Ahern nominuje portugalskog premijera za šefa Komisije EU
LONDON, 27. juna 2004. - Irski premijer Berti Ahern izjavio je danas da će predložiti portugalskog premijera Žose Manuela Durao Barosoa za predsednika Evropske komisije, nakon što su kandidaturu Portugalca podržali lideri zemalja Evropske unije. Ahern, čija zemlja obavlja rotirajuću funkciju predsedavajućeg EU, kazao je da će predlog izneti liderima Unije na sastanku u utorak uveče u Briselu. "Tokom proteklih dana obavio sam konsultacije sa kolegama, i veoma sam zadovoljan što mogu da potvrdim da postoji ogromna podrška za imenovanje portugalskog premijera Baroso za predsednika Komisije", naveo je Ahern u saopštenju. Ahern je rekao da su članovi Saveta EU pozvali Durao Barosoa da prihvati dužnost šefa Evropske komisije i izrazio nadu da on pristati. Imenovanjem Durao Barosoa, završile bi se višenedeljne nesuglasice oko ličnosti budućeg šefa najvišeg izvrsnog organa Unije. U tim raspravama, najviše razmimoilaženja bilo je između tri vodeće sile EU - Francuske, Velike Britanije i Nemačke. Lideri Unije nisu uspeli da se dogovore o ličnosti predsednika Komisije na prošlonedeljnom samitu EU u Briselu. Prema izjavama diplomata, saglasnost oko Barosoa lideri EU su postigli na najmanjem zajedničkom imenitelju, pošto se prethodno nisu složili oko nekih drugih predloženih kandidata. Sadašnji predsednik Komisije, Romano Prodi, napušta tu dužnost krajem oktobra i njegov naslednik bi trebalo da stupi na dužnost 1. novembra. Imenovanje njegovog naslednika je u nadležnosti 25-članog predsedništva Unije. Žose Manuel Durao Baroso (48) važi za konzervativnog političara, koji je u svojoj političkoj karijeri prošao put od studenta maoističkih uverenje, do predsednika konzervativne vlade i zagovornika vojne intervencije u Iraku. Od 1980. godine član je Socijaldemokratske partije, koja na političkom spektru Portugala zauzima desni centar. Kada je njegovoj socijaldemokratskoj partiji na izborima 2002. godine zamalo izmakla apsolutna većina, Baroso je, gušeći protivljenje u partijskim redovima, ušao u koaliciju sa konzervativnom narodnom partijom. Na čelu koalicione vlade on je, uprkos masovnom protivljenju samih Portugalaca, podržao intervenciju SAD u Iraku, a u razmiricama o tom pitanju unutar EU sukobio se i sa stavovima Francuske i Nemačke. Kao premijer stekao je reputaciju reformiste, ali i realizatora krajnje nepopularnih mera u cilju smanjivanju budžetskog deficita, uključujući i otpuštanje zaposlenih u javnim službama i izmene zakona o zapošljavanju, kojima su smanjena tradicionalno velika prava radnika u portugalu. U politiku, Baroso je, poput većine sadašnjih političara te zemlje ušao kao borac protiv diktature, koju je 40-ih godina u toj zemlji uveo Antonio Salazar, a koja je srušena vojnim udarom 1974. godine. U svojim studentskim danima, Baroso je početkom 70-ih predvodio malu partiju maoističke orijentacije, po imenu Komunistička partija portugalskih radnika/revolucionarni pokret portugalskog proletarijata. Baroso je od 1987. do 1992. godine bio državni sekretar za soljne poslove, i u tom periodu je učestvovao u izradi mirovnog plana kojim je okončan krvavi 15-godišnji građanski rat u bivšoj portugalskoj koloniji, Angoli. Posle tri godine na mestu ministra inostranih poslova, Baroso, posle poraza svoje stranke na opštim izborima 1995. postaje vanredni profesor na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, a po povratku u Portugal, 1999. godine postaje prvi čovek Socijaldemokratske partije. Baroso je po obrazovanju pravnik. Tečno govori francuski, španski i engleski.

Galjak: EU veoma zadovoljna ishodom izbora u Srbiji
BRISEL, 27.juna 2004. - Evropska unija pozdravlja i veoma je zadovoljna činjenicom da će prema preliminarinim rezlutatima izbora novi predsednik Srbije biti proevropski, demokratski kandidat Boris Tadić, koji je odlučan u nameri da nastavi reforme u zemlji. To je večeras, u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Istanbula, izjavila Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, koja je naglasila da je "Evropska unija odlučna da veoma jasno podrži proces reformi u Srbiji i njeno približavanje Evropi". "Evropska dvadesetpetorica održaće svoje obećanje dato proevropskim kandidatima u Srbiji i podržati ovaj povoljan proces", dodala je funkcioner EU. Ona je istakla da je izuzetno povoljna činjenica da su srpski glasači u velikom broju izašli na izbore, koji su, kako sve govori, bili veoma uredno i pošteno održani. Čelnici Evropske unije se nalaze u Istanbulu gde će, sutra i u utorak, učestvovati na samitu NATO-a, a Solana će, po rečima Kristine Galjak, sutra objaviti saopštenje o ishodu predsedničkih izbora u Srbiji. Sutra će, po njenim rečima, na zasedanja šefova diplomatija NATO-a, u okviru samita u Istanbulu, svakako biti reči o ovom "bez sumnje povoljnom i veoma ohrabrujućem ishodu" predsedničkih izbora u Srbiji, jer će ministri inostranih poslova Atlantskog saveza sutra raspravljati o situaciji na Balkanu.

Baret: EU veoma zadovoljna uspehom Tadića
BEOGRAD, 27. juna 2004. - Evropska unija je "veoma, veoma zadovoljna" uspehom proevropskog kandidata Borisa Tadića na predsedničkim izborima u Srbiji, rekao je šef misije EU u Beogradu Džefri Baret. "To je dobar rezultat za Srbiju i demokratiju u Srbiji koji će pomoći u raščišćavanju političke scene. Mi u EU smo veoma, veoma zadovoljni ovim rezultatom", rekao je Baret. Tadić je u drugom krugu predsedničkih izbora dobio 53,7 odsto glasova, dok je kandidat SRS-a Tomislav Nikolić dobio 45 odsto glasova, konačna je procena CESID-a.

U EU poboljšana borba protiv toksikomanije
LISABON, 26. juna 2004. - Lečenje toksikomanije u okviru Evropske unije postalo je "dostupnije i raznovrsnije", piše u studiji Evropske agencije za droge i toksikomaniju. Od sredine 90-ih godina prošlog veka, "posmatrali smo napredovanje u svim vrstama lečenja u EU. Veliki broj zemalja je povećao i poboljšao to lečenje", saopštio je direktor te agencije EU Džordž Estievenart, povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotreba i šverca droga. "Veliki cilj EU je između 2000. i 2004. bio da bude značajno povećan broj uspešno lečenih toksikomana", podsetio je on. U 15 zemalja EU, u periodu 1999-2003, povećano je ambulantno lečenje i to u Francuskoj za 25 odsto, u Grčkoj za 30 odsto, a u Austriji za oko 60 odsto, ali, kako se dodaje u izveštaju, neophodno je dalje stvarati centre za lečenje u Evropi kako bi bilo smanjeno vreme čekanja pacijenata koji žele da se podvrgnu detoksikaciji. Velika Britanija je tako uspešno smanjila čekanje sa 14 sedmica koliko je bilo u 2001, na nešto više od mesec dana. U izveštaju agencije EU se takođe navodi da nije došlo samo do poboljšanja načina lečenja toksikomanije, već da je ono sada raznovrsnije i prilagodljivije novim zahtevima. Estievenart je tako podsetio da je lečenje do sada bilo usmereno na odvikavanje od opijata, a da je sada sve više osoba koje žele da se odviknu od kanabisa i kokaina.

Prve dame Bugarske, Poljske i Portugala o priključenju EU
SOFIJA, 25. juna 2004. - Prve dame Portugala, Poljske i Bugarske založile su se danas za očuvanje kulturne raznolikosti u procesu evropskog ujedinjenja. Marija Žose Rita (Maria Jose Ritta) iz Portugala, zemlje članice Evrospske unije (EU) od 1986, Jolanta Kvašnjevska (Kwasniewska) iz Poljske, koja se priključila 1. maja ove godine EU i Zorka Parvanova iz Bugarske, državi koja se nada priključenju 2007, sastale su se u Sofiji kako bi razmotrile načine očuvanja kulturnih raznolikosti u procesima globalizacije u svetu. "Delimo jedan cilj, a to je želja da budemo ujedinjeni, a u isto vreme drugačiji", rekla je Parvanova, dodajući da je poruka sa susreta u Bugarskoj da su "Evropi potrebni međukulturni dijalog, društvena koherzija i bolje obrazovanje". Žena portugalskog predsednika Žorža Sampaija (Jorge Sampaio), Zzoze Rita, rekla je da nova politička realnost u proširenoj EU zahteva bolje razumevanje i međusobnu saradnju. "Portugal je već prošao put ka ujedinjenoj Evropi i spremni smo da podelimo to iskustvo sa novim i budućim članicama", rekla je prva dama Portugala. Kvašnjevska je apelovala na bolje obrazovanje u tim zemljama, koje bi doprinelo većoj tolernaciji i razumevanju drugih kultura. Kako je rekla, Poljska je na putu ka EU strahovala da ne izgubi svoju "posebnost", ali se pokazalo da su te "brige bile neosnovane".

Pauel i Solana: Sutrašnji samit je kraj podela SAD i EU
BEOGRAD/LONDON, 25. juna 2004. - Američki državni seretar Kolin Pauel i visoki predstavik Evropske unije Havijer Solana ocenili su da su SAD i EU zatvorile stranicu svojih podela u vezi sa Irakom i da su sada rešene da izgrade novi, jači konsenzus o budućem pravcu transatlanskog partnerstva. U uvodniku za današnji "Fajnenešel tajms", koji su zajednički napisali povodom sutrašnjeg američko-evropskog samita u Irskoj, Pauel i Solana ističu da će se na tom skupu slaviti snaga, dubina i značaj partnerstva između Amerike i Evrope. "Za neke, ova demonstracija solidarnosti može biti iznenađenje. Uostalom, u poslednjih godinu i po dana, naša javnost i naši mediji svoju pažnju su daleko više usmerili na ono što nas deli, nego na ono što nas sjedinjuje. S obzirom na debatu oko Iračkog rata, to je bilo razuljivo. Ali to više ne važi", stoji u tekstu. Podsecajući da je ovaj mesec počeo obeležavanjem 60. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji, Pauel i Solana ističu da bogati program odnosa SAD-EU odražava dinamiku partnerstva zasnovanu ne samo na ekonomskoj snazi, već i na zajedničkim demokratskim vredostima - istim onim koje su iskazane i u novom ustavu EU. "Širenje EU i NATO-a u velikoj meri je pomoglo ubrzanju i konsolidaciji demokratske tranzicije i ekonomskih reformi u novim državama članicama, kao i u onima koje će to postati", ocenjuje se u uvodniku. Pauel i Solana konstatuju da su privrede SAD i EU najpovezanije i najmeđuzavisnije u svetu, i da trgovina i investicije koje dostižu 2.000 milijardi dolara, obezbeđuju posao za milione ljudi sa obe strane Atlantika. "SAD i EU se rutinski konsultuju o izazovima sa obe strane okeana i širom sveta. Pružamo nadu nebrojenim milionima kroz naše programe za suzbijanje epidemije side i našu podršku novoj rundi razgovora o unapređenju privrednog rasta u okviru Svetske trgovinske organizacije". U globalnom ratu protiv terorizma, Amerika i Evropa su počele tesnu saradnju o merama za unapređenje bezbednosti na granicama i razmeni obaveštanih podataka, ističu Pauel i Solana i primećuju da se to partnerstvose pojačalo od terorističkih napada u Madridu. EU je po prvi put odobrila evropsku strategiju bezbednosti, identifikujući oružje za masovno uništenje, terorizam i nestabilne države kao osnovne pretnje za Evropu, što se poklapa sa mračnim procenama Amerikanaca. "Zajedno radimo na obezbeđivanju mira, od Balkana do Avganistana, a sada i u Iraku. Kad se naši lideri sutra budu sastali, prvi put od proširenja Unije na 25 članica, imaće na umu da Amerikanci i Evropljani mogu mnogo dobra da učine kada radimo zajedno sa istim ciljem", stoji u tekstu. "A ima još dosta da se uradi, od dovršetka posla izgradnje cele i slobodne Evrope, do unapređenja pravdenog i trajnog mira na Bliskom Istoku, suzbijanja širenja oruža za masovno uništenje i sprečavanja država u drugim delovima sveta da utonu u haos, sukobe i bedu. Naše patnerstvo ne donosi koristi samo nama, već ljudma širom sveta pruža najbolju priliku za bezbedniji i bolji život", ističu Pauel i Solana. "Amerikanci i Evropljani su počeli mesec juni odajuci počast prošlosti. Zajedno ćemo završti juni prihvatajući budućnost", ističe se u uvodniku "Fajnenešel tajmsa".

Solana razgovarao sa novim šefom UNMIK-a
BRISEL, 24. juna 2004. - Visoki predstavnik EU Havijer Solana sastao se danas u Briselu sa novim šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom i razgovarao o načinima za uspostavljanje što bolje, efikasnije saradnje svih agencija i predstavnika EU, UNMIK-a i Kfora u rešavanju svakodnevnih pitanja i situacije na Kosovu. Petersen je u Brisel doputovao da bi u svojstvu specijalnog izaslanika EU u Makedoniji izvestio političko-bezbednosni komitet EU o razvoju prilika u toj zemlji. Solana je na susretu sa Petersenom takođe želeo da dođe do boljih saznanja na koji način EU može da snažnije i bolje ne samo ekonomski, već i politički utiče i uzme učešća u rukovođenju svim oblicima života i razvoja na Kosovu. Na sastanku je učestvovao i predstavnik EU na Kosovu Fernando Djentilini čiji je zadatak da što više usaglasi i objedini delovanje svih predstavnika i agencija EU na Kosovu.

Klaus: Ulazak u Evropsku uniju je puko političko priznanje
PRAG, 23. juna 2004. - Češki predsednik Vaclav Klaus ocenio je da je proširenje Evropske unije donelo samo političko priznanje da su postkomunističke nove zemlje standardne demokratije, a da neće doneti nikakvu konkretnu dobit ni starim ni novim članicama. Na predavanju o posledicama proširenja EU u utorak u Minhenu, Klaus je vrlo oštro kritikovao EU kao prostor u kojem vlada legislativni "model korporativne socijalne države sa malom konkurentnošću preduzeća, rigidnom i nefleksibilnom privredom, visokom nezaposlenošću i sporim privrednim rastom." Glavnu i gotovo jedinu korist koju stiču nove članice EU češki predsednik vidi u tome što su "nakon pola veka života u komunizmu ponovo uvršćene u normalne, standardne evropske zemlje". "Nove zemlje članice dobijaju neizmerno značajno političko priznanje. Dobijaju formalnu potvrdu visokog nivoa današnje političke, ekonomske i opštecivilizacijske zrelosti, razvijenosti i stabilnosti", kazao je Klaus na predavanju na univerzitetu u Minhenu, koje su objavili danas češki mediji. Klaus je upozorio da će finansijski efekat članstva u EU biti mali, posebno za razvijenije među novim članicama a smeta mu i to što će vrlo skoro Češka početi da daje pare u budžet više nego što iz evropske kase primi. Takođe ne vidi ni mogućnost da nove članice nakon proširenja efikasnije utiču na procese odlučivanja u EU. "Nisu dovoljno spremne, još dugo će ostati u ulozi "mlađih članica", uglavnom se radi o malim zemljama a najveća kočnica je to što današnji demokratski deficit unije i njena birokratizacija ionako ne omogućavaju njihovo efikasno učešće u odlučivanju", kazao je Klaus. Češki predsednik izneo je tezu da je za stare članice bio korisniji proces približavanja budućih članica, zbog asimetrične liberalizacije i otvaranja njihovih privreda a da će sada imati samo veće troškove. Vaclav Klaus se založio za sasvim drugačiju "Novu Evropu" – sa ekonomskim slobodama, državom koja se mnogo ne meša, bez nadnacionalnih kontinentalnih ambicija i bez pseudomoralizatorske korektnosti.

Bot: Ishod izbora u Srbiji značajan za odnose sa EU
BRISEL, 23. juna 2004. - Šef diplomatije Holandije Bernard Bot, čija je zemlja budući predsedavajući Evropske unije, izjavio je večeras da se "čeka na ishod predsedničkih izbora u Srbiji, jer to može imati veoma važan uticaj na odnose EU sa Srbijom i Crnom Gorom". Bot je to rekao, predstavljajući program holandskog predsedništva EU, i dodao da evropska dvadesetpetorica žele da "vide i kako će dalje moći da se odvija dijalog Beograda i Prištine oko Kosova". U programu holandskog predsedništva se, kada je reč o budućoj politici EU prema Zapadnom Balkanu, jedino kaže da će u idućih šest meseci biti provereno u kojoj meri će se Hrvatska pripremiti za početak pregovora o članstvu u EU. Holandski ministar je, takođe, istakao da će EU nastaviti proces stabilizacije i pridruživanja, naglasivši da će sprovođenje "Agende iz Soluna" za Zapadni Balkan biti "od ključne važnosti". "Ako u tome budemo mogli da postignemo napredak, bićemo veoma zadovoljni", podvukao je Bot. Ssef holandske diplomatije je izrazio nadu da će, pored Bugarske, koja završila pregovore o svim poglavljima "pristupne strategije" za članstvo u EU i Rumunija uspeti da otkloni određen nedostatak u tom procesu. Bot je dodao da će o eventualnoj spremnosti trećeg zvaničnog kandidata za članstvo, Turske, za početak pregovora sa EU, ocenu krajem godine dati Evropska komisija.

Labus: Srbija i Crna Gora pojedinačno do Evropske unije
BEOGRAD, 22. juna 2004. - Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus izjavio je danas da Srbija i Crna Gora treba odvojeno da rade na procesima pridruživanja Evropskoj uniji. Labus je na predstavljanju "Izveštaja o tranziciji u Srbiji i Crnoj Gori" izrazio pesimizam kada je u pitanju usklađivanje ekonomskih tržišta Srbije i Crne Gore i dodao da je jedino rešenje nakon više meseci pregovora da se izrade dva posebna programa priključenja EU. Sa takvom ocenom složio se i predsednik podgoričkog Instituta za strateške studije i prognoze (IŠP) Veselin Vukotić, koji je kazao da države članice treba pojedinačno da preuzmu odgovornost za ulazak u EU. Potpredsednik srbijanske vlade kazao je da će se sledećeg meseca na vanrednom zasedanju skupštine videti da li ova vlada ima podršku i dodao da će, ako opstane, nastaviti sa usvajanjem seta reformskih zakona. Labus je istakao da Srbija mora da ubrza tranziciju i da konačno pređe sa psihologije dobijanja donacija na psihologiju privlačenja investicija, koje su neophodne za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Prema njegovim rečima Srbija je ispunila oko 60 odsto kriterijuma koje je za priključenje EU utvrdila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), ali je i dodao da Srbiju i dalje čeka dug put do evropske zajednice, na kojem treba da dođe do reformi institucija, privredne strukture i ekonomske politike. Labus je istakao da je "Izveštaj o tranziciji u Srbiji i Crnoj Gori" prva domaća sveobuhvatna studija za period od 2001. do 2003. godine, koju su izradili stručnjaci nevladinih institucija G17 Instituta iz Beograda i IŠP iz Podgorice, uz pomoć nemačke organizacije za tehničku saradnju GTZ.

Ferhojgen: Rumunija verovatno u EU maja 2007.
BUKUREŠT, 22 juna 2004 - Evropski komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen rekao je danas u Bukureštu da bi Rumunija, "vrlo moguće", mogla da postane punopravna članica EU maja 2007.godine. Ferhojgen, koji u Bukureštu razgovara sa rumunskim zvaničnicima o detaljima pregovora za pristupanje Rumunije EU, rekao je da bi pregovori za pridruživanje Rumunije EU mogli da se okončaju u oktobru ove godine, sporazum o pridruživanju da se potpiše u proleće 2005, a u maju 2007. "vrlo je moguće" da Rumunija postane punopravni član EU. Evropski komesar je razgovarao sa premijerom Adrijanom Nastaseom (Adrian Nastase) i predsednikom Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu), a treba da se sastane i sa ministrom inostranih poslova Mirčeom Džoanom (Mircea Geoana). Ferhojgen je istakao da je Rumunija zabeležila znatan napredak posle 2000. godine, ali još treba da se koncentriše na reforme u administraciji i pravosuđu, na nastavak ekonomskog rasta i na borbu protiv korupcije, precizirajući da se radi o pitanjima tehničke, a ne političke prirode. Premijer Nastase je rekao da će njegova vlada ubrzati okončanje pregovora, naglasivši da predizborna kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore koji se održavaju u novembru ove godine neće imati negativni uticaj na proces pregovora. U Briselu su prošle nedelje lideri 25 zemalja članica EU podržali ulazak Rumunije i Bugarske u EU 2007. Integrisanje u EU je za Rumuniju strateški cilj od nacionalnog interesa, koji podržava celokupna rumunska politička elita i velika većina Rumuna. U aprilu ove godine Rumunija je postala punopravni član NATO-a.

Stro: Referendum o ustavu EU u Britaniji pre kraja 2006.
LONDON, 21. jun 2004. - Referendum o novom evropskom ustavu biće održan u Velikoj Britaniji "pre kraja 2006", izjavio je britanski šef diplomatije Džek Stro ne precizirajući tačan datum referenduma, javile su agencije. Britanski premijer Toni Bler najavio je ranije da će ponuditi Britancima da se izjasne o tekstu novog ustava, a na zahtev evroskeptičnih opozicionih konzervativaca. Prema rečima Blera, referendum će biti organizovan nakon parlamentarnih izbora koji će se održati najkasnije do proleća 2006, iako britanska štampa spekuliše da bi do izbora moglo da dođe već u proleće naredne godine. "Referendum bi trebalo da se održi pre kraja 2006", rekao je Stro na zajedničkoj konferenciji za novinare sa italijanskim kolegom Frankom Fratinijem. Najnovija istraživanja pokazuju da je velika većina Britanaca nezadovoljna tekstom evropskog ustava o kome je detaljno raspravljano na poslednjem samitu EU protekle sedmice u Briselu.

Shefer: Nema izolovanog rešenja za Kosovo
BRISEL, 21. juna 2004. - Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, izjavio je danas u Briselu da se nikakvo "izolovano rešenje" ne može naći na Kosovu, već da je zato potrebno angažovanje kosovskih Albanaca i Srba, Beograda, NATO, EU i međunarodne zajednice. Shefer je upozorio da je situacija na Kosovu i dalje vrlo rovita i da zahteva "dodatni politički podstrek" i da zato svi moraju usmeriti pažnju, a posebno "neposredno zainteresovane strane". Generalni sekretar NATO je time odgovorio na pitanje agencije Beta kakve ključne elemente treba da sadrži "zajednička strategija NATO i Evropske unije za Kosovo", za koju je Shefer nedavno, u intervjuu nemačkom nedeljniku Sspigl, rekao da je nužna za rešenje kosovskog problema. Shefer je, posle sastanka Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta EU, naglasio da su "tu potpuno saglasni, na istoj liniji on i visoki predstavnik EU, Havijer Solana". Dodao da je na sastanku Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta EU danas bilo reči o Balkanu i Kosovu i da je o tome dobijen izveštaj, u svetlu naimenovanja novog šefa UNMIK-a. Shefer je podvukao da se na rešenje za Kosovo ne može gledati kao na neko izdvojeno rešenje. To traži aktivno uključivanje svih strana i zemalja kojih se to tiče. "NATO, naravno, prati tamošnji politički proces, a UN i Evropska unija, svakako, u tome imaju svoj udeo", dodao je Shefer. "Smisao onog što sam rekao 'Špiglu' jeste da moramo podstaći, dati politički trenutak u pokušaju da nađemo rešenje problema za Kosovo", rekao je Shefer. "NATO i Kfor su jemstvo da će na Kosovu bezbednost i sigurnost biti održani. Ali smo mi polovinom marta videli koliko je tamo rovita situacija. A pre samo nedelju-dve smo se osvedočili, kada je ubijen dečak kosovski Srbin, u kojoj meri je tamošnja situacija i dalje krhka", rekao je Shefer. Generalni sekretar NATO je naglasio da "i kosovski Albanci i kosovski Srbi moraju dati svoj doprinos, odraditi deo svog posla. Srbi moraju učestvovati u tome, a kosovske albanske vođe moraju shvatiti da oni moraju staviti pod nadzor ekstremne frakcije u njihovoj zajednici kako etničko nasilje ne bi ponovo buknulo". "A, naravno, deo rešenja se nalazi i u Beogradu, u razgovorima Beograda i Prištine", zaključio je Shefer. Generalni sekretar Atlantskog saveza i visoki predstavnik EU, Solana, su novinarima rekli da će odluka o preuzimanju misije Sfora u Bosni od strane Evropske unije biti donesena na zasedaju lidera NATO, krajem ove nedelje, u Istambulu.

Solana nije u trci za mesto predsednika Evropske komisije
BRISEL, 21. juna 2004. - Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je danas novinarima da nije u trci za mesto predsednika Evropske komisije. Zamoljen da kaže da li je kandidat u trci za to mesto, Solana je uzvratio da je upravo operisao meniskus. "Ne trčim ni za čim", rekao je Solana. Solana i Generalni sekretar Atlantskog saveza Jap de Hop Shefer razgovarali su sa novinarima posle današnjeg sastanka Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta EU. Solana je u subotu izjavio da ne bi odbio mesto predsednika Evropske komisije, ako bi lideri EU odlučili da je on pravi čovek za taj posao. Lideri Evropske unije za sada nisu uspeli da se saglase o tome ko će u novembru zameniti Romana Prodija, aktuelnog predsednika Komisije. Komesar EU za spoljnu politiku Kris Paten povukao se u subotu iz trke za to mesto pošto lideri EU nisu uspeli da reše sukob nastao oko potencijalnih kandidata. Drugi favorit za to mesto, belgijski premijer Gi Ferhofštat, takođe je odustao od trke posle odlučnog stava Britanije i drugih članica EU kojima se nije dopadala njegova federalistička vizija intergacija u EU. Solana je u subotu na konferenciji za novinare rekao da on nije kandidat za vojdstvo Evropskom komisijom, ali je dodao da bi za njega bilo teško da odbije tu funkciju ako bude zatraženo da on dođe na to mesto. Očekuje se da Solana ponovo bude izabran na mesto šefa EU za spoljnu politiku, kada sve zemlje-članice ratifikuju novi evropski ustav za čije usvajanje su šefovi država i vlada EU postigli dogovor u Briselu.

Tadić počeo razgovore u Briselu
BRISEL, 21. juna 2004. - Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić, danas je u Briselu, o razvoju u Srbiji i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, razgovarao s članom Evropske komisije Janezom Potočnikom, koji se posebno bavi pitanjima pridruživanja zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Tadić je o unutrašnjepolitičkim prilikama u SCG, predsedničkim izborima u Srbji i o Kosovu razmenio mišljenje sa uglednim ličnostima, zvanicama na ručku u briselskom sedištu nemačke fondacije "Konrad Adenauer", koja je organizavala boravak predsednika DS u Briselu. Tokom popodneva Tadić će se sresti i sa koordinatorom Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhardom Busekom, kao i sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, i evropskim komesarom Krisom Patenom. Zvaničnici u EU su agenciji Beta rekli da će tema razgovora biti izgledi za pospešivanje saradnje Srbije i državne zajednice SCG sa evropskom Dvadesetpetoricom. Ema Advin, portparol evropskog komesara za spoljnopolitičke odnose, izjavila je da će Paten razgovarati s Tadićem kao prvakom uticajne političke stranke u Srbiji, u okviru uobičajene razmene mišljenja s političkim vođima važnih političkih partija iz zemalja izvan Unije. Ona je dodala da će u razgovoru svakako biti reči i o svim "tekućim političkim pitanjima" u Srbiji, državnoj zajednici, pa i regionu. Iako niko od zvaničnika u EU to nije hteo zvanično da potvrdi, u susretima Tadića sa čelnicima Evropske unije i drugim ličnostima će bez sumnje biti reči i o drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji. Tadićevi sagovornici ne žele da u prvi plan stave činjenicu da je prvak DS i kandidat na tim izborima, jer ne žele da se njegova poseta Briselu protumači kao bilo kakvo uplitanje u unutrašnju političku situaciju u Srbiji. U sedištu EU zasad nisu mogli da potvrde kada bi, što je nagovešteno, i srpski premijer Vojislav Koštunica mogao doći u Brisel radi razgovora s evropskim zvaničnicima. Ambasador SCG pri EU, Pavle Jevremović izjavio je da su u toku pripreme za tu posetu i da bi premijer Koštunica u Briselu trebalo da razjasni neke nedoumice oko režima trgovine SCG s Unijom i konačno otvori put za sklapanje sporazuma o tekstilu.

Tadić: Vrata Evrope su otvorena za Srbiju i Crnu Goru
BRISEL, 21. juna 2004. - Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je danas u Briselu da njegova poseta i razgovori s evropskim čelnicima pokazuje da su vrata Srbiji i Crnoj Gori otvorena za uključivanje u Evropsku uniju, što će značiti bolji život i standard za građane SCG. Tadić je rekao da je sad još više uveren u svoj "potpuni uspeh" na predsedničkim izborima i istakao da je on, kao šef svoje stranke, pored Evropske unije, posetio i SAD i Rusiju. Prvak DS je naglasio da ne smatra da vladu Srbije treba rekonstruisati i da će kao predsednik, rad vlade nadzirati na temelju ustavnih ovlašćenja, jer je predsednik deo vlasti i državnog sistema. Odgovarajući na pitanje novinara šta bi se desilo ako bi na predsedničkim izborima pobedio kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, Tadić je rekao da to "jako teško može da zamisli", upozorivši da bi se Srbija tad našla u nekoj vrsti izolacije. Predsednik DS je naglasio da su sve demokratske snage u Srbiji u drugom krugu predsedničkih izbora postigle konsenzus da zemlja treba da se usmeri u uključivanje u Evropsku uniju. Primetivši da je takav dogovor postignut i o ustavu Srbije, on je istakao da je veoma dobro što je to postignuto "iz čistog interesa", a ne iz emocija, jer je onda to mnogo postojanije i trajnije. Prema njegovim rečima, od najveće je važnosti da se razume da je cilj ulaska u Evropsku uniju da građanima Srbije bude bolji standard, da nacionalna privreda dobije savremenu tehnologiju, da se dobije pristup evropskim i svetskim znanjima. Tadić je naročito istakao usmerenje SCG na evropske integracije, jer će kako je rekao mlada generacija u Srbiji moći slobodno da putuje i upoznaje svet i sva svetska dostignuća. Lider DS je danas razgovarao s članom Evropske komisije, Janezom Potočnikom, koordinatorom Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, Erhardom Busekom i uglednim ličnostima na ručku u fondaciji "Konrad Adenauer". Tadić je objasnio da je u dosadašnjim razgovorima ukazao na ono što bi u saradnji SCG i EU moglo odmah da se ostvari i što bi trebalo da "ohrabri" građane SCG da istraju na tom "evropskom putu". On je dodao je da misli na ljude mlade generacije koji će biti nosioci društvenog razvoja kroz 10 do 20 godina. Zato bi oni morali da dobiju "svojevrsne olakšice kad su u pitanju njihovi interesi, putovanja u svet, nova znanja, obrazovanje, poslovi". On je rekao da je o tome postigao visok stepen saglasnosti sa Potočnikom i Busekom. "Veoma je važno da ono što je cilj, a to je bolji život koji imaju stanovnici Evropske unije, bude vidljiv za mladu generaciju", istakao je Tadić i dodao da se zalaže da Srbija i Crna Gora dobije i mnogo lakši režim i ukidanje viza za ulazak u EU. Predsednik DS je rekao da je u Brisel došao na poziv evropskog komesara Krisa Patena, s kojim će razgovarati večeras. Tadić će se susresti i sa visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom. Tadić je naglasio da će o Kosovu posebno razgovarati sa Solanom i istakao nužnost da se kroz decentralizaciju, obezbedi autonomija za većinske Albance na Kosovu, ali i neka autonomija za Srbe u pokrajini u sklopu te autonomije.

Solana: Srbija će sa demokratskim liderom brže u EU
BRISEL, 21. juna 2004. - Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je danas posle susreta sa predsednikom Demokratske stranke (DS) Borisom Tadićem, da je za Uniju važno da Srbija što pre uđe u njeno članstvo i naglasio da će se Srbija sa jakim demokratskim liderom brže i u većoj meri približiti evropskoj Dvadesetpetorici. To će "doneti stabilnost Srbiji i njenim građanima, koju oni zaslužuju", naglasio je Solana i predočio da "EU neće biti kompletna dok u nju ne uđe Srbija, jer je Srbija veoma važna za nas". Visoki predstavnik EU je naglasio da mu je "veliko zadovoljstvo što je razgovarao sa Tadićem, kandidatom za predsednika Srbije" i dodao da je "potrebno da Srbija, da bi što pre ušla u redove Unije, dobije predsednika koji je najbolji prijatelj EU". A kad "Srbija uđe u EU, to će doneti prosperitet i stabilnost srpskim građanima", ocenio je Solana. Tadić je sa Solanom analizirao političku situaciju u Srbiji i izglede za priključenje Srbije i Crne Gore Uniji. Tadić je rekao da ga "raduje potpuna odlučnost Solane kada su u pitanju obaveze kosovske vlade da obnovi sve porušene objekte u martu". "To je pretpostavka stabilizacije političkih prilika na Kosovu, povratka civilnih formi društva na Kosovu, povratka izbeglica i stabilizacije političke situacije na Balkanu i regionu", rekao je Tadić. "To je veoma snažna poruka i u tom smislu cenimo napore EU i Solane, istakao je predsednik DS, naglasivši da je to "jedna od veoma značajnih tema i za predsedničke, lokalne i sve izbore u narednom preiodu". On je istakao da je problem izbeglica veoma težak i ukazao da je "Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica u Evropi". "Moramo potražiti hitna i vrlo efikasna rešenja za taj izuzetan i bolan problem naših građana", istakao je Tadić.

Paten: EU je sudbina Srbije
BRISEL, 21. juna 2004. - Evropski komesar Kris Paten izjavio je večeras u Briselu, posle susreta sa predsednikom Demokratske stranke (DS) Borisom Tadićem, da je "Evropska unija put i sudbina Srbije". "Nadam se da će se narod u Srbiji tako i opredeliti i omogućiti nam da nastavimo da radimo s ljudima koji su bili hrabri, načelni i privrženi demokratskim vrednostima", istakao je Paten. "Izbor je vrlo jasan, a to je da nam se Srbi pridruže evropskoj porodici, ili da, pretpostavljam, odu ka Belorusiji...A ja, naravno, kao prijatelj i naklonjen Srbiji, želim da vidim da vi krenete putem, poput mnogih drugih, od kojih su neki sasvim nedavno postali članovi Evropske unije", rekao je Paten. On je dodao da je ono što se desilo 5. oktobra 2000. bilo "naznačajniji momenat za nas i za sve u Evropi, za sve koji su tad radili za demokratiju i koji za demokratiju rade sve otad do dan danas". Razgovor sa Tadićem je, po njegovim rečima, obuhvatio i konkretna pitanja poput problema izvoza srpskog šećera u EU, kao i "želju koju vi imate da pregovarate o sporazumu o tekstilu i vrlo razumljivu želju Srbije u pogledu viznih olakšica". Kandidat DS-a za predsednika Srbije, Tadić objasnio je da je u Brisel došao na poziv Patena, a posle poruke šefova država i vlada Evropske unije o evropskoj budućnosti Srbije. "Ta poruka je bitna za idućih nekoliko godina. Moja želja je da pobedim na predsedničkim izborima i da mi, za vreme mog mandata, postanemo članica Evropske unije. To bi bio moj veliki politički cilj", rekao je Tadić. Paten je stavio do znanja da je katkad teško okrenuti lice ka budućnosti i da to ponekad znači mučne i teške odluke. "Mi smo pokušali da pomognemo Srbiji, mi smo uložili 900 miliona evra, mi smo to dali prijateljima. Razgovarali smo s Tadićem, našim starim prijateljam i prijateljem Evrope, zaista prijateljem od poverenja", rekao je Paten. On je naglasio da su ovi razgovori nastavak kontakata iz vremena kada je Tadić, kao ministar odbrane SCG "obavljao nužan i težak posao reforme oružanih snaga". Tadić je istakao da je posebno važno da SCG dobija pomoć od Evropske unije, ukazavši na finansijsku podršku od 270 miliona evra za ovu godinu, koja može biti uložena u proizvodnju u Srbiji i Crnoj Gori, nova radna mesta i stabilizaciju političkih prilika u zemlji. "Veoma dobro napreduju i razgovori o izvozu u Evropsku uniju tekstilnih proizvoda iz Srbije, imajući u vidu i to da je srpska tekstilana industrija bila u velikim problemima ranijih godina. Tu se stvaraju mnoge velike mogućnosti", zaključio je Tadić. Na pitanje novinara da li smatra da bi se Srbija i Crna Gora brže i bolje priključile Evropskoj uniji kroz državnu zajednicu, ili bi to bilo bolje ako bi učinile odvojeno, kao što je izjavio crnogorski premijer Milo Đukanović, Paten je uzvratio da su "Srbija i Crna Gora napravile svoj izbor, oličen u ustavnoj povelji i mi, svakako, želimo da se to opredeljenje sprovodi na valjan i pravi način". "Ako bi Srbija ili Crna Gora odlučile da urade drugačije, onda bi to imalo posledica u našim odnosima sa Srbijom i Crnom Gorom. Ali ja ne mislim da je to u središtu sadašnje rasprave u Srbiji", primetio je Paten. On je ocenio da u Srbiji postoje dve struje političara - jedna su oni koji gleađu u budućnost, teže privlačenju stranih investicija i stvaranju novih radnih mesta. "Na drugoj strani postoji opredeljenje za drugačiju Srbiju, koja ne obezbeđuje bolji životni standard ljudima, koji bi bili siromašni i nikako srećni kakvi treba da budu. Ima toliko nadarenih i kvalitetnih ljudi u Srbiji i bila bi velika nesreća ako ti ljudi ne bi bili u mogućnosti da zemlji obezbede vođstvo kakvo je potrebno", zaključio je Kris Paten

Sanader: Status kandidata EU je veliki korak za Hrvatsku
ZAGREB, 19. juna 2004. - Hrvatski premijer Ivo Sanader ocenio je da je odluka Evropskog saveta o davanju Hrvatskoj statusa kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (EU) velik korak prema toj zajednici zemalja u kojoj se poštuju demokratija, vladavina prava, ljudske i manjinske slobode. Sanader je kasno sinoć za Hrvatsku televiziju, čestitajući svim građanima na tom "velikom koraku", rekao da Hrvatska želi da usvoji standarde Evropske unije, ne zbog uzora koje bi sledila, već zato što nema ni jedne zemlje koja je ušla u EU, a koja danas želi da izađe iz nje. "Nema ni jedne zemlje čiji građani žive lošije danas nego kada nisu bili članovi Unije, prema tome imamo niz razloga zbog kojih se veselimo ulasku u EU", ocenio je hrvatski premijer. Govoreći o mogućoj godini konačnog ulaska u punopravno članstvo EU, Sanader je ocenio da bi Hrvatska do 2007. mogla da završi sve pregovore s Unijom, koja bi zatim trebalo da donese odluku o hrvatskom ulasku u tu zajednicu. On je kao primer naveo Slovačku, koja je pregovore završila za manje od tri godine, dodajući da za ulazak u EU postoji vrlo širok konsenzus građana, zbog čega, kako je rekao, on ne vidi razlog zbog kojeg bi se dugo čekalo. On je istakao da Hrvatska u ovom trenutku ne bi trebalo da se opterećuje datumima, već da se okrene želji da dobro odradi predstojeći proces pregovora, te da ga iskoristi za dolaženje do "dobrih rešenja koja će biti korisna po hrvatske građane". Na pitanje da li se boji da će se sa reformama koje treba da uslede smanjiti podrška građana priključenju EU, Sanader je odgovorio da postoji i ta mogućnost, dodajući da se isplati proći i kroz razdoblje u kojem se mogu pojaviti i teška pitanja. "Ja se lično ne bojim i biću uvek za ulazak Hrvatske u Uniju", rekao je Sanader, istakavši da će Vlada dobrim radom uspeti građanima da predstavi razloge zašto Hrvatska treba da uđe u EU. Uveren da će veliki procenat građana Hrvatske to podržati, Sanader je rekao da za sticanje statusa kandidata, uz sadašnju vladu, velike zasluge imaju i bivše vlade, sadašnji i bivši predsednik države, kao i hrvatski branitelji. Evropski savet odlučio je juče u Briselu da Hrvatskoj dodeli status službenog kandidata za članstvo u EU, zakazujući otvaranje pregovora za početak iduće godine.

Turska pozdravlja ustav EU bez pominjanja hrišćanstva
BRISEL, 19. juna 2004. (Beta) - Turska, većinski muslimanska zemlja koja želi da postane članica Evropske unije, izrazila je danas zadovoljstvo postizanjem dogovora oko prvog ustava unije u kome se neće pominjati njeni hrišćanski koreni. "To je ustav koji podržavamo", izjavio je turski ministar spoljnih poslova Abdulah Gul u Briselu, nakon što su vođe EU sinoć usvojile tekst ustava, prenele su svetske agencije. Vatikan i katoličke zemlje poput Poljske i Španije uzalud su do samog kraja pokušavale da nateraju ostale članice EU da u preambuli ustava bude pomenuto hrišćanstvo. "Hrišćanstvo se ne pominje. To je dobar ustav, koji ispunjava očekivanja Turske", rekao je Gul. Vođe 25 zemalja članica EU potvrdili su zaključke sa samita u Briselu kojima su se obavezali da će idućeg decembra odgovoriti da li će početi pregovore sa Ankarom o prijemu Turske. Turska od decembra 1999. ima status kandidata za članstvo u EU i od tada nastoji da započne pregovore o članstvu.

Paten odustao od trke za mesto predsednika Evropske komisije
BRISEL, 19. juna 2004. (Beta) - Komesar EU za spoljnu politiku Kris Paten povukao se danas iz trke za mesto predsednika Evropske komisije, pošto lideri EU nisu uspeli da reše sukob nastao oko potencijalnih kandidata. "On neće dozvoliti da se njegovo ime dalje pominje", rekla je Patenov portparol Ema Udvin. Drugi favorit za to mesto, belgijski premijer Gi Ferhofštat, takođe je sinoć odustao od trke posle odlučnog stava Britanije i drugih članica EU kojima se nije dopadala njegova federalistička vizija intergacija u EU.

Još uvek bez Prodijevog naslednika
BRISEL, 18. juna 2004. - Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije nisu noćas postigli dogovor o tome ko će zameniti Romana Prodija na mestu šefa Evropske komisije. Na osnovu dosadašnjih razgovora, kao najozbiljniji Prodijevi naslednici pominju se belgijski premijer Gi Ferhofštat i komesar EU za spoljnu politiku Kris Paten. Premijer Irske Berti Ahern, koji je i vodio noćašnje razgovore, rekao je na konferenciji za novinare da izbor neće biti ograničen samo na ovu dvojicu. "Postoji još osam ili devet imena ali znam, posle razgovora sa kolegama, da nijedan od njih nema podršku većine", odbjasnio je on. Francuski izbori tvrde da se kao Prodijevi naslednici pominju I francuski ministar spoljnih poslova Mišel Barnije, njegov nemački kolega Joška Fišer, kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. Ahern je dodao da će se o pitanju novog evropskog komesara razgovarati danas. Novi predstavnik evropske komisije trebalo bi da stupi na dužnost u novembru. Osim imena novog šefa Evropske komisije, čiju kandidaturu u julu treba da prihvati Evropski parlament, na samitu u Briselu šefovi vlada ili država EU trebalo bi da usvoje tekst budućeg ustava EU.

Seminar: Problemi su saradnja sa Tribunalom i odnosi u SCG
BEOGRAD, 18. jun 2004. - Saradnja sa Haškim tribunalom I nerešeni ekonomski odnosi između Srbije i Crne Gore osnovni su problemi državne zajednice koje treba ispuniti za ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoju uniji, rečeno je na seminaru o uticaju pridruživanja na pravne sisteme zemalja potencijalnih kandidata. Cilj seminara koji se danas i sutra održava u Skupštini SCG u organizaciji Centra za liberalno-demokratske strudije (CLDS) i Instituta za javno, privatno i evropsko pravo iz Haga je upoznavanje pravnika i političara u državnoj zajednici sa osnovnim dešavanjima u pravnom sistemu Evropske unije i zemalja kandidata. Seminar koji se održava u okviru šireg projekta MATRA posvećenog prilagođavanju nacionalnih pravnih sistema EU, treba da pomogne predstavnicima SCG da dođu do rešenja kada je reč o odnosima Srbije i Crne Gore i nastupu državne zajednice prema EU. Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić ukazao je na problem funkcionalnosti državne zajednice koja prema inostranstvu nastupa kao jedan subjekt, a prema unutra kao dva subjekta. Taj problem je kočnica i za priključenje državne zajednice Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Za sporazum o pridruživanju EU, Srbija i Crna Gora treba da harmonizuju ekonomske odnose i usvoje zakone o spoljnoj trgovini i carini. Ministar za ekonomske veze za inostranstvom Predrag Bubalo kazao je da je cilj SCG ulazak u EU od koje, pored sadašnje podrške kroz razne programe, očekuje i podršku podsticanjem direktnih investicija. Prema njegovim rečima, investicije su osnovni uslov za privredni rast i ekonomski razvoj. Predstavnik crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković ocenio je, međutim, da je potpuno pogrešno insistirati na zajedničkom putu Srbije i Crne Gore u EU. Navodeći da će Crna Gora ispunjavati obaveze iz sporazuma o harmonizaciji ekonomskih odnosa država članica, on je agenciji Beta rekao da i Srbija i Crna Gora, ali i EU treba da se suoče sa stvarnošću i shvate da je veoma teško ići ka Evropi kroz zajedničku državu. "Potrebno je tražiti drugo rešenje, a najbolje je da Srbija i Crna Gora odvojeno, samostalno, grade put ka Evropi", kazao je Vuković. Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić ukazao je da državna zajednica sarađuje sa Haškim tribunalom i da to ne treba vezivati samo kroz izručenja. Naveo je da je 13 svedoka oslobođeno čuvanja državne tajne i da je u Hag poslato više od 7.000 dokumenata. On je istakao da SCG zbog Ratka Mladića neće biti primljena u Partnerstvo za mir i ukazao da treba više razumevanja od strane Haškog tribunala. Navodeći da je saradnja sa Haškim tribunalom veoma važna sa stanovništva utvrdivanja individualne krivice, suočavanj sa prošlošću i procesa pomirenja u regionu, Ljajić je ocenio da je do sada ta saradnja više doprinosila političkog radikalizaciji, nego tim procesima, bitnim za stabilnost u okruženju. Ljajić je rekao i da je predlog Vlade Srbije za decentralizaciju Kosova dobra šansa da se stvari na tom području pomere napred i da Srbi i Albanci žive jedni pored drugih. "U suprotnom, i bez konsenzusa u Evropi oko rešavanja kosovskog problema, ne verujem da će manjine ostati da žive na Kosovu", ocenio je on.

Bler oštro napao Širaka i Šredera zbog evropskih pitanja
BRISEL, 18. juna 2004. - Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) danas je oštro napao Francusku i Nemačku, poručivši liderima tih zemalja Žaku Širaku (Jacques Chirac) i Gerhardu Šrederu (Schroeder) da ne mogu da primoravaju svoje kolege iz Evropske unije na dogovor. "Mi radimo u Evropi od 25 (članica)... a ne od šest ili dve ili jedne (članice)", rekao je portparol birtanskog premijera novinarima. On je dodao da je, nažalost, francuski predsednik Žak Širak juče odlučio da napadne britanske stavove pre nego što su pregovori uopšte počeli. Portparol britanskog premijera je, takođe, rekao da se Britanija ne slaže sa onim što shvata kao pokušaj nemačkog kancelara Gerharda Šredera da poveže sporazum o prvom ustavu proširene EU sa diskusijama o tome ko će biti sledeći predsednik Evropske komisije. Lideri EU nisu uspeli sinoć, nakon petočasovnih razgovora, da postignu konsenzus oko jednog od ukupno osam kandidata za šefa izvršnog tela EU čiji je mandat pet godina. Širak je rekao na konferenciji za novinare uoči razgovora da bi bilo bolje da na čelu Evropske komisije bude kandidat iz zemlje koja je već dugo u EU i koja učestvuje u svim aktivnostima Unije, uključujući jedinstvenu valutu evro i šengenski sporazum. Time bi se isključili kandidati iz Britanije, Danske, Irske i Švedske, kao i 10 novih članica EU. Britanija je odbila da podrži kandidata koga podržavaju Pariz i Berlin - belgijskog premijera Gija Ferhofštata (Guy Verhofstadt). Britanski zvaničnici su rekli da Britanija nije usamljena u tome, navodeći da su protiv izbora Ferhofštata bili i Italija, Portugalija i Grčka. "Smatramo da je njegov stav suviše federalistički, previše za harmonizaciju", rekao je neimenovani britanski zvaničnik. Portparol britanskog premijera je izrazio umereni optimizam u vezi sa postizanjem saglasnosti oko ustava EU, naglasivši da će Britanija insistirati na zadržavanju nacionalne kontrole u poreskoj politici, spoljnoj politici i odbrani. "Ostaju još neke poslednje izmene koje su, kako smatramo, potrebne. Ali, predsedavajuća Irska je dobro uradila posao", rekao je on.

Lideri EU prihvatili kandidaturu Hrvatske za članstvo
BRISEL, 18. juna 2004. - Šefovi država i vlada Evropske unije danas su na zasedanju u Briselu prihvatili kandidaturu Hrvatske za članstvo u EU i pregovori o tome će početi početkom iduće godine, izjavio je predsednik Evropske komisije Romano Prodi. Prodi je na zajedničkoj konferenciji za novinare s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, istakao da je to "politička odluka koja šalje poruku ne samo Hrvatskoj, već svim hrvatskim susedima", da "vrata EU ostaju otvorena" za sve zemlje zapadnog Balkana. Predsednik Evropske komisije je stavio do znanja da je "jasno da će svaka zemlja biti cenjena po onome što zasluži. Ali jasno je da su vrata otvorena i da političko rešenje za celo to područje može biti jedino u približavanju Evropskoj uniji", dodao je on. "Mi to mislimo i na delu smo dokazali sprovodeći to kroz naše političko delovanje. To je nova politika i mi smo na samitu u Solunu (2003. godine) i danas u Briselu dokazali da smo ozbiljni i da podstičemo takav ishod", podvukao je Prodi. Hrvatski premijer Ivo Sanader je rekao da je danas "veliki dan za Hrvatsku" i izrazio nadu da će njegova zemlja uspeti da ostvari sve potrebne političke i ekonomske reforme, u skladu sa standardima EU, i "u roku od nekoliko godina biti u stanju da dovrši pregovore o ulasku u članstvo Evropske unije". Sanader je naglasio da je čvrsto uveren da je odluka lidera EU da prihvate kandidaturu Hrvatske za članstvo "važna i za naše susede i celu jugoistočnu Evropu". To je, po rečima hrvatskog premijera, "jasan, snažan znak svima njima da, ako budu istrajali na demokratskom evropskom putu, svi imaju izglede da postanu članovi Evropske unije". "Sad počinjemo novu etapu i Evropska komisija će raditi zajedno s Hrvatskom. I, ako mogu da sudim na temelju onog što je dosad ostvareno, veoma sam optimistički raspoložen u pogledu konačnog ishoda", rekao je on. Prodi je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da Hrvatska, "kao cela, ujedinjena zemlja, sa nama ide u Evropu". Lideri Evropske unije su danas prihvatili ocenu Evropske komisije da je Hrvatska ispunila politička merila, utvrđena na samitu u Kopenhagenu 1993. godine, kojima se od kandidata za članstvo u EU zahteva da imaju delujuću političku demokratiju i funkcionalnu tržišnu privredu. Saglasnost je data i za stav Evropske komisije da je Hrvatska ispunile uslove utvrđene procesom stabilizacije i pridruživanja i zato je dato "zeleno svetlo" za pokretanje pregovora o članstvu. Stručnjaci Evropske komisije su nedavno ocenili da će Hrvatskoj biti potrebno oko pet godina da, kroz pregovore, postepeno zaključi sva politička i ekonomska poglavlja prilagođavanja svog političkog poretka, tržišne privrede i zakonodavstva sa standardima EU. Lideri Evropske unije su takođe posebno istakli "nužnost da Hrvatska održi punu saradnju sa Haškim tribunalom i preduzme sve neophodne korake da preostali optuženi budu pronađeni i prebačeni u Hag". U odluci samita EU se podvlači i da vlasti u Zagrebu moraju učiniti "dodatne napore u pogledu poštovanja manjinskih prava, povratka izbeglica, reforme pravosuđa, regionalne saradnje i bitke protiv korupcije". Lideri evropske dvadesetpetorice su Evropskoj komisiji naložili da pripremi "pristupnu strategiju" za članstvo Hrvatske u EU, "uključujući potrebne finansijske instrumente". Evropski lideri su "primili na znanje i odluku Hrvatske da na članice EU ne primenjuje bilo koji vid Zaštitne ekološko-ribolovne zone", uspostavljene u hrvatskim vodama Jadrana. Takođe je "pozdravljen, s tim u vezi, 4. juna u Briselu postignut sporazum između Italije, Slovenije I Hrvatske".

Lideri EU pozvali građane da glasaju za demokratiju
BRISEL, 18.juna 2004. - Šefovi država i vlada Evropske unije pozvali su danas u Briselu građane Srbije da u drugom krugu predsedničkih izbora glasaju za demokratiju, reforme i uključivanje u Evropu, ističući da je budućnost Srbije i Crne Gore u EU. "Predsednički izbori u Srbiji, 27. juna, predstavljaju presudni trenutak za Srbiju, državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i razvoj njihovih odnosa s Evropskom unijom", ocenjeno je u zaključcima šefova država i vlada EU. Oni su naveli da Savet Evropske unije ohrabruje narod Srbije da ostvari svoje demokratsko pravo glasa i tako obezbedi da se Srbija "odlučno udalji od izolacije iz prošlosti i krene ka integraciji u Evropu kroz demokratiju, reforme, regionalnu saradnju i poštovanje ljudskih prava, vladavinu zakona i poštovanje međunarodnih obaveza". U završnom dokumentu samita evropske dvadesetpetorice se ističe da EU želi da radi sa srpskim liderima u duhu evropske integracije i na temelju zajedničke privrženosti evropskim vrednostima. Šefovi država i vlada EU su dodali da je unija 1.maja proslavila ulazak deset novih zemalja u svoje članstvo, kao i kraj tragične posleratne podele Evrope. Savet EU, podvukli su oni, "ponovo ističe jasnu rešenost, sadržanu u Agendi iz Soluna, da je budućnost Srbije i Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Francuska ne prihvata dalja odstupanja od nacrta ustava EU
BRISEL, 18. juna 2004. - Francuski predsednik Žak Ssirak (Jacques Chirac) izjavio je danas da Francuska neće prihvatiti dalja odstupanja od nacrta ustava EU koji je predstavila predsedavajuća Irska uoči samita EU u Briselu, javile su agencije. "Od sada pa nadalje, postoje granice koje se više ne mogu preći", rekla je novinarima portparol francuskog predsednika Katrin Kolona (Catherine Colonna), citirajući Širaka. Ona je dodala da Francuska "neće prihvatiti dalja odstupanja od onoga što je predložila predsedavajuća Irska", navodeći da je postignuta saglasnost oko "90 odsto teksta" ustava, a da je ostalo da se nađe rešenje za preostalih "10 odsto". Širak je, takođe, izrazio zabrinutost zbog duha u kome se od sinoć razvija samit proširene EU koji je počeo juče u Briselu, rekla je Katrin Kolona i dodala da je Širak na sinoćnoj sednici morao da pozove svoje kolege da se posvete Evropi i ustavu. Francuski predsednik je primetio da su brojne delegacije želele da se izmene predlozi koje je podnela predsedavajuća Irska. Širak ih je pozvao da "pokažu konstruktivan duh i osećaj odgovornosti".

Koštunica i Tadić sa istim stavovima pred EU
BEOGRAD, 18. juna 2004. - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić neće, zbog tehničkih razloga, u Briselu boraviti u isto vreme, ali će tamo zastupati iste stavove, potvrđeno je danas agenciji Beta. Predsednički kandidat i lider DS Boris Tadić rekao je Beti da su on i Koštunica dogovorili osnovu strategije sa kojom će istupiti pred zvaničnicima Evropske unije. Prvi će u Briselu boraviti Boris Tadić, početkom sledeće nedelje, a tačan datum posete premijera Koštunice biće ovih dana utvrđen. Tadić je kazao da oni neće zajednički putovati u Brisel zbog tehničkih razloga, ali da će u razgovoru sa zvaničnicima EU zastupati ista stanovišta "od interesa za Srbiju". Na sajtu Vlade Srbije danas je objavljeno da su u toku konsultacije o poseti predsednika Vlade Vojislava Kostunice sedištu Evropske unije u Briselu. Kako je rekao ambasador SCG pri Evropskoj uniji u Briselu Pavle Jevremović, u okviru priprema za posetu premijera Srbije razmatraju se završni poslovi vezani za sporazum o tekstilu izmedu državne zajednice i Evropske unije. Takođe, razgovara se o otklanjanju prepreka u trgovinskim odnosima sa Unijom, nastali zbog malverzacija sa izvozom šećera i novi programi ekonomske saradnje i finansijske pomoći Evropske unije SCG. Tokom sledeće nedelje trebalo bi da se utvrdi datum posete Koštunice Briselu, rekao je Jevremović.

Postignut dogovor o ustavu EU
BRISEL, 18. juna 2004. (Beta) - Šefovi država i vlada Evropske unije večeras su u bilateralnim dogovorima, postigli nagodbu o usvajanju ustava, kojim prvi put u istoriji 25 ujedinjenih zemalja i 450 miliona stanovnika starog kontinenta dobijaju svoj temeljni zakon. To je saopštio irski ministar za Evropu Dik Roč, koji je precizirao da će usvajanje ustava večeras biti ozvaničeno na sednici 25 lidera EU. Ustav je od najveće važnosti za dobro funkcionisanje Evropske unije, koja je 1. maja dobila 10 novih članica. Ustavom je utvrđen novi, efikasniji način donošenja odluka, a ustanovljena je i funkcija ministra inostranih poslova EU i predsednika Evropskog saveta, u kojem su šefovi država i vlada Unije. Evropski lideri, međutim, nisu uspeli da se nagode oko izbora novog predsednika Evropske komisije, pre svega zbog toga što Francuska i Nemačka ne odustaju od podrške belgijskom premijeru Giju Verhofstatu, dok Velika Britanija predlaže na tu funkciju evropskog komesara, Britanca Krisa Patena. Izbor predsednika Evropske komisije će, po svemu sudeći, biti odložen, a kao kompromisni kandidati se pominju šef francuske diplomatije i donedavni evropski komesar Mišel Barnije, kao i portugalski premijer Žoze Manuel Durao Barozo. Najveći spor oko usvajanja ustava EU ticao se načina odlučivanja i tu je konačno prihvaćena kompomisna formula predsedavajućeg EU, Irske, da su odluke pravosnažne ako za njih glasa 55 odsto zemalja Unije, najmanje njih 15, kao i da to predstavlja 65 odsto stanovništva evropske dvadesetpetorice. Francuzi i Nemci su popustili pred zahtevima "malih zemalja" da se usvoji ovakva formula, iako su smatrali da je 50 odsto zemalja i 60 odsto stanovništva "donja granica" da bi se sprečilo formiranje "glasačke mašine" manjih država Unije, koje bi time mogle blokirati ili nadglasavati predloge "velikih".

Solana pozdravio imenovanje Petersena za šefa UNMIK-a
BRISEL, 17. juna 2004. - Visoki predstavnik Evropaske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, pozdravio je večeras odluka generalnog sekretara UN Kofija Anana da za šefa UNMIK imenuje Danca Serena Jesena-Petersena. Solana u saopštenju ističe da Petersen "ima znanje i iskustvo koje je potrebno u ovom teškom trenutku" i da će "imati punu podršku EU", te da očekuje "dobru zajedničku saradnju". Solana je pozvao kosovske lidere i sve zajednice na Kosovu da nastave punu saradnju, jer kako se ocenjuje u saopštenju "napredak na Kosovu može biti postignut jedino zajedničkim naporima". U saopštenju se navodi da će Petersen funkciju šefa UNMIK-a preuzeti krajem leta. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan obavestio je u sredu Savet bezbednosti da je Danca Serena Jesena Petersena (Soren Ješen-Petersen) imenovao za svog novog specijalnog predstavnika na Kosovu i za šefa UNMIK-a. Jesen Petersen na Kosovo ide sa položaja specijalnog predstavnika Evropske unije u Skoplju. U saopštenju Havijera Solane se navodi da će bez obzira na to EU i dalje biti angažovana u Makedoniji.

Stručni seminar o uticaju pridruživanja EU
BEOGRAD, 17. juna 2004. - U organizaciji Centra za liberalno-demokratske studije iz Beograda i Instituta za javno, privatno i evropsko pravo iz Haga, 18. i 19. juna u Skupštini Srbije i Crne Gore biće održan stručni seminar o pridruživanju EU. Seminar pod nazivom "Uticaj pridruživanja Evropskoj uniji na nacionalni pravni sistem država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo", drugi je u nizu koji se organizuju u okviru projekta MATRA, koji je posvećen prilagođavanju nacionalnih pravnih sistema EU. Pored SCG u projektu učestvuju i druge zemlje iz centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Seminar će otvoriti predsednik Skupštine SCG Zoran Šami, a učestovaće generalni direktor Instituta iz Haga Alfred Kelerman, dikretor CLDS Zoran Vacić, ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić i ministar za međunarodne ekonomske odnose Srbije Predrag Bubalo.

Sanader: Hrvatska će učiniti sve da 2007. uđe u EU
BRISEL, 17. juna 2004. - Hrvatski premijer Ivo Sanader obećao je danas brze reforme kako bi Hrvatska poštala član Evropske unije 2007. godine, dve godine ranije nego što mnogi analitičari veruju da je moguće. Lideri EU će ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici dati status kandidata za ulazak u Uniju u petak na samitu u Briselu. "Naša ambicija je da uđemo u EU 2007. godine zajedno sa Bugarskom i Rumunijom. Ali to treba da odluči EU", izjavio je Sanader na konferenciji za novinare. Na samitu će biti određena 2005. godina biti kao najraniji datum za početak razgovora EU sa Hrvatskom i mnogi analitičari očekuju da će ova balkanska zemlja pristupiti EU oko 2009. godine. "Mi smo ambiciozna zemlja i verujemo da možemo da završimo naše pregovore o pristupanju za dve i po godine", rekao je Sanader i dodao da njegova zemlja želi da iskoristi svoj status EU kandidata kako bi pospešila stabilnost zapadnog Balkana. On je dodao da očekuje veći interes stranih investitora nakon što Hrvatska dobije status kandidata. Evropska komisija saopštila je u aprilu da je Hrvatska ispunila političke i ekonomske uslove za pregovore o ulasku, nakon što je novi kabinet, koji je stupio na dužnost u decembru, poboljšao saradnju sa Haškim tribunalom i tretman srpske manjine. EU je saopštila da Hrvatska i dalje mora da sprovede oštre reforme na polju zakona o finansijama i kompanijama, ljudskim pravima, povratku izbeglica, pravosudnoj i regionalnoj saradnji, kao i na planu borbe protiv korupcije. "Želimo da budemo uspešna priča regiona, primer za ostale", rekao je Sanader.

PPE predložila Patena za predsednika Evropske komisije
BRISEL, 17. juna 2004. - Desničarska Evropska narodna partija (PPE) predložila je danas britanskog konzervativca Krisa Patena (Chris Patten, 59)) za predsednika Evropske komisije, rekao je novinarima generalni sekretar te stranke Antonio Lopez Isturiz. "Kandidat je Paten. On je kandidat pro-evropskog profila iz zemlje koja to nije uvek bila. Svi premijeri iz PPE podržaće njegovu kandidaturu", rekao je Istruiz, govoreći o aktuelnom komesaru EU za spoljne poslove. Šefovi vlada i država EU trebalo bi da na samitu u Briselu, koji je počeo danas, usvoje tekst budućeg ustava EU i odluče o imenu novog šefa Evropske komisije, čiju kandidaturu u julu treba da prihvati Evropski parlament. Evropski zvaničnici počeli su samit diskusijom o tekstu budućeg ustava, a tokom večere će razgovarati o imenovanju predsednika Evropske komisije. PPE okuplja konzervativne partije Evropske unije i ima najviše poslanika u novoizabranom sazivu Evropskog parlamenta. Mogući kandidati za predsednika Evropske komisije su i belgijski premijer Gi Ferhofštat (Guy Verhofstadt, 51), luksemburški premijer Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker, 49), predsednik danske vlade Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmušen, 51), austrijski kancelar Volfgang Šisel (Wolfgang Sćuešel, 59), bivši finski premijer Pavo Liponen (Paavo Lipponen, 63), odlazeći predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks (Cox, 52), komesar EU za sudstvo Antonio Vitorino (46) i visoki predstvanik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havier Solana (Javier, 61).

Sanader: Hrvatska sutra dobija status kandidata za EU
ZAGREB, 17. juna 2004.(Beta) - Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je danas da Hrvatska može mirno da čeka sutrašnji dan, jer bi u Briselu trebalo da dobije status kandidata i datum za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, koji bi trebalo da počnu početkom sledeće godine. Premijer je to rekao po povratku iz Brisela, gde je razgovarao s premijerima desetak zemalja, među kojima Francuske, Italije, Austrije i drugih, a koji su se pripremali za početak samita EU-a. "U svim bilateralnim razgovorima premijeri su mi potvrdili da će praktično bez ikakve rasprave na Evropskom savetu sutra dići ruku u znak podrške ključnim odlukama koje Hrvatska očekuje", rekao je Sanader. On je dodao da očekuje da Hrvatska dobije status kandidata konsenzusom, praktično bez rasprave, a najavio je i da u dokumentu, za koji tvrdi da ga je i video, stoji preporuka da pregovori s Hrvatskom počnu "početkom 2005. godine". "To je datum. Nije preciziran na način da se kaže 1. marta ili 20. februara, ali početkom 2005. godine znači da to ne može biti kasnije od marta", objasnio je hrvatski premijer u odgovoru na pitanje može li se pomenuta formulacija tumačiti kao datum početka pregovora o punopravnom članstvu u EU. "Osim toga, kad se pogleda kalendar EU, međuvladina konferencija svih 25 zemalja članica, na koju bi trebao da bude pozvan i hrvatski premijer, ne može se održati kasnije od marta, a na tom će sastanku započeti pregovori", dodao je Sanader. On je posebno upozorio da se kao treći važni element iz dokumenta, koji će sutra usvojiti Evropski savet, osim statusa kandidata i datuma početka pregovora nalazi i činjenica da okvir za pregovore s Hrvatskom mora izraditi sadašnji sastav Evropske komisije, kojoj mandat ističe u oktobru ove godine. "To je za nas jako važno, jer ćemo do oktobra znati sve gabarite pregovora što se tiče druge, odnosno evropske strane", rekao je Sanader, dodajući da Hrvatskoj nakon toga preostaje nekoliko meseci za pripreme na temelju tih informacija i početak pregovora u navedenom roku. Posle sutrašnje odluke Evropskog saveta, Hrvatska praktično već od subote može da koristi predpristupne fondove EU, naglasio je Sanader, objasnivši da se za to treba dobro pripremiti, jer postoje mehanizmi koji moraju profunkcionisati, a treba izraditi i projekte u skladu s evropskom praksom i zahtevima Evropske komisije, na čemu će vlada intenzivno raditi. Reč je o značajnim sredstvima iz EU koja su bespovratna i samo od Hrvatske zavisi koliko će ih iskoristiti, odnosno kolika će biti njena apsorpcijska sposobnost, naglasio je Sanader. Evropski savet u dokumentu zaključuje da je Hrvatska ispunila i kopenhaške kao i posebne kriterijume koji su joj bili postavljeni, ali i zahteva nastavak jednake politike, rekao je Sanader i dodao da EU očekuje da Hrvatska nastavi aktivnu ulogu u regionu, kao faktor njegove stabilizacije. "Više sam puta ponovio da Hrvatska ne beži iz regiona i da je spremna da pruži dobre usluge kako bi i njeno susedstvo ostvarilo napredak, jer je to i naš interes", kazao je Sanader. Hrvatski premijer je objasnio da je danas u Briselu dobio samo neslužbeni poziv za sutrašnji samit, a sada, kako je rekao, čeka i službeni poziv, posle čega će se odmah vratiti u Belgiju. Sanader je rekao da bi u Briselu trebalo da učestvuje na zajedničkoj konferenciji za novinare posle objave odluke Evropskog saveta i da razgovara sa predsednikom Evropske komisije i nekoliko komesara EU.

Lideri EU pozivaju građane Srbije da glasaju za demokratiju
BRISEL, 17. juna 2004. - Ssefovi država i vlada Evropske unije će, na zasedanju u Briselu, ukazati na veliki značaj drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji i pozvati srpske birače da glasaju za demokratiju i dalje uključivanje zemlje u Evropu. Očekuje se da takva poruka bude upućena u sutrašnjim zaključcima zasedanja samita EU, rekla je agenciji Beta Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU, Havijera Solane. Evropske vođe žele da ohrabre i podstaknu srpske građane, dodala je Galjak, da još odlučnije nastave putem integracije u Evropsku uniju i ne dozvole da njihova zemlja zapadne u izolaciju. Lideri evropske dvadesetpetorice će naglasiti rešenost Evropske unije da u takvom opredeljenju i usmerenju u svemu pomognu i podrže Srbiju i njene građane. Izvori EU su rekli i da je prihvaćen predlog Francuske da se u deo zaključaka samita EU o Zapadnom Balkanu, uz podršku kandidaturi Hrvatske za članstvo u Uniji, istakne da to "treba da bude podstrek i za druge zapadnobalkanske zemlje da nastave reforme". U nacrtu zaključaka se podvlači i rešenost EU da u potpunosti sprovede odluke prošlogodišnjeg samita u Solunu, kojima je "jasno utvrđeno da je budućnost Zapadnog Balkana u sklopu Evropske unije".

Lideri EU o kandidatu za predsednika Evropske komisije
BRISEL, 17. juna 2004. - Na samitu šefova vlada ili država Evropske unije (EU), koji u četvrtak počeo u Briselu, lideri EU su raspravljali ko bi trebalo da vodi proširenu Evropsku komisiju. Na samitu u Briselu šefovi vlada ili država EU trebalo bi da usvoje tekst budućeg ustava EU i odluče o imenu novog šefa Evropske komisije, čiju kandidaturu u julu treba da prihvati Evropski parlament. Zvaničnici EU su se približili dogovoru oko evropskog ustava, budući da na prethodnom samitu EU u decembru nije postignut dogovor oko prava glasa članica EU. Predstavnici Irske, zemlje koja trenutno predsedava EU, rekli su da se približavaju dogovoru, pošto je ta zemlja iznela više predloga koje bi trebalo da smanje razlike oko prava glasa, budžeta i oblasti u kojima zemlje clanice zadržavaju pravo veta. Desničarska Evropska narodna partija predložila je za predsednika Evropske komisije britanskog konzervativca Krisa Patena, čime je pažnja sa rasprave o usvajanju evropskog ustava preusmerena na izbor kandidata za zamenika Romana Prodija. Predsednik Francuske Zzak Širak je izjavio da bi bilo teško da predsednik Evropske komisije bude iz zemlje koja nije pristalica inicijativa EU, očigledno nastojeći da ospori kandidature Patena i danskog premijera Andersa Fog Rasmusena, čije zemlje nisu usvojile zajedničku monetu - evro. S druge strane, Ssirak podržava imenovanje Ferhofštata, ali je rekao da čeka da vidi listu svih kandidata za predsednika Evropske komisije. Belgijski premijer Gi Ferhofštat, zalaže se za bliže integracije EU i protivnik je rata u Iraku koju predvode snage SAD, što znači da ima nekoliko zemalja koje će biti protiv njegovog izbora, uključujući Britaniju i Italiju. Većina lidera EU podržava kandidaturu Zzan-Kloda Junkera, premijera Luksdemburga, ali je on rekao da neće tražiti ili prihvatiti tu funkciju. Mogući kandidati za predsednika Evropske komisije su i belgijski premijer Gi Ferhofštat (Guy Verhofstadt, 51), luksemburški premijer Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker, 49), predsednik danske vlade Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmušen, 51), austrijski kancelar Volfgang Šisel (Wolfgang Sćuešel, 59). Među kandidatima su i bivši finski premijer Pavo Liponen (Paavo Lipponen, 63), odlazeći predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks (Cox, 52), komesar EU za sudstvo Antonio Vitorino (46) i visoki predstvanik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havier Solana (Javier, 61). Očekuje se da šefovi država i vlada EU, u zaključcima zasedanja, podrže kandidaturu Hrvatske za članstvo u Uniji.

Opozicija: Vlada nema mandat za razgovore o ustavu EU
PRAG, 16. juna 2004. - Pobednik evroizbora u Češkoj, konzervativna Građanska demokratska stranka (ODS), poslala je otvoreno pismo vladama zemalja Evropske unije s upozorenjem da češka vlada nema mandat za predstojeće razgovore o ustavu EU. Lider konzervativaca Mirek Topolanek upozorio je EU da je češka vlada na čelu sa socijaldemokratama ubedljivim porazom na izborima za Evropski parlament izgubila mandat da pregovara o bilo čemu u ime Češke Republike, pa i o ustavu EU. "ODS zato ne oseća da je obavezna da poštuje stavove vlade ni ubuduće", najavio je Topolanek da njegova partija, ukoliko dođe na vlast ne mora da poštuje međunarodne sporazume koje je sklopila prethodna. Češki konzervativni evroskeptici su ostali usamljeni u svom potezu bez presedana, jer mandat vladajućih koalicija koje su izgubile na evroizborima nije osporavala opozicija ni u Nemačkoj ili Mađarskoj. Opozicioni nereformisani češki komunisti distancirali su se takođe od takvog poteza i upozorili da tužakanje po Briselu može samo da ošteti sliku i poziciju cele zemlje u inostranstvu. Premijer Sspidla je u prvom reagovanju ponovio da vlada dobija mandat da vodi zemlju na parlamentarnim izborima i da na tome poraz na evroizborima ne menja ništa. U odgovoru Topolaneku Sspidla je naglasio da je stav čeških konzervativaca prema EU toliko "ekstreman" da bi zemlja dospela u EU u izolaciju, ukoliko bi se vlada s njim poistovetila. "To je vrlo neuobičajeno i čudno. Jedna stranka pokušava da napravi od predstavnika stranih zemalja sudije u domaćoj politici. Bilo bi čudno kada bi nova vlada počela da menja ono što je prethodna dogovorila na međunarodnom planu", preneo je dnevnik "Lidove novini" komentar neimenovanog zapadnog diplomate.

Simitis pregovara o mestu predsednika Eropskog saveta
ATINA, 16. juna 2004. - Bivši premijer Grčke Kostas Simitis pregovara o svom izboru na mesto predsednika Evropskog saveta (samita EU), tvrde obavešteni atinski izvori posle njegovog tajnog prošlonedeljnog putovanja u Luksemburg, a ranije u Nemačku i Austriju. Još pre no što je janura podneo ostavku na mesto predsednika najveće grčke stranke, socijalističkog PASOK-a, 67-godišnji Simitis je izbegavao da odgovori na pitanja o tome šta će potom raditi, demantujući da se interesuje za mesto predsednika Evropske komisije. Evropski savet će u petak odlučiti ko će na mestu predsednika Evropske komisije krajem godine zameniti Romana Prodija, a glavni kandidati su premijeri Luksemburga i Belgije, Zann-Klod Junker i Gij Ferhofštat. Simitis je prošlog petka u Luksemburgu razgovarao sa Junkerom o kadrovskim promenama na čelu EU. U Atini se tvrdi da evropski konzervativci i socijalisti pripremaju "paket-rešenje" prema kojem bi predsednik Evropske komisije bio s desnice, najverovatnije Junker, a novouvedeni predsednik Evropskog saveta bi bio s levice u čemu Simitis vidi šansu za sebe. Otvoreno je pitanje druge novouvedene funkcije ministra inostranih poslova EU za koju je Simitis alternativno zainteresovan, tvrde izvori. Evropska narodnjačaka stranka i Evropska saocijalistička partija će rasopored funkcija i podršku kandidatima razmotriti na odvojenim sastancima u Briselu u četvrtak. Scenarija o Simitisovoj karijeri u EU nisu demantovana u PASOK-u, čiji je novi predsednik Jorgos Papandreu izjavio da će stranka "podržati svaku Simitisovu odluku". Visoki partijski funkcioner Apostolos Kaklamanis, bivši predsednik Skupštine Grčke, aludirao je da Simitisa vidi i na mestu predsednika Grčke republike koji se bira početkom 2005.

Hil-Robles o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj
ZAGREB, 16. juna 2004. - U oblasti zaštite ljudskih prava u Hrvatskoj problemi su vezani kako za istorijsko nasleđe, tako i za ono što je zajedničko svim evropskim zemljama, izjavio je u danas u Zagrebu komesar Saveta Europe (SE) za ljudska prava Alvaro Hil-Robles (Gil-Robles). Hil-Robles je to rekao u izjavi za novinare posle razgovora sa državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske Gordanom Bakotom. Time je Hil-Robles završio višednevnu posetu Hrvatskoj, na osnovu koje će do kraja juna sastaviti izveštaj o stanju ljudskih prava u toj zemlji, i potom ga u avgustu predati Ministarskom odboru i Parlamentarnoj skupštini SE, javila je agencija Hina. Tokom posete, Hil-Robles se sastao sa najvišim hrvatskim zvaničnicima, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda, javnim pravobraniocem, predstavnicima nevladinih organizacija, a posetio je i zatvor u Lepoglavi i neka romska naselja. "U prvoj je grupi najteži problem, koji treba najažurnije rešiti - povratak svih izbeglica i omogućavanje povratka njihove imovine. Pritom treba voditi računa, ne samo o povratku privatnog vlasništva, već i o povratku stanarskih prava", rekao je Hil-Robles. U pogledu tih pitanja postoji jasna i čvrsta politička volja za njihovo rešavanje, i kod premijera i kod Vlade, rekao je Hil-Robles. "To zahteva višestruku akciju, pre svega, sprovođenje političke volje u stvarna dela, prevazilaženje otpora na lokalnom nivou, obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i rešavanje predmeta koji su godinama na sudovima", precizirao je Hil-Robles i izrazio uverenje da će Hrvatska uskoro rešiti taj teški i bolni problem, uz pomoć međunarodne zajednice. Prema njegovom mišljenju, u oblasti zaštite ljudskih ptrava postoje i problemi koji se odnose na sve Hrvate, ali i ostatak Evrope, među kojima je najvažniji funkcioniranje pravosuđa u smislu brzog rešavanja predmeta i sprovođenja presuda. "Neshvatljivo je da još postoji milion i po nerešenih predmeta, a svake godine pred sudove u Hrvatskoj stiže još milion. To stanje treba okončati, sudovi moraju profunkcionisati, treba nastaviti s reformama i ojačati instrumente pravosuđa, jer pravosuđe kojem su potrebne godine i godine za rešavanje jednog predmeta, u stvari ne funkcioniše", rekao je Hil-Robles. Gordan Bakota rekao je kako će izveštaj Hil-Roblesa biti dobar putokaz za dalje delovanje Hrvatske u području ljudskih prava, koje bi moglo olakšati primanje te zemlje u EU.

EU će podržati kandidaturu Hrvatske za članstvo u Uniji
BRISEL, 16. juna 2004. - Šefovi država i vlada Evropske unije će sutra i u petak u Briselu, u zaključcima zasedanja, podržati kandidaturu Hrvatske za članstvo u Uniji, ali rasprave o zapadnom Balkanu neće biti. Kako su agenciji Beta rekli izvori EU, Francuska traži da se uz pasus zaključaka samita EU o Hrvatskoj, takođe naglasi da se mogućnost da postanu kandidati za članstvo pruža i svim ostalim zemljama zapadnog Balkana, pod uslovom da ispune za to utvrđene političke i ekonomske uslove. Makedonija je u martu ove godine, takođe, podnela zahtev EU da joj se da status kandidata za članstvo i Evropska komisija sada treba da utvrdi kada će vlada u Skoplju ispuniti sve evropske demokratske i ekonomske standarde. Zvaničnici u Evropskoj komisiji smatraju da su ostale zemlje zapadnog Balkana u zaostatku za Hrvatskom i Makedonijom, kada je u pitanju ispunjavanje uslova za približavanje EU kroz proces stabilizacije i pridruživanja. Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, u krugovima EU se s velikom pažnjom očekuje ishod drugog kruga predsedničkih izbora, zato što se smatra da će to imati presudan uticaj na razvoj političkih prilika u Srbiji i državnoj zajednici i da će svakako uticati i na dalji razvoj odnosa SCG sa Evropskom unijom. Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković i visoki predstavnik EU Havijer Solana ocenili su juče, posle "političkog dijaloga SCG-EU" u Luksemburgu, da će se srpski narod na predsedničkim izborima opredeliti za "budućnost i Evropu". "Evropa ne bi bila upotpunjena na Balkanu bez učešća Srbije i Crne Gore. Da bi se to ostvarilo, moramo deliti i imati zajedničke vrednosti, ciljeve i politiku, a to bismo želeli da se ovaploti kroz ishod predsedničkih izbora u Srbiji", naglasio je Solana. Evropski lideri će na dvodnevnom zasedanju u Briselu pozdraviti napredak Bugarske u ispunjavanju uslova kandidature za članstvo, ukazaće i na nužnost da Rumunija učini dodatni napor i osvrnuće se na nastojanja trećeg kandidata - Turske da u roku, krajem ove godine, dostigne tražene evropske standarde i dobije "zeleno svetlo" za početak pregovora o ulasku u EU.

Prodi: Potreban ustav sa jasnom idejom o Evropi
BRISEL, 16. juna 2004. - Predsednik Evropske komisije Romano Prodi pozvao je danas evropske lidere da tokom samita u Briselu usvoje Ustav koji donosi "jasnu ideju o Evropi", kao odgovor na slabo interesovanje građana EU za izbore za Evropski parlament, javile su agencije. "Potreban nam je ustav koji će doneti preciznu i jasnu ideju o Evropi", rekao je Prodi i pozvao evropske lidere da tokom samita u Briselu u četvrtak i petak zaborave na svoje rezerve prema tekstu budućeg ustava EU i da shvate jasnu poruku koju su im građani EU uputili tokom izbora za Evropski parlament. On je, takođe, rekao da nije dramatična mogućnost odlaganja imenovanja njegovog zamenika, što bi inače trebalo da se dogodi tokom samita u Briselu. "To ne bi bio prvi put" da šefovi država i vlada budu prinuđeni da imenovanje predsednika Komisije odlože za neki drugi datum, dodao je Romano Prodi. On je, međutim, ocenio da bi ta odluka trebalo da bude "brzo" doneta, kako bi se sačuvao kapacitet evropskog rukovodstva da preduzima delotvorne akcije. U slučaju da tokom samita u Briselu ne bude imenovan Prodijev naslednik, EU bi najkasnije do polovine jula trebalo da održi novi samit, kako bi bi se to obavilo. Glasanje Evropskog parlamenta o prihvatanju imenovanja novog predsednika Evropske komisije predviđeno je za 22. jul, tokom zasedanja novoizabranih poslanika, koje počinje 19. jula.

Češka traži oduzimanje imuniteta novoizabranom poslaniku
Češko pravosuđe zatražiće od Evropskog parlamenta da oduzme imunitet novoizabranom češkom poslaniku, bivšem medijskom magnatu Vladimiru Železnom, zbog utaje poreza i finansijskih mahinacija oko komercijalne televizije Nova. U Pragu je senator i novi evroposlanik Železni već bio lišen imuniteta u gornjem domu češkog parlamenta zbog pokušaja da izbegne carinu pri uvozu šest dragocenih slika u inostranstvu. Suđenje je počelo pred izbore za Evropski parlament a da bi moglo da se nastavi sud mora da zatraži i sačeka da li će EP oduzeti imunitet Železnom. Državno tužilaštvo u Pragu takođe namerava da zatraži od EP da omogući krivično gonjenje Železnog zbog finansijskih mahinacija u kojima je prema tvrdnjama istrage Železni oštetio poverioce TV Nova i još zbog utaje poreza. Železni se krajem devedesetih godina razišao sa svojim američkim partnerom, CME, koji je pokrenuo i finansirao TV Nova, a češka država je u međunarodnoj arbitraži morala da plati oko 387 miliona dolara zato što nije zaštitila američku investiciju. Na evroizborima prošlog vikenda Železni je izabran za novoosnovani pokret Nezavisni i time ponovo stekao imunitet na pet godina.

Rusija potpisala sporazume o vizama sa Italijom i Francuskom
Rusija je danas zaključila sporazume o olakšanom viznom režimu sa Francuskom i Italijom. Bilateralne sporazume potpisali su šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i ambasadori Francuske i Italije u Moskvi, Žan Kade I Djanfranko Boneti. Sporazumi predviđaju uzajamno olakšanu proceduru dobijanja viza za pojedine kategorije građana, među kojima su mladi, učesnici kulturnih i obrazovnih razmena, zvaničnici i parlamentarci. Više kategorija građana imaće mogućnost i da dobije višekratne vize na pet godina. Analogni sporazum već je potpisan između Rusije i Nemačke. Lavrov je ranije ocenio da ti sporazumi predstavljaju napredak, koji će doprinositi uspehu pregovora o viznom režimu za celu teritoriju EU. On je saopštio da će Rusija i EU uskoro započeti pregovore o uprošćenom viznom režimu za ceo prostor EU. Nakon dobijanja manadata, Evropska komisija će u najkraćem roku započeti pregovore sa Moskvom, dodao je Lavrov. Lavrov je priznao da namera Rusije o potpunom ukidanju viza za građane Rusije za ulazak u EU nije lako ostvariva, navodeći da se to "ne može uraditi preko noći", i da je to "strateški cilj" koji su postavili Rusija i EU. On je objasnio da je Rusija obavezna da ojača i opremi granice, kako bi odgovarale međunarodnim normama, a EU bila uverena da su ruske granice sigurne. Šef ruske diplomatije je kazao da Rusija nema nameru da zatvara granice prema susedima, ali je ukazao i da otvorenost granica ne podrazumeva otvorenost za šverc narkotika i drugih prozivoda.

Bugarska završila pregovore o pridruženju EU
Bugarska je zatvorila poslednja dva poglavlja u pregovorima o pripajanju Evropskoj uniji i tehnički završetak pregovora trebalo bi zvanično da bude proglašen tokom dana, na sastanku ministra inostranih poslova EU u Luksemburu, javlja državni radio. Bugarska je pregovore o poslednja dva poglavlja završila juče, pošto je pre desetak dana završila pregovore o tri najteže teme - poljoprivreda, regionalna politika, budžet i finansije. Sofiji je bilo potrebno četiri i po godine za završetak pregovora o pripajanju EU, koji su počeli početkom 2000. godine. Očekuje se da Bugarska, zajedno sa Rumunijom koja bi trebalo da završi pregovore sa EU do kraja godine, potpiše sporazum o priključenju EU u prvoj polovini 2005. Dve zemlje trebalo bi da postanu punopravne članice EU 1. januara 2007. EU je, međutim, uvela novi monitoring za ispunjenje preuzetih angažmana, koji predviđa mogućnost da se efektivno članstvo neke zemlje odgodi za godinu dana, ako se proceni da se ta zemlja ne drži dogovorenog u pregovorima. Jučerašnji dogovor predviđa da Bugarska dobije dodatnih 240 miliona evra za prve tri godine članstva, od čega bar polovina mora otići za jačavnje bezbednosti bugarskih granica. Pripremljen je i dodatni protokol prema ugovoru za članstvo koji uslovljava dodeljivanje 210 miliona evra u zavisnosti od zatvaranja kozlodujskih reaktora broj tri i četriri do kraja 2006. Ranije je dogovoreno da bugarska godišnja rata za članstvo iznosi 1,2 odsto od ukupnog društvenog proizvoda, a da dotacije i sredstava po različitim fondovima koja će zemlja dobijati u prve tri godine članstva iznose do sedam odsto ukupnog društvenog proizvoda.

Drašković se sastao sa evropskom trojkom
Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković, počeo je danas popodne u Luksemburgu razgovor s "trojkom" čelnika Evropske unije koju čine Brajan Kouen, minister inostranih poslova Irske, predsedavajućeg EU, visoki predstavnik EU, Havijer Solana, i član Evropske komisije Janez Potočnik. Taj susret održava se u okviru "političkog dijaloga" EU-SCG, utemeljenog odlukama prošlogodišnjeg solunskog samita EU i država zapadng Balkana. Drašković će sa evropskom "trojkom" razmeniti mišljenja o unapređivanju saradnje SCG i EU, izborima u Srbiji, razvoju u državnoj zajednici SCG i situaciji na Kosovu, posebno u svetlu nastojanja da se otklone posledice martovskog napada albanskih ekstremista na Srbe i njihova dobra. Evropsku "trojku" posebno zanima u kojoj meri je moguće pospešiti delovanje državne zajednice i unutrašnjeg tržišta SCG i rešiti pitanje pune saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom. To su ključni preduslovi, rekli su Beti izvori EU, da Evropska komisija izradi povoljnu "studiju o izvodljivosti" za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-SCG. Visoki predstavnik EU Havijer Solana je juče na zasedanju šefova diplomatija EU u Luksemburgu, izrazio "jaku nadu" da će u drugom krugu predsedničkih izbora svi