Kris Paten sutra u Sarajevu
SARAJEVO, 21. jula 2004. - Delegacija Evropske unije (EU) koju predvodi evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten (Chris Patten) doputovaće sutra u dvodnevnu posetu BiH. Paten će se u Sarajevu sastati sa visokim predstavnikom međunarodne zajednice u BiH Pedijem Ešdaunom (Paddy Ashdown), predsedavajućim Saveta ministara BiH Adnanom Terzićem, ministrom spoljnih poslova BiH Mladenom Ivanićem, ministrom sigurnosti BiH Barišom Čolakom i direktorom Direkcije za evropske integracije Osmanom Topčagićem. Paten će sa međunarodnim i zvaničnicima BiH razgovarati o napretku koji su postigle vlasti BiH u sprovođenju reformi neophodnih za dobijanje preporuke Evropske komisije o počinjanju pregovora za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Evropski komesar će prisustvovati i prvoj sednici Komisije za restrukturiranje policije, a posetiće i novouspostavljenu Agenciju za istrage i zaštitu BiH. Paten će u petak, drugog dana posete BiH, prisustvovati svečanosti otvaranja Starog mosta u Mostaru.

Ukinuta zabrana na izvoz šećera iz SCG u EU
BRISEL, 21. jula 2004. - Evropska komisija je odlučila da od 7.avgusta ukine zabranu za povlašećeni, odnosno bescarinski uvoz šećera iz Srbije i Crne Gore, ali će i dalje ostati na snazi obaveza za evropske uvoznike da proveravaju sve potvrda o poreklu poljoprivrednih proizvoda uvezenih iz Srbije i Crne Gore. Kako su agenciji Beta rekli diplomatski i izvori u Evropskoj komisiji u Briselu, evropski komesar Kris Paten je o tome obavestio potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa. Labus je uzvratio na poruku, a Paten je uputio novo pismo s obrazloženjem ove odluke koja treba da bude objavljena u "Službenom listu EU". Zvaničnici u Evropskoj uniji su objasnili da se ova odluka može smatrati podrškom jačanju demokratskog I reformskog procesa u SCG, posebno u svetlu pobede demokratskog, proevropskog kandidata Borisa Tadića, na nedavnim predsedničkim izborima. U Patenovom pismu je posebno naglašeno da Evropska unija želi da omogući proizvođačima u SCG da izvezu viškove domaće proizvodnje na tržište Evropske unije. Ali se, istovremeno, zahteva da vlasti u Beogradu obezbede da ubuduće ne bude bilo kakvih slučajeva pronevera i prevara, kao u proteklih dve godine, zbog čega je Evropska komisija početkom maja prošle godine uvela zabranu povlašćenog uvoza šećera iz SCG. Prema procenama Evropske komisije, proizvodnja šećera u Srbiji godišnje dostiže oko 220 hilja tona, od čega na potrošnju u SCG odlazi oko 140 hiljada tona. U uredbi Evropske komisije se posebno zahteva da i kontrola ranije dobrih carinskih propisa na području Crne Gore, bude u potpunosti i efikasno obezbeđena i zajamčena. Vlada Srbije, kako je rečeno Beti u kabinetu Labusa, očekuje da sutra dobiju odluku Evropske komisije o ukidanju suspenzija na izvoz šećera.

Evropska komisija ukinula zabranu povlašćenog uvoza šećera iz SCG
Brisel, 21.jula 2004. - Evropska komisija je odlučila da od 7.avgusta ukine zabranu za povlašećeni, bescarinski uvoz šećera iz Srbije i Crne Gore, ali je ostavila na snazi obavezu za evropske uvoznike da proveravaju sve potvrde o poreklu poljoprivrednih proizvoda uvezenih iz SCG. Kako su agenciji Beta rekli diplomatski izvori i zvaničnici u Evropskoj komisiji u Briselu, evropski komesar Kris Paten je o tome obavestio potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa. Labus je uzvratio na poruku, a Paten je uputio novo pismo s obrazloženjem ove odluke koja kroz nekoliko dana treba da bude objavljena u Službenom listu Evropske dvadesetpetorice. Izvori u Evropskoj uniji su objasnili da je ovakva odluka usledila posle dobrih mera za suzbijanje malverzacija sa šećerom, koje su preduzele vlasti u Beogradu. Dodali suda se to može smatrati i podrškom jačanju demokratskog i reformskog procesa u SCG, posebno u svetlu pobede demokratskog, proevropskog kandidata Borisa Tadića, na nedavnim srpskim predsedničkim izborima. Problemi sa šećerom su dosad blokirali i tehnički pripremljeni, važan sporazum Evropske unije i Srbije i Crne Gore o saradnji i trgovni tekstilom. Paten je u pismu Labusu posebno naglasio da Evropska unija želi da omogući proizvođačima u SCG da izvezu viškove domaće proizvodnje na tržište Evropske unije, pogotovo što su srpski proizvođači šećera zasejali površine daleko iznad potreba domaće proizvodnje, upravo očekujući da izvoz u EU ponovo bude slobodan. Evropska unija je prošle godine uvedenu i, u međuvremenu, dvaput produženu zabranu povlašćenog uvoza sećera iz SCG obrazložila tako što je naglasila da se time najgrublje krši i zloupotrebljava smisao odluke EU, donesene 2000-godine, o davanju režima bescarinskog uvoza za 95 odsto poljoprivrednih proizvoda iz SCG i ostalih zemalja Zapadnog Balkana na tržište Unije. U Briselu je predočeno da su malverzacijama sa izvozom šećera iz SCG u EU, ali i visoko subvencionisanog izvoza ove robe iz EU u SCG, pojedinci proneverom i oštećenjem budžeta EU, uspeli da steknu desetine miliona evra nezakonite dobiti. Evropska komisija zahteva da vlasti u Beogradu obezbede da ubuduće ne bude bilo kakvih slučajeva pronevera i prevara, kao u proteklih dve godine, zbog čega je Evropska komisija i uvela zabranu povlašćenog uvoza šećera iz SCG. Takođe je zatraženo da istraga bude sprovedena do kraja i da krivci za malverzacije i oštećenje evropskog budžeta budu sudski kažnjeni. MUP Srbije i Ured Evropske unije za suzbijanje pronevera su zajedničkim istragama ustanovili da su više firmi u SCG I njihovi partneri u Uniji, stekli nezakonine velike zarade tako što su bez carine izvozile u EU šećer koji nije bio proizveden u Srbiji, a, takođe uvozile iz EU u SCG i lažno deklarisan ponovo vraćale na tržište Unije. Cena tone šećera na svetskoj berzi je tada bila ispod 300 dolara, a za tonu šećera na tržištu EU je garantovana cena od 600 dolara. Subvencija za izvoz šećera iz EU je, kao I sada, pokrivala tu razliku evropskim proizvođačima. Prema procenama Evropske komisije, proizvodnja šećera u Srbiji godišnje dostiže oko 220 hilja tona, od čega na potrošnju u SCG odlazi oko 140 hiljada tona. U uredbi Evropske komisije se posebno zahteva da, u okviru "pojačanog nadzora" izvoza u svim carinskim ispostavama u Srbiji I Crnoj Goro, takođe kontrola inače dobrih carinskih propisa na području Crne Gore, bude u potpunosti i delotvorno sprovedena.

Koštunica: Čvrsto opredeljenje za EU
BEOGRAD, 21. jula 2004. - Srpski premijer Vojislav Koštunica izrazio je danas, u razgovoru sa predsedavajućim Saveta ministara Evropske unije Bernardom Botom, čvrstu opredeljenost Vlade Srbije za evropske integracije i naglasio da je to prioritet državne zajednice. Koštunica je rekao da je na putu SCG ka evropskim integracijama veoma dragocena pomoć Brisela i pozdravio odobravanje preferencijala za izvoz šećera u zemlje EU, navodeći da će od velike pomoći biti i što brže potpisivanje sporazuma o tekstilu, saopšteno je iz vlade. Koštunica je rekao da je formiranjem državne zajednice zaustavljen proces dezintegracije u regionu, te da je kompletiranjem institucija SCG učinjen napredak u njenom funkcionisanju. Bot, koji je i šef holanske diplomatije, istakao je da region zapadnog Balkana predstavlja prioritet za EU, koja "čvrsto podržava izradu jedinstvene Studije o izvodljivosti za državnu zajednicu SCG". Kako je saopšteno, Bot je ocenio i da izrada Studije o izvodljivosti za otvaranje pregovora EU i SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zahteva određeno strpljenje, imajući u vidu specifičan karakter državne zajednice. U razgovoru o situaciji na Kosovu i Metohiji i položaju Srba u toj pokrajini, Koštunica je istakao važnost davanja institucionalnih garancija za ugroženo srpsko i nealbansko stanovništvo i naglasio da u rešavanju problema na Kosovu treba imati u vidu očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Bot je rekao da je i stav EU očuvanje mira i stabilnosti u regionu i naveo da, zbog neefikasnosti i nasilja koje se dogodilo, predstoji reforma UNMIK policije koju treba da sprovede novi šef Soren Jesen Petersen. U saopštenju nije pomenuto da li je u razgovoru Koštunice i Bota bilo reči i o Haškom tribunalu, što je predsedavajući EU danas ranije, u susretu sa ministrom inostranih poslova SCG Vukom Draškovićem, označio kao jedan od preduslova za nastavak procesa evropske integracije. Bot bi sutra trebalo da razgovara i sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem i premijerom Crne Gore Milom Djukanovićem.

Barozo obećao borbu protiv apatije glasača u EU
STRAZBUR, 21. jula 2004. - Kandidat za predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Durao Barozo izjavio je danas da će, ukoliko dobije podršku Evropskog parlamenta, voditi borbu protiv biračke apatije i skepitcizma kod građana Evropske unije. Bivši portugalski premijer Barozo rekao je da će se o uspešnosti EU suditi po njenoj mogućnosti da svojim građanima obezbedi prosperitet, zaposlenje i bezbednost. "U gradnji našeg partnerstva za Evropu, moramo prepoznati da najveći izazov sa kojim smo suočeni nije evroskepticizam manjine, nego evroapatija većine", rekao je 48-godišnji političar desnog centra. Debata o ratifikaciji novog ustava EU, čiji su nacrt usvojili lideri 25 zemalja tog bloka, biće ključna, rekao je Barozo, pošto bi čak deset zemalja prethodno moglo organizovati referendum. "Da bismo pobedili u toj debati, ne treba da imamo birokratski ili tehnokratski pristup. Umesto toga, treba nam političko vođstvo i hrabrost", rekao je on. Barozo je odbacio pritiske Nemačke i Francuske da se imenuje moćni "super-komesar" koji bi bio zadužen za ekonomsku politiku. Novoizabranih 732 poslanika parlamenta EU će sutra glasati o kandidaturi Baroza, koji će, ukoliko dobije podršku, na mestu predsednika EWvropske komisije 1. novembra naslediti Italijana Romana Prodija.

Sporazum o partnerstvu u borbi protiv siromaštva
BRISEL, 20. jula 2004. - Evropska komisija i Međunarodna organizacija za rad (MOR) postigle su dogovor o strateškom partnerstvu za jačanje borbe za smanjenje siromaštva i poboljšanje uslova rada u zemljama u razvoju. To partnerstvo treba i da ojača saradnju u postizanju Milenijumskih ciljeva UN za razvoj, programa MOR-a "Pristojan posao za sve" i drugih međunarodno dogovorenih ciljeva, objavila je MOR. Napori u borbi protiv siromaštva biće znatno podstaknuti dodavanjem dimenzije rada i zapošljavanja, izjavio je evropski komesar za razvoj i humanitarnu pomoć Poul Nilsen (Nielsen) koji očekuje da će se na taj način obezbediti pomoć zemljama u razvoju da počnu da stvaraju efikasnu politiku rada i zapošljavanja. Veoma je važna socijalna dimenzija globalizacije, izjavio je evropski komesar za zapošljavanje i socijalno staranje, Stavros Dimas i pozdravio saradnju sa MOR-om kao važan prvi korak u procesu saradnje u razvoju. Ovaj sporazum treba da dovede do oblikovanja pravedne globalizacije stvaranjem prilika za sve, zasniva se na zajedničkim vrednostima i ciljevima koji obezbeđuju osnovu za akciju protiv siromaštva, izjavio je generalni direktor MOR-a Huan Somavia (Juan). Evropa, po njegovim rečima, ulaže u izgradnju socijalne dimenzije globalnog razvoja uz mehanizme dijaloga koji su karakteristični za pristup MOR-a borbi za smanjenje siromaštva. Somavia je ocenio da ovaj sporazum "već plodni odnos podiže na novi nivo saradnje koja veoma mnogo obećava". Novo partnerstvo će ojačati saradnju Komisije i MOR-a i primenjivaće se u okviru postojećih programa saradnje. Evropska komisija će podržati MOR-ov integralni i ka razvoju orijentisani pristup za obezbeđenje pristojnog posla za sve, a MOR će efikasnije moći da deluje na nivou nacionalnog razvoja, što će, opet, uvećati efikasnost pomoći za razvoj koju dodeljuje Komisija. Očekuje se da partnerstvo EU-MOR ubrza borbu protiv siromaštva, pre svega uspostavljanjem regionalne strategije u zemljama Afrike, Kariba i Pacifika (ACP) da bi povećale osnovne standarde rada i izborile se protiv dečjeg rada uvođenjem osnovnog obrazovanja. EU i MOR će sarađivati na planu socijalne odgovornosti korporacija, socijalnog dijaloga, migracija i ravnopravnosti polova u zapošljavanju. Izbor MOR-a kao strateškog partnera na planu razvoja pokazuje posvećenost Evropske komisije Milenijumskim ciljevima razvoja i njeno priznanje uloge specijalizovanih agencija UN u njihovom postizanju. Evropska unija je, prema poslednjim raspoložvim podacima, porodici agencija UN 2002. dala finansijsku podršku od 364 miliona evra.

J.Minić: Rezolucija o priključenju EU važan korak
NOVI SAD, 20. jula 2004. - Rezolucija Skupštine Srbije o priključivanju Evropskoj uniji (EU), koja bi trebalo da bude usvojena u septembru, biće prvi pokazatelj političkog konsenzusa o neophodnosti evropskih integracija, izjavila je predstavnica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić. Minićeva je rekla agenciji Beta da je takva rezolucija "prvi i presudan korak" ka priključivanju Srbije EU. Ona je ocenila da je Srbija "na pragu" takvog političkog konsenzusa, što je ocenila kao "veoma, veoma ohrabrujuće". "Takva rezolucija je i u zemljama u okruženju bila prvi korak, jer ukoliko ne postoji politički konsenzus, nemoguće je da parlament ubrzanim postupkom donosi odgovarajuće zakone i pomaže izgradnju institucija, što su sve neophodni preduslovi za pridruženje EU", kazala je Minićeva. Prema njenim rečima, rezolucija o evropskim integracijama u fazi je konačnog nacrta, koji su prihvatile sve parlamentarne stranke, osim Srpske radikalne stranke, koja nije ucestvovala u pripremi rezolucije, ali je unapred nije ni odbila. Minićeva je ukazala da postoje i ograde Socijalističke partije Srbije u vezi sa Haškim tribunalom i uključivanjem u evroatlantske strukture. Jelica Minić navela je da se, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, 82 odsto građana Srbije i 83 odsto građana Crne Gore zalaže za ulazak u EU. "Međutim, građani istovremeno kažu da su veoma loše informisani o značaju evropskih integracija i uopšte o pojmu EU", rekla je ona i navela da svega pet odsto građana Srbije, odnosno 7,5 odsto građana Crne Gore, kaže da zna dovoljno o EU. Jelica Minić ocenila je da je to pokazatelj da politička elita u SCG ne prati aspiracije građana, dodajući da to znači da postoji deficit i u administrativnim kapacitetima i u političkoj spremnosti.

Solana za veća ovlašćenja palestinskog premijera
AMAN, 20. jula 2004. - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier) danas je u Amanu pozvao palestinskog lidera Jasera Arafata da prenese veće nadležnosti u oblasti bezbednosti i ekonomije na palestinskog premijera. "Naša poruka Arafatu jeste da mi želimo i snažno preporučujemo da njegov premijer uživa veća ovlašćenja u okviru svojih nadležnosti u oblastima koji su stub buduće (palestinske) države: bezbednosti i ekonomiji", rekao je Solana na konferenciji za novinare u Amanu. Solana je ocenio da se ekonomska situacija na palestinskim teritorijama poboljšala, ali da "bezbednost trpi zbog velikog broja grupa i institucija čiji bi broj trebalo smanjiti kako bi se njima lakše upravljalo". On je naglasio da "ministar unutrašnjih poslova treba da preuzme sve odgovornosti" i da bude direktno podređen premijeru. Palestinski premijer Ahmed Korej je ponudio u subotu ostavku Arafatu koji je odbio da je prihvati, nakon niza otmica u pojasu Gaze. Korej je odbio da povuče ostavku, ali je nastavio da za sada obavlja tu funkciju. Solana je u Amanu danas razgovarao sa jordanskim zvaničnicima, pre svega sa kraljem Abdalahom Drugim, o situaciji na Bliskom istoku i Iraku. Visoki predstavnik EU će otputovati večeras u Kairo, a u okviru svoje bliskoistočne turneje posetiće i Izrael.

Brisel hvali Atinu za plan bezbednosti Olimpijskih igara
BRISEL, 19. jula 2004. - Evropska unija danas je pohvalila napore Grčke da predstojeće Olimpijske igre u Atini budu što bezbednije. Mesec dana pred početak Igara, ministri EU danas su u Briselu pozitivno ocenili izveštaj koji je Grčka podnela u vezi sa planom bezbednosti predstojeće Olimpijade u Atini, navodeći da je Grčka preduzela sve preventivne mere kako bi se sprečili bilo kakvi neželjeni dogadjaji. "To je sveobuhvatan plan bezbednosti i mogu reći da je vrlo profesionalno uradjen", izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Holandije Johan Remkes, nakon što je čuo šta je sve Grčka uradila na polju obezbedjivanja Olimpijade. On je posebno pohvalio to što su grčke vlasti posebnu pažnju obratile na opasnost od terorističkih napada hemijskim i biološkim oružjem. U medjuvremenu, danas je u Atini saopšteno da će za obezbedjivanje biti angažovano oko 70.000 pripadnika vojske, policije i obalske straže. Uz to, celokupna NATO flota za Mediteran takodje će se brinuti o bezbednosti Igara koje će biti održane od 13. do 29. avgusta. Za bezbednost Igara biće utrošena rekordna jedna milijarda evra, tri puta više nego što je potrošeno za Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine.

Šef holandske diplomatije sledeće sedmice u Beogradu
HAG, 18. jula 2004. - Predsedavajući Evropske unije, šef holandske diplomatije Bernard Bot sredinom iduće sedmice otputovaće u radnu posetu zemljama zapadnog Balkana, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Holandije. Bot će posetiti Beograd, Podgoricu, Prištinu, Tiranu i Mostar u okviru trodnevne turneje po zemljama zapadnog Balkana. "Ministar spoljnih poslova Bernard Bot posetiće zapadni Balkan od srede, 21. jula, do petka, 23. jula. Za to vreme, on će posetiti Srbiju i Crnu Goru, Kosovo i Albaniju. Ministar će posetu okončati u Bosni i Hercegovini, gde će prisustvovati svečanom otvaranju obnovljenog Starog mosta u Mostaru", navodi se u saopštenju objavljenom u Hagu. Bot, kako precizira holandsko ministarstvo, posetom području želi da "podvuče da je Evropska unija blisko uključena" u zbivanja na zapadnom Balkanu. "Ministar će sa svojim kolegama razgovarati o napretku u takozvanom procesu stabilizacije i pridruživanja" balkanskih zemalja Evropskoj uniji. Holandija od 1. jula ove godine predsedava Evropskom unijom.

Budućnost zemlje turobna ako ne ubrza put ka Evropi
BEOGRAD, 18. jula 2004. - Ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković izjavio je danas da će budućost zemlje biti "više nego turobna", ukoliko se do kraja ove ili početka sledeće godine ne kandiduje za pregovore o priključenju EU. Drašković je na Glavnom odboru SPO, čiji je lider, ocenio da na političkoj sceni Srbije "sve više dominiraju" snage koje su poražene 2000. godine, ocenjujući da te snage "nemaju snažan odgovor na svakom koraku". "Hoćemo ubrzano da uđemo u trup evropskog aviona, da se pridružimo narodima i zemljama demokratske Evrope, Partnerstvu za mir i drugim evroatlantskim inetgracijama", rekao je on. Kao strateške ciljeve zemlje, Drašković je naveo i harmonizaciju ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom, decentralizaciju Srbije po evropskom modelu, reforme u oblasti pravosuđa, policije i vojske, rešenje problema na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je jedan od najvažnijih ciljeva Srbije na putu ka EU i evroatlantskim integracijama ispunjenje obaveza prema Haškom tribunalu i dodao da na funkciji ministra inostranih poslova SCG "uporno radi" na ispunjenju te obaveze. "SPO kao nacionalna i demokratska stranka mora svom snagom da ljudima objašnjava i brani to opredeljenje", rekao je Drašković, ocenjujući da je "već prošlo 12" za ispunjenje obaveza Srbije prema međunarodnom i domaćem zakonodavstvu po pitanju ratnih zločina.

Pribe: EK očekuje saradnju sa Tribunalom i poštovanje UP
PODGORICA, 16. jula 2004. - Direktor Direktorata Evropske komisije za Zapadni Balkan Rajnhard Pribe izjavio je večeras da je saradnja Srbije i Crne Gore sa Haškim tribunalom jedan od najvažnijih uslova za evropske integracije, ali ne i jedini. Potrebno je i potpuno poštovanje Ustavne povelje i zajedničkih institucija "čak i pre nego što one profunkcionišu", naveo je Pribe u Vladi Crne Gore, na konferenciji za novinare održanoj posle devetosatnog sastanka sa predstavnicima crnogorske vlade i ministrom SCG za ekonomske odnose sa inostranstvom Predragom Ivanovićem. Pribe je naveo da je EU svesna "komplikovanih ustavnih rešenja" SCG, ali da zna šta piše u Ustavnoj Povelji i da očekuje da ona bude u potpunosti sprovedena. On je rekao da je na današnjem sastanku otvoreno razgovarano o tome šta SCG treba da učini u narednom periodu, po sektorima, kako bi uskladila stadarde sa evropskim. Danas nije bilo reči o usklađivanju ekonomskih sistema, rekao je Pribe i izražio očekivanje da će biti postignut napredak u sporovođenju reformi. "Razočarani smo što nedostaje izvesna koordinacija i aktivnosti na mnogim poljima. Bilo bi lakše raditi mnoge stvari zajedno a ne posebno po svaku cenu", naglasio je Pribe, dodajući da je mesto SCG U Evropi. Ministar SCG za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Ivanović je rekao da mu je Pribe "eksplicitno" preneo kako je potpuno izvršavanje obaveza prema Tribunalu ključni uslov za izradu Studije o izvodljivosti. "Ako takva očekivanja nisu realna, tada ćemo izvesno na jesen morati da se zapitamo šta da preduzmemo na bazi odredbi Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje jer protok vremena bez rezultata nanosi štetu građanima SCG, a mi na to nemamo prava", rekao je Ivanović. On je ocenio da je SCG jedina država u regionu bez Studije o izvodljivosti i ocenio da bi svi trebalo da učine dopunske napore kako bi ona bila izrađena. "Zato očekujemo razumevanje EU, posebno kada su u pitanju specifičnosti državne zajednice i neke njene nefunkcionalnosti," naveo je Ivanović.

Paten: Novo veliko širenje EU će sačekati
BEČ, 15.jula 2004. - Nakon nedavnog proširenja Evropske unije, novo veliko širenje Unije ka istoku u narednom periodu nije planirano, izjavio je danas u Beču komesar EU za spoljnu politiku Kris Paten. U obraćanju Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Paten je rekao da je Evropskoj uniji sada potreban period konsolidacije, srastanja i unutrašnjeg jačanja. Vezano za zapadni Balkan, on je pohvalio saradnju EU sa OEBS-om na polju demokratizacije i reformi, u čemu je međunarodna zajednica dala doprinos stabilizaciji regiona nakon decenije konflikata. Zemlje zapadnog Balkana, po njegovim rečima, sporo, ali sigurno napreduju u procesu stabilizacije i asocijacje, i kreću se ka EU. Međunarodno angažovanje postepeno sa upravljanja krizama prelazi u uspostavljanje institucija i prilagođavanje EU radi pripreme za buduće članstvo, kazao je on. "To predstavlja veliki izazov kako za EU tako i OEBS, koji moraju da prilagode svoje prisustvo i aktivnosti, uz priznanje da su potrebe od zemlje do zemlje drugačije", rekao je Paten. Kao odgovor na proširenje EU, nova "evropska susedska politika" ima za cilj da spreči stvaranje novih linija podela i stvori mogućnost jačanja odnosa sa novim susedima. "Ta politika nudi mogućnost privilegovanih odnosa sa susedima, koji će se zasnivati na zajedničkoj opredeljenosti za poštovanje vrednosti iz oblasti vladavine prava, dobrog rukovođenja, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, promocije dobrih susedskih odnosa, kao i principa tržišne ekonomije i razvoja privrede", objasnio je Paten. Instrument u saradnji sa "novim susedstvom" biće i finansijska podrška koja će biti usvojena 2007. i biće, uz već postojeće fondove, usmerena pre svega na oblast jačanja prekogranične saradnje. Takozvana "evropska sudsedska politika" treba da donese značajnu dobit svima koji su uključeni, kroz povećanje stabilnosti i bezbednosti, rekao je Paten. EU i OEBS, prema njegovim rečima, treba da sarađuju u oblasti terorizma i bezbednosti. "Naučili smo da terorizam ne poznaje granice i, da bi napori u borbi protiv ovog zla imali efekte, oni moraju biti što je više moguće univerzalni", kazao je evropski komesar. "Mi podržavamo ulogu UN, ali istovremeno verujemo i u regionalne organizacije. Zato u potpunosti podržavamo aktivnosti OEBS na ovom polju", naglasio je Kris Paten.

Zajednički komentar Solane i Shefera u štampi BiH
SARAJEVO/BANJALUKA, 14. jula 2004. - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer (Jaap) smatraju da Bosna i Hercegovina ulazi u novu fazu i da su devet godina nakon rata napravljeni veliki pomaci od konflikta ka miru i u procesu pomirenja, obnove i povratka. "Od kada su mirovne snage pod vođstvom NATO-a prvi put raspoređene u BiH pre devet godina, sigurnosna situacija neizmerno se poboljšala. Većina izbeglica i osoba raseljenih unutar zemlje vratila se svojim domovima. Ponovo je uspostavljena sloboda kretanja. Demokratija stalno jača. Reforme sada predstavljaju kontinuirani proces", naveli su Shefer i Solana u zajedničkom komentaru kojeg danas objavljuju "Dnevni avaz" i "Nezavisne novine". Oni smatraju da ono što je ostvareno u mnogim aspektima jeste izuzetno ali ne i dovoljno, te da će biti više izazova i šansi "kako BiH bude izlazila iz dejtonske ere i ulazila u eru Brisela". Shefer i Solana navode da je potrebno provesti reforme u mnogim sektorima, te da politički lideri moraju osigurati da BiH ispuni uslove za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i da ispune uslove za članstvo u "Partnerstvu za mir". Oni podsećaju da će međunarodno prisustvo u BiH doživeti značajnu transformaciju tako što će NATO do kraja ove godine okončati svoju operaciju vođenja Stabilizacijskih snaga (Sfor), a počeće druga faza vojne misije Evropske unije (Eufor). "Međutim, dugoročni politički angažman NATO-a ostaće neizmenjen. Uspostavljanje kancelarije NATO pružiće dokaz za to. Glavni zadatak NATO ureda biće da pomaže lokalnim organima vlasti u provođenju reformi u oblasti odbrane", objasnila su dvojica zvaničnika. Solana i Shefer će sutra 15. jula posetiti Sarajevo, a cilj njihove posete je, kako su naveli, prenos dužnosti sa snaga Sfora na snage Eufora i znak njihove želje da bosanskohercegovačke vlasti u potpunosti učestvuju u ovoj transformaciji. "Ovdje se ne radi o budućnosti Evropske unije ili NATO-a, već o budućnosti ove zemlje. Možemo obećati efikasnu međunarodnu podršku bliskom saradnjom između Evropske unije i NATO-a. Ali na kraju, samo građani i politički lideri BiH mogu odgovoriti izazovima koji ih čekaju u novoj eri", saopštili su Solana i Shefer. Oni su naglasili da će sedište vojnih snaga Evropske unije za BiH biti u Butmiru u Sarajevu, gdje su bile smeštene i snage Sfora, a Evropska unija i NATO nastaviće blisko da sarađuju u rešavanju nekih važnih pitanja, kao što je hapšenje ratnih zločinaca.

EU radikalno reformiše sektor industrije šećera
BRISEL, 14. jula 2004. - Evropska komisija je saopštila da je prihvatila projekat radikalne reforme na sektoru industrije šećera u Evropi kojim se predviđa postepeno ograničavanje proizvodnje i smanjenje subvencioniranog izvoza šećera iz Evropske unije, koji je u svetu izazvao velike kritike. Po osnovnoj ideji evropskog komesara za poljoprivredu Franca Fišlera (Franz Fisćler) počev od jula 2005. počeće postepeno za jednu trećinu sniženje evropskih garantovanih cena, od čega će korist imati zemlje ACP (Afrike, Kariba i Pacifika), a predviđa se i smanjenje proizvodnih kvota. Do kraja 2007. garantovana cena šećera opašće u dve etape sa sadašnjih 632 evra za tonu najpre na 506 pa na 421 evro, odnosno za 33 odsto. Cena šećerne repe će još više opasti (-37 odsto), sa 43,6 evra na 32,8 evra (-25 odsto) i najzad na 27,4 evra za tonu. Godišnja proizvodna kvota za celu Uniju, koja danas iznosi 17,4 miliona tona, biće smanjena za 1,3 miliona tona u 2005/2006, a zatim 500.000 tona u periodu od tri godine da bi u 2008/2009. opala na 14,6 miliona tona. Projekat Evropske komisije sada treba da razmotri i ugovori svih 25 zemalja članica EU. Evropska unija je ključni igrač na svetskom tržištu šećera sa godišnjom proizvodnjom koja dostiže 20 miliona tona, u čemu Francuska i Nemačka učestvuju sa gotovo polovinom (8,6 miliona tona), ispred Italije, Britanije i Španije.

Baret predstavio Evropsko partnerstvo u Skupštini SCG
BEOGRAD, 14. jula 2004. - Tri su prepreke za finalizaciju Studije o izvodljivosti pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, izjavio je danas šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Džefri Baret. Predstavljajući dokument "Evropsko partnerstvo" članovima Odbora za evropske integracije Skupštine SCG, Baret je precizirao da su za finalizaciju Studije o izvodljivosti potrebni saradnja SCG sa Haškim tribunalom, ekonomsko usklađivanje tržišta i uspostavljanje institucionalnog okvira na nivou državne zajednice. On je podvukao da EU prihvata isključivo ocenu Haškog tribunala po pitanju saradnje, dodajući da je stav EU da svi haški optuženici moraju biti izručeni Hagu. "To je 'conditio sine qua non' u procesu pridruživanja EU i potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji", podvukao je zvaničnik Evropske komisije. Zvaničnik Evropske komisije je ponovio da je "Evropsko partnerstvo" politički i tehnički dokument koji će pomoći SCG da "izradi domaći proevropski konsenzus i proevropski dnevni red reformi" na putu ka EU, kao i da predstavlja najbrži "put SCG do EU". "'Evropsko partnerstvo' je dokument u kojem se sažeto navodi šta SCG treba da uradi kako bi postala članica EU", objasnio je Baret. "Evropsko partnerstvo" takođe sadrži Aneks koji se odnosi na Kosovo, u kojem se navode odredbe koje mogu da sprovode privremene institucije u pokrajini. Razlog tome je evropska perspektiva Kosova, rekao je Baret i podvukao da to "ne prejudicira konačni status Kosova, već da se odnosi na reforme koje treba da budu sprovedene". "Ohrabrujemo vlasti da nastave dijalog sa Prištinom u oblastima gde je moguće voditi smislene i delotvorne razgovore", rekao je Baret. Baret je ponovio da je usaglašavanje tržišta jedan od preduslova za izradu povoljne Studije o izvodljivosti i da EU očekuje da SCG u razgovorima predstavlja "jedan odgovorni pregovarač" u ime državne zajednice, pošto je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pre svega "trgovinski sporazum". Još neki od ključnih prioriteta ovog dokumenta su poštovanje Ustavne povelje, efikasna i funkcionalna zajednica, ispunjavanje svih obaveza koje proističu iz članstva SCG u Savetu Evrope, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kao i reforma vojske, nezavisnost sudstva, poboljšanje uslova u zatvorskim ustanovama i stvaranje antikorupcijske strategije. Zvaničnik Evropske komisije je istakao da je došlo do izvesnog napretka u političkim reformama u SCG, i to posebno u reformama vojske, kao i da je postignut vidan napredak u regionalnoj saradnji, posebno sa Hrvatskom i BiH. "EU ima 'potkandidatski pristup' SCG kroz 'Evropsko partnerstvo'", objasnio je Baret.

Širak najavio referendum povodom usvajanja evropskog ustava
PARIZ, 14. jula 2004. - Francuska planira da organizuje referendum na kojem će njeni građani odlučiti da li će iduće godine prihvatiti evropski ustav, izjavio je danas predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Chirac). "Francuzi su lično zainteresovani, zbog čega ćemo se sa njima direktno konsultovati i organizovati referendum iduće godine", rekao je Širak u godišnjem intervjuu francuskoj televiziji, na dan obeležavanja Francuske revolucije 1789. godine. Francuski predsednik je naveo da će referendum biti održan u drugoj polovini 2005. godine. Rezultati istraživanja javnog mnenja pokazali su da većina državljana Francuske podržava ustav proširene 25-člane Unije.

Bot za hitnu reformu UNMIK-a
BEČ, 14.jula 2004. - Reformu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) treba sprovesti što pre, ocenio je danas u Beču šef holandske diplomatije Bernard Rudolf Bot. U obraćanju Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču, Bot je kazao da su tragični martovski događaji na Kosovu ukazali na značaj veze između promovisanja tolerancije i održavanja mira i bezbednosti. Bot, čija je zemlja 1. jula preuzela predsedavanje Evropskom unijom, naglasio je da bi OEBS trebalo da se uključi o raspravu o budućnosti političkog procesa. "Zajedno, EU i OEBS bi trebalo da ostanu pripravni i spreče da se ponovo dogodi negativan razvoj", poručio je on. Šef holandske diplomatije je istakao da će predstojeća rasprava o redefinisanju uloge UNMIK-a imati posledice i po nastojanja EU i OEBS vezana za Kosovo. Bot je predstavio i prioritete holanskog predsedavanja Unijom. To su širenje EU, ekonomska kompetitivnost, priprema za pregovore o budžetu za period od 2007. do 2013, napredak reformi u oblasti pravosuđa i unutaršnjih poslova, kao i podsticaj za efektivniju spoljnu politiku EU, posebno u odnosu sa novim susedima. EU, kako je naglasio, radi na intenziviranju saradnje sa novim susedima proširene Unije, a kao oblasti za jaču saradnju EU i OEBS Bot je naveo pre svega borbu protiv terorizma, šverca, i netolerancije. Napad 11. marta u Madridu je, prema njegovim rečima, uništio iluzije onih koji su verovali da je Evropa bezbedna od terorizma. EU će, kako je najavio, nastaviti da jača mere protiv terorizma. Trgovina ljudima je, prema rečima Bota, postala važno pitanje unutar EU i zato je formirana ekspertska grupa koja će izraditi preporuke za Evropsku komisiju, koje će početkom naredne godine biti preformulisane u konkretne predloge za borbu protiv šverca ljudi.

Irska traži da irski bude 21. zvaničan jezik EU
LONDON, 14. jula 2004. - Dablin je saopštio danas da želi da irski bude uvršćen kao 21. zvanični jezik Evropske unije (EU). Ministar za socijalna pitanja Imon O'Kviv (Eamon O'Cuiv) rekao je agenciji Rojters da će vlada zatražiti da irski dobije status "radnog jezika", koji bi dozvolio ljudima da koriste irski u Evropskom parlamentu. "Ljudi u potpunosti priznaju važnost irskog jezika kao dela bogatog kulturnog nasleđa koje imamo. Sledeći korak je da razgovaramo sa svim zemljama članicama i da vidimo njihovu reakciju", rekao je O'Kviv. Irski predstavnici su rekli da proširenje EU sa 15 na 25 članica u maju ove godine, nudi dobru potporu za takve i druge promene. Pojedini zvaničnici EU inače ocenjuju da se proširenjem taj blok već pretvorio u "vavilonsku kulu" i da postoji rizik od jezičkog haosa. Broj zvaničnih jezika EU je od proširenja 1. maja povećan sa 11 na 20, što je primoralo EU da traži od službenika da skrate svoje govore, kako bi smanjili troškove prevođenja. Irska vlada je saopštila da 41 odsto, od ukupno četiri miliona stanovnika Republike Irske govori irski jezik. Irska je izabrala engleski kao radni jezik, kada se pridružila evropskom bloku 1973. godine, dok je irski sačuvan u ustavu kao prvi jezik.

Šef misije Evropske komisije Džefri Baret u Bujanovcu
BUJANOVAC, 13. jula 2004. - Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori (SCG) Džefri Baret boraviće danas na jugu Srbije, u opštini Bujanovac. Kako je saopšteno, Baret će sa clanovima Koordinacinog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđa razgovarati o aktuelnoj politicko - bezbednosnoj situaciji na jugu Srbije. On će, takođe, o unapređenju mera poverenja i nastavku projekta ekonomsko-socijalne podrške opštinama Bujanovac i Preševo razgovarati sa gradonacelnicima tih gradova Nagipom Arifijem i Rizom Haljimijem. Šef delegacije Evropske komisije u Bujanovcu će predstaviti i konkurs za unapređenje civilnog sektora u oblasti ljudskih i manjinskih prava i demokratizacije društva pred tridesetak predstavnika nevladinih organizacija iz sedam opština Pčinjskog i šest opština Jablaničkog okruga. Koordinator Odbora za ljudska prava iz Vranja Suzana Antić-Ristić izjavila je da će ovaj, prvi Baretov susret s predstavnicima civilnog sektora na jugu Srbije biti prilika da se oceni dosadašnji doprinos nevladnih organizacija stabilizaciji prilika u regionu, ali i da se sasvim otvoreno progovori o problemima s kojima se one suočavaju.

Česi neobavešteni, ali ipak veruju u EU
PRAG, 13. jula 2004. - Česi nisu dovoljno obavešteni o Evropskoj uniji u koju su stupili 1. maja, ali imaju više poverenja u nju nego što je prosek za celu EU, pokazalo je najnovije istraživanje Evrobarometra. Kako danas prenose češki mediji, polovina Čeha priznaje da ne razume kako funkcioniše EU, ali zato 42 posto ima poverenja u njene institucije. Kada su u pitanju očekivanja onoga što će im doneti članstvo, Česi ipak zajedno sa Poljacima, Estoncima i Litvancima spadaju u evropesimiste. Novi evropski ustav na budućem referendumu, ako je suditi po rezultatima tog istraživanja mnjenja u zemljama unije, ne mora da dobije podršku, jer ga kao dobar ocenjuje 48 posto Čeha. Uvođenje evra prošlo bi lakše, jer se za ulazak u evrozonu zalaže 56 posto anketiranih. U oblasti gde kao najglasniji evroskeptici u celoj EU istupaju neki češki političari - dubini dalje integracije, prosečni Čeh misli drugačije i zajedničku odbrambenu i politiku bezbednosti podržava čak 78 posto Čeha. Česi iskaču iz evropskog proseka po tome što maksimalno, čak 65 posto, veruju medijima, dok minimalno, svega 10 posto, svojim političarima. Kao najveće probleme i u EU, Česi vide nezaposlenost, koje se boji 49 posto anketiranih, zatim kriminal, od koga strahuje 31 posto, dok postepeno nestaje jedan od glavnih strahova pred ulazak - poskupljenja. Inflacija i porast cena su danas bauk za svega 17 posto Čeha

Austrijanci negativno gledaju na EU
BEČ, 13. jula 2004. - Raspoloženje Austrijanaca prema Evropskoj uniji (EU) se od 2002. drastično pogoršava, pokazuje najnovije istraživanje Evropske komisije. Samo 30 odsto Austrijanaca članstvo svoje zemlje u EU ocenjuje kao principijelnu dobru stvar, dok čak 29 odsto misli da je to loše. Najveći broj Austrijanaca, 47 odsto, takođe smatra da članstvo u EU Austriji donosi negativne posledice, a samo 38 odsto u tome vidi samo prednosti. Istraživanje pokazuje i da je za samo još jednu četvrtinu Austrijanaca imidž EU pozitivan, dok je čak za trećinu njih negativan. Ovo su najlošije vrednosti koje su zabeležene od početka istraživanja raspoloženja stanovništva prema EU u Austriji 1995/96. Istraživači ističu da se ove vrednosti mogu objasniti činjenicom da se Austrijanci samo u malom broju identifikuju sa EU. Naime, čak 50 odsto sebe vidi kao Austrijance, a ne Evropljane, i dodatnih 36 procenata smatra sebe u prvom redu Austrijancima, a tek posle Evropljanima. Što se tiče evropskih institucija, Austrijanci najveće poverenje imaju u Evropski sud, evropsku finansijsku službu i Evropsku centralnu banku. Sve veće nepoverenje vlada prema parlamentu EU (40 odsto), a druga tela kao što su ombudsman EU, Komisija, Regionalni odbor, ekonomski i socijalni odbori, odnosno Savet ministara, nemaju poverenje stanovništva Austrije. Istraživači naglašavaju da Austrijanci najveće poverenje imaju u institucije EU koje su nepolitičke. Proširenje EU sa deset novih članica samo 34 odsto Austrijanaca smatra pozitivnim, dok je 52 odsto protiv. Najveće strahove Austrijanci iskazuju prema premeštanje radnih mesta u druge države u kojima su plate niže, kao i od povećanja trgovine narkoticima i kriminala. Brzina kojom se kreće evropska integarcija za Austrijance je prevelika. Međutim, na drugoj strani većina njih podržava zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku EU. Ovim ishodom istraživanja Austrija se zajedno sa Velikom Britanijom, Švedskom i Estonijom nalazi u grupi prema EU njenih najskeptičnijih članica.

Terzić u Briselu o ublažavanju viznog režima za BiH
SARAJEVO, 13. jula 2004. - Zvaničnici Evropske komisije najavili su da će utvrditi listu kriterijuma koje BiH treba da zadovolji kako bi se kvalifikovala za početak pregovora o liberalizaciji viznog režima, piše danas sarajevski "Dnevni avaz". Kako navodi sarajevski dnevnik, predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić i evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Antonio Vitorini razgovarali su juče u Briselu o kriterijima za početak pregovora o liberalizaciji viznog režima za građane BiH, a nakon sprovedenih reformi u oblastima bezbednosti i pravosuđa. Terzić je, prema listu, istakao je da je Državna granična služba BiH pojačanom kontrolom granica ostvarila znatan pomak u sprečavanju trgovine ljudima i smanjenju ilegalnih ulazaka u BiH. Rekao je i da se uspostavljanjem Agencije za informacije i zaštitu, čine napori u borbi protiv organizovanog kriminala i stvaranju ambijenta koji bi građanima u BiH dao sigurnost, ali i znatno doprineo borbi protiv organizovanog kriminala u regionu. Terzić i Vitorini posebno su naglasili značaj rekonstrukcije policijskih snaga u BiH, a Vitorini je kazao da će sa komesarom za spoljne poslove Krisom Patenom utvrditi listu kriterijuma koje BiH treba da zadovoljiti za početak pregovora o liberalizaciji viznog režima.

Sud presudio protiv vlada EU
BRISEL, 13. jula 2004. - Evropski sud pravde presudio je danas da su vlade zemalja Evropske unije (EU) pogrešile kada su Francusku i Nemačku "ostavile na miru" zbog prevelikih budžetskih deficita. Sud je presudio da ministri ne mogu da ignorišu pravila Pakta o stabilnosti ili ona koja su sami postavili, i time poništio zaključke ministara finansija od 25. novembra 2003. Presuda znači taktičku pobedu Evropske komisije koja je tražila od ministara da intervenišu u Berlinu i Parizu zbog probijanja zacrtanog budžetskog deficita tri godine uzastopno. Komisija je strahovala da će njen autoritet biti potkopan presedanom koji su postavili ministri finansija kada su je "premostili" i postavili svoj program. Sud, čije je sedište u Lusemburgu, ocenio je da "odgovornost za praćenje poštovanja budžetske discipline prvenstveno leži na ministrima". Međutim, jednom kada se pokrene disciplinska procedura i ministri usvoje preporuke za zemlju koja treba da reši problem sa deficitom, ministri više "ne mogu da ih menjaju ako to ponovo ne uradi Komisija koja ima pravo inicijative".

Ferero-Valdner: Veća nadležnost uz decentralizaciju Kosova
BEOGRAD, 13. jula 2004. - Decentralizacija Kosova predstavlja jedinu alternativu podeli, koja bi mogla snažno da destabilizuje region, a posebno Makedoniju i BiH, ocenjuje se u planu za Kosovo šest srednjeevropskih zemalja, koji je predočen liderima EU u Briselu. Obrazlažući plan u ime predlagača - Austrije, Poljske, Slovačke, Slovenije, češke i Mađarske - šef austrijske diplomatije Benita Ferero-Valdner je navela da je reč o prvom zajedničkom dokumentu zemalja regionalnog partnerstva koji se odnosi na neko ključno spoljnopolitičko pitanje. Dokument, kako je naglasila Ferero-Valdner, ne sadrži nikakav stav o konačnom statusus Kosova, pošto je za diskusiju te vrste, prema oceni autora plana, još rano. U obrazloženju se ocenjuje da je "najvažniji podsticaj koji Prištini u ovom trenutku može da bude ponuđen pojačana samouprava, i to kroz prenošenje dodatnih nadležnosti na vlasti Kosova u Prištini, kao i načelna evropska perspektiva". Beogradu, sa druge strane, kao podsticaj može da bude ponuđena "perspektiva evropske i evroatlantske integracije kao i jasno obavezivanje na zaštitu srpske manjine na Kosovu", naveli su predlagači. Tematske celine u dokumentu odnose se na pitanja bezbednosti, ekonomskog razvoja, zaštite manjina i decentralizacije, obnove i zaštite verskih objekata, kao i na pitanje prenošenja dodatnih nadležnosti na kosovske vlasti. Predlagači su precizirali da je, sa njihovog stanovišta, najvažnija tematska celina upravo ona naslovljena "Jačanje nadležnosti kosovske vlade - decentralizacija", navodeći da ta dva pitanja, kompetencija i decentralizacije, treba da budu posmatrane kao "spojene posude". Jačanje kosovskih vlasti trebalo bi da se odnosi pre svega na veća ovlašćenja na privrednom planu, u oblasti bezbednosti, uključujući i policiju, i u pravosuđu. Decentralizacija bi, sa druge strane, prema oceni predlagača, trebalo da bude neka vrsta samouprave unutar samouprave, i to kao kombinacija teritorijalne i personalne autonomije. U tom svetlu, zemlje srednjeevropskog partnerstva predlažu da se kao uzor uzmu već postojeći modeli decentrazlizacije, posebno Ohridski mirovni sporazum u Makedoniji, sa svojim rešenjima autonomije na nivou opština, i personalni model autonomije koji uživaju belgijske jezičke zajednice. Zemlje predlagači smatraju da je pitanje decentralizacije "ključni elemenat budućeg rešenja za Kosovo", i da "decentralizovano Kosovo predstavlja jedinu alternativu podeli te bivše pokrajine". Napominjući da bi eventualna podela možda bila prihvatljiva za mnoge u Srbiji i za pojedince u Prištini, ako bi to bio jedini put ka nezavisnosti, upozorava se i da bi za region takva podela bila ekstremno destabilizirajuća, sa nesagledivim posledicama za Makedoniju, a možda i Bosnu i Hercegovinu. Kao "specifičan problem", predlagači su istakli svetinje Srpske pravoslavne crkve, za koje u dokumentu predlažu "poseban status pod direktnom odgovornošću SPC". Ponavljajući da papir ne nudi nikakvo rešenje za konačni status Kosova, predlagači su kazali da je optimalan krajnji cilj integracija celokupnog regiona, uključujući i Kosovo, u zajedničke evropske strukture, u kojima granice više neće igrati nikakvu ulogu. Način da se taj cilj dosegne još neizvestan, ali on svakako pretpostavlja rastući angažman EU na Kosovu, zaključili su predlagači.

Usvojen radni tekst rezolucije o pridruživanju EU
BEOGRAD, 13. jula 2004. - Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije usvojio je radni tekst Rezolucije o pridruživanju Evropskoj Uniji (EU), izjavila je danas predsednica tog odbora Ksenija Milivojević. U tekstu predloga rezolucije se navodi da Narodna Skupština izražava punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u EU, kao i za ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza. Po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom, navode se tri "alternative" - prva je "puna i neuslovljena saradnja", druga "puna i obostrana saradnja", dok treća "odlučno podržava stav da da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba 1991-2000 na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi, u skladu sa prihvaćenim propisima i međunarodnim obavezama". "Postignut je širok politički konsenzus po pitanju pridruživanja, jer dve trećine parlamentarnih stranaka podržava ovaj projekat", rekla je Ksenija Milivojević na konferenciji za novinare. Dodala je da je tekst napravila radna grupa Odbora za evropske integracije, sastavljena od predstavnika parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije, osim poslanika Srpske radikalne stranke, i u saradnji sa Kancelarijom za pridruživanje EU Vlade Srbije i nevladinom organizacijom Evropski pokret u Srbiji. Sednici su prisustvovali i predstavnici Evropskog pokreta u Srbiji, što je prva formalna saradnja nevladinog sektora i Skupštine Srbije, kao i predstavnici Kancelarije Vlade Srbije za priključivanje EU. Kako je najavljeno, radni tekst bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri u septembru, posle javne rasprave sredinom avgusta. Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Radmila Milivojević rekla je da rezolucija predstavlja "važan strateški dokument". Kako je istakla, politički konsenzus je preduslov bez koje je proces integracije nemoguć i "usvojeni radni tekst je u tome velika pomoć". Generalni sekretar nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji, Danijel Pantić, rekao je da je jedna ovakva rezolucija "ključni politički tekst koji su donele i države koje su nedavno primljene u EU, kao i one koje su izrazile aspiracije za priključenje u EU".

Đurović: Državna zajednica SCG skupa i neefikasna
BRISEL, 13.jula 2004. - Ministar za međunarodne ekonomske odnose i evropsku integraciju Crne Gore, Gordana Đurović, izjavila je danas, u Briselu, da je državna zajednica Srbija i Crna Gora preskupa, neefikasna i da je zato bolje za sve da dve države samostalno nastave približavanje Evropskoj uniji. Ministarka Đurović je, posle susreta sa zvaničnicima EU, i u izlaganju i raspravi u briselskom sedištu nemačke fondacije "Fridrih Ebert", naglasila da "težak, složen model državne zajednice definitivno nije država". Podvukla je da je zato bolje da se dođe do sporazuma o "baršunastom razlazu" Srbije i Crne Gore ili da to ona strana koja želi, odluči na referendumu. "Mislim", dodala je ona, "da to nužno predstoji i da ćemo s jeseni imati intenzivirane razgovore ne samo za evropske posmatrače, nego i između Srbije i Crne Gore. Imamo pravo na referendum i to apsolutno nije upereno protiv Srbije, niti može ugroziti stabilnost regiona, što je Evropskoj komisiji nadasve bitno". Gordana Đurović je upozorila i da se trend ka stvaranju "jedne države" od državne zajednice potpuno kosi sa odredbama Ustavne povelje SCG i Beogradskog sporazuma. Primetila je da to pokazuje i u aprilu ove godine iskazan naprihvatljiv stav srpske vlade da su promene u Ustavnoj povelji poželjne u pravcu jačanja državne zajednice. Ona je, pored ostalog, ukazala na činjenicu da sporno usaglašavanje carina na 56 strategijskih poljoprivrednih proizvoda samo pokazuje opravdanost stava Srbije koja štiti svoju proizvodnju, isto kao i opravdanost upornosti Podgorice da zaštiti svoje potrošače. Po njenim rečima, pre izvesnog vremena najavljeni "non-pejper" srpske vlade o usaglašavanju ovog pitanja nikad nije stigao u bilo koje ministarstvo u Podgorici. Crnogorska ministarka za evropsku integraciju je stav o neminovnosti razdvajanja obrazložila prvenstveno ekonomskim razlozima različitih ekonomskih sistema i nepodudarnih interesa Crne Gore i Srbije, ali i različitim političkim prilikama u državama članicama zajednice. Đurović je u izlaganju u fondaciji "Fridrih Ebert" naglasila da u Crnoj Gori nema nacionalizma i da tamo skladno živi više naroda i etničkih grupa. Ona je to uporedila sa inauguracionom izjavom srpskog predsednika, Borisa Tadića, da je "evropska integracija dobra jer će svi Srbi živeti u jednoj državi - Evropskoj uniji. Zamoljena od novinara da obrazloži ovu opasku, crnogorska ministarka je uzvratila da "to nema nikakvu notu kritike. To je jednostavno kako ja razumem i ja to poštujem za to što je to možda nešto još uvek potrebno glasačima". Drugim rečima, kako je dodala, da ti glasači "prepoznaju jedan stepen bezbednosti i brige za sve ono što je bilo teško i mučno za ovih petnaest godina. I ja to ne doživljavam kao da je nešto protiv Crne Gore. Za mene je to sasvim legitimno i ja to poštujem i pozdravljam". "Ono što želim da kažem je samo da evropska integracija u Crnoj Gori ne treba da ima političke dimenzije takvog aspekta, da ima potrebu da to analizira sa aspekta nacionalizma ili bilo kakvih interesa nekih drugih ljudi". Ministarka u vladi Crne Gore je istakla da je "evropska integracija suživot različitih i to je jedina crnogorska budućnost. Ona je izrazila je uverenje da će i vlasti Srbije, poput Crne Gore, biti saglasne da se eventualno raspisivanje direknih izbora za parlament SCG odloži do daljeg, dok se ne razjasni pitanje budućnosti državne zajednice.

Decentralizacija i dalji prenos vlasti na institucije Kosova
BEOGRAD, 13. jula 2004. - Dalji prenos nadležnosti na kosovske institucije i primena koncepta decentralizacije na Kosovu treba da budu usko povezani, kao dva ključna procesa za uspostavljanje multietničkog društva u pokrajini, ocenjuje se u planu za Kosovo šest srednjeevropskih zemalja, predvođenih Austrijom. Plan je u ime predlagača - Austrije, Poljske, Slovačke, Slovenije, češke i Mađarske, juče u Briselu svojim evropskim kolegama predstavila šef austrijske diplomatije Benita Ferero-Valdner, a danas je na uvid dat agenciji Beta. U dokumentu se ocenjuje da je potrebno nastaviti sa daljim prenosom nadležnosti kosovskim institucijama, uključujući oblasti ekonomije, pravosuđa i pre svega bezbednosti, dok međunarodna uprava treba da zadrži kontrolu nad spoljnim poslovima i kontrolom granice. Kao jedna od mera za zaštitu manjina navodi se decentralizacija, ali se dodaje da ona ne može u potpunosti da zameni druge napore za unapređenje prava manjina. U okviru decentralizacije predlaže se proučavanje modela funkcionalne i personalne autonomije koji postoji u Belgiji, i modela decentralizacije na nivou opština prema Ohridskom sporazumu. U poglavlju "Zaštite manjina i mere decentralizacije" navodi se da se položaj nealbanskog stanovništva nakon martovskog nasilja pogoršao. Ocenjuje se da martovsko nasilje na Kosovu nije bilo nemoguće predvideti, niti je bio samo čin vandalizma, već manifestacija stalne netrpeljivosti većinskog stanovništva prema manjinama. Za poboljšanje položaja manjina potrebno je, pored decentralizacije i uspostavljanja evropskih standarda, i jačanje lokalne samouprave, obezbeđivanje jednakih, a ne proporcionalnih prava, za manjine u odlučivanju o kulturnom i verskom identitetu, razvoj naselja u kojima žive manjine, kao i obrazovna reforma za prevazilaženje nepoverenje i predrasuda. Ukazuje se da je Srbija dala značajan dobrinos u debati o Kosovu svojim planom o političkom rešenju situacije na Kosovu. U planu šest srednjeevropskih zemalja osuđuje se uništavanje istorijskih i verskih objekata, kao čin varvarstva i dodaje da je neophodno obezbediti zaštitu tih objekata. Ocenjuje se da treba razmotriti mogućnost da za objekte od ključnog značaja za srpsku i evropsku kulturnu i versku baštinu bude direktno nadležna Srpska pravolsavna crkva, kao i mogućnost da ti objekti budu uključeni na listu svetske baštine UNESCO-a. Kosovske institucije treba da se više angažuju na uspostavljanju uslova za uključivanje kosovskih Srba i drugih manjina u procese odlučivanja i utvrđivanja politike. Jačanje lokalnih institucija trebalo bi da doprinese okončanju bojkota kosovskih Srba, dok bi paralelne institucije trebalo legalizovati i uključiti u kosovske institucije. Posebno je važno da se Beograd, s obzirom na uticaj koji ima na kosovske Srbe, ubedi da pozitivno deluje na njih kako bi se uključili u kosovske institucije. "To bi pozitivno uticalo i na domaću političku stabilnost sadašnje Vlade Srbije, koja je trenutno oslabljena kritikama srpske radikalne desnice", navodi se u planu. Predlaže se i veće prisustvo kosovske vlade na međunarodnom planu, kao i razmatranje mogućnosti većeg uključivanja Evropske unije na Kosovu, po modelu primenjenom u BiH. "Evropska unija treba da razmotri preduzimanje savetodavnih i pokroviteljskih aktivnosti u oblasti policije", navedeno je u planu. U planu je ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu i dalje krhka i dodaje se da planovi za smanjenje snaga Kfora moraju biti odloženi do daljnjeg, sve dok se situacija u potpunosti ne smiri. Snage Kfora, takođe, moraju biti bolje opremljene i obučene za suzbijanje nereda i nasilja, a mora biti poboljšan i obaveštajni sistem, kao i kontrola granica. Ocenjuje se da bezbednosne funkcije treba sve više poveravati kosovskim institucijama. Kosovska policijska služba treba da bude pažljivo reorganizovana u skladu sa evropskim standardima. Pripadnik KPS koji je bivši član OVK, mora biti ispitan, a lica optužena za ratne zločine i druga krivična dela moraju krivično odgovarati. Sastav lokalnih snaga bezbednosti mora da odražava nacionalni sastav stanovništva. Bezbednost i stabilnost na Kosovu ugrožava i porast kriminalnih aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa, koje se bave trgovinom ljudima, drogom i oružjem. Posebna pažnja treba da bude posvećena razvoju i praćenju rada lokalnih medija, pošto neprofesionalno i pristrasno izveštavanje može da podstakne međuetničku mržnju i netoleranciju. Ocenjuje se, takođe, da Kosovo ekonomski ne može samostalno da funkcioniše. Kosovsku ekonomiju karakterišu finansijski i privredni kriminal, crno tržište i nedostatak zakona protiv korupcije. Neophodna je makroekonomska pomoć MMF-a i dalje reforme, a potrebno je nastaviti i procesom privatizacije, dodaje se u dokumentu.

Baret o problemima sprovođenja projekata na jugu Srbije
BUJANOVAC, 13. jula 2004. - Predstavnici lokalnih vlasti na jugu Srbije danas su izrazili zabrinutost, jer Vlada Srbije ne ispunjava svoje u obaveze u projektima razvoja opština koji su pokrenuti u tom delu Republike. Oni su to rekli u razgovoru sa šefom delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori DŽefrijem Baretom, koji je danas posetio jug Srbije. Baret je razgovarao sa gradonačelnicima Preševa Rizom Halimijem, Bujanovca Nagipom Arifijem i Medveđe Slobodanom Draškovićem o primeni programa UNDP-a za razvoj i obnovu opština (MIR) na jugu Srbije. "Sva tri gradonačelnika prenela su mi svoju zabrinutost zato što Vlada Srbije ne ispunjava svoje obaveze koje se tiču započetih projekata na jugu Srbije u čijoj realizaciji, preko UNDP-a učestvuje i Evropska unija, odnosno ne šalje novac prema ugovoru koji je potpisan", rekao je Baret nakon razgovora. On je dodao da će o tome razgovarati i sa vlastima u Beogradu kako bi čuo i "njihovu stranu priče". Baret je sa trojicom gradonačelnika razgovarao i o mogućnostima za jačanje regionalne saradnje sa Kosovom i Makedonijom, kao važnom faktoru za uspostavljanje trajnije stabilnosti u regionu. Ukazano je na ulogu lokalnih privrednika u jačanju te saradnje. Šef delegacije Evropske komisije u SCG je, takođe, rekao da Srbija i Crna Gora mora da ispuni nekoliko uslova da bi dobila pozitivnu ocenu o studiji izvodljivosti, uključujući bezuslovnu saradnju sa Haškim tribunalom. Neophodna je i harmonizacija odnosa između Srbije i Crne Gore, kao i "uspostavljanje funkcionalne savremene države sa kojom može da se pregovara", rekao je Baret. Baret je danas u vladinom Pres centru u Bujanovcu prisustvovao predstavljanju uslova konkursa Evropske komisije za nevladine organizacije koje se bave zastitom ljudskih prava. Predstavljanju konkursa je prisustvovalo i oko 20 nevladinih organizacija iz Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

Šefovi diplomatija EU pozdraviće dolazak Tadića na čelo
BRISEL, 12. jula 2004. - Šefovi diplomatija Evropske unije danas će na zasedanju u Briselu pozdraviti izbor i dolazak na čelo Srbije predsednika Borisa Tadića. Oni će "potvrditi odlučnost Evropske unije da pomogne napore Srbije i Crne Gore za napredovanja ka uključivanju u EU", rekli su novinarima zvaničnici Saveta ministara EU, istakavši da će evropski ministri analizirati situaciju u Srbiji posle predsedničkih izbora. Već zauzeti ključni stav činilaca EU je da opredeljenje srpskih birača za "demokratskog, reformskog i proevropskog kandidata" bez sumnje doprinosi stabilnosti Srbije, državne zajednice SCG i regiona, rekli su agenciji Beta evropski izvori u Briselu. U krugovima evropske dvadesetpetorice postoji potpuna saglasnost o potrebi da se novom, demokratskom predsedniku Tadiću i vladi u svemu pomogne u teškim zadacima unutrašnje institucionalne, ekonomske i socijalne stabilizacije u Srbiji i državnoj zajednici sa Crnom Gorom. Zvaničnici u EU su Beti preneli i da se razmišlja o tome na koji način bi se Tadiću i demokratskim, proevropskim snagama u vladi i drugim strukturama Srbije i SCG pomoglo da uz jedan, "opipljiv korak" dokažu da je učinjen napredak u saradnji s Haškim sudom. Jer je to "veoma tugaljiv, ali i do apsurda doveden problem koji je prepreka i za Srbiju i za Evropsku uniju da ubrzaju i prodube obostrano željeni proces približavanja SCG evropskim strukturama", objasnili su izvori u Briselu. Evropska dvadesetpetorica smatraju da je nužno da se u najskorije vreme dođe i do usaglašavanja i jasnog dogovora Beograda i Podgorice o efikasnom delovanju ustanova državne zajednice i trgovinskog i carinskog sistema. Prilika za to može biti upravo sastanak zvaničnika Evropske komisije i predstavnika Srbije i Crne Gore, iduće nedelje u Podgorici, u okviru "stalnog unapređenog dijaloga" EU-SCG. Ministri inostranih poslova EU će na današnjem zasedanju, takođe, "pružiti podršku novonaimenovanom specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN na Kosovu, Serenu Jesenu-Petersenu". Evropski ministri će, kako je rečeno, isto tako "podržati mere koje je 30. juna obnarodovao visoki predstavnik EU Pedi Ešdaun sa ciljem da obezbedi da Bosna i Hercegovina u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju" u Hagu.

Ministri EU pozdravili izbor Tadića
BRISEL, 12. jula 2004. - Šefovi diplomatija Evropske unije su danas pozdravili izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije i ponovili spremnost da pomognu nastojanjima Srbije i Crne Gore da "nastavi putem u Evropsku uniju". Ministri inostranih poslova EU izrazili su, na današnjem sastanku u Briselu, zadovoljstvo zbog ishoda predsedničkih izbora u Srbiji, istakavši u saopštenju da "to potvrđuje opredeljenost srpskog naroda za reforme i evropsku budućnost". U zaključcima ministarskog zasedanja EU sve demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori ohrabruju se da rade zajednički i sa ciljem da "otvorena pitanja u delovanju državne zajednice budu rešena u interesu naroda Srbije i Crne Gore, kao što je to istaknuto i u Evropskom partnerstvu", koji je EU uspostavila sa SCG. Ministri EU podvukli su da bi "opipljiv napredak u ovim pitanjima omogućio Evropskoj komisiji da dovrši studiju o izvodljivosti za pokretanje pregovora o sporazumu sa SCG o stabilizaciji i pridruživanju.

AI: Nova misija u BIH ne sme da ponovi greške Sfora
BRISEL, 12. jula 2004. - Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel upozorila je danas ministre inostranih poslova EU da nova, vojna misija EU koja treba da zameni Sfor u BiH, ne sme da ponavlja njihove greške, već treba iz njih da izvuče pouke. Nova misija u BiH morala bi takođe aktivno da se uključi u potragu za optuženima za ratne zločine pred Haškim tribunalom, ističe se u saopštenju povodom današnjeg sastanka u Briselu na kome bi šefovi diplomatija EU trebalo da usvoje smernice za novu operaciju. Kada je reč o propustima Sfora, AI posebno ukazuje na slučajeve nepoštovanja međunarodnih normi i standarda u domenu ljudskih prava, kao što su bespravna i "arbitrarna" hapšenja i neadekvatno postupanje prema privedenima. Na takve propuste, kako se navodi, više puta je ukazivano i NATO-u i vladama zemalja čiji su vojnici bili u sastavu međunarodnih mirovnih snaga u BiH. AI ocenjuje da je Sfor činio greške, delom i zbog nedostatka adekvatne civilne kontorle, ističući da je "sada važnije nego ikad da se obezbede najviši standardi ponašanja za vojnike na stranom tlu". Amnesti internešenel poručuje liderima u Briselu da se, kada budu donosili odluke o novoj misiji u BiH, obavežu da će u potupunosti primenjivati međunarodne norme u poštovanju ljudskih prava kao i da uspostave centralizovani sistem civilne kontrole nad novom vojnom misijom. Preporučuje se takođe da se uspostave centralizovane i transparentne procedure, kako bi optužbe o kršenju ljudskih prava mogle nepristrasno da se istraže, a počinioci kazne. Amnesti internešenel veruje da nova misija EU u BiH mora aktivno da traga za optuženima za ratne zločine pred Haškim tribunalom i da koordinira aktivnosti sa snagama NATO-a gde je to potrebno, kako bi osumnjičeni bili uhapšeni i prebačeni u Hag. U isto vreme, dodaje se, svi uhapšeni koje ne traži Haški sud moraju odmah biti predati vlastima BiH, a praksa arbitrarnog pritvaranja koju je primenjivao Sfor ne sme se ponavljati, poručuje AI. AI takođe navodi da je potrebno preduzeti mere kako bi se sprečila trgovina ljudima i prostitucija.

EU poziva Irak da ne vraća smrtnu kaznu
BRISEL, 12. jula 2004. - Šefovi diplomatije Evropske unije pozvali su danas vlasti Iraka da ne uvode ponovo smrtnu kaznu, nakon što su pojedini irački lideri nagovestili da bi ta kazna mogla biti vraćena na ograničeno vreme. "EU ponovo potrvđuje svoje protivljenje smrtnoj kazni u bilo kom vidu", navodi se u nacrtu saopštenja sastavljenog nakon susreta 25 ministara Unije sa sefom iračke diplomatije Hošijarom Zebarijem u Briselu. Nova iračka vlada još nije odlučila da li će ponovo uvesti smrtnu kaznu, koja su suspendovale američke okupacione vlasti. Ukoliko ponovo stupi na snagu, smrtna kazna bi mogla da bude izrečena i bivšem iračkom diktatoru Sadamu Huseinu, kojem se sudi u Bagdadu.

Ferero-Valdner predočila plan za Kosovo
BRISEL, 12. jula 2004. - Šef austrijske diplomatije Benita Ferero-Valdner danas je šefovima diplomatija Evropske unije u Briselu predočila plan šest srednjeevropskih zemalja za Kosovo, ali je izjavila da je "još rano da se vidi hoće li to biti i sastavni deo politike Evropske unije prema Kosovu". Ferero-Valdner je novinarima rekla da je ovaj plan za Kosovo, koji predviđa određeni stepen decentralizacije, predstavlja "predmet za razmišljenje" i da je već razmatran na pripremnim sastancima za zasedanje šefova diplomatija EU. Austrijska ministarka je objasnila da se u planu prvenstveno ukazuje na nužnost da se pre razgovora o konačnom položaju pokrajine, odobre veća ovlašćenja lokalnim prelaznim vlastima, ali i decentralizacija, kao i da se zajamči mnogo veća bezbednost i samouprava za srpsku zajednicu na Kosovu. Šef slovenačke diplomatije Ivo Vajgl je posle zasedanja izjavio da Slovenija, jedna od zemalja koje su sačinile plan o Kosovu, posebnu pažnju posvećuje zaštiti etničkih manjina i privrednom oporavku pokrajine. Slovenija je najveći strani investitor na Kosovu, istakao je Vajgl koji je pozvao druge zemlje da više ulažu u privredu pokrajine. Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana je plan šest zemalja ocenio kao doprinos naporima Evrope da sagledaju što bolje rešenje za budućnost Kosova. Solana je ministrima evropske dvadesetpetorice preneo da je albanskim prvacima na Kosovu stavio do znanja da je "neodgovoran potez" izglasavanje promena ustavnog okvira u pokrajinskoj skupštini. Solana je albanskim prvacima predočio i podsetio ih da je "politika da se sprovode standardi koji bi vodili utvrđivanju statusa". Ministri inostranih poslova Evropske unije su na zasedanju pozvali kosovske vođe da "u potpunosti sarađuju" sa šefom UNMIK-a, Sorenom Jesenom-Petersenom, i istakli da se "stabilnost i napredak na Kosovu mogu postići jedino kroz partnerstvo I saradnju". "Evropska unija je i dalje opredeljena za evropsku perspektivu Kosova", naglasili su u zaključcima zasedanja ministri EU, podvukavši "punu podršku Evropske unije" šefu UNMIK-a, Jesenu-Petersenu. Evropski ministri su "podržali napore OEBS-a za pripremu parlamentarnih izbora od 23. oktobra" ove godine u pokrajini i pozvali "sve strane kojih se to tiče, da kontruktivno tome doprinesu".

Vajlg: U Ljubljani centar za evropsku integraciju
BRISEL, 12. jula 2004. - Šef slovenačke diplomatije Ivo Vajgl, izjavio je danas u Briselu da je vlada Slovenije donela odluku o osnivanju centra za podršku približavanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji i pozvao Evropsku komisiju i vlade evropske dvadesetpetorice da se pridruže tom poduhvatu. Centar, sa sedištem u Ljubljani, "će prenositi slovenačko iskustvo i znanje u zemlje koje imaju i vide svoju perspektivu u članstvu u Evropskoj uniji", rekao je Vajgl posle zasedanja ministara inostranih poslova EU. Slovenački ministar za evropske poslove, Milan M. Cvikl, je, istovremeno, novinarima saopštio da je Slovenija za 17.septembar, u Ljubljani, sazvala sastanak zemalja Jugoistočne Evrope i država Evropske unije sa ciljem da sagledaju načine za što uspešnije i brže uključivanje zemamja balkanskog područja u evropske strukture. Za Sloveniju je veoma važno da se nastavi proces širenja Evropske unije na nove članice na jugoistoku Evrope, istakao je ministar Cvikl.

Tadić: Biću predsednik svih građana
Izvor: B92 -- Beograd -- Svečanim polaganjem zakletve pred poslanicima Narodne skupštine, Boris Tadić je u nedelju zvanično postao predsednik Srbije. “Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ostvarivanju ljudskih i građanskih sloboda i prava, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.”Polaganju zakletve prisustvovali su narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, predvođeni premijerom Vojislavom Koštunicom i potpredsednikom vlade Miroljubom Labusom, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije, guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica u Srbiji. Iako je polaganje zakletve predsednika čin koji nalaže određena pravila ponašanja, to nije važilo i za radikale. Poslanici te stranke su, svi do jednog, bili obučeni u bele majice sa likom Vojislava Šešelja. Primopredaja dužnosti između VD predsednika Srbije - Predraga Markovića i novog predsednika Borisa Tadića izvršena je oko 13 sati u zgradi Predsedništva Srbije. Odlazak Tadića iz  republičke skupštine u zgradu predsedništva, pored vojnog orkestra, svečane garde pratio je i veliki broj građana. “Gospodine predsedniče državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodine predsedniče Narodne skupštine, predsedniče vlade, predsedniče Republike Crne Gore, vaša svetosti, gospodo ministri i narodni poslanici, vaše ekselencije, dame i gospodo, poštovani i dragi građani Srbije, stojimo danas svi zajedno ispred zastave Srbije da obeležimo početak jednog petogodišnjeg perioda, za koji sam uveren da će ga krasiti sloga, napredak i razumevanje. Na početku 21. veka stoji petooktobarsko osvajanje slobode, ali je ta sloboda još uvek krhka, i još uvek je ugrožena – ugrožena je političkim projektima koji je osporavaju, siromaštvom društva i građana, izolacijom, nedostatkom perspektive, demagogijom i politikanstvom. Odbrana osvojene slobode stoji kao prvi i najvažniji zadatak naše generacije”, rekao je predsednik Tadić. Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je priključenje Srbije Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir od ključne važnosti za stabilnost i ekonomski prosperitet države. “Dragi građani Srbije, mesto Srbije je u Evropi. Budućnost naše otadžbine mora da znači bolji život, viši standard, stabilnu državu. Veliki izazov je pred nama i naš put u Evropu neće biti lak. Biće potrebno uložiti izuzetan napor, i moraćemo da ga uložimo svi zajedno. Na tom putu nailazićemo i na zatvorena vrata, a ako i dalje budu zatvorena, kucaćemo. Nećemo odustati ni klonuti duhom i, na kraju – ima da ih otvorimo”, rekao je predsednik Tadić. Inauguraciji predsednika Srbije Borisa Tadića prisustvovao je veliki broj stranih zvaničnika, koji su pozdravili Tadićev izbor i ocenili da će novi predsednik obezbediti brži put Srbije ka evroatlanskim integracijama. Komandant južnog krila NATO Gregori Džonson izjavio je da je za Alijansu saradnja sa Beogradom od velike važnosti i dodao da je NATO "veoma zadovoljan ulogom koju je SCG zauzela u regionu" te da "jedva čeka da poboljša odnose sa Srbijom i Crnom Gorom. Među gostima je bio i generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer. “Delim sa srpskim narodom radost da su se konačno odigrali izbori, da je izabran demokratski predsednik, evropski orijentisan. Ovo je još jedan korak ka normalizaciji Srbije, i korak dalje ka evropskim integracijama Srbije”, rekao je Švimer. Erhard Busek, regionalni kordinator u Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope, kaže da je  jako važno što je Srbija konačno dobila predsednika. “Pakt za stabilnost je veoma srećan ovim izborom”, rekao je Busek. Šef grčke diplomatije Petros Moliviatis izjavio je da mu je veliko zadovoljstvo što na današnjoj inauguraciji predstavlja Grčku i istakao "tradicionalno prijateljske odnose dve zemlje". "Želim da čestitam Tadiću i poželim mu svaki uspeh na zadatku koji ga čeka. Lider opozicione grčke partije Jorgos Papandreu kaže da je Tadić osoba koja "može da odigra ključnu ulogu" u približavanju Srbije evropskim strukturama. Ministar odbrane Makedonije Vlado Bučkovski izjavio je da je "izbor Tadića najbolji izbor za Srbiju, ali i dobra vest za region". Tako misli i član predsedništva BiH Borislav Paravac. “Meni je posebno drago što je na čelo Srbije došao čovek, koji u svom spoljnopolitičkom opredeljenju ima orijentaciju ka približavanju Evropi, ka evropskim i evroatlantskim integracijama. Upravo je to politika koju zagovara i Bosna i Hercegovina, tako da ćemo mi u narednom periodu imati mogućnosti da zajednički idemo tim putem”, rekao je Paravac. Među gostima iz BiH za koje se očekivalo da će prisustvovati inauguraciji Borisa Tadića nije došao predsedavajuci Predsedništva BiH Sulejman Tihić. On je izjavio da neće doći u Beograd  jer se tog dana obeležava godišnjica masakra nad Bošnjacima u Srebrenici. Tihić je rekao da prednost daje svom prisustvu na komemoraciji u Srebrenici na kojoj će biti pokopani i posmrtni ostaci oko 300 identifikovanih žrtava masakra iz jula 1995. godine. Boris Tadić se u svom predsedničkom govoru osvrnuo i na zločine koji su prethodnih godina  počinjeni na ovim prostorima, uz napomenu da je saradnja sa Haškim tribunalom prioritet naše spoljne politike. “Ona je takođe neophodna da bismo mogli da utvrdimo individualnu odgovornost za sve počinjene zločine u ratovima na tlu bivše Jugoslavije. Istorija zločina na Balkanu je duga i, u tom smislu, svi narodi ovog dela Evrope duguju jedni drugima istorijsko izvinjenje. Suočavanje sa zločinima vlastitog naroda je, međutim, pretpostavka za suživot sa susedima i trajno uspostavljanje evropskih vrednosti i u ovom našem delu Evrope. Hrabar i patriotski izveštaj Republike Srpske o zločinu o Srebrenici, primer je kako istini treba gledati u oči. Samo na taj način čuva se sećanje i na Jasenovac i na Skelane i na Goraždevac i na sva druga stratišta”, rekao je Tadić. "Verujem u Srbiju koja ide napred - ka Evropskoj uniji. Za Srbiju više nema nazad, već samo napred", poručio je novi predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić je treći predsednik Srbije od 1990. godine, od kada se predsednik bira dirketno na izborima. Pre njega tu dužnost su obavljali Slobodan Milošević i Milan Milutinović. Predsednik Tadić je kazao i da Srbiji predstoji odsudna borba protiv kriminala i korupcije, i izrazio spremnost za saradnju sa svim medjunarodnim institucijama u toj borbi. Govoreći o spoljnoj politici, on je izrazio nadu da će Srbija postati stožer miroljubive politike u regionu i založio se za ravnopravnu saradnju sa "Vašingtonom, Moskvom i Briselom". On je rekao da je interes Srbije da što pre postane član EU i zbog toga što srpski narod u 21. veku živi u nekoliko država u regionu, i dodao da će Srbija u duhu Dejtonskog sporazuma "pratiti" razvoj situacije u Republici Srpskoj. Privrženi smo ideji racionalnog i evropskog rešenja problema Kosova i Metohije na osnovu rezolucije 1244, ali je za taj problem ključan dijalog Srba i Albanaca uz posredovanje EU, SAD i UN", rekao je Tadić.

Šefovi diplomatija EU pozdraviće dolazak Tadića na čelo
BRISEL, 11. jula 2004. - Šefovi diplomatija Evropske unije će sutra na zasedanju u Briselu, pozdraviti izbor i dolazak na čelo Srbije predsednika Borisa Tadića. Oni će "potvrditi odlučnost Evropske unije da pomogne napore Srbije i Crne Gore za napredovanja ka uključivanju u EU". To su novinarima izjavili zvaničnici Saveta ministara EU, istakavši da će evropski ministri analizirati posledice predsedničkih izbora u Srbiji. Već zauzeti ključni stav činilaca EU je da opredeljenje srpskih birača za "demokratskog, reformskog i proevropskog kandidata" Tadića bez sumnje doprinosi stabilnosti Srbije, državne zajednice SCG I regiona, rekli su agenciji Beta evropski izvori u Briselu. U krugovima evropske dvadesetpetorice postoji potpuna saglasnost o potrebi da se novom, demokratskom predsedniku Tadiću i vladi u svemu pomogne u teškim zadacima unutrašnje institucionalne, ekonomske i socijalne stabilizacije u Srbiji i državnoj zajednici sa Crnom Gorom. Stabilizacija u Srbiji i državnoj zajednici, uz vođstvo jasno opredeljeno za reforme i Evropu bi značilo i podstrek dolasku stranih investitora, pogotovo ako se, uz dokaze o jačoj saradnji s Haškim sudom, SCG približi programu saradnje s NATO, Partnerstvu za mir. Zvaničnici u EU su Beti preneli i da se razmišlja o tome na koji način bi se Tadiću i demokratskim, proevropskim snagama u vladi i drugim strukturama Srbije i SCG pomoglo da uz jedan, "opipljiv korak" dokažu da je učinjen napredak u saradnji s Haškim sudom. Jer je to "veoma tugaljiv, ali i do apsurda doveden problem koji je prepreka i za Srbiju i za Evropsku uniju da ubrzaju i prodube obostrano željeni proces približavanja SCG evropskim strukturama", objasnili su izvori u Briselu. Zvaničnici u EU su saglasni u oceni da bi i mali, postepeni koraci i napredak u poboljšanju socijalno-ekonomske situacije u Srbiji i SCG, ali i jačanje pravne države, uz suzbijanje korupcije i slamanje uticaja organizovanog kriminala i snaga starog režima, bili dovoljni da građani Srbije dobiju potvrdu da je "evropsko opredeljenje na izborima bilo opravdano". Evropska dvadesetpetorica smatraju da je nužno da se u najskorije vreme dođe i do usaglašavanja i jasnog dogovora Beograda i Podgorice o efikasnom delovanju ustanova državne zajednice i trgovinskog i carinskog sistema. Prilika za to može biti upravo sastanak zvaničnika Evropske komisije i predstavnika Srbije i Crne Gore, iduće nedelje u Podgorici, u okviru "stalnog unapređenog dijaloga" EU-SCG. Zamoljeni da kažu da li smatraju da je dobra osnova za to i nezvanični dokument, "non-pejper", koji je vlada Srbije predložila crnogorskom kabinetu u cilju harmonizacije carina za 56 ključnih poljoprivrednih proizvoda, izvori u Briselu su uzvratili da "sud o tome ne može davati EU". "To mora biti ishod dogovora Beograda i Podgorice. Ali to je, izgleda, prvenstveno pitanje političke volje", ukazali su zvaničnici EU. Ministri inostranih poslova EU će na sutrašnjem zasedanju, takođe, "pružiti podršku novonaimenovanom specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN na Kosovu, Serenu Jesenu-Petersenu". Evropski ministri će, kako je rečeno, isto tako "podržati mere koje je 30. juna obnarodovao visoki predstavnik EU Pedi Ešdaun sa ciljem da obezbedi da Bosna i Hercegovina u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju" u Hagu. Podrška će biti pružena i za uspostavljanje Komisije za reorganizaciju policije u BiH.

Ministarka putuje u Brisel na formu o interacionim procesima
PODGORICA, 10. jula 2004. - Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović posetiće 11. i 12. jula Brisel gde će učetsvovati na političkom forumu posvećenom institucionalizaciji procesa integracija u Crnoj Gori. Organizator političkog foruma u čijem radu će učestvovati visoki zvaničnici Evropske unije (EU) je nemačka fondacija "Fridrih Ebert", saopšteno je iz vladinog biroa za odnose s javnošću. Najavljeno je da će Đurovićeva tokom posete Briselu imati odvojene susrete sa koordinatorom Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu Erhardom Busekom i članom Evropske komisije Janezom Potočnikom.

Solana čestitao Tadiću na izboru za mesto predsednika
BEOGRAD, 10. jula 2004. - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) ocenio je da će dan inauguracije Borisa Tadića za predsednika Srbije "označiti početak nove ere za značaj funkcije predsednika u srpskoj istoriji". "Ogromna podrška koju ste dobili na predsedničkim izborima pružiće vam jedinstven autoritet i odgovornost. U godinama koje dolaze, mnogo toga će zavisiti od vašeg hrabrog liderstva", navodi se u Solaninoj čestitki, a prenosi Kabinet predsednika republike. Solana je izrazio uverenje da će Tadić u ogromnoj meri doprineti napretku Srbije, poručivši novoizabranom predsedniku da može da računa na njegovu podršku. "Iskreno se nadam da ćemo se vrlo brzo ponovo sresti", navodi se u čestitki visokog predstavnika EU povodom izbora Tadića na mesto predsednika Srbije i sutrašnje inauguracione svečanosti. U ime Unije, inauguraciji će prisustvovati komesar EU Pavel Telicka.

Potpisivanje ustava EU 29. oktobra
BRISEL, 9. jula 2004. - Novi ustav Evropske unije trebalo bi da bude potpisan 29. oktobra u Rimu, tri sedmice ranije nego što je prvobitno najavljeno, saznaje danas Frans pres iz diplomatskih izvora Evropske unije. Ta odluka trebalo bi da bude formalno doneta u ponedeljak u Briselu, na mesečnom zasedanju ministara spoljnih poslova EU, dodao je isti izvor. Italijanski premijer Silvio Berluskoni prošle nedelje je najavio da će ustav, koji su 18. juna usvojili šefovi država i vlada Evropske dvadesetpetorice, biti parafiran 20. novembra u Rimu. Promena datuma potpisivanja ustava omogućiće odlazećem predsedniku Evropske komisije Romanu Prodiju, inače glavnom Berluskonijevom političkom protivniku u Italiji, da prisustvuje toj ceremoniji dva dana pre isteka svog mandata.

EU: Odluka Međunarodnog suda pravde u skladu sa stavom EU
BRISEL, 9. jula 2004. - Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu verovatno će potvrditi stav Evropske unije da Izrael ilegalno gradi zid na Zapadnoj obali, izjavio je danas portparol Evropske komisije Žan-Kristof Filori (Jean-Chrisrophe). Uoči današnjeg zasedanja suda, na kojem sud treba da donese odluku o legalnosti zida, Filori je rekao da Evropska komisija apeluje na Izraelce da uklone zid sa okupirane teritorije. "Prema našem saznanju, Međunarodni sud pravde je doneo odluku koja je, kako se čini, u skladu sa stavom EU", rekao je portparol Evropske komisije novinarima u Hagu.

Drašković sa ambasadorima EU o situaciji nakon izbora
BEOGRAD, 9. jula 2004. - Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Drašković primio je danas ambasadore zemalja Evropske unije u Beogradu i upoznao ih sa situacijom nakon predsedničkih izbora u Srbiji. Bilo je, takođe, reči o saradnji SCG sa Haškim tribunalom, kao i uklanjanju prepreka na putu bržeg priključivanja Evropskoj uniji i atlantskim integracijama, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova SCG.

Srpska delegacija obavila uspešne razgovore o poljoprivredi
BRISEL, 7.jula 2004. - Srpski ministar poljoprivrede Ivana Dulić Marković ocenila je danas da su razgovori sa zvaničnicima Evropske komisije u Briselu o saradnji i trgovini poljoprivrednim proizvodima bili veoma uspešni. Posebno je pozitivno ocenjeno obrazloženje stepena povećane zaštite na uvoz nekih agrarnih proizvoda u Srbiju i Crnu Goru, koji se odnose na prelevmane na uvoz onih proizvoda za koje vlada u Beogradu smatra da su nužni u zaštiti srpske poljoprivrede od naglog otvaranja prejakoj konkurenciji Evropske unije. Predstavnici Evropske komisije izrazili su razumevanje za potezima srpskih vlasti i uvažili njihovu potrebu da srpskoj poljoprivredi treba više vremena da se osposobi za evropsku i svetsku konkurenciju. "Zvaničnici u Evropskoj komisiji žele da o takvim merama unapred budu obavešteni i da im se to dobro obrazloži", izjavila je ministarka Dulić Marković. Ipak, stav je Brisela da je uvođenjem prelevmana prekršena obaveza da Srbija I Crna Gora neće povećavati uvoznu zaštitu, pošto je Evropska unija 2000. godine odobrila povlašćeni bescarinski uvoz za 95 odsto polj