Klaus: EU ne odlučuje ko je Evropljanin
Povodom rasprave o mogućem članstvu Turske u Evropskoj uniji (EU), češki predsednik Vaclav Klaus je upozorio da EU ne sme da prisvaja sebi pravo da odlučuje ko je Evropljanin, a ko nije. U autorskom tekstu za dnevnik "Pravo", Klaus je istakao da se uopšte ne postavlja pitanje da li Turska treba da uđe u Evropu, već "da li da bude primljena u svesno stvoren projekt organizacije koja se zova EU". "Spor oko Turske je spor oko karaktera, lika i suštine EU", naglasio je češki predsednik i zamerio Briselu što prisvaja sebi pravo da iz Evrope nekoga izbacuje ili da ga u nju prima. "Oni koji žele EU kao delorovsko-mastrihtsko ambicioznu sve tešnju uniju koja ima svoj ustav kažu Turskoj NE, zato što Turska očigledno nije kompatibilna sa njihovom unijom", piše Klaus. Dok su za ulazak Turske, po njegovim rečima oni koji "žele EU kao konglomerat prijateljskih država koje maksimalno sarađuju, i ne vide ni najmanji razlog da štite zatvorenost i ekskluzivnost tog evropskog kluba". Češki predsednik je celu raspravu o članstvu Turske označio za smešnu, ispraznu i tragičnu. "Kategorično treba da razdvojimo Evropu od EU. Insistiram na tome da Evropu niko ne sme da prisvaja, niko ne sme da govori u njeno ime", zaključio je češki predsednik u današnjem "Pravu" i dodao da je zato apsurdno da neko hoće u Evropu da prima ili da iz nje izbacuje.

Solana planira posetu Zagrebu u utorak
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havier (Javier) Solana doputovaće u utorak u Zagreb. Tu vest je danas objavila agencija Hina, pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor u Briselu, koji je kazao da "postoji plan da Solana u utorak doputuje u Zagreb". Isti izvor Hini je naveo da se ta informacija još ne može zvanično potvrditi, a još nije poznato sa kim će se Solana sastati u Zagrebu, niti razlog njegove posete. Hina navodi da je slovenački ministar spoljnih poslova Ivo Vajgl juče uveče izjavio slovenačkoj televiziji POP-TV da ima informaciju da će Solana iduće sedmice doputovati u Zagreb. U Zagrebu se veruje da bi glavna tema Solaninih razgovora sa hrvatskim političarima mogla da bude hrvatsko-slovenački odnosi nakon pograničnog incidenta prošle sedmice kada je grupa od 12 slovenačkih političara, ilegalno ušla u Hrvatsku i odbila pokazati isprave hrvatskim policajcima, nakon čega su bili privedeni u policijsku stanicu Buje. Incident je pokrenuo lavinu burnih reakcija sa slovenačke i hrvatske strane, dodatno zaoštrivši ionako osetljive međunacionalne odnose opterećene brojnim nerešenim problemima. Slovenačke vlasti su u međuvremenu ponudile da dve zemlje potpišu sporazum o izbegavanju graničnih incidenata. Slovenačka strana je taj sporazum u sredu predstavila na sastanku stalnih predstavnika zemalja članica EU u Briselu, ali hrvatski diplomatski izvori, koje prenosi agencija Hina, danas su potvrdili da službeni dokument sporazuma nisu primili, ali da su upoznati sa slovenačkim predlogom.

Ambasadori EU u SCG pozvali na dijalog Prištine i Beograda
Ambasadori 19 zemalja Evropske unije u SCG pozvali su danas, posle susreta sa kosovskim premijerom Bajramom Redžepijem (Rexhepi), na uspostavljanje direktnog dijaloga Prištine i Beograda, ocenjujući da će to doprineti normalizaciji situacije. "Mi se nadamo uspostavljanju direktnog dijaloga sa Beogradom, što će uticati na poboljšanje situacije i životni standard", izjavio je ambasador Holanddije u SCG Bared van Hejden, koji je govorio u ime svih ambasadora, s obzirom da njegova zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom. Hejden je rekao da Evropska unija želi da na Kosovu bude uspostavljeno više bezbednosti i multietnčko društvo. On je pozvao Srbe sa Kosova da učestvuju na oktobarskim izborima i ocenio to veoma znaćajnim. Hejden je rekao da Srbi treba da učestvuju u institucijama Kosova. "Mi smo istakli potrebu sprovođenja standarda, sa posebnim akcentom na one koji se tiču sa bezbednosti, zaštite manjina, povratak, decentraliazciju, slobodu kretanja i, naravno, privredu. Kada se ovi standardi ispune otvara se pitanje statusa Kosova. Budućnost Kosova, kao i celog regiona je Evropa", dodao je holandski ambasador Baren van Hejden. Bajram Redžepi je rekao da je zamolio ambasadore EU da vrše veći pritisak na Vladu Srbije kako bi se rasvetila sudbina nestalih osoba tokom rata na Kosovu. "Imali smo veoma uspešnu posetu amasadora država članica EU. Informsalii smo ih o izbornom procesu, pitanju decentralizacije i našem mišljenju o tome kako možemo povećati bezbednost za sve građane, što su naše težnje u sprovođenju standarda, posebno onih prioritarnih. Izrazili smo mišljenje da će kosovske institucije da se formiraju ubrzo posle oktobarskih parlamentanrih izbora", rekao je Redžepi. On je izrazio nadu da će Evropska unija i dalje ekonomnski pomagati Kosovo. Ambasadori EU u SCG razgovarali su danas i sa komandantom Kfora, generalom Ivom de Karmabonom (Yves de Karmabon), dok bi sutra, drugog dana boravka na Kosovu, trebalo da se sastanu i sa zvaničnicima sprske zajednice na Kosvou i predstavnicima UNMIK-a. Ambasadori EU će sutra posetiti i opštinu Lipljane, 15 kilometara južno od Prištine.

Solana danas u Prištini
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) stiže danas u Prištinu, gde će zvaničnicima privremenih institucija preneti da se decentralizaciji na Kosovu mora ozbiljno pristupiti. Uoči dolaska u Prištinu Solana je u Briselu rekao da bi "bila greeška" ako kosovski Srbi ne bi izašli na izbore za Skupštinu Kosova 23. oktobra. "Veoma bih voleo da kosovski Srbi učestvuju na predstojećim izborima, a bila bi greška, po mom mišljenju, ako oni to ne bi učinili", rekao je Solana. Visoki zvaničnik EU će se u Prištini sastati sa zvaničnicima privremenih institucija Kosova, UNMIK-a i Kfora, a obićiće i obnovljenu školu "Sveti Sava" u Kosovu Polju, porušenu u martovskom nasilju albanskih ekstremista.

Solana stigao na Kosovo, obisao obnovljenu školu Sveti Sava
Visoki predstavnik Evropske Unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana stigao je oko podneva na Kosovo i najpre u Kosovom Polju obišao školu "Sveti Sava", koja je oštećena i zapaljena u martovskom nasilju albanskih ekstremista. Učenici Kosova Polja i okolnih sela od petog septembra ponovo u toj školi pohađaju nastavu na srpskom i romskom jeziku, pošto su tokom leta pokrajinske vlasti renovirale zgradu škole. Solana je izrazio zadovoljstvo što je u obnovljenoj školi ponovo video učenike i nastavnike, izrazivši nadu da će škola poslužiti svim zajednicima i da će i sve kuće zapaljene u martovskom nasilju biti obnovljene i da će se ljudi vratiti u njih. "Voleo bih da vidim da se ljudi vraćaju i žive u obnovljenim kućama, jer ako se to ne desi onda posao nije završen", rekao je Solana novinarima ispred škole "Sveti Sava". Solana, koji boravi u trećoj poseti Kosovu posle martovskog nasilja, najavio je da će u Prištini sa političkim predstavnicima svih zajednica razgovarati o parlamentarnim izborima na Kosovu 23. oktobra. Sagovornici Solane biće najpre zvaničnici UNMIK-a i Kfora, a potom i politički lidseri Srba i Albanaca. Solana će danas razgovarati i sa Vetonom Suroijem, predsednikom građanske inicijative "Ora" (Vreme). U 14.15 Solana će u Prištini održati konferenciju za novinare.

Solana: Slovenija da pokaže put državama regiona
Slovenija je prva država sa područja Balkana koja je ušla u Evropsku uniju (EU), što je obavezuje da ostalim državama u regionu pokaže put, rekao je danas u Ljubljani visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier). Solana, koji je sinoć doputovao u kraću radnu posetu Ljubljani, naglasio je da Slovenija državama u regionu mora pomoći i sa njima sarađivati u nastojanjima da postignu taj cilj. Predsednik Slovenije Janez Drnovšek uručio je tom prilikom Solani odlikovanje za zasluge u međunarodnoj diplomatiji. Slovenački premijer Anton Rop potvrdio je u razgovoru sa visokim predstavnikom EU da je pridruživanje država zapadnog Balkana u EU interes Slovenije. "I uključivanje Hrvatske u EU ostaje u dugoročnom slovenačkom interesu, iako Slovenija smatra da i za nju, kao i za ostale države, mora važiti ispunjavanja kriterijuma", dodao je on. Rop se složio da je evropska politika - politika dijaloga, i najavio da će Ljubljana Zagrebu predložiti sklapanje ugovora o izbegavanju konflikata na područjima o kojima su stavovi dve države različiti. Sa slovenačkim sagovornicima, predsednikom Drnovšekom, premijerom Ropom i ministrom iostranih poslova Ivom Vajglom, Solana je danas najviše razgovarao o prilikama na zapadnom Balkanu. Slovenačka strana mu je predstavila svoje predloge za pomoć tim državama u približavanju Uniji, posebno aktivnosti vladinog centra koji je osnovan radi pomoći tim državama. Premijer Rop je Solani preneo spremnost Slovenija da i dalje učestvuje u mirovnim operacijama u regionu, a posebno u BiH, na Kosovu i u Makedoniji. Pažnja u razgovorima bila je posvećena i predstojećem slovenačkom predsedavanju OEBS-om. Iz Ljubljane je Havijer Solana otputovao u Prištinu, a iduće nedelje će posetiti Beograd.

Komisija EU pozdravila izmene krivičnog zakona u Turskoj
Evropska komisija saopštila je danas da pozdravlja usvajanje izmena krivičnog zakona u Turskoj, kao ključni potez u nastojanjima te zemlje da započne pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, prenose agencije. Turska je pre dva dana usvojila izmene krivičnog zakona koje predviđaju veću zaštitu prava žena i strožije kažnjavnje torture. "Mi možemo samo da pozdravimo odluku koju je turski parlament usvojio u nedelju", rekao je portparol Evropske komisije u osvrtu na usvajanje zakona, dodajući da je to "središnji element u procesu demokratizacije i modernizacije Turske". Turski parlament je na vanrednoj sednici u nedelju razmotrio i velikom većinom glasova usvojio izmene zakona, koje je Evropska komisija jasno postavila kao uslov za početak pregovora o pridruživanju. Reformisani zakon, nakon usvajanju u parlamentu, treba da odobri turski predsednik Ahmet Nedžet Sezer (Necdet), a Evropska komisija bi trebalo da 6. oktobra objavi svoje mišljenje o tome da li je Turska ispunila kriterijume za početak pregovora. Usvojenim izmenama prepravlja se dosadašnji krivični zakon koji je već decenijama na snazi u Turskoj, tako što se uvode mere protiv silovanja, pedofilije i torture i poboljšavaju standardi za ljudska prava.

Solana u Ljubljani o predstojećim izborima i statusu Kosova
Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku Havijer Solana razgovarao je danas u Ljubljani sa visokim slovenačkim zvaničnicima o predstojećim izborima na Kosovu i statusu te pokrajine, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Slovenije. "Slovenija se zalaže za obezbeđivanje učešća kosovskih Srba na izborima, a u pogledu budućeg statusa Kosova je uverena da se to pitanje može uspešno rešiti samo ukoliko EU nastupi jedinstveno", navodi se u saopštenju. Razgovori su se odnosili i na drugi krug lokalnih izbora u Srbiji i prenos operacija SFOR u BiH na EU, te uključivanje Hrvatske u EU. Havijer Solana, koji je sinoć primio slovenački orden za zasluge u oblasti međunarodne diplomatije, sastao se danas sa predsednikom Janezom Drnovšekom, premijerom Antonom Ropom i ministrom inostranih poslova Ivom Vajglom.

Solana poručio Srbima da učestvuju na izborima
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Prištini da je u interesu kosovskih Srba da učestvuju na parlamentarnim izborima u oktobru na Kosovu. Nakon razgovora sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom, Solana je naveo da kosovski Srbi treba da budu uključeni u institucije kako bi se omogućili dobri uslovi za sve zajednice na Kosovu. "Nakon razgovora sa Srbima ovde i mnogim drugim, ja sam uveren da je to u njihovoj dobrobiti. Srbi treba da budu uključeni u proces koji počinje ovim izborima. Što više budu uključeni u proces, toliko više će postići na unapređenju uslova života za svoju zajednicu", rekao je Solana. Uoči oktobarskih parlamentarnih izbora na Kosovu, Solana je pozvao na miran i pošten izborni proces. Solana smatra da martovsko nasilje nije ubrzalo proces definisanja statusa Kosova već da je postiglo suprotan efekat, naglašvajući da bi svako ponavljanje nasilja još više usporilo Kosovo na tom putu. "Predstojeći izbori su test za ispunjavanje standarda", rekao je Solana i dodao da će sredinom 2005. godine biti obavljena analiza dokle se stiglo u njihovoj primeni. Ponovio je da je bezbednost na Kosovu bitna i dodao da će sigurnost biti prioritet Kfora, UN policije i UNMIK-a kako bi stvorili uslove za sve, a posebno, kao je istakao Solana, "za pripadnike srpske zajednice" Visoki predstavnik EU je pre razgovora sa Jesenom-Petersenom obišao renoviranu školu "Sveti Sava", zapaljenu u martovskom nasilju albanskih ekstremista. Novinarima u Prištini je rekao da je zadovoljan delom obavljene rekonstrukcije objekata srušenih u martu ali je dodao "da je tužan što je video da se u obnovljene kuće nisu vratili njihovi žitelji". Solana je poručio da je došao u Prištinu kako bi zvaničnicima kosovskih institucija preneo važne poruke povodom izbora i najavio da će posetiti Kosovo posle izbora 23. oktobra, da bi se uverio u razvoj situacije. Solana, koji boravi u trećoj poseti Kosovu od izbijanja martovskog nasilja, popodne se u Prištini sastao sa političkim predstavnicima kosovskih Srba a kasnije će razgovarati i sa političkim vođama Albanaca.

Solana danas dolazi u posetu Sloveniji
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Havijer Solana stiže danas u posetu Sloveniji. Solana će večeras doputovati u Ljubljanu gde će se sutra sastati sa predsednikom Slovenije Janezom Drnovšekom, premijerom Antonom Ropom i ministrom spoljnih poslova Ivom Vajglom. Visokom predstavniku EU će sutra pre podne biti dodeljeno odlikovanje za izuzetne zasluge na polju međunarodne diplomatije.

Solana: Standardi za Kosovo se moraju sprovesti
Visok predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) izjavio je danas u Briselu da se demokratski standardi na Kosovu moraju sprovesti i ocenio da bi "bila greeška" ako kosovski Srbi ne bi izašli na predstojeće izbore. Solana je stavio do znanja da se "pitanju decentralizacije vlasti na Kosovu mora ozbiljno pristupiti i ostrvartiti napredak". Visoki predstaviik EU je dodao da je o tome nedavno u Briselu razgovarao sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, a da će sutra u Prištini to pitanje razmotriti i sa kosovskim liderima. Solana je istakao da je to i njegova poruka stanovništvu i vođstvu Kosova posle sastanaka i zaključaka Kontakt grupe, ministarskih i drugih sustreta u Ujedinjenim nacijama u Njujorku proteklih dana. On je objasnio da je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen "na novi način stranama na Kosovu predočio da se standardima mora jasnije pristupiti, uz prioritete sa jasnim odrednucama i da se to mora sprovesti". "Veoma bih voleo da kosovski Srbi učestvuju na predstojećim izborima, a bila bi greška, po mom mišljenju, ako oni ti ne bi učinili", rekao je Solana. On je to izjavio posle zajedničkog sastanka Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO, na kojem je ocenjeno da su dobro i uveliko odmakle pripreme da vojne snage EU preuzmu misiju Sfora u BiH. Solana je rekao da ne mislio da su dobri zahtevi nekih čelnika BiH da se menja Dejtonski sporazum. "Dejton je jedna stvar koju imamo i to ne sme da se menja", naglasio je on. Solana, koji danas putuje u Ljubljanu, rekao je da je spreman da podstakne dijalog Slovenije i Hrvatske za rešavanje njihovih sporova i nedavnih pograničnih incidenata. "EU je mesto gde se sukobi i nesporazumi rešavaju kroz dijalog. Nije shvatljivo da zemlje koje su članice EU i one koje žele da to postanu nisu u stanju da reše takve probleme", dodao je Havijer Solana.

Solana u Ljubljani o zapadnom Balkanu
Jedna od glavnih tema razgovora visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Haviera Solane sa slovenačkim zvaničnicima biće situacija na zapadnom Balkanu. Solana će večeras doputovati u kraću radnu posetu Sloveniji, a u utorak će ga primiti najviši predstavnici države. Solana iz Slovenije odlazi u Prištinu, a zatim će naredne nedelje posetiti Beograd. Razgovor Solane u Ljubljani obuhvatiće i nedavni slovenačko-hrvatski incident na spornom delu granice. Slovenačka vlada je nakon incidenta, u kome je hrvatska policija privremeno privela grupu slovenačkih državljana, izjavila da više Hrvatskoj neće davati bezuslovnu podršku u njenom približavanju EU. Visoki predstavnik EU je o tome već razgovarao sa slovenačkim ministrom inostranih poslova Ivom Vajglom u vreme njegovog boravka na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku i izrazio stav da susedi moraju rešavati otvorena pitanja kroz tolerantan dijalog. Teme razgovora sa Solanom biće i slovenačko predsedavanje OEBS, te krizna žarišta u svetu, posebno rat u Iraku. Solani će u Ljubljani biti uručeno i visoko odlikovanje za zasluge na diplomatskom polju.

Šami primio delegaciju Posmatračke misije EU u SCG
Predsednik Skupštine SCG Zoran Šami danas je, u razgovoru sa predstavnicima Posmatračke misije Evropske unije, istakao važnost raspisivanja izbora za parlament državne zajednice u februaru iduće godine, u skladu sa odredbama Ustavne povelje. Šami je, kako se navodi u saopštenju iz Skupštine SCG, ocenio da u Crnoj Gori ne postoji opšta politička volja da se ti izbori održe, jer je tamošnja politička javnost podeljena po pitanju opstanka državne zajednice. Šami i delegacija EU, koju je predvodio šef Kancelarije Misije EU u Beogradu Mauro Kopeti, razgovarali su i o funkcionisanju državne zajednice nakon promene strategije EU kojom se odobrava postojanje dva paralelna ekonomska sistema u SCG. Prema Šamijevim rečima, Srbiji i Crnoj Gori je odlukom EU učinjen ustupak i uvažene teškoće koje su države članice imale u harmonizaciji međusobnih odnosa.

EU za brže približavanje jugoistočne Evrope
Komisija Evropske unije (EU) zalaže se za brže približivanje bivših jugoslovenskih republika zajednici 25 zemalja, izjavio je direktor u Komesarijatu EU zadužen za države zapadnog Balkana Rajnhard Pribe. "Naša politika u približavanju zapadnog Balkana EU je uvek bila takva da svaka zemlja mora imati šansu da se što brže kreće napred", objasnio je Pribe u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA. Pribe je istakao da je takozvani "princip regate" za jugoistočnu Evropu utvrđen na samitu EU u Solunu juna prošle godine. Ne želeći da govori o rokovima za zemlje zapadnog Balkana, on je priznao da u svim državama postoje problemi u primeni potrebnih reformi koje sadrži proces stabilizacije i asocijacije. "Naša nada je da će doći do što bržeg napretka", podvukao je Pribe. Kada je reč o državnoj zajednici SCG, on je naglasio da je stav EU da nema nikakvog smisla stvarati još manje države u regionu. Pribe je, međutim, podvukao da se moraju poštovati odluke političkih rukovodstava u Beogradu i Podgorici. Kao najteže pitanje na Balkanu u ovom trenutku, Pribe je označio nerazjašnjen status Kosova. "Zato je jasno da EU na Kosovu mora preuzeti sve više odgovornosti", ocenio je on i dodao da ne misli da treba potpuno potisnuti Misiju Ujedinjenih nacija jer, kako je naglasio, EU nije tako arogantna da smatra da treba da preuzme svu odgovornost u toj pokrajini.

Borel: Evropa ne sme biti shvaćena kao hrišćanski klub
Predsednik Evropskog parlamenta Hosep Borel ocenio je danas da Evropa "ne sme biti shvaćena kao hrišćanski klub" i da na problem pridruživanja Turske EU ne bi trebalo gledati kao na versko pitanje. "Pre svega moramo da izbegavamo da na taj problem gledamo kao na versko pitanje", izjavio je Borel španskom radiju povodom najava da bi uskoro mogli da otpočnu pregovori o kandidaturi Turske za članstvo u EU. Evropski komesar zadužen za proširenje EU Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen) izjavio je juče nakon susreta sa turskim premijerom Redžepm Erdoganom da "više ne postoje prepreke na pregovaračkom stolu" o početku pregovora za prijem Turske u Uniju. "Zaključujem da od sada više nema prepreka na pregovaračkom stolu. Što se mene tiče, ne postoje dodatni uslovi koje Turska treba da ispuni kako bi od Evropske komisije dobila preporuku o početku razgovora o pridruživanju", rekao je Ferhojgen. Na konstataciju da se mnoge evropske zemlje protive članstvu jedne muslimanske države u EU, Borel je ocenio da bi prijem Turske "pružio šansu da se svetu pokaže kako Istok i Zapad mogu da koegzistiraju". "U Evropi ima 14 miliona muslimana, dok ih je u svetu jedna milijarda, tako da Evropa ne može biti shvaćena kao klub hrišćana", rekao je on ocenivši da je najveći izazov pred kojim se našla Evropa upravo odnosi sa njenim susedima u muslimanskom svetu". Evropska komisija bi trebalo 6. oktobra da saopšti da li daje pozitivno mišljenje za početak pregovora o pridruživanju Turske EU. Konačnu odluku o tome doneće evropski lideri 17. decembra na samitu u Briselu, na kome će prethodno izveštaj podneti predsednik Evropskog parlamenta.

Ren: Želim novo poglavlje u odnosima sa Srbijom
Budući evropski komesar za proširenje Evropske unije na nove članice, Oli Ren, saopštio je poslanicima Evropskog parlamenta da želi da ojača kontakte sa srpskim vlastima. Ren je naglasio da "očekuje da dođe do istinskog napretka i mogućnosti za otvaranje novog poglavlja u našim odnosima". Ren je posebno istakao da je "ishod predsedničkih izbora u Srbiji bio zaista pozitivan i pozdravljen u EU", dodavši da "to treba da obezbedi novi zamah u sprovođenju proevropskih reformi u Srbiji". Budući komesar je to naglasio u pisanom odgovoru na upite evropskih poslanika, pred kojima će on i drugi članovi nove Evropske komisije, koja u novembru stupa na dužnost, uskoro obrazlagati programe i strategiju svog budućeg rada. Budući evropski komesar za proširenje, koji će biti zadužen i za "potencijalne kandidate za članstvo u EU" na zapadnom Balkanu, je podvukao da je "napredak u sprovođenju reformi važan i za Evropsku uniju i za širi region". Poslanici EP su pitali kako Evropska unija može pomoći srpskim vlastima da iskoriste povoljnu priliku, stvorenu "veoma pozitivnim ishodom predsedničkih izbora", da "ožive proces političkih i ekonomskih reformi, podstaknu pomirenje sa susedima i sprovedu međunarodne obaveze". Takođe su tražili da budući evropski komesar, koji će biti nadležan za kandidate za članstvo EU, uključujući "potencijalne kandidate" na zapadnom Balkanu, kaže i "da li bi Evropska unija - imajući u vidu različite stepene političkog i ekonomskog razvoja - trebalo da ima i u većoj meri različitu politiku za zemlje zapadnog Balkana?". "Moj cilj je", odgovorio je Ren, "da pomognem Srbiji da se približi Evropskoj uniji u sledećoj etapi procesa stabilizacije i pridruživanja". Dodao je i da Evropska komisija još nije izradila studiju o izvodljivosti za taj sporazum, kao i da je bilo "stalnih problema oko nesaradnje s Haškim sudom". A kad je reč o različitoj politici prema državama regiona, budući evropski komesar je naglasio da će to jedino zavisiti od brzine napretka koju svaka od njih ostvari u reformama.

Evropski parlament za sporazum o asocijaciji sa Makedonijom
Evropski parlament izrazio je podršku za sklapanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji između Makedonije i Evropske unije, objavljeno je danas u Atini. Predsednik Međuparlamentarne delegacije u Zajedničkom parlamentarom komitetu EU i Makedonije Jorgos Papastamkos izdao je saopštenje o toj podršci posle jučerašnjeg sastanka sa ambasadorom Makedonije u Briselu. "Ja ću se kao predsednik delegacije... založiti u ime Evropskog parlamenta za prelazak odnosa EU-BJRM (Makedonija) u višu i stabilniju fazu saradnje", saopštio je Papastamkos, ukazavši da "međusobni Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji predstavlja odskočnu dasku za postizanje tog cilja". Predsednik delegacije je izjavio da "čvrstina institucija, demokratska atmosfera, unutrašnjepolitička i spoljnopolitička stabilnost i održiv makroekonomski okvir predstavljaju neophodne kriterijume za najveće moguće približavanje BJRM EU". "Sve evropske države koje su htele da postanu punopravne članice zajedničke evropske građevine, zadovoljile su te objektivne kriterijume i podnele teret prilagođavanja", saopštio je Papastamkos, koji je inače poslanik grčke desnice u Evropskom parlamentu.

Ferhojgen: nema vise prepreka za pregovore o prijemu Turske
Evropski komesar zadužen za proširenje EU Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen) izjavio je danas u Briselu da "više ne postoje prepreke na pregovaračkom stolu" o početku pregovora za prijem Turske u Uniju. Ferhojgen je to izjavio nakon jednočasovnog susreta sa turskim premijerom Redžepm Tajipom Erdoganom. "Uspeli smo da pronađemo rešenja za probleme koji su do sada bili sporni", izjavio je evropski komesar na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj u jednom briselskom hotelu. "Zaključujem da od sada više nema prepreka na pregovaračkom stolu. Što se mene tiče, ne postoje dodatni uslovi koje Turska treba da ispuni kako bi od Evropske komisije dobila preporuku o početku razgovora o pridruživanju", rekao je Ferhojgen. Istovremeno, iz Ankare je saopšteno da je za nedelju sazvana vanredna sednica parlamenta na kojoj će turski poslanici raspravljati o reformi krivičnog zakona. Tu vest je u Briselu agenciji Anadolija potvrdio turski ministar vera Mehmed Ajdin. Brisel je u ponedeljak upozorio Ankaru da je reforma krivičnog zakonodavstva jedan od ključnih uslova za početak pregovora o pridruživanju Turske EU. Jedna od spornih tačaka koju je turski zakonodavac nameravao da vrati u zakon je preljuba kao krivično delo, što je u Evropi naišlo na veliko negodovanje, a sam Ferhojgen je tu inicijativu ocenio kao "šalu". Kako je najavljeno, Evropska komisija bi trebalo da 6. oktobra saopšti da li daje pozitivno mišljenje za početak pregovora o pridruživanju Turske EU. Konačnu odluku o tome doneće evropski lideri na samitu u Briselu koji je zakazan za 17. decembar.

Kompanije na Balkanu uverene u korist od ulaska u EU
Kompanije na zapadnom Balkanu su uverene da će za njih biti korisna integracija njihovih zemalja u Evropsku uniju, ali smatraju i da će najnovije proširenje EU za deset novih članica imati nepovoljne posledice za poslovne izglede zapadnobalkanskih firmi, posebno za investicije. To je jedan od zaključaka istraživanja o Konkurentnosti zapadnobalkanskih kompanija, koje je Udruženje evropskih trgovinskih i industrijskih komora-Evrokomore (Eurochambers) objavilo u Briselu. U ovoj analizi se ukazuje na to da je "politička i ekonomska integracija zemalja zapadnog Balkana u Evropu visoko na dnevnom redu Evropske unije, posebno imajući u vidu uspešnost učlanjenja deset novih država". Važan zaključak istraživanja Evrokomora je da "jedna od pouka procesa najnovijeg proširenja EU jeste da je nužno podstaći ekonomski rast u zemljama kandidatima za članstvo, posebno jačajući izvozni potencijal regiona". Istraživanje je obuhvatilo oko dve hiljade kompanija na zapadnom Balkanu, koje su istakle očekivanje da će učlanjenje njihovih zemalja u Evropsku uniju za njih značiti lakši pristup tržištu EU, kao i tržištu kapitala u Uniji, isto kao i snažniji, obimniji priliv direktnih ulaganja. Zapadnobalkanske kompanije su uverene, kako je, predstavljajući ovaj dokument, istakao direktor za međunarodna pitanja Evrokomora, Dirk Vantigem (Vantyghem), da će učlanjenje u EU dovesti do poboljšanja u delovanju domaćih tržišta, u smislu da će poslovanje biti transparentnije kad su u pitanju pravila konkurencije, državne subvencije i javne nabavke. Firme na zapadnom Balkanu, međutim, smatraju da će sadašnje proširenje Unije imati po njihove poslovne izglede loše posledice, jer strahuju da će potencijalni investitori radije ulagati u nove članice EU nego u zapadnobalkanske zemlje. Evrokomore su, u saradnji s Evropskom komisijom, pokrenule projekat PARTNERS koji upravo treba da odagna takva strahovanja i pomogne ekonomski oporavak zapadnobalkanskih država kroz podsticanje izvoza, olakšice za trgovinu i lokalne razvojne projekte. Evropska unija, kako je istaknuto, je glavno tržište zapadnobalkanskih kompanija. Ali je plasman i dalje relativno ograničen zbog slabog poznavanja evropskih standarda, naročito kad su u pitanju zakoni i propisi o tehničkim standardima, sertifikatu o proizvodu i poreklu robe, zaštiti potrošača, zaštitnim markama, oznakama, patentima, ekološkim propisima, kvalitetu i bezbednosti hrane. U potpunosti je o tome obavešteno samo devet odsto firmi na zapadnom Balkanu, a delimično 55 odsto. Ali su zato preko 55 odsto tih kompanija u istraživanju Evrokomora istakle da su veoma zainteresovane da od svojih domaćih komora ili iz drugih izvora dobiju te podatke i saznanja. Funkcioner u Evropskoj komisiji, zadužen za trgovinsku saradnju EU sa zapadnim Balkanom, Leopoldo Rubinači, predočio je, u raspravi na prezentaciji izveštaja, da je "glavni izazov za zapadnobalkanske kompanije da dokažu da su u svoje proizvode ugradile evropske standarde, što je i dokaz o konkurentnosti". Prema podacima Evrokomora, 27 odsto kompanija na zapadnom Balkanu imaju međunarodno priznate sertifikate o kvalitetu proizvoda, njih 18 odsto raspolažu domaćim potvrdama, a 47 odsto nemaju nikakve sertifikate o kvalitetu svoje robe. U analizi Evrokomora se ukazuje na značaj liberalizacije trgovine u jugoistočnoj Evropi, ali se navodi i iskustvo zapadnobalkanskih kompanija da, uprkos dobrom poslovanju u regionu, necarinske prepreke osetno koče regionalnu trgovinu. Zasad je nizak nivo izvoza na području jugoistočne Evrope i polovina tamošnjih firmi samo četvrtinu svog ukupnog izvoza plasira u regionu. Izuzetno je važno, kako je navedeno, i da se poboljša kompjuterizacija i mnogo veće korišćenje interneta u istraživanju tržišta i poslovanju, kao i znanje stranih jezika, "a snažan domaći bankarski sektor je od životnog značaja za mala preduzeća". Jer, velike firme imaju pristupa i međunarodnim finansijskim izvorima, dok je malima to mahom uskraćeno. Učestvujući u raspravi prilikom predstavljanja izveštaja, ambasador SCG pri Evropskoj uniji, Pavle Jevremović, je rekao da ekonomski napredak mora dovesti do poboljšanja socijalnog standarda stanovništva. Ambasador Jevremović je podvukao da u SCG postoji konsenzus za što brži ulazak naše zemlje u Evropu.

Vlade Crne Gore i Srbije razrađuju dvostruki kolosek
Vlade Crne Gore i Srbije započele su razgovore oko razrade principa "dvostrukog koloseka" u ekonomskih odnosima na putu priključenja Evropskoj uniji (EU). To je danas agenciji Beta potvrdila crnogorksa ministarka za evropske integracije Gordana Đurović, koja nije želela da precizira detalje. Podgorički mediji objavili su danas da je namera dve vlade da nakon ministratskog sastanka u Mastrihtu na kome je prihvaćen model "dvostrukog koloseka" za ekonomske odnose u procesu priključenja EU, da ne čekaju da im Evropa servira gotov model, nego da nađu zajedničko rešenje. Sa razgovorima dve vlade, prema pisanju medija, upoznati su i predstavnici EU a u narednih mesec dana očekuje da se da će taj model biti konačno dogovoren.

U Beogradu počela konferencija o posledicama proširenja EU
Na Ekonomskom fakultetu danas je počela međunarodna konferencija o proširenju Evropske unije i njenim posledicama. "Konferencija je veoma značajna jer će nam pomoći da bolje razumemo put koji nas očekuje ka pridruživanju Evropskoj uniji", kazao je potpresednik Vlade Srbije Miroljub Labus otvarajuć taj skup. On je dodao da je Srbija i Crna Gora jedina zemlja koja nema pozitivnu ocenu o Studiji izvodljivosti, pa će svaka informacija i iskustvo zemalja članica EU dosta koristiti SCG. Međunarodna konferencija koja se održava na Ekonomskom fakultetu u organizaciji Evropskog udruženja za uporedno proučavanje ekonomskih sistema trajaće do subote, a svoje učešće prijavilo je oko 120 stranih i oko 20 domaćih ekonomista.

Pirot dobio pomoć od 1,3 miliona evra od EU
Grad Pirot dobio je 1,3 miliona evra iz projekta Evropske unije pod nazivom "Program podrške opštinama jugoistočne Evrope", rekao je danas agenciji Beta zamenik predsednika opštine Pirot Milorad Spasić. On je dodao da je Pirot, od 15 opština tog regiona koje učestvuju u programu, dobio najveću sumu novca od EU. "Od tih para finansiraćemo izgradnju mini sportske hale, zgrade Istorijskog arhiva i Opštinskog uslužnog centra i otvaranje Turističke organizacije", rekao je Spasić. On je naveo da će, do kraja nedelje, biti raspisan tender na kojem će biti izabran izvođač radova na izgradnji hale i zgrade arhiva. Prema njegovim rečima, rok za realizaciju svih projekata je deset meseci, a sve će to nadgledati predstavnici Kancelarije Evropske unije u Zaječaru. Ostale tri opštine Pirotskog okruga dobile su manje sredstava. Babušnica je dobila 562.000 evra, Bela Palanka 570.000, a Dimitrovgrad 478.000 evra.

Pored Turske, važno i pitanje prijema Srbije u EU
Gradonačelnik Beča Mihael Hojpl, povodom diskusije o početku razgovora sa Turskom o njenom ulasku u Evropsku uniju, izjavio je da je veoma važno pitanje evropske integracije Srbije. Na jutrošnjoj konferenciji za štampu u Beču, on je istakao da se ne protivi započinjanju pregovora o prijemu Turske u EU, ako ti razgovori nisu vezani za rokove. Međutim, Hojpl je naglasio da je važnije pitanje prijema Bugarske, Hrvatske i Rumunije u EU. "Takođe, moramo razmisliti i o evropskoj integarciji Srbije. To je odlučujuće po mir na našem kontinentu", istakao gradonačelnik Beča. On je podvukao da je sada reč samo o započinjanju pregovora, a ne o prijemu Turske u EU i dodao da ne postoji automatizam po kome početak pregovora znači i prijem. Hojpl je kazao da se moraju posmatrati određeni razvoji u Turskoj, i da se ne radi samo o zakonima, već i o privredi.

Srpski studenti traže od EU ukidanje strogog režima viza
Delegacija Studentske unije Srbije (SUS) je u susretima s visokim zvaničnicima Evropske komisije, u Briselu, predočila velike finansijske i administrativne teškoće za dobijanje viza za putovanje u Evropsku uniju i zatražila da se taj jako strogi vižni režim ukine ili bar jako ublaži. Jer, kako su obrazložili srpski studenti, to već neko vreme predstavlja pravi zid za odlazak mladih iz Srbije i Crne Gore u evropske zemlje i upoznavanje sa evropskom kulturom, vrednostima i demokratskim tekovinama. Predstavnike Studenske unije Srbije, koji su u Brisel doputovali uz podršku i pisma Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore i Saveza mađarskih učenika Vojvodine, u protekla dva dana primili su članovi Evropske komisije, Janez Potočnik i Oli Ren, kao i drugi evropski funkcioneri. Delegacija SUS je čelnicima Evropske unije predala i pismo potpredsednika srpske vlade, Miroljuba Labusa, koji je, pored ostalog, naglasio da, zbog tako oštrog viznog režima, "mladi obrazovani ljudi, koji treba da budu pokretačka snaga bržeg uključivanja naše zemlje u EU, bivaju izolovani od savremenih evropskih vrednosti i mogućnosti za lični razvoj". Labus izražava nadu da će ova poseta "ohrabriti zvaničnike i institucije EU da učine značajniji korak ka liberalizaciji viznog režima i, time, bržoj integraciji Srbije u EU". Studenti iz Srbije su evropskim sagovornicima uručili dokument "Izolacija novih generacija Srbije i Crne Gore od evropskih vrednosti i kulture", u kojem se vrlo precizno navode svi problemi krajnje strogog viznog režima, od količine dokumenata, koji moraju biti prevedeni i overeni, pa do velikih novčanih izdataka. Iz svega proizilazi, ma kako to paradoksalno izgledalo, da je Evropska unija posebno mlade, ali i sve građane Srbije i Crne Gore, sada stavila u teži "karantin" nego u vreme režima Slobodana Miloševića. Do posete delegacije SUS Evropskoj komisiji je došlo zahvaljujući angažovanju Međunarodne komisije za Balkan, čiji je predsednik bivši italijanski premijer Đulijano Amato. Šef delegacije Studentske unije Srbije, Jelena Kleut, je agenciji Beta izjavila da je cilj posete bio i da se predoči opominjući i tužan poodatak da 70 odsto studenata iz Srbije nikad nije boravilo u inostranstvu, a da samo 10 odsto njih uopšte ima pasoš. To bukvalno sprečava da se najsavremenije znanje i iskustva iz razvijene Evrope prenose na mlade u Srbiji I Crnoj Gori. Po rečima šefa delegacije SUS, Jelene Kleut, od zvaničnika u EU je zatraženo i da sve zemlje evropske dvadesetpetorice ujednače sada različita merila i zahteve za dokumente i troškove dobijanja viza. Takođe je predočeno da u Srbiji I Crnoj Gori postoji dobra volja za regionalnu saradnju, što jako ohrabruje i EU, ali da sada, pošto su i Mađarska i Rumunija uvele vize SCG, studentima i građanima SCG ostaju vrlo skučene mogućnosti za kontakte sa susedima. Delegacija srpskih studenata je svesna, kako je rečeno, da je ova poseta samo prvi probni korak i da treba imati još mnogo strpljenja dok Evropska unija konačno ne ublaži vizni režim bar za studente, naučnike, stručnjake i, recimo, poslovne ljude.

Solana na Kosovu 28. septembra
Portparol UNMIK-a Mehthild Heneke najavila je danas da će visoki predstavnik za međunarodnu politiku i bezbednost EU Havijer Solana 28. septembra posetiti Prištinu. Solane će se sastati se sa zvaničnicima privremenih institucija Kosova, UNMIK-a i Kfora, a obići će i obnovljenu školu "Sveti Sava" u Kosovu Polju, koja je porušena u martovskom nasilju albanskih ekstremista. Heneke je na konferenciji za novinare u Prištini izjave srpskih političara na Kosovu, da ništa nije urađeno u korist srpske zajednice u pokrajini, ocenila kao polemičke i dodala da ne odgovaraju istini. "Situacija nije zadovoljavajuća, martovski događaji su korak unazad i mi moramo da počnemo od nule u pojedinim oblastima ali ako Srbi ne učestvuju u institucijama ne mogu ni da promene situaciju", rekla je i dodala da UNMIK apeluje da Srbi izađu 23. oktobra na izbore kako bi bili zastupljeni u institucijama i promene vršili unutar struktura vlasti.

Pet zemalja EU osniva Evropsku žandarmeriju
Ministri odbrane pet zemalja EU potpisali su danas sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije koja bi trebalo da služi kao podrška međunarodnim mirovnim misijama. Evropsku žandarmeriju od oko 3.000 ljudi osnovali su Holandija, Francuska, Italija, Španija i Portugal, kombinujući elemente iz odgovarajućih jedinica svojih zemalja. Te snage koje će postati operativne naredne godine imaće zadatak da pomažu u uspostavljanju javnog reda, borbi protiv kriminala i obuci lokalne policije u uslovima kriza, odnosno, kako je objasnio holandski ministar odbrane Henk Kemp, da "premoste jaz između vojnih snaga i civilne policije". Srž Evropske žandarmerije činiće 800 do 900 ljudi spremnih za razmeštanje u roku od 30 dana i dodatnih 2.300 ljudi u pripravnosti, kao pojačanje. Na osnovu iskustava sa Balkana evropski planeri zaključili su da su žandarmerijske jedinice sve više potrebne. To se naročito pokazalo u martu kada su snage NATO nespremno dočekale nasilje na Kosovu u kojem je poginulo 19 ljudi. Njihove napore da zaustave pobunu omela su i ustavna ograničenja koja vojnicima iz nekih zemalja NATO zabranjuju intervenciju u slučaju građanskih nemira. Sporazum o osnivanju Evropske žandrmerije potpisaloje pet zemalja tokom sastanka ministara odbrane EU. Ostale zemlje EU nisu se priključle jer nemaju žanadarmeriju ili slične jedinice, ali im vrata, kako je rečeno ostaju otvorena. Evropska žandarmerija trebalo bi da bude u stanju da pruza podršku NATO, UN i drugim međunarodnim organizacijama, kao i mirovnim misijama EU. Sedište Evropske žandarmerije biće u Vićenci, na severoistoju Italije.

Nemačka neće biti zastupljena u Evropskoj žandarmeriji
Nemačka neće uputiti svoje predstavnike u evropske žandarmerijske trupe o čijem osnivanju su ministri odbrane Evropske unije (EU) upravo doneli odluku na sastanku u holandskom gradu Nordvijku. Kako nemački mediji prenose tumačenje ministra odbrane Petera Štruka (Struck), nemački ustav i zakoni nalažu striktnu podelu između policijskih i vojnih aktivnosti, što u ovom slučaju ne bi bilo moguće. Ministri odbrane EU već su potpisali odgovarajući dokument kojim se predviđa formiranje evropske žandarmerije koja će u akciju stupati u kriznim situacija i preuzimati više policijske, nego vojne dužnosti. Za sada će u ovom projektu učestvovati Francuska, Italija, Španija, Portugalija i Holandija. Nemačka će se, međutim, aktivno uključiti u stvaranje takozvanih borbenih grupa (battle groups) za vojne akcije EU. Ove jedinice treba da se brže mobilišu i da budu prilagodljivije nego trupe EU za brzu intervenciju koje broje oko 60.000 pripadnika.

Studenti u Briselu o problemima zbog strogog viznog režima
Predstavnici Studentske unije Srbije predstaviće visokim zvaničnicima Evropske komisije u Briselu probleme koje imaju zbog strogog viznog režima kada žele da putuju u inostranstvo. Probleme koji su studentima prepreka pri upoznavanju sa kulturom i vrednostima Evropske unije zvaničnicima Evropske komisije predstaviće 21. i 22. septembra delegacija Studentske unije Srbije. U saopštenju te organizacije navodi se da će evropskim zvaničnicima biti predstavljen dokument pod nazivom "Izolacija novih generacija Srbije i Crne Gore od evropskih vrednosti i kulture", koji je baziran na podatku da 70 odsto studenata iz Srbije nije boravilo u inostranstvu. Jedna od razloga za takvo stanje jeste procedura za dobijanje viza pri kojoj ambasade traže da im se dostavi čitav niz dokumenata, od zdravstvenog osiguranja, primanja osobe koja vas poziva (uključujući i podatke o primanjima, stanju na računu, potvrdu o plaćanju poreza itd.), do materijalnog stanja studenata koji putuju i njihovih roditelja (radne knjižice roditelja, primanja, dokaz o posedovanju nekretnina, izvode iz bankovnih računa i kreditnih kartica, itd). Takođe, troškovi prevoda svih dokumenata overenih od strane sudskog prevodioca, zajedno sa troškovima viziranja prevelik su izdatak za najveći broj studenata. Na ovaj način studenti su obeshrabreni pri prvom koraku ka Evropi, navodi se u tom dokumentu. Studentska unija ocenjuje da je izuzetno važno da se studentima omogući da upoznaju Evropsku uniju. Poznavanje evropske kulture, tradicije, demokratske prakse, kao i akademskih tokova jedan je od koraka ka evropskim integracijama Srbije i Crne Gore. Za studente koji će biti nosioci integracija i razvoja u budućnosti zemlje ovo poznanstvo je još značajnije, saopštila je ta studentska organizacija.

Jesen-Petersen: I predlozi Beograda prihvatljivi
Šef UNMIK-a, Soren Jesen-Petersen, izjavio je danas u Briselu, da su prihvatljivi i srpski predlozi ako znače poboljšavanje Okvirnog plana UNMIK-a i vlade u Prištini o decentralizaciji vlasti na Kosovu. Premijer Kosova Bajram Redžepi je, istovremeno, u Briselu rekao da ne vidi mnogo šta prihvatljivo u predlogu Beograda, ali da se o tome može razgovarati. Redžepi je ocenio da je plan Beograda "prevashodno politički i teritorijalan po sadržini". Jesen-Petersen i Redžepi su to izjavili posle razgovora s funkcionerima Evropske komisije, u sklopu "mehanizma za praćenje" procesa stabilizacije i asocijacije na Kosovu. Šef UNMIK-a je podvukao da bi razgovori o "budućem položaju Kosova", mogli početi polovinom 2005.godine, pod uslovom da se dotad ispune prioritetni standardi: vladavina zakona, sloboda kretanja, decentralizacija i zaštita manjina. On je posebno podvukao važnost izlaska srpske zajednice na oktobarske izbore na Kosovu. Jer, kako je predočio, Srbi bi učešćem u novom parlamentu i vladi Kosova uticali i na sprovođenje prioritetnih standarda i decentralizaciju vlasti, a time bi bili uključeni i u razgovore o budućnosti pokrajine, pod uslovom da bude povoljna ocena o ostvarenim standardima. "Učešće kosovskih Srba u demokratskim institucijama i učešće na izborima od izuzetne je važnosti. Mi želimo da kosovski Srbi budu deo dijaloga u idućih dvanaest, osamnaest meseci, koji nas vodi ka razmatranju ostvarenja standarda i početku razgovora o statusu". "Otud smatram", napomenuo je Jesen-Petersen, "da je jasno u interesu kosovskih Srba da budu deo tog dijaloga, isto kao što je to u interesu kosovskih prelaznih ustanova, a mislim i Beograda. Ja se nadam da će vrlo, vrlo uskoro biti donesena odluka o tome. A kao što je rekao premijer, mi želimo da oni budu deo dijaloga i ključno je da učestvuju u tome i naporima za decentralizaciju". To je, po njegovim rečima, povezano i "mi želimo da se veoma dobro pripremljeni dokument u Prištini pospeši. I, ako taj dokument može biti poboljšan, obogaćen korišćenjem drugih, uključujući plan Beograda, mi smo uvek spremni da poboljšamo, obogatimo ovaj prištinski. Postoji jedan dokument i mi smo sad spremni da sednemo i vidimo da se taj plan može dodatno poboljšati na području bezbednosti i garantija za manjinsko stanovništvo". To je "prištinski plan" i, kako je podvukao Jesen-Petersen, ukazujući i na saglasnost Redžepija, "spremni smo da utanačimo i vrlo, vrlo skori sastanak u tom cilju". Redžepi je istakao da "bismo mi to voleli i zaista ulažemo mnogo napora da srpska zajednica učestvuje na izborima. To bi dalo veću legitimnost tim izborima. Ali Srbi moraju znati da će oni biti legitimni i bez učešća srpske zajednice". Po rečima kosovskog premijera, napori za stvaranje uslova za učešće Srba na izborima i u radu institucija se odvijaju u sklopu "zajedničke grupe" za decentralizaciju, u kojoj su UNMIK, kosovska vlada i Savet Evrope. On je istakao da su u Okvir već ugrađeni mnogi projekti Saveta Evrope, elementi Ohridskog sporazuma i drugih rešenja, i "svako mora reći da je to dobar Okvir". Sprovođenje Okvira za decentralizaciju će, dodao je Redžepi, početi, probnim modelom opština, a pripremaju se i zakoni za njegovo sprovođenje. "Mi plan Srbije vidimo prevashodno kao politički i teritorijalan po sadržini", rekao je kosovski premijer. " A to je različit koncept i ne odbijamo ga samo zato što dolazi iz Srbije, već ne vidimo da mnogo šta možemo ugraditi u okvir koji smo mi pripremili". "Ali smo saglasni da predstavnici srpske zajednice u radnim grupama mogu predložiti svoje zamisli, uključujući neke predloge iz tog plana (Srbije). I ako oni budu mogli da budu prihvaćeni od vlade, UNMIK-a, i ako nisu oprečni merilima Saveta Evrope, onda mogu biti primenjeni". Redžepi je dodao da "nije veliki optimista da se iz toga može mnogo šta uklopiti u okvir. A, eventualno, se o tome može raspravljati na akedemskom nivou o različitim planovima za decentralizaciju. Ali oni ne moraju biti obavezno biti ugrađani u Okvir". Jesen-Petersen je saopštio da će u ponedeljak u Njujorku s generalnim sekretarom UN, Kofijem Ananom, i ambasadorom UN, Kai Eideom, biti razmotren Eideov izveštaj o situaciji na Kosovu i, posebno, sprovođenju standarda i naporima za decentralizaciju vlasti. Šef UNMIK-a i kosovski premijer su to izjavili na konferenciji za štampu pošto su sa funkcionerima Evropske komisije razmotrili ekonomsku situaciju i posebno nužnost da se "uhvati u koštac sa uzrocima tragičnih zbivanja u martu 2004.godine". To su, prema saopštenju Evropske komisije, "pitanja demokratije, vladavine prava, poštovanja manjina i lokalne autonomije". Evropska komisija je naglasila važnost "koju Evropska unija pridaje zaštiti prava svih zajednica na Kosovu".

Štruk: Skandal je što su Karadžić i Mladić na slobodi
Činjenica da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić još van domašaja međunarodne pravde predstavlja "ogroman skandal", izjavio je danas nemački ministar odbrane Peter Štruk (Struck). "Ogroman je skandal to što još nismo uspeli da uhvatimo Karadžića i Mladića, najvažnije haške optuženike na Balkanu, i da ih pošaljemo pred međunarodni sud", kazao je Štruk na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u Nordvijku, u Holandiji. Štruk je još rekao da će EU, koja krajem godine preuzima komandu nad međunarodnim snagama u Bosni, "čvrsto sarađivati" pre svega sa svojim američkim prijateljima u potrazi za ratnim zločincima. On je, međutim, priznao da niko ne može reći koliko će dugo te snage ostati ili morati da ostanu u Bosni. Na sastanku u Nordvijku ministri odbrane pet zemalja EU dogovorili su se danas da formiraju Evropsku žandarmeriju koja bi pružala podršku međunarodnim mirovnim misijama.

Prodi pozvao Baku da sprovede demokratske reforme
Predsednik Evropske komisije Romano Prodi pozvao je večeras Azerbejdžan da sprovede demokratske reforme kojima će i opoziciji biti omogućen veći uticaj. Prodi je na konferenciji za novinare u Bakuu, posle razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Ilamom Alijevim i drugim zvaničnicima, rekao da je bilo reči "o vitalnoj potrebi" za demokratijom u toj zemlji. "Od vitalnog je značaja da Azerbejdžan tokom narednih meseci napravi jasne korake u demokratskim reformama, ljudskim parvima, vladavini zakona, tržišnoj ekonomiji i smirivanju konflikata", naglasio je Prodi. On je podsetio da je Evropska unija izrazila nezadovoljstvo poslednjim izborima u Azerbejdžanu, kao i u drugim kavkaskim zemljama koje su pripadala nekadašnjem ŠSR-u - Jermeniji i Gruziji. Alijev, sin bivšeg predsednika Gajdara Alijeva, prema zvaničnim podacima, ubedljivo je pobedio na poslednjim predsedničkim izborima, održanim u oktobru 2003. godine. Opozicija i međunarodni posmatrači su, međutim, ocenili da je na tim izborima bilo korupcije. Inače, tokom predsedničkih izbora u Azerbejdžanu izbili su i protesti na kojima je u prestonici Bakuu učestvovalo oko 3.000 ljudi. Protesti su prerasli u nemire tokom kojih je poginula jedna osoba, više desetina je povređeno, a na stotine učesnika je uhapšeno, od kojih je 120 i osuđeno pred sudom. Takođe, Prodi je rekao da je sa Alijevim razgovarao i o nadama za političko rešenje konflikta u Nagorno-Karabahu, jermenskoj enklavi na teritoriji Azerbejdžana. Snage koje je su uživale podršku Jermenije su iz te enklave 1994. godine proterale azerbejdžansku vojsku. Posle posete Azerbejdžanu, Prodi bi trebalo da poseti Gruziju i Jermeniju. Te tri kavkaske zemlje uključene su u Politiku susedstva Evropske unije.

Delegacija SCG na konferenciji o približavanju EU
Na Brdu kod Kranja u petak će biti održana konferencija o pomoći državama sa evropskom perspektivom u procesu uključivanja u Evropsku uniju (EU). Na konferenciji će učestvovati delegacije 25 zemalja članica unije kao i nečlanice Norveška, Rumunija, Bugarska, Turska, Hrvatska, Makedonija, BiH, Albaniji i Srbija i Crna Gora. Konferencija će ugostiti i predstavnike Evropske komisije i Svetske banke, te specijalnog koordinatora Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erharda Buseka. Delegaciju državne zajednice SCG vodiće direktor kancelarije za evropske integracije Jela Baćović. Na konferenciji će učestvovati i odvojene delegacije Republike Srbije i Republike Crne Gore. Delegaciju Srbije će predvoditi generalni sekretar kancelarije za evropske integracije Radmila Milivojević, a član delegacije je i Mihailo Crnobrnja, savetnik u kancelariji. Delegaciju Crne Gore će predvoditi Gordana Djurović, ministar za međunarodne ekonomske odnose i evropske integracije, a kao član delegacije je najavljen savetnik u ministarstvu Miroslav Šćepanović. Ideja o konferenciji nastala je nakon odluke slovenačke vlade da osnuje Centar za podršku u približavanju EU, koji je zamišljen kao mesto za razmenu iskustava i pomoć državama sa evropskom perspektivom. Na sutrašnjem skupu neće biti reči samo o pomoći koju EU pruža zemljama nečlanicama, već, pre svega, o obezbeđivanju bilateralne pomoći kroz prenošenje iskustava država članica zainteresovanim državama nečlanicama EU. Vlada Slovenije je ove godine za delovanje centra izdvojila pet miliona tolara ili oko 25 hiljada eura, a za narednu godinu predviđa da će za delovanje centra izdvojiti 240 miliona tolara ili oko milion eura. Slovenačka vlada računa da će za delovanje centra dobiti i pomoć EU. Konferencija će se odvijati u dva dela. U prvom, koji će voditi slovenacki ministar za evropske poslove Milan Cvikl, biće reči o potrebama i očekivanjima država sa evropskom perspektivom, dok će u drugom, koji će voditi rukovodilac centra Rado Genorio, biti reči o tome kako ta očekivanja ispuniti. Večeras će na Brdu kod Kranja biti održan svečani prijem za učesnike konferencije, koja će biti zatvorena za novinare i na čijem će završetku biti održana konferencija za medije.

Evropski parlament: Nužne mere protiv incidenata u Vojvodini
Evropski parlament (EP) u Strazburu je danas pozvao vlasti u Beogradu da preduzmu zakonske mere za sprečavanje incidenata protiv manjina u Vojvodini, uz ocenu da, iako su ti nasilni slučajevi "lokalni I izolovani", preti opasnost da "eskaliraju u raznim pravcima". U rezoluciji, koju su usaglasile sve političke grupe EP, izražava se "duboka zabrinutost zbog "učestalog kršenja ljudskih prava u pokrajini Vojvodini" I, posebno, "uznemiravanja mađarske manjine". Naglašava se da se "imaju u vidu nedavni koraci vlasti u Beogradu da se prione rešavanju te ozbiljne situacije I očekuju se mnogo opipljivije mere". U izvorima Evropskog parlamenta je agenciji Beta rečeno da "sasvim smireno treba gledati na usvajanje ove rezolucije, jer je to jedan u nizu uobičajenih poziva na poštovanje temeljnih demokratskih vrednosti I manjinskih prava u celom regionu", kako na to ukazuje i danas usvojeni eo stav EP. "Time se treba pozabaviti, takvih stvari uvek ima, logično je da su na to posebno osetljivi mađarski poslanici u Evropskom parlamentu. A vrlo je loše što radikalni elementi smatraju da im to ide u korist", rekao je, želeći da ostane anoniman, jedan parlamentarac u Strazburu koji je veoma dobro upućen u zbivanja na Zapadnom Balkanu. "Zato", kako je rečeno, "ne treba preterivati, već smireno konkretno delovati, jer sve drugo gura vodu na mlin ekstremista". Evropski parlamentarci se pozivaju na "napore Evropske unije da unapredi demokratizaciju I poštovanje ljudskih I manjinskih prava u Republici Srbiji I državnoj zajednici SCG", uz opasku da je "nedavno bilo dokaza o nasilju protiv srpskih građana mađarskog porekla u više gradova u Vojvodini". Zato se pozivaju vlasti Srbije I Srbije I Crne Gore eo s "nasilne akte" odmah, efikasno zakonski progone kao "kriminalna dela, eo stave ih nekažnjenim I spreče u budućnosti". EP "podseća vlasti Srbije I SCG da je postovanje načela slobode, demokratije, ljudskih I manjinskih prava, temeljnih sloboda i vladavine prava spada u osnovne principe procesa stabilizacije i pridruživanja (država Zapadnog Balkana s EU)". Takođe ukazuje da je to "preduslov za buduće veze sa EU, uključujući sređene odnose sa susednima zemljama". Evropski poslanici su zatražili da jedna misija Delegacije EP za Jugoistočnu Evropu poseti Vojvodinu da, s tim u vezi, "utvrdi činjenice" I podnese izveštaj Spoljnopolitičkom odboru EP i njegovom Pododboru za ljudska prava. U obrazloženju se iskazuje "duboka zabrinutost zbog činjenice da srpske vlasti mahom žmure na to nasilje, podvodeći ga često pod huliganstvo I odbijajući da iza toga stoje nacionalističke ili sektaške pobude". Kao slučajavi "uznemiravanja I nasrtaja na manjine u Vojvodini" se navode "rušenje nadgrobnih spomenika u mnogim gradovima, znatan broj antimađarskih natpisa, spaljivanje zastave Republike Mađarske i fizički napadi policije na jednog gradonačelnika koji zastupa mađarsku manjinu". Parlamentarci Evropske unije su pozvali Savet ministara EU I Evropsku komisiju da "pažljivo prate razvoj u Vojvodini I da iskoriste političke mehanizme EU da to pitanje rasprave s Republikom Srbijom i državnom zajednicom SCG". Šef mađarske diplomatije Laslo Kovač izjavio je u ponedeljak u Briselu da su "incidenti" s mađarskom manjinom pitanje "reda I mira" koje srpske vlasti treba da reše da bi ispunile standarde približavanja Srbije I Crne Gore Evropskoj uniji. Kovač je istakao da je "apsolutno siguran da iza toga ne stoje srpske vlasti" I naglasio da se to može rešiti direktnim dijalogom Budimpešte I Beograda. Takvo mišljenje dele I krugovi Saveta ministara EU I Evropske komisije.

EU opstinama u Srbiji dodelila pomoć od 18,3 miliona evra
Republički ministar za upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar i predsednici 15 opština u Srbiji potpisali su danas u Zaječaru ugovore o donaciji u iznosu od 18,3 miliona evra u okviru Projekta podrške opštinama istočne Srbije. Tim programom, koji finansira Evropska unija, obuhvaćene su opštine Pirot, Kladovo, Bor, Majdanpek, Negotin, Zaječar, Sokobanja, Bela Palanka, Boljevac, Knjaževac, Svrljig, Dimitrovgrad, Babušnica, Vlasotince i Crna Trava. Lončar je rekao da će taj projekat doprineti "decentralizaciji vlasti", što predstavlja strateški cilj Vlade Republike Srbije kada je u pitanju lokalna samouprava. Polovina od 67 projekata koji će biti finanisrani tim programom, biće u oblasti infrastrukture, a polovina se zasniva na ekonomskom razvoju i izgradnji institucija u opštinama. Koordinator projekta Evropske agencije za rekonstrukciju Danka Begović kazala je da su osnovni ciljevi lokalnog i regionalnog razvoja u Srbiji, jačanje institucija u okviru podrške lokalnom i regionalnom razvoju. Potpisivanju ugovora o donaciji prisustvovao je i portparol Evropske agencije za rekonstrukciju Džon Vajt, koji je kazao da potpisivanje ugovora predstavlja "prvi korak ka prosperitetu i većem standardu svih građana ovog regiona".

Đukanović razgovarao s Leneom i Pribeom
Crnogorski premijer Milo Đukanović i predstavnici Evropske unije (EU) Štefan Lene i Rajnhard Pribe izrazili su spremnost da se što pre operacionalizuje model "dvostrukog koloseka" u približavanju Srbije i Crne Gore EU. Kako se kaže u saopštenju iz Đukanovićevog kabineta, Đukanović i predstavnici EU izrazili su u razgovoru u utorak u Podgorici zadovoljstvo rezultatima ministartskog sastanka u Mastrihtu, uz očekivanje da će konkretizacija modela dvostrukog koloseka dobrineti deblokadi procesa priključenja EU. "Suština Strategije dvostrukog koloseka jeste u tome da se u okviru sadašnjeg aranžmana između Srbije i Crne Gore potpiše jedan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ali sa dva protokola, o kojima bi pregovarale države članice za sva pitanja iz njihove nadležnosti", navodi se u saopštenju. To bi, kako se ocenjuje, vodilo približavanju i harmonizaciji dva sistema, a pri tome bi bili uzeti u obzir dosadašnji rezulati ostavreani na planu harmonizacije. Premijer Đukanović istakao je da se na taj način uvažava realnost i sprecifičnost državne zajednice za šta se od početka zalagala Podgorica, uz očekivanje da će se na taj način izbeći da Srbija i Crna Gora zgog različitih sistema i interesa budu talac jedna drugoj na evropskom putu. Lene, savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, i Pribe, direktor Direkcije za Zapadni Balkan Evropske komisije, u sredu ujutro će razgovarati sa crnogorskim ministrom za evropske integracije Gordanom Đurović.

EU upozorila Albaniju da nedovoljno sprovodi reforme
Evropska unija (EU) upozorila je Albaniju da će se odnosi te zemlje i Unije pogoršati ukoliko albanske vlasti ne pojačaju borbu protiv organizovanog kriminala. Albanija ne čini dovoljno kako bi iskorenila korupciju, trgovinu drogom i ljudima, i zaštitila ljudska prava, navodi se u saopštenju predsedavajućeg EU, Holandije. "Vrlo je zabrinjavajuće što je nedovoljan napredak učinjen u sprovođenju reformi, naročito u oblastima koje su vitalne za budućnost Albanije i uspešnu (evropsku) integraciju", dodaje se saopštenju. EU je, takođe, apelovala na albanske političare da ne dozvole da interne svađe negativno utiču na pripreme opštih izbora koji bi trebalo da se održe iduće godine.

Paten kritikuje planove Putina za borbu protiv terorizma
Evropski komesar Kris Pater kritikovao je danas planove ruskog predsednika Vladimira Putina da centralizuje vlast u Rusiji, objašnjavajući to potrebom borbe protiv terorizma. Paten je kritikovao Putinove planove o potpunoj izmeni izbornog sistema čime bi se povećala kontrola Kremlja nad ruskom politikom. Putin, međutim, smatra da je takav potez neophodan za efikasnu borbu protiv terorizma. U govoru pred evropskim parlamentom, Paten je upozorio da bi takva ideja mogla da vrati Ruse u doba Sovjetskog saveza. "Nadam se da vlada Rusije neće doći do zaključka da je jedini odgovor na terorizam jačanje vlasti Kremlja", rekao je Paten u Strazburu. Posle serije terorističkih napada u Rusiji za koje svi krive čečenske pobunjenike, Putin je predložio veliki broj izmena u izvršnim i skupštinskim telima Rusije, na osnovu kojih bi regionalne guvernere postavljao predsednik dok bi donji dom parlamenta bio izabran partijskim glasanjem. "Iskreno, takav predlog nema dobru istoriju", rekao je Paten. Američki Stejt department juče je takođe kritikovao Putinove predloge. Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer rekao je da Putinovi planovi izazivaju zabrinutost da li će Rusija postići "pravu ravnotežu" i da li će "napredovati ili nazadovati u demokratiji". Paten je danas rekao da je EU spremna da intenzivira antiterorističku saradnju sa Rusijom. On je takođe zatražio dodatne informacije od ruskih vlasti o otmici u Beslanu, kada je poginulo više od 300 osoba. "Šta je izazvalo upad u školu? Zašto je broj žrtava toliko visok", rekao je Paten i dodao da Moskva mora više da se potrudi kako bi se pronašlo političko rešenje sukoba u Čečeniji. Prema njegovim rečima fondove za rekonstrukciju u Čečeniji vode korumpirani zvaničnici i ljudska prava nisu dovoljno zaštićena. "Izazov pred Rusijom je da postavi pravo vođstvo u Čečeniji, u koje će narod Čečenije imati poverenja. Bez toga, dugoročno i istinsko pomirenje neće biti postignuto", rekao je Paten.

Evropski parlament: Moguća eskalacija incidenata
Četiri političke grupe u Evropskom parlamentu (EP) u Strazburu rade na rezoluciji u kojoj bi se mogla naći i ocena da iako su "incidenti s mađarskom manjinom u Vojvodini "lokalni i izolovani, postoji pretnja da eskaliraju u raznim pravcima". Grupe socijalista, desno orijentisanih "narodnjaka", zelenih i "Unije za Evropu nacija", u svojoj rezoluciji koju pripremaju za sutrašnje zasedanje, pozivaju vlasti Srbije i SCG da te "nasilne akte" odmah i efikasno zakonski progone kao "kriminalna dela i spreče u budućnosti". U pripremljenom dokumentu se "imaju u vidu nedavni koraci vlasti u Beogradu da se prione rešavanju te ozbiljne situacije i očekuju mnogo opipljivije mere". Četiri poslaničke grupe EP "podsećaju vlasti Srbije i SCG da je poštovanje načela slobode, demokratije, ljudskih i manjinskih prava, temeljnih sloboda i vladavine prava spada u osnovne principe procesa stabilizacije i pridruživanja (država Zapadnog Balkana s EU)". Takođe ukazuju da je to "preduslov za buduće veze sa EU, uključujući sređene odnose sa susednima zemljama". Evropski poslanici će, ako rezolucija bude usvojena, zatražiti da jedna misija Delegacije EP za Jugoistočnu Evropu ode u Vojvodinu da, s tim u vezi, "utvrdi činjenice" i podnese izveštaj Spoljnopolitičkom odboru EP. U obrazloženju predloga zajedničke rezolucije iskazuje se "duboka zabrinutost zbog činjenice da srpske vlasti mahom žmure na to nasilje, podvodeći ga često pod huliganstvo i odbijajući da iza toga stoje nacionalističke ili sektaške pobude". Kao slučajavi "uznemiravanja i nasrtaja na manjine u Vojvodini" se navode "rušenje nadgrobnih spomenika u mnogim gradovima, znatan broj antimađarskih natpisa, spaljivanje zastave Republike Mađarske i fizički napadi policije na jednog gradonačelnika koji zastupa mađarsku manjinu". Šef mađarske diplomatije Laslo Kovač izjavio je u ponedeljak u Briselu da su "incidenti" s mađarskom manjinom pitanje "reda i mira" koje srpske vlasti treba da reše da bi ispunile standarde približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Kovač je istakao da je "apsolutno siguran da iza toga ne stoje srpske vlasti".

Al-Javer: Teroristi pojačali aktivnosti u Iraku
Irački privremeni predsednik Gazi al-Javer izjavio je večeras da su teroristi "nedavno pojačali aktivnosti u Iraku", kao i da će izbori biti održani u januaru, kao što je i predviđeno. "Trenutno smo suočeni sa terorizmom, sa terorističkim napadima i sa teroristima. Oni su pojačali svoje aktivnosti u poslednje vreme", rekao je Al-Javer posle razgovora u Briselu sa evropskim komesarom Krisom Patenom (Chris Patten). Al-Javer je rekao da iračke vlasti nastoje da uspostave demokratiju u zemlji i da su "rešene da učine sve što je u njihovoj moći da podrže izborni proces". Privremeni irački predsednik juče je pozvao NATO da se više uključi u stabilizaciju situacije u Iraku, kako bi se na vreme održali izbori zakazani za januar 2005.

Đurović: Crna Gora i Srbija pojedinačno odgovorne
Crna Gora i Srbija su pojedinačno odgovorne za reforme u svakoj od republika, kao i za napredak u pripremama za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), ocenila je crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović. Ona je, u autorskom tekstu za podgorički list "Republika", navela da je takav stav suština poruke sa nedavnog neformalnog sastanka ministara inostranih poslova zemalja EU. "Svaka država članica pojedinačno biće u obavezi da planira svoje ekonomske reforme i da za njihov rezultat snosi punu odgovornost. U Srbiji neće optuživati Crnu Goru, niti će u Crnoj Gori moći optuživati Srbiju za dinamiku usvajanja evropskih standarda i ukupne ekonomske performanse svojih privreda", napisala je ministarka u "Republici". Prema njenim rečima, dvojni kolosek u pripremama Crne Gore i Srbije za pridruživanje EU omogućiće, takođe, svakoj od njih "direktnu vezu sa tehničkom i finansijskom podrškom EU, što do sada često nije bio slučaj".

Labus: Prihvaćena realnost o dvostrukom putu u EU
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je danas da je Vlada saglasna sa predlogom zvaničnika Evropske unije (EU) da se Srbija i Crna Gora "odvojenim kolosecima" približavaju EU. "Dobro je što je priznata realnost, o kojoj govorim već godinu dana, da Srbija i Crna Gora na putu ka EU treba da idu na dva koloseka", rekao je Labus novinarima nakon sastanka sa zvaničnicima EU Rajhardom Pribeom i Štefanom Leneom. On je dodao da su se predstavnici Vlade Srbije i EU složili u svim tehničkim pitanjim kako da se izvede takav dvostruki put u procesu približavanja i pridruživanja Srbije i Crne Gore EU. "Nov pristup u tom procesu doprinosi da se smanje tenzije između Beograda i Podgorice i da Srbija ne bude napuštena sa stanovišta priključenja EU", naglasio je Labus. Odvojeno približavanje EU, prema rečima Labusa, ne znači da će biti značajnijih izmena onog što je do sada urađeno u harmonizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore. "Ostaće sve zajedničke institucije, a videće se kako da posao onih koje još nisu formirane preuzmu odgovarajuće republičke institucije", naveo je Labus napominjući da će se nastaviti razgovori o svemu što je ostalo neuslaglašeno između Srbije i Crne Gore. Za pregovore sa evropskim zvaničnima Srbija i Crna Gora će imati posebne protokole koji, kako je rekao Labus, do dana kad će se znati da li opstaje državna zajednica treba da vode ka usaglašavanju sa pravilima EU. Labus je potvrdio da je sa zvaničnicima EU razgovarao i o uslovima za potpisivanje Sporazuma o tekstilu koji bi, prema njegovoj oceni, za centralnu Srbiju značio isto što i sporazum o šećeru za Vojvodinu. Potpredsednik vlade će do 15. oktobra pripremiti izvestaj evropskom komesaru Krisu Patenu o svemu što je urađeno u raščišćavanju šećerne afere.

Savet ministara EU ukinuo antidamping carinu na izvoz čelika
Savet ministara Evropske unije (EU) ukinuo je antidamping carinu od 15,4 odsto na izvoz srpskog čelika u zemlje EU, saopštilo je danas ministarstvo za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom. Iz ministarstva ističu da je ta antidamping carina uticala na smanjenje srpskog izvoza čelika i konkurentnosti na tržištu EU, nakon proširenja te zajednice u maju ove godine. Savet ministara juče je usvojio odluku kojom se ukida antidamping carina za izvoz toplo valjanih koturova čelika iz Srbije na tržište EU, uvedena u februaru 2000. godine, stoji u saopštenju. Kako se dodaje, nakon četiri godine Savet ministara EU doneo je pozitvnu odluku u vezi sa zahtevom koji su uputili Vlada Srbije i srpski proizvođač čelika Ju-es-stil (US Steel) Srbija. Od 2000. godine do danas nadležna ministarstva, u saradnji sa smederevskim Sartidom, a kasnije sa Ju-es-stilom, pokrenula su niz inicijativa za ukidanje ove dodatne carine. Poslednje pismo sa molbom o ukidanju antidampinga nadležnim institucijama 25 zemalja EU i Evropskoj komisiji poslao je u junu ove godine ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Predrag Bubalo, navodi se u saopštenju.

Drašković razgovarao sa predstavnicima EU
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković danas je razgovarao sa predstavnicima Evropske unije Štefanom Leneom i Rajnhardom Pribeom o nastavku procesa približavanja SCG EU, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova SCG. Oni su razgovarali o nastavku procesa približavanja SCG EU uz uvažavanje ekonomskih specifičnosti članica državne zajednice, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova SCG. Savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Štefan Lene i direktor u Evropskoj komisije Rajnhard Pribe danas borave u poseti SCG. Oni su ranije danas razgovarali sa potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom i sastaće se sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. Pribe večeras putuje u Podgoricu gde će se sastati sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem.

Marović razgovarao sa predstavnicima Evropske komisije
Predstavnici Evropske komisije Štefan Lene i Rajnhard Pribe preneli su danas predsedniku državne zajednice Svetozaru Maroviću da zaključci ministara Evropske unije (EU) iz Mastrihta mogu da ubrzaju priključenje SCG EU, ali su naglasili i važnost efikasnije saradnje sa Haškim tribunalom. U razgovoru je naglašeno da bi model takozvanog "duplog koloseka", predložen na sastanku šefova diplomatija EU u Mastrihtu, trebalo da omogući prevazilaženje prepreka u pridruživanju SCG EU, koje su nastale u harmonizaciji ekonomskih sistema, saopšteno je iz kabineta predsednika državne zajednice. "U tom procesu evropeizacije važno je da Srbija i Crna Gora pokažu više efikasnosti u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, pre svega prema Haškom tribunalu", naglasili su predstavnici Evropske komisije, navedeno je u saopštenju. Lene i Pribe razgovarali su danas i sa ministrom inostranih poslova SCG Vukom Draškovićem i potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom, a sastaće se i sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom. Pribe večeras putuje u Podgoricu gde će se sastati sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem.

Koštunica razgovarao sa zvaničnicima EU
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica razgovarao je danas u Beogradu sa zvaničnicima Evropske unije Rajnhardom Pribeom i Štefanom Leneom razgovarao o nastavku procesa pridruživanja SCG Evropskoj uniji (EU). Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Pribe, direktor Direktorata Evropske komisije za Zapadni Balkan, i Lene, savetnik visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, upoznali su premijera Koštunicu sa koracima koje će EU preduzeti u pravcu bržeg i efikasnijeg otpočinjanja pregovora sa SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Oni su istakli da će predlozi, koji će biti izloženi do početka oktobra, u potpunosti poštovati obaveze iz Ustavne povelje i dostignuti nivo unutrašnje harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore na osnovu odgovarajućeg Akcionog plana. EU će, prema rečima Pribea i Lenea, izneti i predloge rešenja za pojedine aspekte carinske i trgovinske politike, koji bi trebalo da otklone prepreke u pregovorima za brže pridruživanje SCG Evropskoj uniji. Premijer Koštunica izrazio je zadovoljstvo zbog interesa EU za očuvanje državne zajednice SCG, dodaje se u saopštenju iz Vlade Srbije.

EU: Odbijanje zakona o decentralizaciji loše za Makedoniju
Evropske unija danas je upozorila Makedoniju da bi odbacivanje na referendumu zakona o decentrazlizaciji škodilo evropskim aspiracijama zemlje. "Odbacivanje decentrazlizacije ozbiljno bi dovelo u opasnost približavanje (Makedonije) Evropskoj uniji", izjavio je posle sastanka Saveta za stabilizaciju i asocijaciju EU-Makedonija šef holandske diplomatije Bernard Bot, čija zemlje predsedava Evropskom unijom. On je izrazio nadu da će se građani Makedonije "poneti razumno" prilikom glasanja na referndumu i da će "znati da prepoznaju šta je ulog" za ulazak zemlje u EU. Makedonski parlament raspisao je za 7. novembar referendum o novom zakonu o teritorijalnoj organizaciji koji je izazvao velike proteste među Makedoncima, jer daje više ovlašćenja albanskoj manjini u zemlji. Makedonska vlada je prihvatila peticiju da se raspiše referendum. Potpisivanje peticije je organizovao Svetski makedonski kongres, forum aktivista koji žele da sačuvaju "makedonski indentitet". Ta organizacija se zalaže za odbacivanje zakona o teritorijalnoj organizaciji koji Albancima daje kontrolu u 16 makedonskih opština u kojima oni čine većinu. Zakon o teritorijalnoj organizaciji Makedonije usvojen je u avgustu i smatra se važnim delom Ohridskog sporazuma kojim su okončani sukobi u Makedoniji, 2001. godine.

Bez potvrde da će se raspravljati o manjinama u Vojvodini
Šefovi diplomatija Evropske unije danas u Briselu razmatraju ključna svetska pitanja, kao što su situacija u Iraku, Iranu, Avganistanu i na Bliskom Istoku, i dosad nije bilo potvrde da bi i pod tačkom "razno" moglo doći do rasprave o pitanju manjina Vojvodini. To pitanje nije na dnevnom redu zasedanja i ne očekuje se da bi moglo biti pomenuto u zaključcima sastanka šefova diplomatija EU. Izvori ministarskog sastanka EU su Beti rekli da šef mađarske diplomatije, Laslo Kovač, pred početak sastanka predsedavajućem holandskom ministru, Bernardu Botu, nije najavio da će zatražiti raspravu o napadima na Mađare u Vojvodini. Izvori mađarske delegacije su novinarima preneli da ministar Kovač ima nameru da u jednom pisanom dokumentu upozna svoje evropske kolege s onim što zvanična Budimpešta smatra učestalim napadima na Mađare u Vojvodini.

Sapatero, Širak i Šreder sastaju se večeras u Madridu
Španski premijer Hoze Luis Rodriges Sapatero (Jose Rodriguez Zapatero) danas će se u Madridu sastati sa francuskim predsednikom Zzakom Širakom (Jacques Chirac) i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom (Schroeder). Sastanak najviših zvaničnika tri zemlje u Madridu trebalo bi da doprinese vraćanju Španije "u srce Evrope". Nakon nesuglasica u Evropi oko rata u Iraku, kratak, ali vrlo simboličan večerašnji sastanak trebalo bi da omogući "uobličavanje promena u spoljnoj politici Španije", rekao je danas Sapatero za španski radio Kadena Ser (Cadena Ser). "Evropska unija je prvi okvir koegzistencije (Španije) na međunarodnom planu" i "najznačajniji motor napretka Španije u proteklih 25 godina", dodao je on. Sva tri lidera su protiv rata u Iraku i smatraju da su međunarodno pravo i mutlilateralnost osnove za borbu protiv terorizma. Prva odluka Sapatera u aprilu, po imenovanju za šefa španske vlade, bila je o povlačenju španskih snaga iz Iraka. On je zatim posetama Parizu i Berlinu konačno okončao savezništvo sa SAD koje je podržavao njegov prethodnik Hoze Marija Asnar (Joze Maria Aznar). Sapatero, Širak i Šreder razgovaraće večeras i o ratifikaciji evropskog ustava. Španski premijer smatra da bi masovna podrška tom ustavu na referendumu u Španiji, koji bi trebalo da se održi 27. februara sledeće godine, pokazala da je njegova zemlja "u prvim redovima" za evropski ustav i da se vraća "u srce Evrope". Ne očekuje se, međutim, aće na sastanku u Madridu doći do približavanja u stavovima o osetljivim pitanjima predstojećih pregovora o evropskom budžetu za 2007-2013. godinu. Španija, koju, nakon proširenja EU u maju očekuju smanjenje pomoći iz budžeta, želi da ta pomoć bude postepeno smanjena, dok Nemačka smatra da bi to bilo suviše skupo. Sapatero, Širak i Šreder mogli bi večeras da razgovaraju i o pridruživanju Turske EU. Evropska komisija trebalo bi kroz tri nedelje da donese ključno mišljenje o mogućnostima za otvaranje pregovora o pristupanju sa Turskom.

Incidenti u Vojvodini pitanje reda i mira
Šef mađarske diplomatije Laslo Kovač izjavio je danas u Briselu da su "incidenti" s mađarskom manjinom pitanje "reda i mira" koje srpske vlasti treba da reše da bi ispunile standarde približavanja Srbije i Crne Gore (SCG) Evropskoj uniji. Mađarski ministar je o tom pitanju izvestio svoje kolege u EU na radnom ručku, tokom kojeg je dogovoreno da ambasade zemalja EU i Posmatračka misija EU u Beogradu sačine izveštaj o situcaiji s manjinama, koji će dostaviti Briselu. "Ja sam apsolutno siguran da iza toga ne stoje srpske vlasti", naglasio je Kovač, rekavši da je uveren da se to pitanje može rešiti direktno između Budimpešte i Beograda, kao i da će dobra prilika za to biti sutrašnja poseta mađarskog predsednika Ferenca Madla SCG. Šef mađarske diplomatije je izrazio uverenje da će posle lokalnih i pokrajinskih izbora u Srbiji "atmosfera biti pogodnija i opuštenija za rešavanje ovog pitanja". Kako je rekao, "ni Vojvodina ni Zapadni Balkan nisu bili na dnevnom redu zasedanja" ministara EU. Kovač je dodao je on, tokom radnog ručka, "naglasio da su i Mađarska i Evropska unija zainteresovane za stabilnu i demokratsku SCG. "Prema tome, mi treba da podržimo demokratske snage i ohrabrimo reforme, treba ohrabriti evropsku orijentaciju SCG, što svakao ima određene uslove. Jedan je da se poštuju standardi EU, uključujući ljudska i manjinska prava". Mađarski ministar je istakao da je ministre EU obavestio o razgovoriima u julu sa predsednikom (Srbije Borisom) Tadićem, premijerom (Vojislavom Koštunicom) i šefom diplomatije (Vukom Draškovićem), i da je (visoki predstavnik EU Havijer) Solana izvestio o razgovorima koje imao u subotu sa Koštunicom u Briselu". "Kad sam pokrenuo ovo pitanje, ja sam pomenuo incidente nad nesrpskim manjinama u Vojvodini. Reč o je o 300 hiljada Mađara, ali nisam govorio o posebnom problemu s Mađarima, jer smatram da to nije specifičan slučaj vezan za Mađare, već stvar etničke zategnutosti između srpske većine i nesrpskih manjina, koje moraju biti okončane", objasnio je šef mađarske diplomatije. Na pitanuje novinara kako objašnjava upotrebljeni izraz "divljaštva, okrutnosti" koji je upotrebio s tim u vezi, Kovač je uzvratio "ja sam upotrebio reč incidenti". Na pitanje kako objašnjava svoje upzorenje da bi ti incidenti mogli dovesti do regionalne destabilizacije i da li misli da imaju neku političku pozadinu ili da su pitanje "reda i mira", Kovač je uzvatio da to "jeste pitanje zakona i mira, kao i da je apsolutno siguran da srpske vlasti ne stoje iza tih incidenata". "Zato njihova dužnost jeste da tome stanu na kraj. To su očekivanja Mađarske i EU, zato što SCG mora da ispoštuje standarde EU ako računa da se približi EU, a ona želi da se približi EU". Kovač je dodao da "u vezi s opaskom na posledice, misli da etničke zategunotosti, ukoliko prerastu u incidente, mogu dovesti do pogoršavanja sitaucije". "To želimo da se izbegne, jer takvi incidenti prete stabilnosti, svakako prete demokratiji i stabilnosti u zemlji i celom regionu", rekao je Kovač. Na pitanje da li smatra da se to može rešiti u direktonm dijalogu Budimpešte i Beograda, posebno imajući u vidu i sutrasnju posetu mađarskog predsednika Ferenca Madla SCG, Kovač je rekao da će to "svakako biti dobra prilika". "Tadić, Kostunica i Drašković su primili na znanje činjenice o tim incidentima i nisu pokušali da im umanje značaj. Štaviše, saglasili su se tim da je odgovornost svake države, ne samo Srbije, gde ima incidenata, da vlast i zakon tome treba da stanu na put", podvukao je Kovač, dodajući da veruje da će "posle izbora, politička atmosfera biti opuštenija i pogodnija za rešavanje tih pitanja". Na pitanje kako objašnjava stav srpskih vlasti da mađarska vlada to pitanje preuveličava, Kovač je rekao da "ne misli da mađarske vlasti to preuveličavaju, jer ono što je pokrenula jeste pitanje nepoštovanje međunarodnih standarda". "Mi smo članica Evropske unije i ako neka zemlja želi da se približi EU, mora poštovati standarde te zajednice. Mislim da mi to s pravom očekujemo", zaključio je Kovač.

Širak: U Iraku otvorena Pandorina kutija
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) izjavio je večeras u Madridu da je u Iraku "otvorena Pandorina kutija". "Mislim da smo u Iraku otvorili Pandorinu kutiju koju nismo u stanju da zatvorimo", rekao je Širak posle današnjeg sastanka sa španskim premijerom Hoze Luis Rodriges Sapaterom (Jose Rodriguez Zapatero) i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom (Sćroeder). Francuski predsednik je rekao da je "situacija u Iraku vrlo ozbiljna i da ne ide nabolje". Širak, Šreder i Sapatero su se protivili pokretanju vojne akcije u Iraku i smatraju da su međunarodno pravo i mutlilateralnost osnove za borbu protiv terorizma. "Nemamo nameru... da promenimo svoje stanovište koje je bilo u skladu sa problemima koji su se postavljali", rekao je Širak. Pored situacije u Iraku i borbe protiv terorizma, na sastanku u Madridu, večeras je bilo reči i o pridruživanju Turske EU. Poruka Turskoj sa sastanka Širaka, Sapatera i Šredera jeste da "intezivira napore u sprovođenju reformi". "Izgedi za ponovno otvaranje pregovora o priključenju daju impuls reformama u Turskoj", rekao je Sapatero novinarima posle sastanka. Trojica zvaničnika su rekli da "sa interesovanjem" čekaju izveštaj Evropske komisije o Turskoj, koji će biti predstavljen 6. oktobra i koji će služiti kao "baza" pri odlučivanju o eventualnom ponovnom otvaranju pregovora o priključenju.

Ministri EU sutra o napadima na Mađare u Vojvodini
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će se Briselu, na traženje Mađarske, osvrnuti na slučajeve napada na pripadnike mađarske manjine u Vojvodini, ali to pitanje nije uvršteno u zvanični dnevni red zasedanja. Izvori EU su objasnili da će ministri proceniti da li je potrebno da odjeci rasprave o Vojvodini uđu i u zaključke sastanka, ili će njihov stav biti da je jasno da vlasti u Beogradu "dobro znaju" da je ključni evropski standard zaštita manjina. Prema dnevnom redu sastanka, koji je objavilo holandsko predsedništvo EU, nikakve rasprave neće biti o Balkanu i jedine dve za to vezane teme su "tehničko" odobrenje mera za vojnu misiju EU u Bosni i "regulisanje mera za podršku Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju". Zvaničnici Evropske komisije su novinarima preneli da bi Evropska unija "veoma cenila" da vlasti u Beogradu zajamče zaštitu svih manjina, jer je to jedna od ključnih vrednosti procesa stabilizacije i približavanja Srbije i Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana Uniji. Jedan funkcioner komisije je predočio da je "zaštita manjina jedna od ključnih vrednosti procesa stabilizacije i pridruživanja, isto kao i demokratija, vladavina zakona, građanska prava i slobode". Evropski diplomatski izvori su agenciji Beta rekli da se u krugovima Evropske unije smatra da bi najbolje bilo da to pitanje temeljito razmotre i nastoje da ga reše neposredno vlade u Beogradu i Budimpešti, a da je upravo dobra prilika za to predstojeća poseta mađarskog predsednika, Ferenca Madla, Beogradu. Srpski premijer Vojislav Koštunica je juče o tome razgovarao u Briselu sa visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom, i naglasio da "stvarna dimenzija incidenata, koji, na temelju svih mojih saznanja koje smo ja i vlada Srbije preduzeli, ne predstavljaju zabrinjavajuću činjenicu". Mađarski ministar inostranih poslova, Laslo Kovač, koji je zatražio raspravu na sutrašnjem zasedanju, ocenio je da bi napadi na Mađare u Vojvodini, ako se nastave, mogli ugroziti i stabilnost celog regiona. Koštunica je u Briselu naglasio da "ne misli da ti slučajevi u Vojvodini na bilo koji način mogu da ugroze stabilnost u regionu". "Ali katkad i reči, neodmerene i prenaglešene, koje su dolazile s mađarske strane iz Budimpešte, mogu da doprrinesu nestabilnosti u regionu", dodao je on. Srpska vlada će nastaviti pokrenute korake i tako će, po rečima Koštunice, biti formiran Savet za predstavnike nacionalnih manjina, a i kad je reč o koracima u delovanju policije, sudstva, određenim promenama u zakonodavstvu, obrazovanju. Izvori u Briselu su naglasili da Evropska unija "oštro osuđuje" slučajeve, poput uznemiravanja pripadnika mađarske manjine u Vojvodini, i zahteva pokretanje postupka protiv odgovornih". Zamoljeni da se osvrnu na ocene da je pitanje uznemiravanja Mađara u Vojvodini u Budimpešti snažnije i naglo pokrenuto i iz nekih unutrašnjepolitičkih razloga, rečeno je da "može da se ima i takav utisak". Ali, kako ovi izvori prenose stavove nekih krugova u EU, vlasti u Beogradu moraju zakonskim i političkim merama smiriti situaciju i sprečiti incidente, "što je dosad činjeno s očiglednim kašnjenjem i propustima". Zvaničnik Evropske komisije je objasnio da će se "videti kako se će odvijati sutrašnja ministarska rasprava, i da li će ministri želeti da upute i neku zvaničnu poruku, ili veruju da vlasti u Beogradu već dobro znaju da raditi s nama znači i da se moraju poštovati prava svih manjina".

Koštunica posle podne sa Solanom o SCG i Kosovu
Srpski premijer Vojislav Koštunica otputovao je u Brisel, gde će tokom popodneva razgovarati sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom o državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Kosovu i Metohiji. Šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić izjavio je agenciji Beta da su glavne teme razgovora "nedavni stav EU o podršci očuvanju državne zajednice SCG", koji je saopšten posle sastanka šefova diplomatija EU u Mastrihtu, kao i stav EU o planu Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. Reč je o redovnom radnom sastanku, naglasio je Đurić i dodao da su srpski premijer i Solana u redovnoj telefonskoj komunikaciji i da bi, posle današnjeg sastanka, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i predsednik Evropske komisije Kris Paten, trebalo krajem septembra ili početkom oktobra da posete Beograd. Prema rečima Đurića, tokom sledeće nedelje njihova predstavnica doći će u Beograd kako bi pripremila taj sastanak visokih zvaničnika EU sa ovdašnjim vlastima.

Koštunica u Briselu na radnom sastanku sa Solanom
Premijer Srbije Vojislav Koštunica doputovao je danas u radnu posetu Briselu gde se sastao sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom, prvenstveno sa ciljem da razmeni mišljenje o novoj strategiji ubrzanog približavanja SCG Uniji i o situaciji na Kosovu. To su agenciji Beta rekli Solanini saradnici, naglasivši da će Koštunica i visoki evropski predstavnik, na ručku, razmotriti i druga aktuelna pitanja saradnje Srbije i Crne Gore s Evropskom unijom, uključujući "stalnu temu" saradnje Beograda s Haškim tribunalom. Izvori Evropske unije su rekli da do ovog sastanka dolazi na inicijativu Beograda. Solana je, na sastanku šefova diplomatija EU, prošle subote u Mastrihtu, saopštio da će delovi plana srpske vlade o Kosovu biti ugrađeni u okvir za decentralizaciju vlasti koji su pripremili UNMIK, vlada u Prištini, Savet Evrope i američka agencija USAID. Ministri EU su u Mastrihtu podržali novi dvostruki pristup ubrzavanja integracije SCG u Uniju tako da se učvrste institucije i efikasno delovanje državne zajednice i, istovremeno, ugrade ekonomske posebnosti u taj proces. Cilj je da to omogući sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Evropska dvadesetpetorica sada žele da saznaju u kojoj meri u tome mogu računati s podrškom vođstva u Beogradu i Podgorici i zato će i Solana i evropski komesar Kris Paten početkom oktobra posetiti Srbiju i Crnu Goru. Prethodno će, iduće nedelje, na stručnom i diplomatskom nivou o tome sa zvaničnima u Beogradu i Podgorici razgovarati direktor za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe i glavni Solanim saradnik za balkanska pitanja Sstefan Lene. Zato je odlučeno da šefovi diplomatija Unije, na zasedanju u ponedeljak, ne raspravljaju o razvoju u SCG, jer se očekuje izveštaj o stavovima Beograda i Podgorice. Zvaničnici Ekonomske komisije su novinarima rekli da "dvojaki pristup" ne znači da se želi razdvajanje Srbije i Crne Gore u integraciji u Uniju. Naglasili su i da Evropska unija smatra da je neosporno pravo, na temelju Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje SCG, da u februaru 2006. svaka članica državne zajednice, ako to oceni shodnim, sazove referendum o opstanku SCG. "Ali", kako je objašnjeno, "Evropska unija je čvrsto uverena i rešena da se dotad mora obezbediti da državna zajednica SCG opstane i funkcioniše delotvorno upravo u cilju da oba njena dela mogu izvršiti nužne promene i svoje unutrašnje političke i ekonomske sisteme prilagoditi cilju ugrađivanja u Evropsku uniju kroz jedan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju". Izvori u Briselu su naglasili da zato treba da budu održani i izbori za parlament državne zajednice SCG. Jedan predstavnik Evropske komisije je istakao da evropska dvadesetpetorica smatraju da je "apsolutno značajno da Srbija kao najveća zemlja (u regionu) sa najsnažnijim privrednim potencijalom bude stabilizovana i dobije sve uslove i bude podstknuta za snažan razvitak. Jer je to od velike važnosti i koristi za ceo region".

Koštunica razgovarao sa Solanom
Premijer Srbije Vojislav Koštunica završio je danas popodne jednodnevenu radnu posetu Briselu, tokom koje je s visokim zvaničnikom Evropske unije Havijerom Solanom razgovarao o odnosima državne zajednice sa Unijom i o situaciji na Kosovu. Po završetku razgovora, Koštunica je novinarima pred polazak za Beograd rekao da je u razgovoru izvršen "sveukupan pregled" pitanja vezanih za ubrzanu integraciju SCG u EU, uz uvažavanje različitih spoljnotrgovinskih i carinskih sistema, a s ciljem da se što pre pristupi izradi sporazuma o pridruživanju. On je naveo da je bilo reči i o situaciji na Kosovu, pre svega o nastojanjima da se kroz decentralizaciju vlasti obezbedi sigurnost za Srbe i drugo nealbansko stanovništvo pokrajine. Koštunica i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana razgovarali su i o saradnji Beograda s Haškim tribunalom za ratne zločine, kao i o položaju manjina, posebno mađarske u Vojvodini.

Koštunica: Poruke iz Mastrihta ključne za SCG
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je danas posle razgovora s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom u Briselu, da je sada za Srbiju i Crnu Goru nastala jedna nova politička situacija zbog "veoma važnih poruka" i podrške šefova diplomatija EU iz Mastrihta državnoj zajednici i njenoj budućnosti. On je naglasio da je današnji tročasovni susret sa Solanom, koji je pripreman neko vreme, bio usredsređen na od ministara EU predloženo "novo rešenje, dvostruki kolosek za spoljnotrgovinski i carinski sistem, uz ukazivanje potrebe jačanja i funkcionisanja političkih institucija" državne zajednice. "Najviše je, iako se nije ulazilo u tehničke pojedinosti ekonomskog aspekta, bilo reči o tome kako podržati političke institucije, kako ih ojačati. Jer one će sad biti možda najviše to vezivno tkivo državne zajednice koju podržava Evropska unija", objasnio je srpski premijer. On je dodao da su u razgovorima dotaknuta i "pitanja Kosova i Metohije, imajući u vidu različita rešenja koja treba da donesu više spokoja, mira i zaštite ljudskih prava nealbancima i Srbima". Koštunica je rekao da je reč o UNMIK-ovom planu i zamislima u planu vlade Srbije. "Istakli smo u razgovoru sa Solanom važnost tih ideja u planu vlade Srbije, koje su u mnogo čemu komplementarne u odnosu na UNMIK-ov plan", kazao je srpski premijer. Koštunica je podvukao da bez toga "nema poštovanja ljudskih prava, sigurnosti, povratka, slobode kretanja za Srbe i nealbance na Kosovu i Metohiji". S tim se povezuje pitanje izbora na Kosovu i Metohiji i, podvukao je Koštunica, "mi smo ponovili stav da su ljudska prava nešto što predstavlja vrhunsku vrednost u današnjem svetu, pa bi to trebalo da bude i na Kosovu". "Prema tome, nekakve garancije, institucionalne, svakako bi ohrabrile Srbe da izađu na kosovske izbore. Ali, to je stvar razgovora koji će se odvijati u okviru Kontakt grupe", rekao je Koštunica. Srpski premijer je dodao da je, iako je izgubljeno mnogo, a preostalo jako malo vremena, optimista kad je reč o tim razgovorima u okviru Kontakt grupe. On je dodao da je, kada je u pitanju saradnja Beograda s Haškim tribunalom, Solanu upoznao sa koracima srpske vlade za uspostavljanje saradnje sa sudom u celini i tužilastvom. Koštunica je dodao da je spomenuta i situacija u Vojvodini, "tačnije rečeno, stvarna dimenzija incidenata, koji, na temelju svih mojih saznanja i mera koje smo ja i vlada Srbije preduzeli, ne predstavljaju zabrinjavajuću činjenicu". Dodao je da bi "naravno, u javnim istupima u kojima se ti slučajevi preuveličavaju, oni mogli da počnu da postanu problem". "Ja ne mislim da ti slučajevi u Vojvodini na bilo koji način mogu da ugroze stabilnost u regionu. Ali katkad i reči, neodmerene i prenaglešene, koje su dolazile s mađarske strane iz Budimpešte, mogu da doprinesu nestabilnosti u regionu", kazao je srpski premijer. Srpska vlada će nastaviti pokrenute aktivnosti i tako će, po rečima Koštunice, biti formiran Savet za predstavnike nacionalnih manjina, a i kada je reč o koracima u delovanju policije, sudstva, određenim promenama u zakonodavstvu, obrazovanju. Premijer Koštunica je istakao da je visokog predstavnika EU upoznao i sa unutrašnjepolitičkom situacijom, "najnovijim dešavanjima, odnosima, imajući u vidu ponajviše predstojeće opštinske i pokrajinske izbore u Srbiji, a posebno rad na donošenju ustava Srbije".

Zvaničnik EU: Ove godine u EU stopa privrednog rasta 2 odsto
Privreda u evrozoni mogla bi ove godine da zabeleži stopu rasta od dva odsto, zbog prve polovine godine koja je bila bolja od očekivane, izjavio je danas visoki zvaničnik Evropske unije Hoakin Almunja (Joaquin Almunia). Almunja, komesar EU za privredna i monetarna pitanja, rekao je da bi, međutim, "preterani optimizam" bio "nepromišljen", zbog rizika kao što su više cene nafte, slaba domaća potražnja u pojedinim zemljama EU i pretnja od terorizma. Nakon sastanka sa ministrima finansija Evropske unije, Almunja je, ipak, izrazio očekivanje da će ovogodišnja stopa privrednog rasta dostići dva odsto, a ne prema očekivanim procenama komisije ovog proleća od 1,7 odsto. Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) je na zajedničkoj kongferenciji za novinare izjavio da se slaže sa Almunjovom procenom. "Naša radna pretpostavka, koja je čvrsto utemeljena, podrazumeva da će oživljavanje (privrede) biti nastavljeno", kazao je Triše. Holandski ministar finansija Gerit Zalm (Gerrit), koji je predsedavao sastankom, rekao je da su se svih 25 ministara EU složili da nije neophodno smanjenje poreza kao odgovor na povećanje cena nafte.

Predstavnici Evropske komisije u poseti Beogradu
Predstavnici Evropske komisije (EK) zaduženi za poljoprivredu razgovaraju danas i sutra o aktuelnom stanju u srpskom agraru sa nadležnim ministarstvima iz Vlade Srbije, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede Srbije. Tema razgovora između predstavnika EK, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije, je razvijanje srpske agrarne strategije u cilju pridruživanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Poseban tema susreta biće nastavak preferencijalnog izvoza u zemlje Evropske unije i nivo zaštite poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede Srbije. Delegaciju iz Brisela predvodi ambasador Evropske komisije Josef Loveras (Josep M. Lioveras) i direktor agrosektora u Evropskoj komisiji Žoao Žoze Pačeko (Joao Jose Pacheco).

Savet ministara: Poruke iz Mastrihta ohrabrujuće
Savet ministara SCG pozdravio je danas poruke neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije (EU) u Mastrihtu, ocenjujući ih ohrabrujućim u procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore EU. "Pristup na 'dva koloseka', sa političkim i ekonomskim aspektom, trebalo bi da ubrza izradu Studije izvodljivosti, a ujedno i uspešan početak sprovođenja evropskog partnerstva Srbije i Crne Gore", navedeno je u saopštenju sa sednice Saveta ministara. Pored ekonomskih pitanja, približavanje Srbije i Crnoj Gori EU usporeno je zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, što je nužnost svakog ubrzavanja evropeizacije državne zajednice, naglašeno je na sednici Saveta ministara.

U EP predlog rezolucije o napadima na Mađare u Vojvodini
Najveće grupe u Evropskom parlamentu (EP) - socijalisti i Evropska narodna partija-Evropski demokrati (EPP-ED), podneće idućeg četvrtka, na zasedanju u Strazburu, predlog rezolucije, u kojoj se traži obustava napade protiv mađarske manjine u Vojvodini. Kako je agenciji Beta rečeno u izvorima EP u Briselu, predsedništva ove dve poslaničke grupe su usaglasila predlog rezolucije, sa zahtevom da "srpske vlasti istraže zle postupke u Vojvodini i spreče njihovo ponavljanje". O rezoluciji će se raspravljati u Potkomitetu za ljudska prava Odbora za spoljne poslove EP. Prema verziji predloga, dobijenog od "EPP-ED", evropski parlamentarci bi trebalo da zatraže od Odbora za spoljne poslove EP da prati zbivanja u Vojvodini, "uključjući mogućnost da uputi misiju za utvrđivanje činjeničkog stanja". U rezoluciji bi se "skrenula pažnja vlastima Srbije i Crne Gore na važnost trenutne i delotvorne akcije sa ciljem da takvi postupci ne ostanu bez pravog leka i budu sprečeni u budućnosti". "Od vlasti Srbije i Crne Gore se traži da učine sve napore kako bi se izbegao još ozbiljniji etnički sukob", stoji u pripremljenoj rezoluciji, koju bi trebalo da usvoje evropski poslanici. Takođe, od predsednika EP bi se zatražilo da "rezoluciju prosledi vladi Srbije i Crne Gore, kao i vlastima pokrajine Vojvodine". Inicijativu za usvajanje ove rezolucije je podneo poslanik mađarskih socijalista u EP Čaba Tabajdi.

Delegacija Evropskog parlamenta danas u Beogradu i Podgorici
Delegacija Evropskog parlamenta danas će u Beogradu i Podgorici razgovarati sa zvaničnicima Srbije i Crne Gore i obe države članice o budućnosti SCG u svetlu njenih napora za pridruživanje Evropskoj uniji. Delegacija koju predvodi lider parlamentarne grupe Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u Evropskom parlamentu Grejem Votson (Watson), razgovaraće danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova SCG Vukom Draškovićem, kao i sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom. Posle susreta u Beogradu, poslanici Evropskog parlamenta održaće kokfenernciju za štampu, u 15.30 u hotelu Hajat, rečeno je Beti u Fondaciji Fridrih Nauman (Friedrich Naumann) koja organizovala ovu psoetu. Delegacija Evropskog parlamenta večeras će otputovati u Podgoricu, gde će se u 20 sati sastati sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. Delegaciju će primiti i potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder. Evropski poslanici juče su doputovali u SCG u cilju razmene mišljenja o budućnosti državne zajednice. Oni su juče posetili Vojvodinu, gde su razgovarali sa predsednikom Skupštine Vojvodine Nenadom Ccankom. Delegaciju čine baronesa Sara Ludford (Sarah) iz Velike Britanije koja je u Evropskom parlamentu zadužena za odnose sa jugoistočnom Evropom, bivša belgijska ministarka An Mi Nejts (Anne Mie Neyts), kao i portparol ALDE Jelko Kacin iz Slovenije.

Potpisivanje sporazuma o tekstilu sa EU do kraja meseca
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije Predrag Bubalo rekao je danas da će sporazum o tekstilu sa Evropskom unijom (EU) biti potpisan početkom ove jeseni i da će početi da se primenjuje od 1. januara sledeće godine. "Potpisivanje tog sporazuma pitanje je dana, a tehnički pregovori oko sporazuma već su završeni", kazao je Bubalo na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima za potpisivanje Sporazuma o tekstilu sa EU ispunjen je jedan od uslova, koji se odnosio na rešavanje afere oko izvoza šećera. "Očekujem da će nadležni organi Evropske unije da prihvate Sporazum početkom jeseni, koji bi se primenjivao od početka naredne godine", kazao je Bubalo i dodao da se do potpisivanja ovog sporazuma, od EU očekuju dodatne kvote za ovu godinu.

Samardžić: Potrebne garancije s vaznog mesta za Srbe na KiM
Srbima na Kosovu u naredne tri nedelje ne mogu biti data prava koja nemaju pet godina, ali bi čvrste institucionalne garancije "sa važnog mesta" da će se takvo stanje promeniti mogle da utiču na eventualan poziv vlasti u Beogradu Srbima da izađu na izbore, izjavio je danas savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić. Na pres-klubu u Medija centru on je, međutim, kazao da ključno pitanje nije da li će Srbi izaći na izbore, već da li će ubuduće imati prava koja do sada nisu imali - slobodu kretanja, bezbednost i obezbeđivanje uslova za povratak prognanih. Samardžić je ocenio kao kompromisno rešenje stav ministara EU da se plan srpske vlade uključi u plan UNMIK-a o decentralizaciji vlasti u pokrajini, ali i ukazao da je taj plan, iako i do sada retorički prihvatan, faktički ignorisan sve dok premijer Vojislav Koštunica, postupajući po njemu, nije preporučio Srbima da ne izlaze na izbore. Napominjući da Vlada Srbije "ne kontroliše Srbe na Kosovu 100 odsto", Samardžić je kazao da bi ona možda mogla da im preporuči izlazak, ali ne bez čvrstih garancija sa najvišeg mesta u međunarodnoj zajednici da će Srbi ubuduće imati ključna ljudska i politička prava u pokrajini. Prema Samardžićevim rečima, posle stava ministara EU o uključenju vladinog plana u model za decentralizaciju vlasti na Kosovu, rešenje za to trebalo bi da bude doneto u okviru Kontakt grupe u kojoj su četiri zemlje članice EU, dakle na istom stanovištu kao evropski ministri, peta je Rusija koja se još od izrade plana zalagala za to rešenje, a od SAD treba očekivati da se prilagodi većinskom stavu. On je mišljenja da će od Kontakt grupe i zavisiti kako će dva dokumenta biti uklopljena, dok profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da je moguće i njihovo "mehaničko spajanje", ali i ukazuje da je manji sadržinski problem, a veći simbolički. Simić je stav EU prema planu srpske vlade ocenio kao "iskorak" koji se do skora nije činio mogućim - da Beograd bude prisutan u rešavanju problema na Kosovu, ali je, u tom kontekstu, ukazao na značaj albanske političke scene na Kosovu i na zavisnost svih ovih pitanja od toga koje će snage u tom korpusu pobediti na izborima. Prema Simićevim rečima, međunarodna zajednica na Kosovu je u potrazi za protagonistima nove politike na Kosovu i uoči ovih izbora traži "neke nove snage" koje bi ulivale više poverenja od sadašnjih da će se proklamovani ciljevi međunarodne zajednice na Kosovu i ostvariti. Samardžić je, takođe, kazao da se mnoge stvari u politici prema Kosovu "moderiraju" u odnosu na dva datuma koja su odavno poznata - oktobarske izbore i polovinu 2005. godine, za kada je najavljena mogućnost rešavanja statusa te pokrajine. Nasilje nad Srbima sredinom marta, prema njegovoj oceni, bio je neka vrsta incidenta, zbog čega je postalo "strašno važno" da oktobarski izbori budu multietnički i da na njih izađu i kosovski Srbi.

Dinkić: Državna zajednica SCG kao vojni savez
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić ocenio je danas da dogovor iz Mastrihta suštinski znači da će državna zajednica Srbija i Crna Gora biti vojni savez, jer se odustalo od ideje harmonizacije ekonomskih sistema država članica. "Čini se da će na nivou državne zajednice ostati zajednička odbrana i spoljni poslovi, dok će sve ostale funkcije imati države članice, tako da možemo reći da će se raditi o jednoj vrsti vojnog saveza", kazao je on na redovnoj konferenciji za novinare. Dinkić je precizirao da se za dve godine pokazalo da harmonizacija ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore nije moguća, zbog velikih razlika koje postoje u strukturi njihovih privreda. Prema njegovoj oceni, najverovatnije će biti urađen jedan ugovor o pridruživanju Evropskoj uniji, ali sa dva aneksa. Srbija i Crna Gora će u ekonomskom pogledu, ići na dva koloseka ka EU, ali formalno kao jedna državna zajednica, dodao je Dinkić. On je istakao da će se nakon posete delegacije EU početkom oktobra videti kako će se ova doluka konkretno odraziti na carinski sistem u Srbiji, ali je i istakao da neće biti daljeg snižavanja carinskih stopa zbog usklađivanja sa Crnom Gorom. Dinkić je takođe kazao da će možda biti revidirane pojedine carisnke stope koje su uvedene u avgustu prošle godine. Konačni predlog iz Mastrihta ubrzaće pregovore Srbije i Crne Gore sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), što očekujemo već od oktobra, dodao je ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić.

Do kraja septembra jasniji model priključenja SCG EU
Model jedinstvenog priključenja SCG Evropskoj uniji, uz poštovanje ekonomskih specifičnosti država članica trebalo bi da bude poznat do kraja septembra, zaključak je učesnika pres-kluba posvećenog stavu ministara EU prema SCG. Napominjući da su na sastanku u Mastrihtu, šefovi diplomatija zemalja EU ostali pri stavu o potrebi očuvanja državne zajednice, i ako je moguće, njenog jačanja, savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić ukazao je da su oni ovog puta zauzeli drugačiji stav u odnosu na ekonomske specifičnosti Srbije i Crne Gore. Navodeći da su političkim stavom ministara EU prema SCG zadovoljne pristalice jedinstva, a ekonomskim pristalice razdvajanja država članica, Samardžić je ukazao da bi model takvog priključenja EU trebalo da bude jasniji posle dolaska evropskog komesara Krisa Patena u SCG i niza susreta i skupova najavljenih do kraja septembra. Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio da su stavom EU Beograd i Podgorica na neki način stavljeni u konkurentsku poziciju, odnosno da će ubuduće veću političku podršku imati ona država članica koja se brže bude prilagođavala standardima EU. Time će u odnose Srbije i Crne Gore, prema Simićevim rečima, biti uneta "novu dinamiku", a tek će vreme pokazati da li je takav pristup dobar. Napominjući da bi stav ministara EU mogao da otkloni određene nedoumice koje se tiču održavanja neposrednih izbora za organe državne zajednice, Simić je istakao i da je dvostruki pristup ostavio brojne nedoumice koje tek treba da budu rešene u predstojećem periodu. Prema Samardžićevim rečima, Brisel će sa Crnom Gorom morati da razreši na koji način će tamo biti doneti izborni zakoani i održani izbori za organe SCG, budući da su tamošnje vlasti do sada bile na stanovištu da direktni izbori u SCG nisu potrebni. Napominjući da većinu u crnogorskoj skupštini čine snage koje se protive neposrednim izborima, a da, s druge strane, pristalice crnogorske nezavisnosti teško mogu da motivišu svoje birače da izađu na izbore, Samardžić je ukazao na mogućnost da bi vlast na izborima za organe SCG u toj republici mogla da osvoji opozicija. On je, međutim, kazao i da bi crnogorski premijer Milo Đukanović "bio u velikim problemima" kada bi pokušao da opstruira izbore kršeći Ustavnu povelju i ocenio da će posle stava šefova diplomatija EU Crna Gora, ipak, smanjiti aktivnosti ka odvajanju i referendumu o crnogorskoj nezavisnosti.

Drašković sa delegacijom EP o integraciji SCG u EU
Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković razgovarao je danas sa delegacijom liberalnih demokrata u Evropskom parlamentu o evropskoj integraciji Srbije i Crne Gore. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova SCG, u razgovoru Draškovića sa delegacijom koju je predvodio Grejem Votson, razmenjena su mišljenja o dosadašnjem toku evropske integracije Srbije i Crne Gore. U razgovoru je posebna pažnja bila posvećena situaciji na Kosovu i Metohiji i unapređenju evropskih standarda u toj pokrajini.

Tadić sa delegacijom EP o priblizavanju Srbije EU
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas sa delegacijom liberalnih demokrata u Evropskom parlamentu o procesu evropskih integracija i približavanju Srbije Evropskoj uniji. Kako je saopštio kabinet predsednika Srbije, gosti iz Brisela, predvođeni liderom ove po veličini treće parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu, Grejemom Votsonom (Graham Watson), izrazili su punu podršku naporima SCG u pridruživanju EU. "Istaknuta je neophodnost uspostavljanja političke stabilnosti i izgradnje evropskih vrednosti u regionu, posebno na Kosovu i Metohiji, kao preduslov za brži ekonomski razvoj celog zapadnog Balkana", navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, sagovornici su se složili da je potrebno zaustaviti dalju fragmentaciju Balkana, jer takav proces dovodi u pitanje bezbednost celog regiona.

Evropski parlamentarci: EU nije potpuna bez zapadnog Balkana
Liberali i demokrate u Evropskoj uniji veruju da Unija neće biti potpuna bez zemalja zapadnog Balkana, izjavio je danas lider parlamentarne grupe Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u Evropskom parlamentu Grejem Votson (Watson). Delegacija Evropskog parlamenta, koju