Koks pozvao Čehe na izbore za Evropski parlament
PRAG, 31. maja 2004. (Beta) - Predsednik Evropskog parlamenta (EP) Pat Koks pozvao je danas u Pragu Čehe da kroz dve nedelje izadju na izbore za EP i istakao da pitanje Benešovih dekreta i poratnih deportacija sudetskih Nemaca za Evropu nije tema. Koks je u Pragu razgovarao sa češkim premijerom Vladimirom Špidlom i zvaničnicima češkog parlamenta, i, kako javlja češki radio pozivajući se na nezvanične izvore, ispitao teren da li bi Češka bila spremna da podrži njegovu kandidaturu za šefa Evropske komisije. "Spreman sam da se kandidujem ali apsolutno ne znam da li će to neko zatražiti od mene", kazao je Koks novinarima. Na direktno pitanje da li ga već neko makar nezvanično predlaže kao kandidata, Koks je odgovorio da bi "da je u diskoteci rekao - da, pozvali su me da plešem, ali to je još daleko od venčanja". Koks je pred evropske izbore nastojao da razveje strahove mnogih Čeha da će Nemačka ponovo otvoriti pitanje poratnih dekreta čehoslovačkog predsednika Eduarda Beneša na osnovu kojih je nemačkoj manjini konfiskovana imovina i postavljen pravni osnov za deportaciju više od 2,6 miliona Nemača iz Čehoslovačke. On je ukazao da pitanje Benešovih dekreta nije tema za EU i da eventualno može da se javi kao lokalna bavarska tema. Strah Čeha da će proterani sudetski Nemci, nakon ulaska Češke u EU, tražiti vraćanje imovine, jedan je od velikih aduta opozicionih partija koje u predizbornoj kampanji nastoje da se predstave kao odlučni zaštitnici čeških nacionalnih interesa u evropskoj "superdržavi".

Ferhojgen doputovao u posetu Sloveniji
LJUBLJANA, 31. maja 2004. (Beta) - Komesar za proširenje Evropske unije Ginter Ferhojgen doputovao je večeras u dvodnevnu posetu Sloveniji, u pratnji svog novoimenovanog zamenika Janeza Potočnika. Ferhojgen je večeras razgovarao sa slovenačkim ministrom za evropske poslove Milanom Cviklom. Ferhojgen će sutra od slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka primiti orden za vanredne zasluge na medjunarodnom diplomatskom polju i doprinos u uspostavljanju, razvijanju i jačanju odnosa značajnih za medjunarodnu afirmaciju i uključivanju Slovenije u evropske integracije. Ferhojgen će se sutra sastati i sa predsednikom vlade Slovenije Antonom Ropom i održati predavanje na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani.

Poljaci manje zainteresovani za sezonske poslove u EU
VARŠAVA, 30. maja 2004. (Beta) - U Veliku Britaniju je posle proširenja EU otputovalo 15.000 sezonskih radnika iz Poljske, što je tri puta manje nego prošle godine. Analitičari tvrde da su Poljaci ove godine manje zainteresovani za rad u inostranstvu. Prošle godine je tokom leta u Velikoj Britaniji boravilo izmedju 70.000 do 100.000 poljskih studenata koji su radili i istovremeno učili engleski. Među državama koje su spremne da prime radnike iz novih zemalja EU, Poljaci se najmanje interesuju za odlazak u Švedsku, uglavnom zbog jezičke barijere.

Evropska komisija očekuje ovlašćenog pregovarača za SCG
BEOGRAD, 30. 2004. (Beta) - Predstavnik Evropske komisije u Beogradu Džefri Baret izjavio je da EU želi da Srbija i Crna Gora hitno uspostavi "istinsko unutrašnje tržište" kako bi se omogućilo zaključenje Plana za stabilizaciju i pridruživanje zemlje toj Uniji. "Moramo da budemo u stanju da gledamo zemlju i vidimo zajedničke strukture, zemlju koja je u mogućnosti da zaključi i sprovede sporazum" o stabilizaciji i pridruživanju, rekao je Baret u intervjuu mesečniku na engleskom jeziku "KorD" (CorD), koji je namenjen diplomatama i stranim predstavnicima u SCG. Zvaničnik Evropske komisije je očekuje da SCG u razgovorima predstavlja pregovarač "koji bi bio u mogućnosti da kaže: 'Ja sam ovlašćen da u ovom delu predstavljam zemlju u celini', jer je u poziciji da pregovara u ime državne zajednice Srbije i Crne Gore". "Državna zajednica SCG je partner sa kojim očekujemo da zaključimo taj ugovor. U ovom trenutku, stanje je status quo", kazao je on. Baret se zauzeo za sprovodjenje Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje, kao i za potpunu primenu Akcionog plana koji je SCG usvojila. "Onda bismo bili u mogućnosti da kažemo - u redu, stvari idu napred. To je važno za nas, to je centralno mesto za razumevanje neverovatnih poteskoća koje srećemo prilikom kretanja napred sa Srbijom i Crnom Gorom", rekao je zvaničnik Evropske komisije. "Hrvatska se kreće unapred, Makedonija je uputila zahtev, BiH već ima ugovor o studiji izvodljivosti. Oni naporno rade na sprovodenju zahteva koje smo im postavili, Albanija je u pregovorima, dok Srbija i Crna Gora tek treba da donese studiju o izvodljivosti", dodao je on. Baret je podsetio da je SCG najveća zemlja u regionu i "najvažnija, sa najvećim strateškim značajem". "Zbog toga je značajno da se u potpunosti razume politički kadar ove zemlje i koliko pažnje treba biti posvećeno evropskim temama, preporukama koje dajemo, ne samo zato što smo birokrate koje sede u Briselu, nego jednostavno zbog toga što su sve zemlje istočne i centralne Evrope koje su prvog maja pristupile evropskoj zajenici morale proći taj put. Bio je težak, dugo je trajao, ali to je jedini put", rekao je Baret. Zvaničnik Evropske komisije je rekao da taj put podrazumeva i "one složenije delove" kakvo je uskladjivanje privreda, ili ispunjavanje zahteva Haškog tribunala.

Ahern: Polovične šanse za sporazum o ustavu EU
DABLIN, 30. maja 2004. (Beta) - Irski premijer Berti Ahern (Bertie) izjavio je danas da su polovični izgledi za postizanje sporazuma o novom ustavu Evropske unije do kraja juna, kada završava irsko predsedavanje Unijom. Ahern, koji je od početka maja na turneji po evropskim prestonicama da bi obezbedio konsenzus za nacrt ustava do ključnog samita Unije 17. i 18. juna, rekao je u intervjuu državnoj televiji RTE da pretpostavlja da će se rešenje tražiti u razgovorima do poslednjeg trenutka. "I dalje mislim da su izgledi 50:50, ostala su još krupna pitanja. Nije baš lako dobiti saglasnost 25 zemalja oko pitanja koja oni smatraju jako bitnim", rekao je irski premijer u Gvadalahari, gde je učestvovao na samitu EU-Latinska Amerika. "Konačno, jedini koji će donositi odluke su premijeri, i donosiće ih iako nam vreme ističe. Voleo bih da je drugačije, ali tako će biti", dodao je on. Usvajanje novog ustava trebalo bi da omogući lakše upravljanje 25-članim evropskim blokom, koji je 1. maja proširen za 10 novih članica. Prethodni pokušaj da se usvoji zajednički ustav, u decembru, propao je zbog nastojanja Poljske i Španije da očuvaju veće pravo glasa što je bilo predvidjeno sporazumom iz Nice 2000, sa čim se nisu složile dve vodeće zemlje Unije, Francuska i Nemačka.

Češka zahteva jedinstvenu politiku EU prema Balkanu
PRAG, 19. maja 2004. (Beta) - Češka zahteva od Evropske unije da formuliše jedinstvenu politiku prema svim zemljama zapadnog Balkana, pre nego što uopšte započne pristupne razgovore sa Hrvatskom. U suprotnom je spremna i da blokira ulazak Hrvatske, najavio je češki premijer Vladimir Špidla. Na predavanju o strategiji Češke u EU, koje je u utorak u Pragu organizovao Savet za međunarodne odnose, Špidla je upozorio da je za Evropu zapadni Balkan potencijalno isto takvo krizno žarište kao što je za Bliski istok Palestina. "Nejedinstvena balkanska politika Unije mogla bi da ugrozi pozitivan razvoj u tom delu Evrope", rekao je češki premijer i dodao da bi EU trebalo da počne pristupne pregovore i sa Turskom jer nije u interesu Evrope da se Turska vrati Orijentu. Dalje proširenje EU na istok Špidla ne očekuje tokom ove decenije. Dnevniku "Pravo" češki premijer je nakon predavanja naglasio da je "prijem Hrvatske važan, ali da ne može da se ostavi po strani Srbija i Crna Gora". "Za nas je sada važan cilj podrška nastavka integracionog procesa i zajednička spoljna i bezbednosna politika EU", kazao je Špidla.

EU stavlja Grčku pod nadzor zbog budžetskog deficita
ATINA, 19. maja 2004. (Beta) - U Grčkoj je u večeras izbila oštra razmena optužbi jer je Evropska komisija započela proceduru za stavljanje Grčke pod budžetski nadzor, o čemu će odluku doneti Savet ministara privrede i finansija (ECOFIN) 5. jula. Odluka o nadzoru donesena je zbog toga što je deficit državnog budžeta Grčke 2003. iznosio 3,2 odsto bruto-nacionalnog proizvoda (BNP) što je 0,2 procenta više od dopuštenog u "zoni evra". Centralna Banka Grčke je aprila procenila BNP za 2003. na 154 milijarde evra. U izveštaju evropskog komesara za ekonomske i monetarne poslove Hoakina Almunje navodi se da je Grčka "ušla u minus" zbog visokih izdataka, pre svega za pripremu letnjih Olimpijskih igara koje će biti održane u avgustu u Atini, kao i da će zbog toga imati deficit i 2004. godine. Komesar ukazuje i da je ekonomska politika Grčke bila "nemudra" i da su finansijski podaci vlade iz 2003. i prethodnih godina "nezadovoljavajući", odnosno da je vlada prikazivala stanje boljim nego što je bilo. Ministar privrede i finansija Grčke Jorgos Alogoskufis izjavio je večeras da je izveštaj Evropske komisije "šamar za neodgovornu politiku prethodne vlade". Socijalistička stranka PASOK bila je na čelu Grčke od 1993. do marta ove godine, kada je na izborima vlast osvojila desničarska Nova demokratija. Predsednik PASOK-a Jorgos Papandreu je izjavio da je nova vlada odgovorna za sadržinu izveštaja Evropske komisije jer "igra igre protiv prethodne vlade, koje će na kraju platiti narod". Papandreu je objasnio da je novi ministar Alogoskufis mogao, ali nije hteo da dopuštenim računovodstvenim putem prebaci deo izdataka iz 2003. u 2004. godinu, čime Grčka ne bi imala budžetski deficit zbog kojeg joj preti nadzor i finansijska kazna. Alogoskufis je odgovorio da se "lider opozicije (Papandreu) igra pozorišta apsurda i vređa inteligenciju građana, a trebalo bi da im se izvini ili da ućuti". Ne iznoseći konkretne planove, ministar je najavio program za smanjivanje deficita na 2,9 odsto koji opozicija već vidi kao "teško stezanje kaiša" od septembra, kada se završe Olimpijske igre u Atini.

EU prihvatila sporne zahteve SAD o kontroli avio-putnika
BRISEL, 18. maja 2004. (Beta) - Evropska komisija odobrila je u ponedeljak sporazum EU i SAD o oštrijoj kontroli putnika u avio-saobraćaju uprkos ocenama da time može biti ugroženo pravo putnika na zaštitu privatnosti. Evropski parlament već je osudio sporazum. Bez ovlašćenja da ga zabrani, zapretio je postpukom pred Evropskim sudom pravde. Portparol Džonatan Tod (Johnathan Todd), rekao je novinarima da je Komisija, izvršno telo EU, pregovorima obezbedila dovoljnu zaštitu privatnosti putnika. SAD verovatno nisu bile spremne na dodatne ustupke, rekao je on, dodavši da bi se putnici i prevoznici bez odluke Komisije da sarađuje sa američkim vlastima suočili sa pravnom nesigurnošću i haosom. Prema sporazumu, podaci poput željenog menija ili drugi zahtevi koji mogu da nagoveste nečiju veru, rasu ili zdravstveno stanje neće biti dostavljane Amerikancima ili će ih oni brisati. Ograničenje, međutim, neće važiti za brojeve kreditnih kartica i, u nekim slučajevima, mobilnih telefona, rekao je Tod. "Ti podaci biće korišćeni isključivo u borbi protiv i prevenciji terorizma, kriminalne delatnosti povezane sa terorizmom i teških kriminalnih radnji, poput međunarodnog organizovanog kriminala," rekao je Tod. Zazirući od kazni u slučaju da odbiju da dostave podatke, avio-kompanije su već počele da sarađuju sa američkim vlastima. Dok se Evropa podelila oko sporazuma - mada se očekuje da ga ministri spoljnih poslova zemalja EU i formalno prihvate - SAD su ga glasno pozdravile. "Vrlo smo zadovoljni. Komisija je shvatila da je to (sporazum) bio apsolutno ključan za bezbednost", rekao je američki podsekretar za pograničnu i transportnu bezbednost Asa Hacinson (Hutćinson). Evropska komisija je prihvatila da dostavlja podatke iz 34 kategorije, od mogućih 60-ak koje prevoznici prikupljaju od putnika. Evropski parlament je spreman da prihvati najvise 19 kategorija. Pritom, većina podataka biće izbrisana posle tri i po godine, umesto posle 50, koliko je zahtevao Vašington.

U Norveškoj porastao broj pristalica članstva u EU
OSLO, 18. maj 2004. (Beta-AFP) - Proširenje Evropske Unije početkom maja doprinelo je porastu popularnosti pristalica evropske integracije u Norveškoj, navodi se u najnovijem istraživanju koje objavljuje list "Aftemposten". Nakon 1. maja čak 51 odsto Norvežana izjasnilo se za ulazak zemlje u EU, dok je protiv takve integracije 36 odsto anketiranih. Istraživanje pokazuje da je tabor pristalica ulaska Norveške u EU dobio od aprila četiri odsto, dok je broj onih koji se protive članstvu u Eu ostao isti. Anketa koja je sprovedena od 10. do 12. maja na uzorku od 1.000 ljudi, urađena je nakon manje od dve sedmice nakon istorijskog proširenja EU za novih deset članica. Istraživanje pokazuje i da je broj "neodlučnih" pao na 13 odsto u odnosu na njih 17 odsto koliko ih je bilo u aprilskoj anketi. Norvežani čiji je životni standard među najvišima na svetu već su se u dva navrata, na referendumima 1972. i 1994, izjašnjavali protiv ulaska zemlje u EU, U međuvremenu, u toj skandinavskoj kraljevini nije najavljen nijedan novi referendum o tom pitanju sve do 2005. kada ističe mandat sadašnjoj vladi desnog centra.

Milivojević: Cilj rezolucije je da pokaže spremnost za EU
BEOGRAD, 18. maja 2004. (Beta) - Cilj rezolucije o političkom konsenzusu o uključivanju u evropske integracije, koja bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije, je da pokaže spremnost zemlje za evropske integracije, izjavila je danas predsednica Odbora za evropske integracije Ksenija Milivojević. "Rezolucija sadrži strateško opredeljenje zemlje za pristupanje Evropskoj uniji (EU), kao i spremnost za ispunjavanje svih uslova za ulazak u EU", rekla je Milivojević na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije. Milivojević je rekla da je Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije odlučio da osnuje radnu grupu koja će da izradi predlog rezolucije, i koju će, pored predstavnika svih parlamentarnih stranaka, činiti i predstavnici nevladine organizacije "Evropski pokret". "Rezolucija mora da prevaziđe mandat jedne vlade, odnosno da ne bude vremenski ograničena, i očekujemo da će dobiti podršku najmanje dve trećine poslanika u Skupštini Srbije", rekla je Milivojević. Prema njenim rečima, pre usvajanja u Skupštini Srbije, predlog rezolucije će prvo biti upućen svim poslaničkim klubovima u parlamentu, kao i na javnu raspravu, jer je za pristupanje evropskim intregacijama neophodan opšti društveni konsenzus. "Građani će redovno biti informisani o neophodnosti ulaska u EU, uslovima za članstvo u EU, kao i o koristi koje to članstvo donosi", rekla je Milivojević. Generalni sekretar Evropskog pokreta Danijel Pantić izrazio je očekivanje da će predlog rezolucije biti završen do sredine juna. Pantić je naveo da rezolucija predstavlja temeljan politički dokument koji bi trebalo da bude usvojen u Skupštini Srbije, i dodao da u Crnoj Gori u toku izrada sličnog dokumenta. "Takav dokument bi trebalo da usvoji i Skupština Srbije i Crne Gore, jer je državna zajednica subijekt u međunarodnim odnosima", rekao je Pantić. Prema njegovim rečima, rezolucija predstavlja "novi momenat" jer će posle njenog usvajanja u parlamentu pitanja "koja su odsudna za evropske integracije imati prioritet na dnevnom redu skupštiniskih zasedanja". Pantić je istakao da postoji 80.000 stranica propisa koje bi trebalo izmeniti, odnosno uskladiti sa propisima EU, i dodao da su kroz taj proces prošle i druge zemlje, od kojih su neke 1. maja postale članice EU. "U Srbiji i Crnoj Gori postoji veliki raskorak između izražene spremnosti građana za evropsku integraciju zemlje i odgovarajućeg delovanja admninistracije i političkih stranaka", rekao je Pantić. Prema njegovim rečima, istraživanja javnog mnenja pokazuju da bi u obe republike preko 80 odsto građana na referendumu glasalo za ulazak u EU, dok je 22 odsto građana u Crnoj Gori i 33 odsto u Srbiji zadovoljno radom državne administracije.

Evropski pokret za konsenzus stranaka o ulasku SCG u EU
BEOGRAD, 17. marta 2004. (Beta) - Evropski pokret u Srbiji pozvao je danas sve političke činioce u Srbiji i Crnoj Gori da "pristupe formalizaciji konsenzusa u parlamentu" za pristupanje državne zajednice Evropskoj uniji. U saopštenju Evropskog pokreta navodi se da bi na taj način bilo potvrđeno da je pristupanje EU strateški cilj državne zajednice. Srbije i Crne Gore pristupanje EU. Pozivajući se na istraživanje javnog mnjenja, urađeno u saradnji sa Institutom društvenih nauka u Beogradu, Evropski pokret dodaje da bi u ovom trenutku više od 80 odsto građana SCG na referendumu glasalo za pristupanje EU (82 odsto u Srbiji i 83 odsto u Crnoj Gori). Prema istom istraživanju, manji deo građana obe republike zadovoljan je učinkom državne administracije i svojim znanjem o evropskim integracijama. "Trenutna politička situacija u Srbiji i Crnoj Gori ukazuje na niz ozbiljnih barijera u procesu približavanja Srbije i Crne Gore EU. Pre svega, reč je o odsustvu političkog konsenzusa i nedostatku saradnje izmedu državne zajednice i njenih članica", navodi se u saopštenju.

EU: Kosovske vlasti moraju osigurati bezbednost svih
BRISEL, 17. maja 2004. (Beta) - Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Briselu od kosovskih privremenih vlasti zatražili da "nedvosmisleno" na delu dokažu da su privržene "multietničkom Kosovu" i osiguranju bezbednost i prava Srba i svih drugih zajednica u pokrajini. Kako su agenciji Beta rekli izvori zasedanja, evropski ministri su u raspravi istakli zahtev da kosovske institucije, "uz podršku UNMIK-a ubrzaju sprovođenje standarda, uključujući istinsko sprovođenje vlasti i ovlašćenja koja ima lokalna vlada". U nacrtu zaključaka sastanka šefova evropskih diplomatija se ponovo ističe podršku politici "standardi pre statusa" i naglašava "snažna podršku onom što čine UNMIK i (njegov šef) Hari Holkeri u primeni rezolucije 1244 UN" o Kosovu. U pripremljenom završnom dokumentu naglašava se da "Evropska unija ostaje spremna da doprinese primeni te politike". Ministri EU su, kako je rečeno Beti, razmotrili razvoj prilika u pokrajini, posebno u svetlu obećanja kosovskih vlasti da će brzo otkloniti posledice martovskog nasilja albanskih ekstremista nad Srbima. Bilo je predviđeno da na ministarskom zasedanju EU Hari Holkeri podnese izveštaj o "najvežnijim i najhitnijim zadacima" u nastojanju da se sredi stanje na Kosovu. Nezvanično se saznaje da Holkeri nije došao na ministarski sastanak u Brisel, zbog toga što se još uvek nije oporavio od zdravstvenih tegoba, zbog kojih je smešten u bolnicu u Strazburu. Evropski ministri su razmotrili i pripreme Evropske unije da od NATO u BiH preuzme vojnu misiju Sfora, početkom iduće godine. Šefovi evropskih diplomatija su, takođe, podržali godišnji izveštaj o procesu stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana EU, koji je izradila Evropska komisija. Oni su pozdravili i predlog za uspostavljanje "evropskog partnerstva" EU sa Srbijom i Crnom Gorom, "uključujući Kosovo, kako je to određeno rezolucijom 1244", kao i sa ostalim zemljama zapadnog Balkana. U izveštaju Evropske komisije date su i preporuke u vidu "evropskog partnerstva" u kojima se ističe da je došlo do izvesnog napretka u političkim reformama u SCG, i to posebno u preobražaju armije, dok su reforme u pravosuđu i policiji usporene. Evropska komisija je ocenila i da je u SCG očuvana ekonomska stabilnost, iako su strukturalne ekonomske reforme osetno usporene, prvenstveno zbog političkih svađa koje su uticale na rad institucija". U izveštaju i dokumentu o "evropskom partnerstvu" jasno se naglašava da su puna saradnja SCG sa Haškim sudom, delovanje svih institucija državne zajednice i usaglašavanje tržišta i trgovinsko-carinskog režima, preduslovi za izradu povoljne "studije o izvodljivosti", kao i za pregovore i sklapanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Uklanjanje carinskih barijera, posebno na uvoz šećera u SCG, kažnjavanje krivaca za pronevere sa izvozom šećera iz te zemlje u EU i uspostavljanje "pouzdanog carinskog režima", takođe su važni uslovi za dalje jačanje saradnje i partnerstva sa EU. Evropska komisija je od vlada zapadnobalkanskih država zatražila da izrade "akcione planove" za ostvarivanje "evropskog partnerstva" sa EU. U tim "akcionim planovima" se tačno mora utvrditi koje će mere biti preduzete, koje institucije će to sprovesti i sa kolikim budžetskim sredstvima. Zvaničnici Evropske komisije su agenciji Beta preneli da se očekuje da taj "akcioni plan" na leto ili najkasnije na jesen usvoji SCG, a posebne planove bi, pogotovo u onim segmentima gde postoje specifičnosti, usvojile i srpska i crnogorska vlada. Evropska komisija je u kosovskom delu dokumenta o "evropskom partnerstvu" ocenila da su martovski "nasilni incidenti iz etničkih pobuda bili težak udarac za uspostavljanje bezbednog, demokratskog i multietničkog Kosova". Naglašeno je i da "standardi pre statusa" i dalje ostaju politika međunarodne zajednice u pokrajini. Zvaničnici Evropske komisije su, prilikom objavljivanja tog dokumenta, ukazali i na zaključak Kontakt grupe da "nije vreme za pokretanje pitanja statusa pokrajine". Tada je naglašeno da će se razgovarati o "decentralizaciji, ali ne i o etnički odvojenim kantonima". Posebno je podvučeno da je "bezbednost srpskog stanovništva od krajnjeg značaja i zato su upućenja vojna pojačanja Kforu" i da "standarda nema ako nema bezbednosti za srpski živalj". U preporukama "evropskog partnerstva" za Kosovo naglašava se da da je "učinak prelaznih ustanova samouprave i javne uprave (Kosova) počeo da se poboljšava, ali i da značajni nedostaci treba da budu otklonjeni". "Pošto je prenošenje ovlašćenja, koja nisu rezervisana za UNMIK, na prelazne ustanove samouprave dovršeno, te prelazne ustanove moraju u punoj meri vršiti prenesena ovlašćenja kako bi preuzele veću odgovornost za reforme". U dokumentu Evropske komisije se upozorava da je značajniji povratak raseljenih i izbeglih na Kosovo onemogućen zbog "nepovoljnih socijalno-ekonomskih uslova i nepovoljne bezbednosne situacije". "Ekonomska situacija je, uprkos nekim poboljšanjima, i dalje razlog za najveću brigu. Kosovska privreda i dalje jako zavisi od spoljne pomoći i daleko je od toga da bude održiva. Strukturalne reforme se moraju ubrzati", navodi se u dokumentu.

Vlada Grčke traži smanjenje evropskog poreza na benzin
ATINA, 17. maja 2004. (Beta) - Vlada Grčke je danas zatražila od Evropske komisije da smanji poseban porez na derivate nafte u zemljama Evropske unije da bi usporila poskupljenje goriva koje je u Grčkoj izazvao skok cena sve robe, a namirnica i iznad 50 odsto. Vlada očekuje da će Evropska komisija u četvrtak odobriti njen zahtev za privremeno smanjenje posebnog poreza na bezolovni benzin sa sadašnjih 0,29 na 0,204 evra po litru, što će međutim doneti samo simbolično pojeftinjenje. Jefitiniji od supera, litar bezolovnog benzina u Grčkoj prosečno košta 0,85 evra, a na pojedinim benzinskim pumpama do jednog evra. Od početka 2004. godine prosečno je poskupeo za 12 odsto, a u odnosu na maj 2003. godine za više od 16 odsto i to uz godišnju inflaciju manju od 2,9 odsto. Glavni uzrok poskupljenja je monopolsko ponašanje rafinerija I distributera koji eksploatišu skok cene nafte u svetu. Pomoćnik ministar za razvoj Jorgos Salagudis je na sastanku sa predstavnicima rafinerija i distributera-posrednika u ponedeljak zatražio da smanje cene jer je njihov profit drugi najveći u EU i najavio im da će od iduće nedelje morati da prijavljuju poskupljenja. Ministar privrede i finansija Jorgos Alogoskufis u izjavi atinskoj komercijalnoj TV-stanici Mega nije isključio zamrzavanje cena motornog goriva kao krajnju meru. Udruženje vlasnika benzinskih opumpi, kojih je u Grčkoj osam hiljada, saopštilo je da bi najviša cena litra bezolovnog benzina bila 0,60 evra ako bi se eliminisali posrednici-distributeri koji najviše profitiraju ilegalno naplaćujući čak 0,20 evra po litru isporučenog goriva. Uz poskupljenja goriva kao izgovor, cene ranog voća i povrća su, umesto da opadaju, na atinskim pijacama skočile do 56 odsto, trešnje dostigle 14 evra za kilogram, a mlečni proizvodi poskupeli za četvrtinu za svega nekoliko nedelja. Poskupljuju cene brodskog prevoza, taksija, međugradskih autobusa, domaći kamionski prevoz, a zbog goriva i hrane skaču i cene ugostiteljskih usluga čime se ubrzala "olimpijska skupoća" pred Letnje olimpijske igre avgusta u Atini, započeta još pre nekoliko meseci.

EU osuđuje zlostavljanje zatvorenika i otmice u Iraku
BRISEL, 17. maja 2004. (Beta-AFP) - Evropska unija osuđuje zlostavljanje iračkih zarobljenika i otmice stranaca u Iraku, navodi se u nacrtu zaključaka današnjeg sastanka ministara inostranih poslova EU u Briselu. U dokumentu čija je kopija dostavljena Frans presu, ministri EU osuđuju "svaki oblik iznuđivanja i ponižavanja" zatvorenika u Iraku, što je "protivno međunarodnom pravu i Zzenevskim konvencijama". Ministri, takođe, osuđuju "svako nasilje i teroristički napad, kao i otimanje i brutalno ubijanje talaca". Na kraju dokumenta zaključuje se da ministri EU podržavaju prenos vlasti krajem juna sa okupacionih snaga na buduću privremenu iračku vladu, sa "vitalnom i rastućom" ulogom UN.

Ministri EU: Neophodan konsenzus o državnoj zajednici SCG
BRISEL, 17. maja 2004. (Beta) - Savet ministara Evropske unije je danas u Briselu, "izrazio zabrinutost zbog toga što odsustvo konsenzusa o delovanju državne zajednice slabi realizaciju politike koja je nužna za reforme i razvoj veza Srbije i Crne Gore s EU". U zaključcima zasedanja šefova diplomatija Evropske unije se, takođe "izražava žaljenje zbog toga što ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora još nije sprovedena i što je i dalje nedovršen akcioni plan za unutrašnje tržište i trgovinski sistem". Usvajajući godišnji izveštaj Evropske komisije o procesu stabilizacije i pridruživanja i uspostavljanju "evropskog partnerstva" Unije sa Srbijom i Crnom Gorom i drugim državama Zapadnog Balkana, evropski ministri su stavili do znanja da je "studija o izvodljivosti" za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanje SCG s Unijom "odložena da bi se vlastima (u Beogradu i Podgorici) dalo više vremena da reše preostala ključnja pitanja". "Uključujući, posebno", kako je navedeno, "političke uslove, ustavna pitanja i akcioni plan" za usaglašavanje tržišta i trgovinsko-carinske politike SCG. "Iako je ostvaren napredak u preobražaju armije, zaštiti prava manjina i regionalnoj saradnji, nedovoljne su bile reforme u pravosuđu i policiji", predočili su ministri evropske dvadesetpetorice. "Savet ministara Evropske unije poziva vlasti SCG da učine sve u svojoj moći da se obezbedi potpuna saradnja sa Haškim sudom". Ssefovi diplomatija Evropske unije su od kosovskih privremenih vlasti "ponovo zatražili da nedvosmisleno na delu dokažu da su privržene multietničkom Kosovu i osiguranju bezbednosti i prava svih zajednica u pokrajini". Evropski ministri su istakli zahtev da kosovske institucije "uz podršku UNMIK-a, ubrzaju sprovođenje standarda, uz istinsko vršenje vlasti i ovlašćenja koje ima lokalna vlada". U zaključcima njihovog sastanka se ponovo ističe podrška politici "standardi pre statusa" i planu za njihovo sprovođenje i naglašava "snažna podrška onom što čine UNMIK i (njegov šef) Hari Holkeri u primeni rezolucije 1244 SBUN" o Kosovu. U završnom dokumentu zasedanja je istaknuto da "Evropska unija ostaje spremna da doprinese primeni te politike". U zaključcima ministarskog zasedanja o izveštaju o procesu stabilizacije i pridruživanja i "evropskom partnerstvu" se za Kosovo naglašava da je "nasilje iz etničkih pobuda u martu 2004. bilo najteži udarac i korak unazad za Kosovo". Posebno je ponovo stavljeno do znanja da su "u razdoblju posle nasilja neposredni prioriteti osiguranje bezbednosti, omogućavanje povratka raseljenih lica, obnova razrušene imovine i izvođenje krivaca pred pravdu".

Solana: EU spremna na veću odgovornost za Kosovo
BRISEL, 17.maja 2004. (Beta) - Evropska unija je spremna da preuzme više odgovornosti za rad UNMIK-a, ali je potrebno da se o tome razgovara sa šefom misije Harijem Holkerijem i da se "stvari srede na konstruktivan način", izjavio je danas visoki predstavnik EU Havijer Solana. Solana je po završetku zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu izjavio da za sada ne predstoje nikakve odluke i da se "sa stanovišta UN, stanje na Kosovu dobro održava", ali je dodao da je potrebno da se rad UNMIK-a prilagođava promenama situacije u pokrajini. Evropska unija je, po njegovim rečima, "zabrinuta za zdravlje Harija Holkerija". "Ministri inostranih poslova i odbrane EU su danas uputili najbolje želje za njegov oporavak, ali je neophodno da sa njim razgovaramo i stvari sredimo na konstruktivan način. Nema odluka koje moraju biti donesene idućih dana o bilo čemu", rekao je Solana na konferenciji za novinare. "Treba razmisliti o budućnosti i kako će se tamo prilike razvijati i tada izvršiti prilagođavanja koja su nužna sa stanovišta UNMIK-a", rekao je Solana. "Situacija se menja i UNMIK takođe treba da se menja", rekao je on. Na pitanje o efikasnosti UNMIK-a i opasku da iz mnogih međunarodnih organizacija stižu preporuke da se administracija UN u pokrajini preustroji, Solana je ocenio da "UNMIK radi dobro". "Što se nas Evropljana tiče, mi smo spremni da preuzmemo veću odgovornost. To je prirodno, normalno, jer, naposletku, Kosovo je u našem susedstvu i prirodno je da smo spremni da preuzmeno više odgovornosti za delovanje UNMIK-a. Ali generalni sekretar UN je taj koji je nadležan da donese odgovarajuće odluke", podvukao je Solana. Evropski komesar za međunarodne odnose Kris Paten je komentarisao odgovor zvanične Tirane da su neosnovane sumnje da u Albaniji postoji centar za ilegalnu trgovinu i presađivanje ljudskih organa i da su u to upletene i Grčka i Albanija. "Mnoge indicije u tom smislu predočene su ne samo vlastima Albanije i siguran sam da će se policija tamo veoma prilježno time pozabaviti i blagovremeno nas o svemu izvestiti", rekao je Paten. Evropski komesar je takođe izrazio zadovoljstvo što su šefovi diplomatija danas Evropskoj komisiji dali zeleno svetlo za izradu "mišljenja" (avis) o tome da li Makedonija dovoljno napreduje u političkim i ekonomskim reformama da bi mogla dobiti status kandidata za članstvo u EU i o tome početi pregovore s Evropskom komisijom. Paten je dodao je da ne zna kada će Komisija vladi u Skoplju uputiti pitanja o stepenu dostignutih reformi. Vreme koje će biti potrebno za usvajanje "mišljenja" zavisi od "institucionalne sposobnosti makedonske vlade da pruži odgovore na sklop pitanja koje mi moramo postaviti u okviru veoma brojnih, zahtevnih i složenih upita", objasnio je Paten. "Mislim da ne bi bilo mudro da govorimo o rokovima", rekao je on i podsetio da je ovog proleća Hrvatskoj dato povoljno "mišljenje" i da je ona stekla status kandidata za ulazak u EU. "Za zemlje koje su uključene u takav proces, važnije je da obave bitan opipljiv posao ka tom cilju, nego da se spekuliše o datumima", poručio je evropski komesar.

Paten: Približavanje SCG Evropi zavisi od vas samih
BEOGRAD, 11. maja 2004. (Beta) - Evropski komesar Kris Paten izjavio je danas u Beogradu da bi izrada Studije izvodljivosti mogla da počne ove godine, ali da od vlasti državne zajednice zavisi približavanje Evropi. "Ako to vi budete želeli, moći ćemo da pristupimo izradi Studije izvodljivosti ove godine", rekao je Paten nakon razgovora sa zamenikom šefa diplomatije SCG Predragom Boškovićem. On je, međutim, ocenio da "nema mnogo smisla za pokretanje izrade Studije izvodljivosti, ako nema saradnje sa Haškim tribunalom, ako u potpunosti ne funkcioniše državna zajednica i ne bude primenjen Akcioni plan". "Voleli bismo da se pridružite evropskoj porodici, ali to je u vašim rukama i zavisi od vaših političkih lidera", rekao je evropski komesar. On je dodao da je prijavljivanje SCG Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje s Hagom "ozbiljna stvar". "Vi ste zemlja sa potencijalima, velikom budućnosti, ali nećete imati budućnost ako gledate u prošlost, a ne u budućnost", poručio je Paten. Predrag Bošković rekao je da je sa Patenom razgovarao o nekoliko otvorenih pitanja u odnosu državne zajednice i Evropske unije. On je ocenio da približavanja SCG Evropi "nema dok se ne ispune sve obaveze prema Haškom tribunalu" i istakao da će se "SCG apsolutno posvetiti ispunjavanju svih preuzetih obaveza prema tom tribunalu, jer je to uslov i opstanka". Kada je reč o odnosima unutar državne zajednice, Bošković je kazao da će se SCG ubrzano truditi da ispune sve pretpostavke bez obzira na konačan status države. "Ono što je neophodno jeste da idemo dalje u usaglašavanju svih otvorenih pitanja unutar državne zajednice da bi mogli da se kvalifikujemo pred međunarodnom zajednicom kao država koja može na kraju zadovoljiti standarde i dobiti pozitivnu ocenu o Studiji izvodljivosti", rekao je zamenik šefa diplomatije SCG. Bošković je, takođe, u vezi s Kosovom, koje je bilo treća tema njegovog razgovora s Patenom, kazao da je data podrška EU i njenim nastojanjima za ostvarivanje standarda pre statusa, kao i puna primena Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Paten, koji je juče boravio u Prištini, u Beogradu će kasnije danas razgovarati sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom, crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem i predsednikom SCG Svetozarom Marovićem.

Paten otvorio izložbu Zajedno
BEOGRAD, 11. maja 2004. (Beta) - Evropski komesar za međunarodne odnose Kris Paten otvorio je danas u beogradskom bisokopu "Reks" izložbu fotografija "Zajedno" o aktivnostima Evropske unije na Zapadnom Balkanu. "Mnogo je bolji utisak kada imamo priliku da vidimo (na fotografijama) ono što kroz Evropsku agenciju za obnovu i bilateralne odnose sa BiH, Hrvatskom i SCG zapravo radimo sa novcem evropskih poreznih obveznika", rekao je Paten na otvaranju izložbe. On je dodao da EU želi da "podrži napore naroda Jugoistočne Evrope u ekonomskim i političkim reformama društava na putu ka EU". "Nadam se da ćemo uspeti da približimo Srbiju i Crnu Goru drugim zemljama iz okruženja, njenom kontinentu", istakao je evropski komesar. Prema Patenovim rečima, ogromna većina stanovnika SCG želi demokratsku budućnost, prosperitetnu budućnost, želi da "podvuče crtu" i krene dalje prema EU. Fotografije sa izložbe "Zajedno" su tokom protekle godine snimili na Zapadnom Balkanu fotografi, inspirisani naporima da se obnovi i razvije život i infrastruktura u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i SCG. Paten koji je juče posetio Prištinu, boravi u poseti Beogradu tokom koje ima susrete sa najvišim zvaničnicima Srbije i Crne Gore.

Paten i Đukanović: Napredak nije dovoljno brz
BEOGRAD, 11. maja 2004. (Beta) - Evropski komesar Kris Paten ponovio je danas u Beogradu posle razgovora sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem da u SCG mora postojati politička volja za približavanje evropskim integracijama. "Mi u Briselu ne možemo da obezbedimo političku volju ako ona ovde ne postoji. Ali, nema smisla da čovek ne bude optimista. Mi ćemo nastaviti da radimo najviše što možemo jer sam uveren da ljudi u SCG žele da podvuku crtu ispod ovog perioda, krene dalje i imaju bolju i perspektivniju budućnost", rekao je Paten novinarima. "Želimo da se partnertsvo sa SCG razvija kako bi SCG zauzela mesto u srcu evropske porodice. Na žalost, napredak nije onako brz kako bismo želeli", kazao je on. Nakon jednosatnog razgovora, Đukanović je kazao da se složio sa evropskim komesarom "u nezadovoljstvu sadašnjim stanjem evropskih procesa u SCG", kao i sa njegovom ocenom da je odgovornost za to u zemlji. "Saglasan sam sa ocenom evropskog komesara da je odgovornost ipak na nama u SCG da dovedemo do deblokade tog procesa i ubrzamo naš evropski hod", kazao je on. Crnogorski premijer je naveo da dva problema sada opterećuju evropski proces SCG: pitanje pune saradnje sa međunarodnim institucijama, uključujući Haški tribunal i puna implementacija Akcionog plana za harmonizaciju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Prema njegovim rečima, u prvom "nema nikakvog udela Crne Gore", dok u drugom "obostrano participiraju i ona i Srbija". Đukanović je, međutim, ukazao da su carinske stope za 93 odsto roba usaglašene, i izrazio nadu da će u "konstruktivnom dijalogu dve vlade", koji se već odvija, biti rešen i ostatak. "Tačno ste opisali pitanja koja nas u EU brinu kada je reč o razvoju partnerstva sa SCG", kazao je Paten, dodavši da, iako je zaodvoljan dosadašnjim stepenom harmonizacije carinskih stopa, "i dalje postoji 56 poljoprivrednih proizvoda kod kojih su razlike značajne", kao I "jedan broj uvoznih prelevmana". Evropski komesar je istakao i da EU želi da vidi funkcionalne I delotvorne institucije države, kao i funkcionalno tržište. Crnogorski premijer češtitao je Patenu na formalnom završetku prošitrenja EU, koje je ocenio kao "sibolički veoma važn izraz kraja veštačke podele Evrope". "Ta okolonost dodatno fokusira pitanje Zapadnog Balkana kao sledećeg prioriteta proširenja EU", kazao je Đukanović.

Koštunica i Paten razgovarali o planu vlade za Kosovo
BEOGRAD, 11. maja 2004. (Beta) - Komesar Evropske unije Kris Paten izjavio je danas da je plan vlade Srbije za političko rešenje na Kosovu dobra polazna osnova za razgovore, dok je za EU ključno ostvarivanje politike "standardi pre statusa" u pokrajini. Kako se navodi u saopštenju vlade Srbije, Paten je u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom istakao da je približavanje SCG Evropskoj uniji pitanje od strateškog značaja za državnu zajednicu i da evropsko partnerstvo ima za cilj da pomogne u pripremama oko ulaska u Evropu. Koštunica je naglasio da "vlada Srbije preduzima sve kako bi se rešili problemi koji su na putu za članstvo u EU", ističući da SCG pripada Evropi i da je potrebna i formalna potvrda te pripadnosti, odnosno punopravno članstvo u evropskim strukturama. Premijer Srbije istakao je da je suština Plana za političko rešenje situacije na Kosovu, koji je jednoglasno usvojen u Skupštini Srbije, da se kroz decentralizaciju obezbedi opstanak Srba u pokrajini, kao i da se omogući povratak raseljenih. Evropski komesar je naglasio da u potpunosti saoseća sa Srbima na Kosovu koji su pretrpeli nasilje i dodao da je Prištini preneo poruku EU da mora da se započne rekonstrukcija i obnova kuća. Koštunica je rekao da je vlada Srbije čvrsto opredeljena za izgradnju institucija i istakao da su nedavnim konstituisanjem suda SCG kompletirane institucije državne zajednice. Premijer Srbije je naveo da je za nešto više od dva meseca Skupština Srbije usvojila 17 zakona, od čega devet iz oblasti pravosuđa i dodao, da će posle predsedničkih izbora u Srbiji biti zaokružen proces demokratski izabranih institucija. U saopštenju se navodi kako je Paten ponovio da je važan preduslov za približavanje državne zajednice Evropskoj uniji, saradnja sa Haškim tribunalom.

Paten razgovarao sa Marovićem
BEOGRAD, 11. maja 2004. (Beta) - Evropski komesar za međunarodne odnose Kris Paten (Chris Patten) razgovarao je danas u Beogradu sa predsednikom Državne zajednice SCG Svetozarom Marovićem, a zatim je prisustvovao i početku sastanka Saveta za evropske integracije SCG. Paten i Marović se nakon razgovora nisu obratili novinarima okupljenim u beogradskoj Palati federacije, iako su oni prethodno obavešteni da će dvojica zvaničnika možda dati izjavu za javnost. Novinarima nije potvrđeno ni da li će se Paten, kao što je najavljeno, obratiti članovima Saveta za evropske integracije, kojim predsedava Svetozar Marović. Evropski komesar Paten je sinoć doputovao u Beograd iz Prištine. Paten je odmah po dolasku u Beograd za Televiziji B92 rekao da zajednica SCG mora da se opredeli između ulaska u Evropsku uniju i nesaradnje sa Haškim tribunalom, kao i da mora da se pozabavi problemom harmonizacije ekonomskih odnosa dve države članice. On je naglasio da su predstavnici Evropske komisije razočarani i tokom ekonomskih reformi u SCG prethodnih godina. Kris Paten se sinoć sastao i sa predsednikom Demokratske stranke Borisom Tadićem. Paten je jutros, u razgovoru sa zamenikom šefa diplomatije SCG Predragom Boškovićem, rekao da bi izrada Studije izvodljivosti mogla da počne ove godine, ali da od vlasti državne zajednice zavisi približavanje Evropi. On je, međutim, ocenio da "nema mnogo smisla za pokretanje izrade Studije izvodljivosti, ako nema saradnje sa Haškim tribunalom, ako u potpunosti ne funkcioniše državna zajednica i ne bude primenjen Akcioni plan". "Voleli bismo da se pridružite evropskoj porodici, ali to je u vašim rukama i zavisi od vaših političkih lidera", rekao je evropski komesar.

Evropski sud pravde dobio deset novih sudija
LUKSEMBURG, 11. maja 2004. (Beta-AP) - Evropski sud pravde dobio je danas 10 novih sudija, po jednog za svaku novu zemlju-članicu EU. Na ceremoniji polaganja zakletve 10 novih sudija obavezalo se da će poštovati zakone EU. Nove sudije su: Jirži Malenkovski (Češka), Jorgos Arestis (Kipar), Eglis Levits (Letonija), Pranas Kuris (Litvanija), Antoni Borg-Bartet (Malta), Uno Lohmus (Estonija), Enre Juhaš (Mađarska), Jerži Makarcik (Poljska), Marko Ilešić (Slovenija) i Jan Kluska (Slovačka). Sud EU obezbeđuje da se zakoni EU sprovode i jednako primenjuju u svakoj zemlji članici i presuđuje u raspravama između vlada i institucija zemalja EU, kao i između poslovnih firmi i pojedinaca. Sud se sastoji od jednog sudije za svaku zemlju ali zarad efikasnosti u Uniji 25 zemalja, može da zaseda i "Velika komora" od svega 11 sudija.

Paten: Hag, državna zajednica i akcioni plan uslovi za EU
BEOGRAD, 11. maja 2004. (Beta) - Evropski komesar Kris Paten izrazio je večeras uverenje da vlasti u Beogradu žele da nastave proces evropske integracije zemlje, ponovivši da su glavni uslovi za to saradnja sa Haškim tribunalom, funkcionisanje državne zajednice i sprovođenje akcionog plana o jedinstvenom tržištu. "Danas sam ubeđen da vlada želi da krene napred, da ima iste stavove kao i mi, da želi da nastavi sa pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju da bi SCG zauela svoje mesto u Evropi", rekao je Paten u intervjuu Radio-televiziji Srbije, posle razgovora sa predstavnicima vlasti Srbije, Crne Gore i državne zajednice u Beogradu. Paten je rekao da je saradnja sa Haškim sudom "jedan od testova da li SCG deli iste vrednosti" sa EU. "Predsednik Tribunala je rekao da uopšte nema sarađe, a to je otežavalo stvari. Na vama je da uspostavite odnos sa Tribunalom koji će dovesti do drugačijih ocena... Saradnja sa Tribunalom je i način da pokažete da ste okrenuli leđa prošlosti", rekao je Paten. Paten je rekao da je za evropsku integraciju potrebno i da Srbija i Crna Cora "pokažu da li su spremne da naprave državnu zajednicu", a kao treće da li žele da sprovedu Akcioni plan o harmonizaciji ekonomskih odnosa kojim se obezbeđuje jedinstveno tržište. "Nadam se da će politicki lideri učiniti jasnim da žele da krenu napred da bi Srbija i Crna Gora dobile budućnost u Evropi", rekao je Paten. Prema njegovim rečima, u EU su bili "oduševljeni 2000. godine demonstracijama protiv tadašnje vlasti i hrabrom kretanju ka demokratiji", a sada su "pomalo razočarani". Upitan da li je i EU pravila greške, Paten je rekao da bi bilo "iznenađenje da nije". "Nikada nisam govorio da smo savršeni, ali nemojte sumnjati sada da želimo da vidimo da ovo uspe... Ako smo pogrešili, možda je bilo zato što nismo bili dovoljno čvrsti ponekad ili dovoljno jasni, ali to nisu greške ljudi koji ne žele da vide isti cilj kao i vi", rekao je Paten, koji je istakao i da je Evropska komisija dala SCG pola milijarde evra od pada režima Slobodana Miloševića. Paten je pozdravio i rešenost Vlade Srbije da se "pozabavi problemom" pronevera u izvozu šećera i "reši taj problem", ali je naglasio da istraga protiv MK Komerca "nije rezultat" njegove posete. "Ova vlada želi da ukloni neke probleme koje je nasledila u tom sektoru. Zbog pronevere, leglana proizvodnja šećera, uzgajivači šećera, su stavljeni u težak položaj i to uopšte nije fer prema njima", rekao je evropski komesar. Govoreći o situaciji na Kosovu, Paten je ocenio da je "ono što se desilo u martu bilo sramno i ne može se tolerisati". "Kada sam video neke od srušenih kuća, škola i crkava, smučilo mi se. Rekao sam vlastima na Kosovu: 'Morate ovo da izgradite sami, kao prvi korak ka stvaranju harmoničnog, multietničnog društva", rekao je Paten i izrazio nadu da će srpska zajednica na Kosovu imati veći osećaj sigurnosti. "Ukoliko Kosovo ne bude multietničko društvo, ako uskoro ne uspe, svi gube", rekao je Paten.