EVROPSKI POKRET U SRBIJI
31-AVG-2004.
 Butiljone: Srbi i Crnogorci da odluče o svojoj sudbini
O budućnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) treba da odluče Srbi i Crnogorci, ocenio je budući komesar EU za pravosuđe, dosadašnji italijanski ministar za evropska pitanja Roko Butiljone (Rocco Buttiglione). "To je pitanje o kojem treba da odluče samo Srbi i Crnogorci. Međutim, u interesu ne samo Balkana, već i čitave Evrope je demokratsko opredeljenje Srbije, obnova zemlje, kratko rečeno prosperitetna Srbija", istakao je Butiljone u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA. Butiljione je naglasio da se zbog toga moraju podržati sve korisne demokratsko-političke inicijative. "Srbi često imaju utisak da su isključeni iz evropskog društva, da se ne uzimaju dovoljno u obzir njihova prava, želje i zahtevi", rekao je on. "Često veruju da Evropa nije zainteresovana za njihovu budućnost. To je, međutim, pogrešno. Mi moramo sa Srbijom voditi jedan demokratski dijalog i stajati na raspolaganju demokratskim snagama u slučaju da im treba pomoć. EU mora, naravno, da učestvuje u tom procesu, jer je ona garant da ni jedna država ne može izgraditi hegemoniju na štetu druge zemlje", rekao je italijanski političar. On smatra da će jedan od njegovih važnih zadataka na mestu komesara EU za pravosuđe biti integracija zemalja Balkana u EU, naglasivši pri tom da Brisel želi da doprinese tome da dugoročno sve zemlje Balkana budu integrisane u EU. O vremenskom roku za prijem zemalja Balkana u EU Butiljone nije želeo da govori. "Mislim da će Hrvatska moći već 2007. da pristupi EU zato što je uradila odličan posao. Hrvatska demokratska vlada dala je zadovoljavajuće odgovore na mnoga pitanja koje je postavila EU", rekao je budući komesar EU za pravosuđe. Butiljone je izrazio zabrinutost zbog situacije na Kosovu. "Naši vojnici tamo ne mogu ostati beskonačno. Privreda Kosova i dalje je paralisana, a administracija ne funkcioniše baš kako treba. Mnogo toga još nije onako kako bi trebalo da bude. Zbog toga je nažalost neizbežan dalji angažman na Kosovu", izjavio je Butiljone.
31-AVG-2004.

Ministri EU u subotu o budućnosti odnosa sa SCG
Šefovi diplomatija Evropske unije u subotu će u Mastrihtu razmotriti "budućnost odnosa Srbije i Crne Gore sa EU", kao i "razvoj prilika na Kosovu, u svetlu izbora u oktobru", saopštilo je danas holandsko predsedništvo EU. Kako se dodaje u saopštenju, evropski ministri inostranih poslova će na ovom nezvaničnom, takozvanom "Gimnih" (Gymnich) zasedanju, analizirati situaciju na celom balkanskom području. Ali, kako je naglašeno, kad je reč o Balkanu, "razmena mišljenja će biti usredsređena na budućnost odnosa SCG sa EU" i na Kosovo. Ovaj radni sastanak ministara inostranih poslova EU, na kojem se vode veoma otvorene i temeljne rasprave iz kojih se ne donose zvanični zaključci, obuhvatiće i ručak šefova diplomatija zemalja kandidata za članstvo u EU - Bugarske, Hrvatske, Rumunije i Turske. "Gimnih zasedanje" šefova diplomatija EU počinje u petak raspravom o situaciji na Bliskom istoku, u Iranu i Iraku, gde je 29. avgusta boravila delegacija EU sa ciljem da utvrdi kakvu vrstu pomoći evropska 25-orica mogu pružiti vladi u Bagdadu. Pored ostalog, biće reči i o nastojanjima da se vlada Sudana privoli da reši krizu u oblasti Darfur, uključujući dodatne pritiske EU na vlasti u Kartumu i moguće sankcije. U Sloveniji 17. septembra konferencija o približavanju EU
Ministarska konferencija o približavanju Evropskoj uniji biće održana 17. septembra na Brdu kod Kranja, saopštila je danas slovenačka vlada. Cilj konferencije je definisanje potreba država sa evropskom perspektivom u procesu približavanja EU, definisanje pogleda država članica na proces približavanja i njihove spremnosti da pomognu zemljama sa evropskom perspektivom u tome. Konferenciju organizuje novoosnovani vladin Centar za podršku približavanju EU, koji deluje kao instrument za prenos znanja, iskustava i praktičnih saveta državama sa evropskom perspektivom. Delovanje centra usmereno je na zemlje jugoistočne Evrope. Konferenciju će, kako je najavljeno, otvoriti slovenački premijer Anton Rop.
28-AVG-2004.
 Češki predsednik brani smisao nacionale države protiv EU
Češki predsednik Vaclav Klaus veruje da je najveći evropski problem deficit demokratije u Evropskoj Uniji, koja je za razliku od nacionalne države za demokratiju suviše velika. U govoru za Evropski forum u Apelbahu predvidjenom za nedelju, koji danas integralno objavljuju "Lidove novini", Klaus upozorava da je velika greška ceo 50-godišnji evropski proces prenošenja pravomoći sa nacionalne države na nadnacionalnu strukturu EU. "Država je za demokratiju taman. Savez, udruženje, unija opština, srezova ili regiona je malo. Naddržavna struktura je za demokratiju suviše velika", ocenjuje češki predsednik. "Ima nas u Evropi sasvim sigurno mnogo koji smatramo da se na nivou EU odlučuje o suviše mnogo stvari, a nadali smo se da će izrada ustava niz stvari vratiti tamo gde im je mesto - to znači dole", prenosi češki list reči Klausa. Najglasniji evroskeptik u novim članicama EU naglašava da on nije protiv evropske integracije kao takve, ali da veruje da Evropu ujedinjuje tržište i druge spontane aktivnosti ljudi. "Ne ujedinjuju je nikakve 'zajedničke politike' - zajednička poljoprivredna, industrijska, antimonoplna, spoljna. Upravo suprotno, one u Evropi stvaraju podele," naglasio je češki predsednik. Klaus, takodje, upozorava da proširenje EU neće ojačati konkurentnost i snagu kontinenta i da je "fatalna greška" uverenje da će se kompaktnija i veća Evropa uspešnije braniti od hegemonije SAD i ogromnih aspiracija Azije. "Kontinent (pa ni EU) nije ekonomski subjekt, ne proizvodi, ne trguje, ne inovira, ne investira, ne štedi, ne racionalizuje proizvodnju, ne smanjuje njene troškove", konstatuje Klaus i dodaje da se suviše precenjuju ekonomski efekti proširenja EU. Velika, a nerealna ekonomska očekivanja od proširenja u novim zemljama članicama, prema Klausovom ubedjenju mogu da izazovu razočaranje i raspoloženje protiv integracije. "Dalje proširenje EU na istok i jug Evrope će taj problem samo pojačati, nikako smanjiti", naveo je Klaus u obraćanju za Ekonomski forum.
27-AVG-2004.
 Bivši makedonski premijer nije na crnoj listi EU
Bivši premijer Makedonije Ljupčo Georgijevski ne nalazi se na crnoj listi Evropske unije, rekli su agenciji Beta izvori u sedištu EU u Briselu, dodajući da za sada nema ni najava nečeg takvog. Mediji u Skoplju juče i danas spekulišu da će se Georgijevski naći na crnoj listi EU, pozivajući se na informaciju objavljenu u skopskom dnevnom listu na albanskom jeziku "Fakti". U kancelariji EU u Skoplju nisu potvrdili, ali ni demantovali tu informaciju, obrazloživši da je to otvorena lista na koju se mogu dodati nova imena, a neka i skinuti. SAD su Georgijevskom pre više od mesec dana oduzele višegodišnju vizu za ulaz u tu zemlju. On je za to optužio ambasadora SAD u Skoplju Lorensa Batlera rekavši da je "Batler ljut što (Georgijevski) otvoreno govori da su u 2001. godine teroriste Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) vodile i pomagale strukture u Pentagonu". Diplomatski krugovi u Skoplju ocenjuju da oduzimanje vize Georgijevskom predstavlja korak ka stavljanju njegovog imena na crnu listu američkog predsednika Džordža Buša.
27-AVG-2004.

Zvaničnici EU: Referendum o opstanku SCG moguć tek 2006.
Evropska unija ni na koji način nije promenila svoj stav da ustanove državne zajednice Srbije i Crne Gore treba da prorade što brže i što delotvornije, a da tek 2006. eventualno može biti organizovan referendum o izdvajanju neke države članice iz SCG. To su agenciji Beta danas rekli izvori EU u Briselu, koji su naglasili da se "mora ispoštovati ono što je potpisano Beogradskim sporazumom i potvrdjeno u parlamentima Srbije i Crne Gore i skupštini SCG". Mnoga tela i zvaničnici u Evropskoj komisiji nalaze se još uvek na letnjem odmoru, zbog čega nije mogla da se dobije izjava nekog visokog funkcionera Unije povodom zahteva vlasti u Podgorici da se preispita opstanak SCG. Konsultovani zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji su, medjutim, potvrdili podršku Evropske unije državnoj zajednici SCG i njenoj ustavnoj povelji. Zamoljeni da se osvrnu na izjavu crnogorskog premijera Mila Djukanovića i drugih čelnika u Podgorici da će crnogorske vlasti već u septembru pokušati da sa vlastima u Srbiji "definišu državni status", izvori EU su uzvratili da "o tome nemaju suvislijih informacija". U Briselu se, medjutim, "ponovo podvlači da je čvrsto uverenje Evropske unije da Srbija i Crna Gora kroz državnu zajednicu mogu brže i efikasnije unaprediti proces pridruživanja evropskim strukturama". Na pitanje kako gledaju na izjavu Djukanovića da se najpre, dogovorom sa Srbijom ili referendumom, mora rešiti pitanje državnog statusa, pa tek onda, možda, održati izbore za parlament SCG, odgovor funkcionera EU je bio da ustavna povelja SCG i Beogradski sporazum sadrže jasne odredbe i redosled poteza. Agenciji Beta su evropski diplomatski izvori potvrdili da ima "zasad nejasnih naznaka i glasina" da čelnici u Podgorici i neki politički sektori u Srbiji, ipak, "mimo javnosti" razgovaraju o svrsishodnosti održavanja sadašnje državne zajednice. Zvaničnici EU u Briselu su, medjutim, rekli da o tome nemaju nikakvih potvrda.
27-AVG-2004.

U Prištini otvorena kancelarija Evropske komisije
Evropska komisija otvorila je kancelariju u Prištini čiji će zadatak biti praćenje procesa stabilizacije i asocijacije, saopštio je danas UNMIK. "Otvaranjem kancelarije Komisija želi da ostvari bliži kontakt sa UNMIK-om i institucijama Kosova", izjavila je prištinskoj agenciji Kosovalajv, portparol EU Monik de Grot (Monique De Groot). Ona je navela da je cilj takvog direktnog prisustva EU da brine o približavanju Kosova Evropskoj uniji kroz proces asocijacije i stabilizacije, koji je uporedo sa pratećim mehanizmom procesa, evropskim partnerstvom i drugim instrumentima i inicijativama proizašao iz Solunskog samita EU o Zapadnom Balkanu. Šef te kancelarije biće Djordjio Mamberto (Giorgio) koji ima 33-godišnje iskustvo u spoljnim, razvojnim i kontrolnim poslovima Evropske komisije. Funkciju šefa kancelarije za praćenje procesa asocijacije i stabilizacije Mamberto će preuzeti 1. septembra ove godine. Kancelarija EU za praćenje procesa stabilizacije i asocijacije u Prištini radiće uporedo sa kancelarijom Fernanda Djentilinija (Gentilini) specijalnog predstavnika EU za bezbednost i spoljnu politiku Havijera Solane (Javier) na Kosovu. Prema rečima De Grotove, otvaranje te kancelarije, predstavlja dokaz dugoročnog opredeljenja Evropske unije za Kosovo. Evropska komisija je institucija Evropske unije sa funkcijama izvršne vlasti.
23-AVG-2004.
 Klaus stavio veto na evropski nalog za hapšenje
Češki predsednik Vaclav Klaus stavio je veto na uvodjenje u češki krivični zakon zajedničkog evropskog naloga za hapšenje, s obrazloženjem da bi njime Češka digla ruke od svog suvereniteta. Na zajedničkom evronalogu za hapšenje u cilju efikasnije borbe protiv terorizma, insistira Evropska unija. Posle pola godine burnih sporova u parlamentu, prethodna češka vlada premijera Vladimira Špidle uz teškoće je uspela da izdejstvuje izmene krivičnog zakonika u oba parlamentarna doma. Češki predsednik je danas to odbio da potpiše i vratio je zakon parlamentu jer smatra da "zaštita vlastitih građana treba da bude najviša obaveza svake suverene države." "Sve demokratske države štite svoje građane pred stranom silom, bez obzira na to da li su u tom trenutku sa njom u dobrim ili lošim odnosima. U trenutku kada država odustane od takvih garancija, prestaje da bude u očima građana jamac njihovih prava i sigurnosti", stoji u obrazloženju veta. Vaclavu Klausu se ne sviđa što bi uvodjenje evronaloga za hapšenje bilo u suprotnosti sa ustavnom Poveljom prava i sloboda koja izričito kaže da niko nema prava da tera građanina Češke da napusti svoju domovinu. Jedna od krupnih zamerki predsednika na evronalog, koji je Češka trebalo da usvoji najkasnije do juna ove godine, je i to što nisu sva krivična dela za koja može da se izda zajednički nalog za hapšenje kažnjiva i u Češkoj. Klaus je odbio argumente vlade da bi Češka postala raj za zločince, mafijaše i teroriste pošto bi evronalog za hapšenje dosezao samo do njenih granica. Klaus nema ništa protiv toga da se EU izručuju strani državljani, a uveren je da Češka svoje zločince, teroriste i mafijaše treba da kažnjava sama.
22-AVG-2004.
 Portparol EAR: EU u Crnu Goru uložila 100 miliona evra
Portparol podgoričke kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Dragan Mugoša izjavio je da je Evropska unija u poslednje tri godine u Crnu Goru bespovratno uložila više od 100 miliona evra. Mugoša je podgoričkim "Vijestima" kazao da je pored bespovratnih sredstava obezbedjenjih preko EAR-a, odobreno i 75 miliona evra kredita posredstvom finansijskih institucija. On je naveo da EAR trenutno radi na realizaciji projekta vrednog 16,5 miliona evra namenjenog reformi javne uprave, prestrukturiranju i privatizaciji privrede. Portparol EAR-a je kazao da je u završnoj fazi izrada dugoročnih strateških planova za rešavanje problema otpadnih voda i čvrstog otpada u Crnoj Gori. On je najavio da će EAR zajedno sa crnogorskim ministartvom zaštite životne sredine sredinom septembra i početkom oktobra te planove predstaviti potencijalnim finasijerima i široj javnosti.
19-AVG-2004.
 Zemlje EU raspravljaće u decembru o viznom režimu sa BiH
Komesar Evropske komisije zadužen za pitanje viznog režima Antonio Vitorino najavio je da će ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja Evropske unije raspravljati o stanju u BiH i viznom režimu s tom državom. Kako je saopšteno u Sarajevu, to se navodi u pismu Vitorinija predsedavajućem Saveta ministara BiH Adnanu Terziću. Ministre će, kako navodi evropski komesar, zanimati dalji napredak BiH u borbi protiv organizovanog kriminala, "pranja" novca, trgovine ljudima i ilegalne imigracije, uprave nad granicama, azilne politike i bezbednosti dokumenata. To su teme koje su od presudnog značaja kada se radi o eventualnom ukidanju viznog režima sa EU ili njegove dalje liberalizacije. Vitorino u pismu pozdravlja napredak koji su vlasti u BiH postigle u oblasti prava i unutrašnjih poslova i istovremeno naglašava da se ne žele raspirivati lažne nade u skorašnju liberalizaciju viznog režima jer se takva odluka donosi pristankom članica Unije, a na osnovu preporuke Evropske komisije i saglasnosti Evropskog parlamenta. Terzić je 4. juna uputio pismo komesaru Evropske komisije za spoljne odnose Krisu Patenu (ćris Patten), u kojem traži da se razmotri ukidanje viznog režima BiH sa zemljama članicama Evropske unije i potpisnicama šengenskog sporazuma.
19-AVG-2004.
 Beda najviše preti Slovacima, najmanje Česima
U novim zemljama Evropske unije pod pragom rizika siromaštva živi od 10 do 18 posto populacije a beda najviše preti u Slovačkoj, najmanje u Češkoj, prenose nove podatke Eurostata češki i slovački mediji. Dve zemlje naslednice nekadašnje zajedničke države tako predstavljaju dva ekstrema u EU u kojoj je beda u proseku realna pretnja za 15 posto stanovništva. Slovačka je neslavni primat od 21 odsto ljudi pod pragom rizika siromaštva osvojila pre svega zbog teškog položaja u kojem živi njena brojna romska manjina u kojoj, u nekim regionima, nezaposlenost prelazi i 80 posto. Novim reformama socijalnog sistema ove godine je Romima pomoć prepolovljena, a Slovačka je zatim doživela i prvi talas romskih nereda i masovnih pljački prodavnica sa hranom. U Češkoj svega osam odsto stanovnika živi ispod praga rizika bede koji je Eurostat postavio na tri petine prosečne plate u konkretnoj zemlji. Socijalne makaze najmanje su otvorene u Sloveniji, gde su najviše plate u proseku tri puta veće od najmanjih, a najveće razlike su u Estoniji u kojoj bogati u proseku zarađuju šest puta više od siromašnih. U proseku su u novim zemljama EU najviše zarade 4,3 puta veće od najmanjih. Nove članice su pojačale još jedan zabrinjavajući trend u EU - mnoštvo mladih koji ne mogu da nađu posao. Dok je pre proširenja u EU bilo nezaposleno 16 posto mladih do 25 godina, ulazak 10 novih članaca je taj broj podigao na 18,2 posto. Najteže mladi nalaze posao u Poljskoj, gde ga 39,4 posto traži uzalud i u Slovačkoj gde 26,5 posto mladih do 25 godina ne može da nađe izvor prihoda.
18-AVG-2004.
 Doprinos Rumunije u budžetu EU
U slučaju da postane član Evropske unije 2007. godine, Rumunija će za budžet Unije morati da da 800 miliona evra, rekao je danas ministar za pregovore sa EU Vasile Puškaš. U intervjuu Rumunskom radiju, Puškaš je naveo da će u slučaju priključenja EU 2008. godine, zavisno od privrednog razvoja, Rumunija u budžet Unije morati da uloži od 860-870 miliona evra, a 2009. godine skoro 900 miliona evra. Finansijski paket od oko 14 milijardi evra za Rumuniju i Bugarsku za prve tri godine nakon priključenja EU odobren je 22. marta u Briselu, od kojih 73 odsto pripada Rumuniji. Ovi fondovi namenjeni su za budžet, oblast poljoprivrede i regionalne politike. Puškas je rekao da postoji velika mogućnost da Rumunija i Bugarska 2005. godine potpišu sporazum o pridruživanju, a da 2007. postanu članice EU. Rumunija do kraja ove godine mora da završi pregovore sa Unijom oko slobodnog kretanja službi, konkurencije, životne sredine, pravosuđa, unutrašnjih poslova i regionalne politike.
17-AVG-2004.
 SRBIJA U 21. VEK UZ KRST, KRUNU I BOGA Izvor: B92
Beograd -- Građani Srbije dobili su danas nove državne simbole.
Za Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne glasala su 183 poslanika Skupštine Srbije, dok su tri bila uzdržana. Do usvajanja novog ustava himna će biti pesma "Bože, pravde", zastava crveno-plavo-bela trobojka sa grbom, a grb - grb Kraljevine Srbije iz 1882. godine.
Predlagač Preporuke Miloš Aligrudić izjavio je posle sednice da je bilo vreme da se ideološki simboli zamene tradicionalim obeležjima države, precizirajući da je odluka o simbolima privremenog karaktera, sve dok se ne donese novi Ustav Srbije. Aligrudić je dodao da ostaje da se vidi da li će građani prihvatiti ovu preporuku koja nema snagu pravnog akta, nije obavezujuća i ne postoje sankcije za njeno neprimenjivanje.
Bojan Pajtić je novinarima rekao da iako su poslanici Demokratske stranke, glasali za simbole, nisu zadovoljni celim postupkom: "Mi smo glasali za promenu državnih simbola i to je jasan politički stav - državni simboli moraju da odgovaraju istorijskom trenutku, ali smo veoma nezadovoljni činjenicom da se ništa ne radi na novom ustavu. Nismo zadovoljni što se državni simboli menjaju na neprimeren način, ali izražavamo politički stav da oni moraju biti primenjeni."
U javnosti postoji dilema o svrsishodnosti uvođenja monarhističkih i verskih simbola u republikansko uređenje. Najavljujući raspravu o državnim simbolima, pedsednik Skupštine Srbije Predrag Marković u utorak je izjavio da bi te simbole treba prihvatiti jer su oni su jedini koje Srbija ima. "Srbija nikada nije imala drugu himnu, nikada, dugoročno, nije imala drugi grb, osim tog kompletnog iz 1882, koji je najduže bio u upotrebi. Mislim da je zastava opšteprihvaćena. Mislim da sada svi znaju da to nije simbol monarhije, već simbol državnosti. To je carska kruna Nemanjića i zato su je prihvatile obe dinastije. Onog trenutka kada su prihvaćeni grb, himna i zastava, tog trenutka se osećate kao da ste poneli ličnu kartu. Postoji originalna verzija pesme i postoje još neke verzije koje su pevane", kaže on.
U obrazloženju Predloga himne navodi se da, mada postoji nekoliko verzija teksta svečane pesme, republikanskom obliku države, kakav sada ima Srbija, najviše odgovara tekst "Bože pravde" u kojem se potencira narod. Marković kaže da će poslanici na to moći da ulože amandmane. Novinar nedeljnika "Vreme" Stojan Cerović, međutim, smatra da je taj predlog staromodan, naročito za mlađe generacije. "Razumem razloge onih koji misle da treba da uhvatimo kontinuitet s nekom tradicijom. Međutim, ta tradicija je dosta tanka i vidimo da su već u himni napravljene neke izmene u odnosu na izvornu pesmu 'Bože pravde'. Čini mi se da se tako više podvlači veza s prošlošću i tradicijom, što je dobro podvući, ali mislim da nas tradicija nije toliko obavezivala", kaže on.
S druge strane, iako su iz pesme izbačeni stihovi koji pominju kralja, to nije slučaj i s grbom. Heraldičar i član Krunskog saveta Dragomir Acović smatra da, pored krsta sa ocilima i dvoglavog orla, izuzetno značenje na srpskom grbu ima baš kraljevska kruna. "Osnovni deo grba prate tzv. parafernalije, kruna i kraljevski ogrtač s postavom od hermelina", navodi Acović i objašnjava da kruna opštem simboličkom značenju predstavlja pun suverenitet i da ga imaju ne samo države koje su monarhije po svom ustrojstvu, nego i mnoge republike, kao što su Ruska federacija, Bugarska, Češka, Mađarska ili Poljska.
Stručnjaci za zastave i grbove kažu da državna znamenja govore o uređenosti i postojanosti jedne države, a Srbija ima privremena znamenja već 14 godina. Na pitanje da li bi ipak trebalo raspisati konkurs za nove simbole ili referendum kako bi se građani izjasnili o tome, Marković kaže da referednumom donose ustav i ustavni zakon. "Mi smo u situaciji da u Ustavu piše da Srbija ima grb, zastavu i himnu, ali ih nema. Konkurs bi bio neophodan da su, recimo, postojale dve himne ili da niste imali himnu uopšte. Državni simboli jesu dokaz identiteta, dugoročnog postojanja jedne države, a oni će svakako proći referendum, onda kada ga bude Ustav prolazio, jer će sasvim sigurno biti ugrađeni, ako budu usvojeni, u budući Ustav", kaže Marković.
Stojan Cerović smatra da je ipak trebalo razmisliti o stvaranju potpuno novih znamenja. "Mislim da je možda trebalo razmisliti o tome da ta stvar bude urađena iz početka, pa da nekako dobijemo sve, s čime će se identifikovati najveći broj ljudi, koja će biti stvarno dobro prihvaćena. Deo ljudi će svakako moći da se identifikuje s tim simbolima i ako oni zvanično budu proglašeni, ljudi će ih na kraju prihvatiti. Međutim, mislim da ćemo propustiti priliku da dobijemo simbole koji će, barem mlađim ljudima, više značiti i bolje odgovarati novom senzibilitetu. Mislim da je možda trebalo biti slobodniji, hrabriji i moderniji u izboru simbola", kaže Cerović.
16-AVG-2004.
 Drašković primio Bareta u oproštajnu posetu  
Ministar spoljnih poslova Srbije I Crne Gore (SCG) Vuk Drašković primio je danas u oproštajnu posetu dosadašnjeg šefa delegacije Evropske komisije u SCG, ambasadora Džefrija Bareta. Drašković i Baret su, između ostalog, razgovarali o pitanjima u vezi sa procesom pridruživanja Srbije i Crne Gore evropskim integracijama, saopšteno je iz ministarstva spoljnih poslova.
16-AVG-2004.
 Jela Baćović umesto Milice Delević Đilas  
Novi šef Kancelarije Srbije I Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji je Jela Baćović.   Baćović je imenovana na današnjoj sednici Saveta ministara, a do sada je bila pomoćnik ministra za medunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore, u Sektoru za medunarodne ekonomske organizacije i multilateralnu ekonomsku saradnju. Savet ministara je na današnjoj sednici prihvatio ostavku Milice Delević-Đilas, na mesto šefa Kancelarije Srbije i Crne Gore za pridruzivanje Evropskoj uniji i razrešio je dužnosti, kaže se u saopštenju sa sednice.
15-AVG-2004.
 Ostavka direktorke Kancelarije SCG za pridruživanje EU  
Direktorka Kancelarije SCG za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) Milica Delević Đilas podnela je danas ostavku na tu funkciju. U pismu predsedniku SCG Svetozaru Maroviću, kao razlog navela je nepostojanje političkog dogovora svih političkih činilaca o tome kojim putem zemlja želi da ide u EU i šta je zarad tog cilja spremna da učini. "Dogovora, na žalost, već duže vreme nema, ni pojedinačno u Srbiji i Crnoj Gori, a ni između njih, što najbolje pokazuje odnos prema harmonizaciji ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore i saradnji sa Medunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju", navodi se u pismu. Prema oceni Milice Delević Đilas, ne postoji politička volja da se počne rešavanje tih ključnih pitanja i zbog toga kasni proces pridruživanja državne zajednice, ali i njenih članica, stoji. "U takvoj situaciji nisam spremna da dalje nastavim da obavljam posao direktora Kancelarije", poručila je ona Maroviću. U pismu se dodaje da ostavku podnosi sa zaljenjem, svesna značaja koji pridruživanje EU ima, ne samo kao spoljnopolitički prioritet Srbije i Crne Gore, nego i kao jedan od podsticaja za istrajavanje na putu ekonomske i političke tranzicije zemlje. Milica Delević Đilas je predložila da, do imenovanja novog direktora, vršilac dužnosti bude Branka Bilen Katić, čije će, kako se navodi, iskustvo i savesnost u radu omogućiti nesmetano funkcionisanje Kancelarije i njenu saradnju sa ministarstvima i organima Saveta ministara i država članica. Dosadašnja direktorka zahvalila se Maroviću, članovima njegovog kabineta i Saveta ministara na korektnoj saradnji.
15-AVG-2004.
 Posao u EU traže uglavnom češki lekari  
Češka spada u članice Evropske unije koje pre uvoze nego što izvoze gastarbajtere, a masovnije su posao van te zemlje od ulaska u EU, potražili samo češki lekari. Broj stranaca koji rade u Češkoj je sedam puta veći od broja Čeha koji su posao potražili van domovine, pokazala je najnovija studija nacionalnog zavoda za statistiku. "Po tome smo u sličnom položaju kao stare članice EU", potvrdila je dnevniku "Mlada fronta Dnes" jedna od autora studije Drahomira Dubska. Najbrojniji među gastarbajterima u Češkoj su Slovaci, prošle godine njih 58.000, sledi 22.500 Ukrajinaca a za njima su Poljaci kojima je lane izdato 7.400 radnih dozvola. U Češkoj je prema podacima za prošlu godinu bilo zaposleno 140.000 stranaca, dok je u inostranstvu radilo oko 23.000 čeha, najčešće u Nemačkoj, Austriji, Velikoj Britaniji i Italiji. Od ulaska u EU svega nekoliko hiljada čeha pokušalo je da nađe posao u EU. Masovnije interesovanje za bolje uslove rada u starim članicama primećeno je samo kod lekara, slabo plaćenih kod kuće. Češka lekarska komora je od ulaska u EU izdala dva puta više potvrda lekarima da se nisu ogrešili o etiku profesije, što je potrebno za posao na zapadu, navodi češki dnevnik "Pravo". U Nemačkoj je prema podacima tamošnjih sindikata posao od ulaska u EU našlo oko 300 Čeških lekara i sada ih ima ukupno 700. Češke lekare najviše privlače bolje plate, budući da kod kuće u proseku zarade oko 1.000 evra, dok su na zapadu plate lekara oko 5.000 evra.
14-AVG-2004.
 Bubalo: Od sledeće godine neograničen izvoz tekstila u EU  
Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo izrazio je očekivanje da bi Srbija od početka sledeće godine u Evropsku uniju (EU) mogla bez ograničenja da izvozi tekstilne proizvode po povlašćenim uslovima. "Sporazum o izvozu tekstilnih proizvoda verovatno će stupiti na snagu od 1. januara 2005. godine i podrazumeva da više nece biti ograničenja tog izvoza u EU", kazao je Bubalo agenciji Beta. On je, medjutim, dodao da nije moguće proceniti koliki će prihodi biti ostvareni od izvoza tekstila u sledećoj godini, s obzirom da je u pitanju "povratak na izgubljeno trziste", što je, kako je ocenio, "teška borba". "Za 2006. godinu moći ćemo nešto lakše da prognoziramo na osnovu iskustva iz 2005. godine, kada će srpski tekstilci voditi ozbiljnu bitku za povratak na bivša izgubljena tržišta", kazao je bubalo i dodao da je ubedjen da će oni ovu šansu umeti da iskoriste, jer nisu nepoznati u Evropi. Srpski ministar je podsetio da je Srbija do sada imala kvote za izvoz tekstila po povlašćenim uslovima, koje je obično ispunjavala već u prvom kvartalu i dodao da postoje realne mogućnosti da će EU do kraja 2004. godine odobriti novu kvotu. "Pošto će do punog dejstva sporazuma doći tek početkom sledeće godine, od Evropske komisije mogli bismo da očekujemo da nam odobri dodatnu kvotu do kraja godine, kao izraz dobre volje i podrške našoj tekstilnoj industriji", kazao je Bubalo i dodao da je odobrena kvota za ovu godinu već ispunjena. On je istakao da je glavna barijera za potpisivanje sporazuma bila vezana za šećernu aferu i da je ona otklonjena, nakon što su Srbiji vraćeni preferencijali za izvoz šećera. Bubalo je kazao da su i pregovri oko izvoza tekstila u tehnickom smislu praktično završeni, tako da je ostalo samo da sporazum bude što pre parafiran i da se odredi datum njegove primene i izrazio očekivanje da će do toga doći odmah posle godišnjih odmora. On je istakao da je sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima od izuzetnog značaja za srpsku privredu, jer ta grana industrije zapošljava veliki broj radnika, a bila je i veliki izvoznik, i to u najvećoj meri u zemlje EU.
13-AVG-2004.
 Potočnik zadovoljan resorom za nauku i istraživanja
Evropski komesar iz Slovenije Janez Potočnik zadovoljan je portfeljom za nauku i istraživanje koji mu je dodelio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso."Zadatak koji je preda mnom predstavlja ozbiljan izazov - doprineti najboljem iskorištenju ogromnog istraživačkog potencijala, koji ima Evropa", izjavio je Potočnik za slovenačke medije. Potočnik je, takođe zadovoljan Barosovim izborom ekipe sa kojom će raditi narednih pet godina. "Kada sam bio imenovan za kandidata za člana Evropske komisije, izrazio sam uverenje da će Baroso formirati ekipu koja će obezbediti najefikasniji i najkonzistentniji rad buduće komisije, te jedinstveno raditi u korist zajedničkih interesa Unije", rekao je Potočnik. Kao jedan od naznačajnijih izazova sa kojima će se Evropska unije suočiti narednih godina, Potočnik navodi realizaciju Lisabonske strategije. "Ti ciljevi su opravdano visoko i na spisku slovenačkih prioritetnih zadataka. Povećanje sredstava za istraživanje je, na primer, jedan od kamena temeljaca strategije koju je pripremila vlada Slovenije. Uveren sam da je zbog toga moje imenovanje izuzetno važno i za državu iz koje dolazim, Sloveniju", rekao je Potočnik, koji je uveren da u komisiji ne postoje "važni i manje važni resori". Od maja ove godine Janez Potočnik je radio u sektoru za širenje EU, koji je vodio komesar Ginter Ferhojgen, i u razgovorima sa Barosom to područje delovanja označio kao lični prioritet. "Sa detaljima rada u resoru za nauku i istraživanja još nisam upoznat", rekao je Potočnik nakon izbora. On je dodao da će se sa prethodnikom Filipom Buskinom sastati "već prve nedelje nakon odmora", ali da su pitanja iz oblasti koju će preuzeti proteklih meseci više puta bila predmet rasprave u komisiji i zbog toga mu nisu nepoznata.
13-AVG-2004.
 Evropski komesar iz Mađarske zadovoljan resorom
šef mađarske diplomatije Laslo Kovač izrazio je danas zadovoljstvo imenovanjem na mesto evropskog komesara za energetiku. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Durao Baroso juče je objavio sastav "evropskog kabineta" u kojem je Mađarskoj pripalo ne previše značajno mesto komesara za energetiku. Ovo je novoosnovano mesto pošto su poslovi vezani za energetiku ranije pripadali komesaru za saobraćaj. Kovač, međutim, smatra "strateški važnim položaj komesara za energetiku, pošto energetika ima značajan udeo u formiranju budućnosti Evropske unije". On je, u prvom obraćanju novinarima nakon imenovanja na novu funkciju, podvukao da će komesar za energetiku imati značajan uticaj i na međunarodne odnose EU, jer će voditi razgovore i sa Rusijom, sa bivšim sovjetskim republikama, kao i zemljama Bliskog istoka. Kovač je najavio da u prvim mesecima želi da nauči sve aspekte rada na novom položaju, koji će preuzeti početkom novembra. On je zato rekao da će mesto šefa mađarske diplomatije napustiti tek 1. novembra i da će premijer Peter Međeši u oktobru objaviti ime njegovog naslednika.
13-AVG-2004.
 Češka zadovoljna resorom u Evropskoj komisiji  
Češka je zadovoljna što je njenom budućem komesaru Vladimiru Špidli poveren resor socijalnih pitanja i zapošljavanja, jer neki od ključnih ekonomskih resora, rezervisanih za velike, nije ni očekivala. "To je oblast kojom sam se bavio godinama i resor koji sam i nastojao da dobijem", rekao je Špidla, nakon što je novi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso juče objavio raspored resora u komisiji. Češka vlada veruje da je dobro što je Špidla dobio upravo taj srednje značajan resor, jer je od 1998. do 2002. godine bio češki ministar za rad i socijalna pitanja, te ima iskustva i kompetentan je da tu oblast vodi i na evropskom nivou. Opozicija je, međutim, upozorila da je u vreme vlade premijera Zemana sa Špidlom na čelu ministarstva rada i socijalnih pitanja, broj nezaposlenih u Češkoj porastao za 220.000 ljudi. U Češkoj se inače od Špidle očekuje da aktivno pomogne da se potpuna sloboda zapošljavanja što pre primeni i na građane novih zemalja članica i da se što više skrati prelazni period od sedam godina, koliko stare članice mogu da brane svoje tržište rada pred novim Evropljanima sa Istoka. U Slovačkoj takođe zvanično vlada zadovoljstvo što je njen komesar Jan Figel dobio resor kulture i obrazovanja. Slovaci bi najradije videli svog komesara na čelu resora za regionalnu politiku, koji je dobila Poljska, a sam Figel je želeo da se bavi informacionim tehnologijama kao do sada. Poredeći se sa susedima, slovački mediji ističu da je najbolje prošla Poljska čija je komesarka Danuta Hibner dobila regionalnu politiku, za koju je, pored pozicije komesara za proširenje, bila zainteresovana većina istočnoevropskih članica.
13-AVG-2004.
 Važna funkcija za Ferero-Valdnerovu  
Zvanični Beč "pozitivno je iznenađen" odlukom predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza da austrijsku šeficu diplomatije Benitu Ferero-Valdner postavi na važno mesto komesara za spoljne odnose i susede Evropske unije. Ferero-Valdnerova, kao i vladajuće Narodna partija (OeVP) i Slobodarska stranka (FPOe), to imenovanje ocenili su kao "priznanje za Austriju", a odlazeći evropski komesar za poljoprivredu Franc Fišler naglasio je da funkcija koju je dobila Austrija "prevazilazi sva očekivanja". Austrijski kancelar Volfgang šisel ocenio je da je Ferero-Valdnerova dobila jednu od najvažnijih oblasti u Komisiji EU, dodajući da je to najvažnija međunarodna funkcija koju je Austrija dobila od kada je Kurt Valdhajm bio generalni sekretar UN. Međutim, u Beču se ističe da je otvoreno pitanje kako će izgledati mandat Ferero-Valdnerove kada Havijer Solana 2006. bude postao ministar inostranih poslova EU. On će, kako se procenjuje, sigurno imati glavnu reč, a Ferero-Valdnerova će se najverovatnije baviti odnosima sa istočnim susedima i državama Mediterana. Opozicija čak tvrdi da je Ferero-Valdnerova dobila funkciju u Evropskoj komisiji kako bi "držala slobodnu stolicu" za Solanu. Zeleni i Socijaldemokratska partija (SPOe) ukazuju da postoji nejasnoća oko kompetencija Ferero-Valdnerove i budućeg šefa diplomatije EU. Ferero-Valdnerova je najavila da će, kao naslednica Krisa Patena, biti zadužena za odnose sa novim susedima. Tako će prvenstveno da se bavi odnosima sa Moldavijom, Ukrajinom, Belorusijom i državama južnog Kavkaza i južnog Mediterana, kao i Egiptom, Izraelom, Jordanom, Libijom, Libanom, Marokom, Sirijom, Tunisom, i Palestinom. U prvom delu mandata i države Balkana spadaće pod njen resor, dodala je ona, naglašavajući da, posle stupanja na snagu novog Ustava EU, to više neće biti slučaj. Ferero-Valdnerova će ostati na mestu ministra inostranih poslova Austrije do 1. novembra ove godine. Ona je pre devet godina došla u Ministarstvo inostranih poslova Austrije, gde je najpre bila državni sekretar, a potom od 2000. i šefica diplomatije.   Veliku popularnost stekla je 2000. godine kada se borila protiv sankcija koje su zemlje članice EU uvele Austrije zbog nezadovoljstva ulaskom desničarske FPOe u novu vladu.
13-AVG-2004.

Baroso objavio imena komesara za Evopsku komisiju
 Novoizabrani predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso objavio je danas spisak komesara koji će biti u novom sastavu komisije od novembra. Svih 25 članica Evropske unije (EU) imaće po jednog komesara. Komisija će imati pet potpredsednika. Sledi spisak evropskih komesara:

  • Potpredsednik, zadužen za odnose institucija EU i komunikaciju - Margo Valstrom iz Švedske;
  • Potpredsednik za tehnologiju i industriju - Ginter Ferhojgen iz Nemačke;
  • Potpredsednik za saobraćaj - Žak Baro iz Francuske;
  • Potpredsednik za administraciju, kontrolu i borbu protiv korupcije - Sim Kalas iz Estonije;
  • Potpredsednik za pravdu i unutrašnje poslove - Roko Butiljone iz Italije.

Ostali članovi komisije su:

  • komesar za spoljne odnose je Benita Ferero Valdner iz Austrije,
  • komesar za proširenje EU je Oli Ren iz Finske,
  • komesar za trgovinu je Piter Mendelson iz Velike Britanije.
  • komesar za informisanje i medije je Vivijen Reding iz Luksemburga,
  • komesar za životnu sredinu je Stavros Dimas iz Grčke,
  • komesar za ekonomska i monetarna pitanja je Hoakin Almunia iz Španije,
  • komesar za regionalnu politiku Danuta Hibner iz Poljske,
  • komesar za pitanja ribarstva i pomorstva Džo Borg sa Malte,
  • komesar za budžet je Dalija Gribauskaite iz Letonije,
  • komesar za nauku i istraživanje je Janez Potočnik iz Slovenije,
  • komesar za obrazovanje i kulturu je Jan Figel iz Slovačke,
  • komesar za zdravstvo i zaštitu potrošača je Markos Kiprijanu sa Kipra,
  • komesar za humanitarna pitanja je Luis Mišel iz Belgije,
  • komesar za energetiku je Laslo Kovač iz Mađarske,
  • komesar za kompeticiju je Neli Kres-Smit iz Holandije,
  • komesar za poljoprivredu je Marian Fišer Bel iz Danske,
  • komesar za unutrašnju trgovinu je Čarli Mekrivi iz Irske,
  • komesar za zapošljavanje i socijalnu politiku je Vladimir Spidla iz Češke i
  • komesar za takse i carine je Ingrida Udre iz Letonije.

Manadat komesara u Evropskoj komisiji trajaće pet godina.
13-AVG-2004.
 Slovenački premijer pozdravio izbor Potočnika
Slovenački premijer Anton Rop izrazio je danas veliko zadovoljstvo što je u Evropskoj komisiji resor za nauku i istraživanja pripao Sloveniji. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso saopštio je danas imena 25 članova komisije. Janezu Potočniku, iz Slovenije, dodeljen je resor nauke i istraživanja ."To je, takođe, potvrda prioriteta vlade, koja među svojim prioritetnim zadacima posebnu pažnju posvećuje upravo toj oblasti ", naveo je Rop u saopštenju za javnost . Rop dodaje da će "to doprineti ostvarivanju najvažnijih prioriteta realizacije strategije razvoja Slovenije, a to su brži razvoj nauke i istraživanja, koji jedino mogu pridoneti većoj afirmaciji Slovenije u međunarodnoj zajednici ". Rop smatra da je " Potočnik pravi izbor za vođenje te oblasti ".   Reagujući na izbor Janeza Potočnika za evropskog komesara za nauku i istraživanje, Slovenska nacionalna stranka (SNS) je saopštila da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso doneo " bolju odluku nego se očekivalo ".   SNS smatra da je raniji Potočnikov rad u resoru za širenje Evropske unije bio " izrazito probalkanski usmeren " i izražava nadu da će uz pomoć Potočnika slovenačka politika uspeti u realizaciji postavljene strategije razvoja, koja je u sve više konkurentno usmerenoj Evropi preduslov za uspešnu ekonomiju i ostala podrucja društvenog i socijalnog života .
13-AVG-2004.
 Baroso predstavio svoje saradnike u Evropskoj komisiji
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (Hose, Barosso ) saopštio je danas sastav svog kabineta, u kojem su najbolja mesta dodeljena predstavnicima vodećih evropskih zemalja, javile su svetske agencije .   Novoizabrani predsednik Baroso najavio je da će Evropska komisija raditi na podsticanju prosperiteta, solidarnosti i bezbednosti u 25-članom bloku, ukazavši istovremeno sasvim jasno evroskeptičnim građanima šta EU može da učini, prenosi Rojters." Prioriteti su ... da Evropu razumeju njeni građani ", dodao je on.   Na jedno od najviđenijih mesta, komesara za konkurentnost, Baroso je imenovao Holanđanku Neli Krus (Neelie Kroes), koja će tako postati prva žena na čelu portfelja u kojem se odlučuje o spajanju velikih kompanija. "Ona ima kvalitetete koji su joj potrebni za nezavisan rad . To je ključna pozicija u komisiji", kazao je predsednik komisije .   Kako navodi agencija, veliku pažnju posmatrača izazvala su i imenovanja drugih portfelja u oblasti ekonomije . Predstavnik Irske čarli Mekrivi (ćarlie Mccreevy ) imenovan je za komesara za unutrašnje tržište, dok će Španac Hoakin Almunja (Joaquin Almnia ) i dalje ostati na mestu komesara za privredu i monetarnu politiku .   Od drugih većih članica Unije, Britanac Piter Mendelson biće zadužen trgovinu, za tehnologiju i industriju Ginter Ferhojgen ( Guenter Verheugen - Nemačka ), dok će Francuz Žak Baro (Jacques Barrot ) biti komesar za saobraća. Posmatrači ukazuju da je jedan od najtežijih zadataka pred evropskim komesarom bio da zadovolji zahteve velikih članica EU - Britanije, Nemačke i Francuske, a da, pri tom, ne oda utisak popustljivosti." Pojedini će nastojati da pronađu dokaze da je predsednik delovao nezavisno, da nije pokazao nijedan znak popuštanja pod pritiscima velikih članica . Svaka naznaka da je to bio slučaj bila bi loša ", ocenio je Džon Palmer (John), direktor Centra za evropsku politiku .   Palmer je ukazao da je ulog veliki, budući da će narednih pet godina verovatno biti odlučujuće za " dugoročno oblikovanje evropskog projekta".   Novi članovi Evropske komisije dužnost preuzimaju 1. novembra .   Komesar za regionalna pitanja u novom kabinetu biće Poljakinja Danuta Hubner (Huebner), poljoprivrede Marian Fišer Bel (Fisćer Boel) iz Danske, dok je na dužnost komesara za pravdu i unutrašnje poslove imenovan Roko Butiljone (Rocco Buttiglione) iz Italije.   Portfelji obrazovanja i zaštite potrošača bili su manje atratiktivni za većinu članica, mada će svaki komesar imati jednako pravo glasa kada komisija bude odlučivala o predlozima zakona ili pravnim merama protiv neke od članica .   Novi sastav Evropske komisije činiće tri bivša premijera, pet bivših ministara inostranih poslova i tri bivša ministra finansija . Vlade su kandidovale više žena nego ikada pre, tako da će trećina članova izvršnog tela EU biti žene .đanka Margot Valstrom ( Wallstrom ) u novom kabinetu biće zadužena za odnose institucija EU i komunikacije, komesar za spoljne odnose je Benita Ferero Valdner ( Ferrero-Waldner ) iz Austrije, a za informisanje i medije Vivijen Reding iz Luksemburga.
11-AVG-2004.

Šećerana iz Sente prva započela izvoz u Evropsku uniju
Generalni direktor fabrike šećera "Senta" Ljubiša Radenković izjavio je danas da je ta šećerana isporukom 220 tona šećera prva obnovila izvoz tog proizvoda u EU,posle 15 meseci zabrane. Uspeli smo da juče završimo sve carinske formalnosti oko te isporuke, vredne 130.000 evra i tako započnemo ponovo ovaj veoma značajan i isplativ posao za srpsku industriju sećera, rekao je Radenković agenciji Beta u telefonskoj izjavi. Prema njegovim rečima, šećerana u Senti je planirala da ove godine izveze oko 11.000 tona šećera koji je proizveden u protekloj kampanji, ukupne vrednsti oko 24 miliona evra. U narednoj godini, kako je istakao, u ukupno očekivanom izvozu koji se procenjuje na oko 200.000 tona, šećerana u Senti bi trebalo da učestvuje sa oko 40.000 do 50.000 tona. Ovogodišnja proizvodnja šećera u Srbiji biće veoma dobra zbog povoljnih vremenskih uslova i očekuje se da cukupno biti proizvedeno oko 330.000 tona, od čega u fabrikama šećera u Senti do 55.000 tona, a u Novoj Crnji oko 40.000 tona, rekao je Radenković. šećerane u Senti i Novoj Crnji su u vlasništvu italijanske kompanije "Sfir". U Srbiji radi još šest šećerana, od kojih su četiri (Vrbas, Kovačica, Pećinci i Bač) u vlasnistvu MK grupe, dok je preostale dve (Crvenka i Žabalj) kupio grčki "Helenik Šuger".
11-AVG-2004.
 Primena sankcije EU prema ministrima Zimbabvea i Mjanmara
Grčka neće primiti ministre sporta Zimbabvea i Mjanmara na Olimpijske igre u Atini, u skladu sa sankcijama Evropske unije prema tim zemljama. "Mi ćemo primeniti zabranu EU. To znači da njima neće biti dozvoljen ulazak u zemlju", naveo je jedan zvaničnih Vlade Grčke, koji je želeo da ostane anoniman. Zabrana se odnosi na sportskog ministra Zimbabvea Eneasa Čigvederea i sportskog ministra Mjanmara Turu Aje Mjinta.
11-AVG-2004.
 Drnovšek i Baro razgovarali o jugoistočnoj Evropi
Predsednik Slovenije Janez Drnovšek i evropski komesar za regionalnu politiku Žak Baro (Jacques Barrot) razgovarali su danas na Brdu kod Kranja o evropskoj perspektivi država jugoistočne Evrope. Kako je saopšteno, oni su posebno razgovarali o napretku nekih država sa područja bivše Jugoslavije. Drnovšek je istakao značaj evropske perspektive za nastavak reformi u zemljama jugoistočne Evrope i značaj stranih investicija u njima. Baro je izrazio očekivanja da će Slovenija i u buduće igrati aktivnu ulogu na području zapadnog Balkana i rekao da će nova evropska komisija tim državama posvetiti punu pažnju. Evropski komesar, koji je danas završio privatnu posetu Sloveniji, razgovarao je i sa premijerom Antonom Ropom i ministrom za evropske poslove Milanom Cviklom.
10-AVG-2004.

Novosadska MK grupa spremna za izvoz šećera u EU
NOVI SAD , 8. avgusta 2004. (Beta) - Novosadska MK grupa saopštila je da je potpuno spremno dočekala današnje vraćanje povlastica za izvoz šećera u Evropsku uniju i navela da će ga započeti izvozom viškova od prošlogodišnje kampanje. "U toku je remont šećerana za predstojeću kampanju, vremenski uslovi su povoljni i očekujemo izuzetno dobar rod repe i uspešnu sledeću poslovnu godinu", navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika MK Grupe (Group) Miodraga Kostića. Izražavajući zadovoljstvo zbog odluke EU da SCG vrati povlastice za preferencijalni izvoz šećera, ta grupa, u čijem sastavu su četri od osam domaćih šećerana, istakla je da je "najvažnije da se nadju, otkriju i kazne pravi krivci za šećernu aferu". Na taj nacin će biti, kako se navodi, "sprana ljaga sa imena kompanije, koja je sve vreme poslovala u skladu sa zakonom, što će se i na sudu dokazati". U saopštenju se ocenjuje i da deo krivice za "šećernu aferu" snose i pojedinci iz administrativne tadašnje i sadašnje vlasti" koji su neadekvatnim tumačenjem preferencijalnog statusa "praktično ohrabrivali zloupotrebe" i doveli do šećerne afere.
10-AVG-2004.
 Srbiji vraćene povlastice za izvoz šećera u EU
BEOGRAD , 9. avgusta 2004. (Beta) - Zamenik srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Ljubiša Jovanović potvrdio je da je od danas Srbiji vraćen povlašćeni izvoz šećera u EU, od kog se u ovoj godini očekuje prihod izmedju 120 i 150 miliona evra. "Uredba kojom smo stavljeni pod suspenziju istekla je juče, a kako nova nije doneta smatra se da od danas ponovo imamo status po kojem možemo da izvozimo šećer po preferencijalnim uslovima", kazao je on agenciji Beta. Jovanović je precizirao da bi iz Srbije na evropsko tržište moglo da bude izveženo izmedju 220.000 i 230.000 tona. On je najavio da će vlada u narednih nedelju do dve oformiti medjuvladinu komisuju za praćenje svih akcija oko izvoza šećera, ističući da je ključ daljih akcija vezanih za te poslove ipak na carinskoj službi. Prema njegovim rečima, carinski službenik će biti prisutan u svakoj šećerani i kontrolisati svu dokumentaciju koja prati robu u otpremi za izvoz. On je dodao da predstoji i ozbiljan rad na kontroli sertifikata koji su izdavani u 2002. i 2003. godini, što je u nadležnosti ministarstava unutrašnjih poslova i pravde, kao i tužilaštva. Jovanović je izrazio sumnju da će biti moguće detaljno verifikovati hiljade sertifikata izdatih u prethodne dve godine, dodajući da smatra da ni EU neće insistirati na preciznim proverama. Kontrola hiljade sertifikata je težak tehnički posao i ne znam do koje mere će EU insistirati na detaljnim proverama, kazao je on.   Jovanović je naveo da je EU pozitivno ocenila dosadašnje napore vlade na tom polju i da će to za njih biti dovaljan signal da su stvari sada pod kontrolom kada je reč o garancijama da je šećer koji se izvozi iz Srbije stvarno i proizveden u srpskim šećeranama.
10-AVG-2004.

EU: Nema dokaza o genocidu u Darfuru
BRISEL, 9. avgusta 2004. (Beta-Rojters) - Evropska unija saopštila je danas da njena misija u Sudanu nije pronašla dokaze da se u regionu Darfura sprovodi genocid, iako su sukobi veoma žestoki i nastavljaju se.   "Nismo u situaciji da potvrdimo da je tamo genocid", izjavio je novinarima u Briselu savetnik visokog predstavnika EU, Piter Fejt (Pieter Feith), nakon posete Sudanu. Fejt je takođe izneo sumnje u spremnost sudanske vlade da sarađuje u razoružavanju milicije koja napada sela u Darfuru, ali je ukazao da međunarodna zajednica nema drugog izbora nego da sarađuje sa Kartumom u cilju uspostavljanja mira."Postoje sumnje u spremnost sudanske vlade da izvrši svoju dužnost i zaštiti civilno stanovništvo od napada", kazao je savetnik Havijera Solane (Javier). Američki Kongres je ocenio kao genocid ubistva i paljenje kuća u Darfuru. Savet bezbednosti UN dao je sudanskim vlastima rok do kraja meseca da reše situaciju u Darfuru, dok će se u suprotnom suočiti sa sankcijama. Dve pobunjeničke grupe već se 19 meseci sukobljavaju sa snagama sudanske vlade u Darfuru. Ti sukobi, kao i oružane akcije milicija regrutovanih iz arapskog dela stanovništva, poznatih kao džandžavid, naterali su u izbeglištvo više od milion stanovnika Darfura i izazvali humanitarnu krizu koju UN smatraju najozbiljnijom krizom te vrste u svetu.

9-AVG-2004.
 Češka i Slovačka 100 dana u EU
Prvih sto dana u Evropskoj uniji pokazalo je da je bio neopravdan glavni strah Čeha i Slovaka da će punopravno članstvo u zoni bogatih doneti odmah šok poskupljenja, uz ostanak plata na nivou siromašnih rodjaka. Glavna poskupljenja u Češkoj, iako ne drastična, prouzrokovalo je prebacivanje pojedinih roba i usluga u višu tarifu poreza na dodatu vrednost, ali to je učinjeno još mesec dana pred ulazak u EU.   U Slovačkoj su primetnije poskupeli šećer, banane i buter, ali manje nego što su se i Slovaci i Česi bojali kada su u aprilu praznili regale prodavnica i stvarali zalihe šećera i pirinča. I u Češkoj i u Slovačkoj je nastupilo veliko otrežnjenje na tržištu nekretnina, gde su nerealne procene interesa stranaca oterale cene stanova i poslovnog prostora pred ulazak u EU u vrtoglave visine u obe prestonice, da bi sada i u Pragu i u Bratislavi počele isto tako vrtoglavo da padaju. Češka preduzeća su zahvaljujući nestanku administrativnih barijera i restrikcija uspela da ubrzaju izvoz i u junu izvezu za 30 posto više roba nego u istom mesecu prošle godine. Taj mesec i ceo drugi kvartal Češki izvoz u kome 87 posto roba i usluga ide u smeru Evropske unije doneli su neočekivano dobar spoljnotrgovinski bilans. Vlada i ekonomisti su očekivali deficit a spoljno-trgovinska razmena je završila sa 907 miliona kruna u plusu. U drugom kvartalu Češka preduzeća izvezla su robu u vrednosti od 445 milijardi kruna, odnosno 14 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine izvezena roba u vrednosti od oko 330 milijardi kruna. Evropska tržišta su se otvorila i slovačkim preduzećima ali Poslovna alijanse Slovačke za sada ne vidi neki veći razmah slovačkih poslovnih aktivnosti u EU, ali ni veći pritisak strane konkurencije na slovačkom tržištu. "Evropska tržišta su se doduše otvorila, ali slovačka preduzeća to za sada nisu iskoristila", kazao je dnevniku SME šef alijanse Robert Kičina. Izuzetak su slovački mlekari koji su do ulaska u EU pod pritiskom velikih trgovinskih lanaca prodavali mleko i buter ispod cene, da bi bez problema nakon 1. maja našli nova tržišta u inostranstvu. Slovacima je tako paradoksalno ulazak u EU doneo pojavu poznatu iz vremena planske socijalističke privrede - povremene manje nestašice butera.   I Česi i Slovaci od prvih dana koriste prednosti koje im pruža veliko evropsko otvaranje, pre svega olakšano putovanje samo sa ličnim kartama bez carinskog pregleda. Povećano je takodje interesovanje mladih za studiranje u inostranstvu, posebno u Velikoj Britaniji a prema informacijama Čeških medija nekoliko hiljada čeških lekara, slabo plaćenih u domovini, traži posao u starim članicama EU. Klaus: Česi treba što kasnije da glasaju o ustavu EU. Češki predsednik Vaclav Klaus zalaže se da Češka ne žuri sa raspisivanjem referenduma o evropskom ustavu, čak je za to da se i ne organizuje u slučaju da ljudi ne razumeju u potpunosti za šta glasaju. "Ako bi se u njega išlo onakvim 'ura stilom evropske naivnosti' kako je to uradjeno prošle godine (referendum o ulasku u EU) rekao bih radije ne pravite nikakav referendum", rekao je danas Klaus u razgovoru za češku javnu televiziju CCT1. Klaus se slaže sa nekoliko šefova država i vlada zemalja EU koji su mu navodno privatno rekli da će sačekati da budu maltene poslednja zemlja koja referendum raspisuje kako bi rezultati u drugim zemljama uticali na njihove gradjane. "Ako bismo u referendumu odlučivali sutra, to ne bi bio referendum o evropskom ustavu, već o tome da li želimo da budemo evropska zemlja i učestvujemo generalno u tome što se u Evropi zbiva. Ali, to nije taj referendum, o tome je bio prošle godine", upozorio je Klaus i istakao da bi plebiscit o evroustavu imao smisla samo ako bi Česi zaista tačno znali o čemu odlučuju. Klaus je danas kritikovao i iznenadno imenovanje bivšeg premijera Vladimira Špidle na mesto evropskog komesara od jeseni umesto dosadašnjeg Pavela Teličke, kao potez izveden na nefer način koji "javnost neće oprostiti vladi". Češki predsednik nema iluzija da bi Češka, za razliku od velikih zemalja, poput Nemačke, mogla da dobije resor u Evropskoj komisiji do kojeg joj je stalo i zato smatra da bi bilo logičnije da pojedine zemlje dobiju odredjeni resor a tek onda za njega traže kompetentnog komesara.   Kod kuće, Klaus bi želeo da pokrene pitanje izmena izbornog sistema iz proporcionalnog u većinski, jer je sadašnji sistem, po njegovoj oceni, glavni krivac za nestabilnost čeških vlada koje često zavise od jednog jedinog glasa. Kao argument u prilog ustavnim izmenama, Klaus je naveo zaključke iz neimenovane kanadske studije koja tvrdi da su jake jednopartijske vlade ponikle iz većinskog izbornog sistema i ekonomski uspešnije nego koalicione koje se baziraju na kompromisima.
1-AVG-2004.
 EU: Moguć dogovor o izborima na Kosovu i decentralizaciji
BRISEL, 1. avgusta 2004.(Beta) - Plan UNMIK-a za decentralizaciju na Kosovu predlaže stvaranje "probnih opštinskih projekata" već početkom 2005. godine, preoblikovanje opština u pokrajini u cilju bolje zaštite Srba i pravo učešća na izborima svih manjina koje su tamo živele pre 1999. godine, rekli su Beti zvaničnici u EU i diplomatski izvori u Briselu.   Oni su naglasili da smatraju da je dogovor o decentralizaciji na Kosovu i učešću Srba na izborima, uprkos velikim teškoćama, i dalje moguć.   Potrebno je zato da vlasti u Beogradu i svi kosovski Srbi prihvate "kao osnovu za razgovor" plan UNMIK-a o decentralizaciji. Ali bi "jako korisno za sve" bilo i da promene stav da srpska zajednica ne treba da izadje na oktobarske izbore, smatraju zvaničnici.   To bi, kako je rečeno, povoljno uticalo i na, zasad mršave rezultate u sprovodjenju demokratskih standarda u pokrajini.   Izvori u Briselu smatraju da bi neizlazak na izbore najteže posledice imao za srpsku zajednicu, jer Srbi ne bi bili u prilici da utiču na rad ustanova vlasti, tako da bi se "o nekim stvarima moglo odlučivati i bez volje Srba. A to, u krajnju ruku, može odgovarati samo ekstremistima na obe strane".   Evropski funkcioneri i diplomate su saglasni da je srž problema u planu UNMIK-a o decentralizaciji, za koji tvrde da ima podršku Kontakt grupe i "praktično cele medjunarodne zajednice", a koji osporavaju i vlada u Beogradu i "neki sektori kosovskih Albanaca".   Evropski zvaničnici tvrde da je za "medjunarodnu zajednicu, a posebno za kosovske Albance", prvenstveno neprihvatljiva suštinska odrednica u planu vlade Srbije, kojom se traži institucionalna zaštita i samouprava za kosovske Srbe u vidu "teritorijalne autonomije, jer bi to moglo prejudicirati podelu Kosova".   Ključni predlozi plana UNMIK-a, o kojima je moguća rasprava, kako je to naglašeno, jeste da se na Kosovu početkom 2005. uspostave "probni projekti" prenošenja vlasti na opštine ili "podopštinske celine", koje i teritorijalno delom već mogu biti preoblikovane.   Takodje, da usledi novo utvrdjivanje teritorija i preuredjenje sadašnjih 30 opština na Kosovu tokom 2005. i 2006.   Važna stavka UNMIK-ovog plana, još uvek podložnog "usaglašavanju sa zainteresovanim stranama", jeste i odrednica da na izborima za organe vlasti na Kosovu imaju pravo da učestvuju svi Srbi koji su živeli na Kosovu do 1999, a koji su tad proterani ili pobegli iz pokrajine.   Na opasku da plan UNMIK-a, koji je u mnogome već dovršen, jedino nudi "blage popravke u radu lokalnih vlasti" i "samo aspirin za tešku bolest" u kosovskom društvu, kako su to predočile vlasti u Beogradu, rečeno je da će konačnu reč o svemu dati Kontakt grupa i Savet bezbednosti. Ali da, u medjuvremenu, postoji znatan prostor da i srpska strana u taj plan "ugradi" svoje interese, posebno imajući u vidu da su njegove odrednice utvrdjene na osnovu preporuka Saveta Evrope i Povelje SE o lokalnim zajednicama.   Evropska unija je, saopštenjem iz kancelarije visokog predstavnika Havijera Solane, zatražila da sve etničke zajednice, uključujući Srbe, uzmu učešća na oktobarskim izborima na Kosovu i radu prelaznih vlasti, uz ocenu da je to "najbolji način da se odbrane njihovi interesi" i obezbedi da ti izbori budu istinski demokratski.   Zaključak izvora u Briselu je da je i srpski premijer Vojislav Koštunica mogućnost za pronalaženja prihvatljivog rešenja za decentralizaciju i izbore, ostavio otvorenom, iako je saopštio da nema uslova da kosovski Srbi izadju na izbore, jer u planu UNMIK-a za decentralizaciju nije uvažen nijedan bitniji predlog iz plana srpske vlade za trajnu, institucionalnu zaštitu Srba.   Premijer Srbije je stavio do znanja da bi Srbi mogli da učestvuju na kosovskim izborima ukoliko budu prihvaćene odrednice iz plana Vlade Srbije i budu uspostavljeni mehanizmi zaštite. Solanin portparol Kristina Galjak je pre dva dana izjavila da je "Evropska unija i dalje privržena stvaranju multietničkog društva na Kosovu i da će nastaviti da se angažuje na ostvarenju tog cilja".   Ona je dodala da "Evropska unija smatra da učešće svih etničkih zajednica na oktobarskim izborima na Kosovu, kao i u radu prelaznih ustanova pokrajine, predstavlja najbolji način da se zaštite i unaprede njihovi interesi".