zemalja koje mogu realizovati dva plana o procesu priključenja EU". On je ocenio da je potrebno formirati kritičnu masu za sprovođenje jedinstvenog plana o stabilizaciji i pridruživanju državne zajednice EU. Baret je kazao i da za usvajanje studije o izvodljivosti treba još vremena i da sve zavisi od lokalnih vlasti u Srbiji i Crnoj Gori. Baret je jutros crnogorskim zvaničnicima predstavio izveštaj o procesu stabilizacije i asocijacije zemalja zapadnog Balkana.