Slovački potpis na Ustavu EU sporan
Potpis slovačkog premijera i šefa diplomatije pod novim ustavom Evropske unije pravno je sporan, jer prenos pravomoći šefa države nije sproveden u skladu sa ustavom, upozorava slovački stručnjak za ustavno pravo Radoslav Prohazka. Ustav EU je trebalo da potpiše šef države Ivan Gašparovič, ali po dogovoru sa vladom, koja je tekst evropskog ustava usvojila tek na sednici dva dana pred svečano potpisivanje u Rimu, preneo je tu svoju pravomoć na premijera Mikulaša Dzurindu i šefa slovačke diplomatije Eduarda Kukana. S obzirom da je rok za prenos kompetencija bio vrlo kratak, ovlašćenje za premijera i ministra inostranih poslova poslato je u kancelariju vlade, ali nije objavljeno u zbirci zakona. "Saglasnost vlade sa tekstom evropskog ustava još pre nego što je dobila od šfea države pravomoć da o tome odlučuje nema nikakvu pravnu osnovu", upozorio je Prohazka u slovačkom dnevniku "SME". Prohazka je naglasio da je predsedničko ovlašćenje pravno valjano tek od momenta kada bude objavljeno u zbirci zakona, kao što je to slučaj i sa zakonima i uredbama.

Havel: Neuspeh EU bio bi i naš neuspeh
Dogovor 25 zemalja o tekstu ustava je istorijsko čudo, a ako nam se ne sviđa ne bi trebalo da ga odbacujemo, već da nastojimo da ga poboljšamo, poručio je povodom potpisivanja novog ustava EU u Rimu bivši češki predsednik Vaclav Havel. "Glavni politički konkurenti više nisu u Evropi, već van nje i politički neuspeh unije je tako i naš neuspeh", upozorio je Havel u dnevniku "Lidove novini", dodajući da je "glupost" preterano naglašavanje birokratizacije evropskog procesa ujedinjenja. "Evropska unija nije raj na zemlji, nego šansa. A na nama je kako ćemo je iskoristiti. Prvi korak bi mogao da bude manje podlosti, a više vlastitih napora", zaključio je Havel a kao prvi korak preporučio Česima da počnu da izlaze na izbore.

Butiljone se povlači iz Evropske komisije
Italijanski kandidat za komesara Evropske komisije za pravosuđe i bezbednost Roko Butiljone izjavio je danas da je spreman da se povuče iz Evropske komisije kojom će predsedavati Žoze Manuel Baroso. "Spreman sam da se povučem kako bi olakšao Barosovoj komisiji, kojoj želim svaki uspeh, zbog potreba Evrope da ima jaku komisiju", saopštio je Butiljone. Kandidovanje Butiljonea, bliskog papi Jovanu Pavlu drugom, za komesara za pravosuđe i bezbednost, izavalo je gnev mnogih evropskih poslanika zbog njegovih otvorenih stavova protiv homoseksualnosti i konzervativnog shvatanja braka. To je prvi put da je parlament EU odbio predloženog kandidata. Butiljone se zahvalio je Barosu i njegovom timu, kao i italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju i njegovoj vladi za podršku i razumevanje koje su mu pružili.

Šreder očekuje brzo rešenje političke krize u EU
Nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je danas da očekuje da će politička kriza u vezi sa novom izvršnom vlašću Evropske komisije biti rešena u naredne dve sedmice. Šreder je pre početka svečane ceremonije potpisivanja Evropskog ustava u Rimu, rekao novinarima da problem koji je nastao nakon što budući predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso nije dobio podršku za svoj tim od Evropskog Parlamenta, još ne predstavlja krizu. "Ne bih da govorim o krizi, još uvek ne, ukoliko se u naredne dve sedmice dogovorimo, a ja mislim da hoćemo, problem će biti prevaziđen", rekao je Šreder, dodajući da će lideri EU raspravljati o tom pitanju tokom današnje ceremonije.

Lideri EU potpisali evropski ustav
Lideri Evropske unije potpisali su danas u Rimu prvi Ustav Unije koji ima za cilj da omogući da sada prošireni blok od 25 zemalja može efikasno da donosi odluke i da igra veću ulogu na svetskoj sceni. Novi "pravilnik" Unije, koji u sebi sažima sve prethodne sporazume o radu EU, neće stupiti na snagu dok ga sve zemlje čanice pojedinačno ne ratifikuju kroz parlamentarnu proceduru ili putem referenduma. Ukoliko bilo koja zemlja ne prihvati Ustav, postoji mogućnost da on nikada neće biti usvojen. Grandiozna ceremonija potpisivanja Ustava održana je na brdu Kapitoline, u istoj renesansnoj palati u kojoj su šest zemalja osnivača EU potpisale Rimski sporazum u martu 1957. godine.

Izjave lidera EU povodom potpisivanja evropskog ustava
Evropski lideri potpisali su danas u Rimu prvi evropski ustav koji 25-očlanom bloku treba da omogući veću ulogu na svetskoj sceni i efikasniji rad. Agencija Rojters prenosi kratke izjave čelnika EU na ceremoniji potpisivanja u Rimu: Italijanski premijer Silvio Berluskoni: "U istoriji nije zabeleženo da zemlje dobrovoljno odluče da svoja suverena ovlašćenja vrše zajednički, u isključivom interesu svojih naroda, i time prevaziđu vekovna rivalstva i nepoverenje. Nikada u istoriji suštinske vrednosti slobode i demorkatije nisu imale tako važnu ulogu u obezbeđivanju sudbine stotina miliona ljudi". Holandski premijer Jan Peter Balkenende: "Ustavni sporazum koji danas potpisujemo zdrava je osnova za našu zajedničku budućnost. Mir, bezbednost i prosperitet su dragoceni, ali i ranjivi. Ovaj ustav ih jača, a to jača i nas. Zato je ova ceremonija simobl nade, novi pocetak. Vekovima je priča o Evropi bila priča o neprijateljima i njihovim ratovima. Sada postaje priča o prijateljima i partnerstvu". Irski premijer Berti Ahern: "Danas je prilika za slavlje, ali i prilika za nova obećanja da će Evropljani raditi zajedno kako bi obezbedili da Evropa 21. veka bude svetionik stabilnosti, napretka, mira i pravde u svetu 21. veka". Predsednik Evropske komisije Romano Prodi: "Potpisivanje evropskog ustava ne znači da je sve završeno. U mesecima koji su pred nama vlade 25 zemalja EU moraće da daju sve od sebe da ubede parlamente i garđane da ratifikuju novi ustavni sporazum. Te odluke ne možemo uzeti zdravo za gotovo". Budući predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: "Izgradnja Evrope je složen i težak problem koji zahteva ogromno strpljenje i, pre svega, odlučnu volju i veru u buducnost".

Saradnja za Hagom najvažniji uslov evropskih integracija
Šef kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj Uniji (EU) Radmila Milivojević izjavila je danas da je saradnja Srbije sa Hagškim tribunalom najvažniji uslov za evropske integracije. "Kojom brzinom će Srbija postati deo evropskih integracija zavisiće u velikoj meri od postojanja političkog konsenzusa o značaju približavanja EU", navela je Milivojeć učestvujući u diskusiji "Dvostruku koloseci za evropsku integraciju" koju je organizovao Institut G17. Ona je ukazala da princip dvostrukih kolosekla približavanja Srbije i Crne Gore EU, za koji su se opredleili zvanicnici EU, nije nikakav čarrobni štapiće već "vetar u leđa" obema članicama državne zajednice da se harmonizuju sa standardima EU. Direktor Instituta G17 Milan Pajević je ocenio da je "posle dveipogodišnje zablude i bespotrebne upornostu EU i domaćih kabinetskih političara da se harmonizuju ekonomski sistemi Srbije i Crne Gore napokon priznata realnost". "Što pre bi trebalo da se formira ministarstvo za evropske integracije Srbije ili ministarstvo spoljnih poslova Srbije, zatim da počne da radi Savet za evropske integracije i da se na svakoj sednici Vlade Srbije razmatraju pitanja o pridruživanju EU", predložio je Pajević. Bivša direktorka kancelarije Srbije i Crne Gore za pridruživanje EU Milica Delević-Đilas je navela da će predstojeći izbori za Skupštinu SCG biti lakmus koji će pokazati da li je moguće doći do bilo kakvog dogovora o funkcionisanju državne zajednice. "Nemogućnost dogovora bi značila ponovan zastoj evropske integracije blokiranjem čitavog niza političkih pitanja koja se još posmatraju u jedinstvenom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", ukazala je ona. Savetnik Evropskog pokreta za Srbiju Jelica Minić je ocenila da je za Srbiju 13. oktobar ove godine bio istorijski dan jer je usvojena Rezolucija o pridruživanju EU, iako za taj dokument nije glasala gotovo polovina poslanika u Skupštini Srbije. Ona je upozorila da će naredne dve godine biti najznačajnije za brzinu evropskih integracija, a i dalje je nejasan stav Vlade, a pogovoto nekih ministara, o neophodnosti ispunjavanja uslova za pridruživanje EU.

Baroso zatražio odlaganje glasanja o svom timu
Nominovani predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso zatražio je danas da se odloži glasanje o timu komesara koji je on predložio, jer je postalo očigledno da Evropski parlament (EP) neće odobriti taj sastav komesara, rekli su poslanici EP, a prenose agencije. Portparol Socijalista Enda Mekej rekao je da će Baroso saopštio da povlači predloženi tim i da će predložiti novi. "Neće biti glasanja danas", rekao je austrijski potpredsednik grupe Socijalista Johanes Svoboda. Baroso će "predložiti nešto drugo" što će dovešti do "novog sastava Komisije", rekao je Svoboda, ali je napomenuo da Baroso neće danas dostaviti novi predlog. Zasad se ne zna kada će doći do glasanja. Tekuća sednica EP se završava sutra, a nova je zakazana za 15. novembar. Većina stranaka u EP, uključujući Socijaliste, Zelene i Komuniste, zapretile su da će glasati protiv Barosovog tima. Evropski poslanici mogu da prihvate ili odbace ceo tim, a ne pojedinačne komesare. Prihvatanje predloženog sastava Komisije je dosad bila rutina. Problem sa imenovanjem Bosovog tima nastao je zbog skandaloznih izjava predloženog komesara za pravosuđe Roka Butiljonea. Italijanski konzervativac je nedavno izjavio da je homoseksualnost "greh", da "samohrane majke nisu dobre" i da "brak služi da bi žene imale decu, a da ih muževi štite".

Šreder izrazio žaljenje zbog Barosovih problema
Nemački kancelar Gerhard Šreder izrazio je danas žaljenje zbog toga što je nominovani evropski komesar Žoze Manuel Baroso morao da odustane od predloženog tima komesara, ali je izrazio nadu da će se uskoro naći prihvatljivo rešenje za sve. "Jako mi je žao", rekao je Šreder novinarima koji su ga zamolili da prokomentariše najnoviji razvoj događaja u Evropskoj komisiji. "Nadam se da će problem biti rešen i da će Komisija moći da nastavi rad. To nam treba u Evropi. Ne možemo sebi da dozvolimo institucionalni konflikt u ovom trenutku", dodao je Šreder. Nominovani evropski komesar Baroso bio je danas primoran da zatraži odlaganje glasanja u Evroopskom parlamentu o timu komesara koji je predložio i da pristane da promeni njegov sastav. Do problema sa prihvatanjem njegovom tima u EP je došlo zbog nedavnih skandaloznih izjava predloženog komesara za pravosuđe Roka Butiljonea. Taj italijanski konzervativac je rekao da je homoseksualnost "greh", da "samohrane majke nisu dobre" i da "brak služi za to da žene imaju decu, a da ih muževi štite".

Evropska komisija: Visoka stopa ekonomskog rasta u Poljskoj
Evropska komisija ocenila je da će Poljska ove godine ostvariti visoku stopu ekonomskog rasta od 5,8 odsto, ali upozoravaju da će već 2005. godine ta stopa biti niža za skoro jedan procenat, a 2006. godine za 1,3 odsto. U Poljskoj očekuju da će na brži tempo razvoja i dalje najviše uticati visok rast individualne potrošnje i postepeno povećanje investicionih izdataka. Deficit javnih finansija ove godine će dostići nivo od 5,6 odsto bruto nacionalnog dohotka, ali će nekim sistemskim promenama u 2005. godini biti smanjen na 4,1 odsto BND, a 2006. godine na svega 3,1 odsto BND. Broj nezaposlenih će se smanjivati, mada sporije nego što to predviđa vlada u Varšavi. Eksperti EU očekuju da će stopa nezaposlenosti pasti od sadašnjih 19 na 18,1 odsto u 2006. godini. Prema procenama stručnjaka iz Evropske komisije, i u ostalim zemljama Evropske unije u narednim godinama treba očekivati postepeno usporavanje privrednog razvoja i pad prosečne stopa rasta sa sadašnjih 2,5 na manje od 2,3 odsto. Kako ocenjuju u EU, najdinamičniji razvoj u Evropi imaće i dalje baltičke zemlje Litvanija, Letonija i Estonija, koje će i sledećih godina održati tempo rasta od šest do sedam odsto. Stručnjaci Evropske komisije ocenili su i da su prošle godine zemlje Zapadne Evrope prvi put kupile u istočnom delu našeg kontinenta više robe, nego države Severne Amerike. U Zapadnoj Evropi je od istočnih suseda kupljena roba u vrednosti od 222 milijarde dolara, dok je uvoz severnoameričkih zemalja bio za 20 milijardi manji. Bio je to, prema ocenama eksperata EU, "simbolični kraj hladnog rata".

Prodi za sada ostaje na mestu predsednika Evropske komisije
Odlazeći predsednik Evropske komisije Romano Prodi je pristao da "za sada" ostane na mestu predsednika, posle odlaganja glasanja u Evropskom parlamentu o timu njegovog naslednika Hozea Manuela Barosa, saopšteno je iz EU. "Predsednik Prodi pristao je da ostane u kancelariji za sada kako bi se osigurao institucionalni kontinuitet", navodi se u saopštenju Evropske komisije. U saopštenju se navodi da je holandski premijer Jan Piter Balkenende, čija je zemlja predsedavajući EU, kontaktirao Prodija i zamolio ga da ostane dok se ne izglasa nova Komisija. Nova komisija na čelu sa Barosom trebalo je da nasledi Prodijev tim 1. novembra ali je današnje glasanje odloženo zbog neslaganja evropskih poslanika sa izborom komesara za pravosuđe Roka Butiljonea.

Lideri EU u petak u Rimu potpisuju evropski ustav
Lideri Evropske unije potpisaće u petak u Rimu evropski ustav čiji je tekst konačno usaglašen na samitu EU u Briselu 18. juna. Taj ustav neće stupiti na snagu u slučaju da ga jedna ili više zemalja članica ne ratifikuju. Jedinstvena ratifikacija ustava je neophodna kako bi se ukinuli raniji sporazumu o EU (iz Rima, Mastrihta, Amsterdama i Nice) i zamenili novim tekstom. Zemlje članice EU imaju rok od dve godine da ratifikuju novi ustav u parlamentu ili na referendumu. Novim ustavom se ukida rotirajuće predsedavanje EU i predviđa da Savet EU, koji čine šefovi država ili vlada 25 zemalja članica, izabere kvalifikovanom većinom predsednika Unije sa mandatom od dve i po godine. Predsednik neće moći da istovremeno obavlja i neku nacionalnu funkciju. On će pripremati i voditi evropske samite i predstavljati EU u svetu, a njegove nadležnosti neće zadirati u nadležnosti šefa diplomatije EU ili Evropske komisije. Ustav predviđa formiranje ministarstva spoljnih poslova EU. Šef diplomatije EU koga će kvalifikovanom većinom izabrati Savet EU, biće nadležan za spoljnu politiku i bezbednost Unije. On će, takođe, biti i potpredsednik Evropske komisije. Od 2014. godine, biće smanjen broj članova Evropske komesije. Broj komesara u Evropskoj komisiji neće biti jednak broju članica EU, kao sada, već će iznostiti dve trećine od tog broja, osim ako članice jednoglasno ne odluče da zadrže sistem od jednog komesara po zemlji koji će važiti do 2014. godine. Zemlje će biti zastupljene na osnovu "ravnopravne rotacije" prilikom svake promene u komisiji. Predsednik komisije će se birati većinom u Evropskom parlamentu, na predlog Saveta EU. Novi ustav predviđa veća ovlašćenja za Evropski parlament koji će moći da učestvuje u donošenju odluka u brojnim oblastima. To se pre svega odnosi na oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova koje su posebno osetljive. Evropski parlament će sa Savetom ministara EU imati kontrolu nad evropskim budžetom koji sada iznosi oko 100 milijardi evra godišnje. U 25-očlanoj Uniji biće, čini se, teško da se postigne jednoglasna odluka. Iako je donošenje odluka kvalifikovanom većinom dobilo podršku među članicama EU, pravo na veto će biti zadržano. Ustav predviđa da se odluke u Savetu ministara donose kvalifikovanom većinom u oblastima poput azila i imigracije, dok se jednoglasno donošenje odluke zahteva u oblasti zajedničke spoljne politike, osim u konkretnim slučajevima. Pravo na veto je zadržano u poreskoj oblasti i u sklapanju trgovinskih sporazuma o kulturnim i audiovizuelnim uslugama, kao i u oblasti zdravstva i obrazovanja. Od 2009. godine, odluke će u Savetu ministara biti donošene kvalifikovanom većinom, ako dobiju podršku 55 odsto zemalja članica koje predstavljaju 65 odsto evropskog stanovništva. U oblasti odbrane, zemlje će dobrovoljno pojačati saradnju. Uvodi se "odredba o solidarnosti" između zemalja članica u borbi protiv terorizma. Ustav predviđa i pravo građana da podnose inicijative izvršnim vlastima EU. Ako milion evropskih građana to zatraži, Evropska komisija je "pozvana" da podnese predlog zakona. U tekst ustava je ugrađena i Povelja o osnovnim pravima Unije koja je usvojena u Nici 2000. godine. U toj povelji se navode prava građana EU na dostojanstvo, slobodu, pravdu i drugo. Povelja se primenjuje u opštem evropskom pravu, ali ne i na nacionalnom nivou.

U Čačku danas akcija Moj grad u Evropi
Na centralnom gradskom trgu u Čačku danas je održana manifestacija pod nazivom "Moj grad u Evropi", u okviru informativne kampanje o Evropskoj uniji (EU). Kampanju sprovodi Evropski pokret u Srbiji u okviru programa Juro star bus. (Euro Star Bus). Na glavnom čačanskom trgu su organizovane igre za učenike osnovnih škola, kviz za odrasle, razgovor sa građanima, dok su u Gimnaziji održane kreativne radionice za srednjoškolce. Generalni sekretar Evropskog pokreta Srbije Danijel Pantić rekao je novinarima da je cilj kampanje približavanje vrednosti EU građanima. Manifestaciji u Čačku prisustvovali su predstavnici češke i francuske ambasade u Beogradu, kao i vladine kancelarije za pridruživanje EU. Kampanja će biti sprovedena u 200 gradova Srbije i Crne Gore. Do sada je održana u šest gradova, a nakon Čačka biće realizovana u Nišu, Novom Pazaru i u Užicu.

Od ulaska u EU nacionalni dohodak u Irskoj porastao 30 puta
Životni vek Iraca se produžio od kako je njihova zemlja 1973. ušla u Evropsku uniju, dok je njihov bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika porastao u istom periodu za 120 odsto, proizilazi iz zvaničnih statističkih podataka koji su danas objavljeni. Stanovnici Republike Irske su realno tri puta bogatiji nego 1973. godine. Prosečna nedeljna plata je u poslednjih trideset godina uvećana 13 puta, ali potrošači plaćaju osam puta skuplje osnovne proizvode i javne usluge u svakodnevnom životu. Ocekivani životni vek žena koji je 1973. iznosio 73,5 sada je 80,3 godine, dok je za muškarce 75 godina u odnosu na 68,8 koliko je bio pre tri decenije. S druge strane, natalitet kao i broj porodica su smanjeni, navodi se u izveštaju nacionalnog statističkog zavoda iz 2004. godine. Najznačajnija društvena promena u poslednjih 30 godina je povećanje stanovništva za milion novih stanovnika, što je čak četvrtina sadašnje populacije koja broji četiri miliona ljudi. Irska koja je tradicionalno važila za emigrantsku zemlju postala je u poslednjih deset godina popularna za doseljenike. Stopa nezaposlenosti koja je 1988. bila 16,3 odsto sada je smanjena na 4,4 odsto. Udeo žena među zaposlenima pre 30 godina iznosio je 27 odsto, dok one danas predstavljaju 47 odsto aktivne populacije. U poslednjih 30 godina "Irska se, od izolovane zemlje koja je skoro u potpunosti trgovinski zavisila od Velike Britanije, pretvorila u naprednog člana EU", navodi se u izveštaju. Godine 1973. trgovinska razmena Irske sa Velikom Britanijom dostizala je 55 odsto, dok danas iznosi 18 odsto.

Baroso najavio ustupke uoči sutrašnjeg glasanja o Komisiji
Novi predsedavajući Evropske komisije Žoze Manuel Baroso najavio je danas nove ustupke u Evropskom parlamentu u nastojanju da dobije podršku za sastav novog kabineta. On je, međutim, odbacio zahteve pojedinih poslaničkih grupa za rekonstrukciju novog sastava Evropske komisije i povlačenje imenovanja italijanskog konzervativca Roka Butiljonea na mesto komesara za pravdu i unutrašnje poslove, rekavši da bi taj potez doneo više problema nego što bi ih rešio. U obraćanju Evropskom parlamentu, uoči sutrašnjeg izjašnjavanja o sastavu Evropske komisije, Baroso je najavio nove zakone u sklopu borbe protiv diskriminacije, kritikujući ujedno i predlog za formiranje tranzitnih kampova za azilante u severnoj Africi. On se, takođe, sasvim eksplicitno distancirao od stavova italijanskog zvaničnika, koji je nedavno izazvao burna reagovanja izjavama da je homoseksulnost greh i da bi žene u braku trebalo da se brinu o deci, a supružnici da ih štite. "Shvatio sam vašu poruku", rekao je Baroso u obraćanju poslanicima. "Apelujem na vaše osećanje odgovornosti i tražim od vas da glasate za svog kolegu. Na tom osnovu moguća je izgradnja jače Evrope". On je, takođe, najavio formiranje agencije EU za osnovna prava koja bi se bavila suzbijanjem predrasuda zbog seksualnog opredeljenja i rasnih predrasuda i predložio usvajanje zakona na celom prostoru Unije kojim bi se pravno regulisalo pitanje diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja ili rasne pripadnosti. Baroso je potvrdio da razume da se poslanici u velikoj meri protive imenovanju Butiljonea, koga je parlamentarni Komitet za građanske slobode nedavno ocenio kao nepodesnog za obavljanje funkcije komesara EU. Evropski parlament ne može da glasa o komesarima pojedinačno, već mora da prihvati ili odbaci celokupan sastav Evropske komisije. "Pojedini bi više voleli radikalniji odgovor i rekonstrukciju tima. Ali, da li to predstavlja pravo rešenje u ovom trenutku? Promena kandidata sada bi izazvala više političkih i institucionalnih problema nego što bi ih rešila", rekao je Baroso.

EU uvela ograničenja na uvoz šećera iz zapadnog Balkana
Evropska komisija je odlučila da uvođenjem "tarifnih kontingenata" ograniči dosadašnji bescarinski uvoz šećera iz zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, a Srbiji i Crnoj Gori je utvrđena godišnja kvota bescarinskog izvoza od 150 hiljada tona. To je danas saopštila Evropska komisija, čiji predlog treba da usvoji Savet ministara EU. Prema ovom predlogu, godišnja bescarinska kvota za izvoz šećera iz Bosne i Hercegovine u EU bi bio utvrđen na 12 hiljada tona, iz Albanije na hiljadu tona, dok bi Hrvatska, koja je kandidat za članstvo u EU, i Makedonija, koja je podnela zahtev za takav status, svoj izvoz šećera u EU regulisale kroz pregovore o ulasku u članstvo ili režim priprema za pristup Uniji. To je novinarima rekao Johan Rejniers, portparol evropskog komesara za poljoprivredu Franca Fišlera. Sve zapadnobalkanske zemlje bi mogle da na tržište Unije bez dodatnih carina izvezu šećer do one količine domaće godišnje proizvodnje "koja će očuvati tok izvoza ka EU i trajnu ekonomsku ravnotežu između njihove proizvodnje i domaće potrošnje". Evropska komisija u obrazloženju ove mere navodi da je posle odobrenja bescarinskog uvoza za oko 95 odsto proizvoda iz zemalja zapadnog Balkana 2000. godine, izvoz šećera iz zapadnobalkanskih država na tržište Evropske unije u 2003. godini dostigao 270 hiljada tona, dok je 1999. godine bio "praktično ravan nuli". "Ovakav razvoj izaziva pitanja oko ekonomski održivog karaktera takvih trgovinskih tokova", naglašava Evropska komisija i dodaje da će kontingenti za uvoz odsad biti "utvrđeni na nivoima koji poštuju trgovinske tokove". "Ovaj predlog bi trebalo da omogući sektoru šećera u zapadnom području Balkana da uspešno deluje u realističnijim i ekonomski trajnijim uslovima", ističe Evropska komisija. Bescarinski uvoz šećera iz SCG, Hrvatske i BiH je u protekle dve godine bio obustavljen, pa u slučaju SCG nedavno obnovljen, pošto je Evropske komisija utvrdila da je došlo do velikih pronevera u plasmanu šećera na trzsište Unije i nezakonitog prisvajanja na desetine miliona evra iz budžeta Evropske unije. Evropski komesar Fišler je izjavio da zemlje zapadnog Balkana "imajući u vidu njihovo dugoročno usmerenje ka Evropskoj uniji, i predviđeno smanjenje cena u sklopu reforme sektora šećera u EU, nije više moguće i dalje ohrabrivati da proizvode velike količine šećera sa ciljem izvoza u Evropsku uniju, a da domaće potrebe podmiruju uvozom iz trećih zemalja". Evropska komisija je podvukla da su zemlje zapadnog Balkana u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja sa EU dobile trgovinske olakšice uz ukidanje dažbina na tržištu EU za praktično celokupni njihov izvoz.

Labus: Kvota od 150.000 tona nije dovoljna za SCG
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je večeras da godišnja kvota bescarinskog izvoza šećera od 150.000 tona, koju je za SCG utrdila Evropska komisija, nije dovoljna i najavio da će se sledećeg meseca u Briselu založiti da ona bude povećana. "Očigledno je da Evropska komisija menja politiku uvoza šećera prema svim zemljama zapadnog Balkana i, u okviru toga uvodi kvotu i za naš izvoz. Kvota od 150.000 tona nije dovoljna i mislimo da ona treba da bude bar 200.000 tona", rekao je Labus agenciji Beta. Evropska komisija je odlučila da uvođenjem "tarifnih kontingenata" ograniči dosadašnji bescarinski uvoz šećera iz zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, a Srbiji i Crnoj Gori je utvrđena godišnja kvota bescarinskog izvoza od 150 hiljada tona. To je danas saopštila Evropska komisija, čiji predlog treba da usvoji Savet ministara EU. Labus je najavio da će zbog te odluke Evropske komisije razgovarati sa novim komesarima EU i da će narednog meseca otići u Brisel. "Istovremeno mislim da se ne tretiraju sve zemlje zapadnog Balkana na podjednak način, jer su u različitom nivou odnosa sa EU", rekao je potpredsednik Vlade Srbije. On je naglasio da Makedonija i Hrvatska napreduju u tom procesu, da će imati drugačiji položaj i da će biti predmet pregovora o pridruživanju. "Mislim da je to znak za nas da što pre treba da stvorimo uslove da sledeće godine zaključimo ugovor o satabilizaciji i asocijaciji i budemo povoljnije tretirani. Sa 200.000 tona bili bismo potpuno zadovoljni...Zato, nastavićemo razgovore da bi došli do te količine", zaključio je Labus. Prema predlogu EK, godišnja bescarinska kvota za izvoz šećera iz Bosne i Hercegovine u EU bi bio utvrđen na 12 hiljada tona, iz Albanije na hiljadu tona, dok bi Hrvatska, koja je kandidat za članstvo u EU, i Makedonija, koja je podnela zahtev za takav status, svoj izvoz šećera u EU regulisale kroz pregovore o ulasku u članstvo ili režim priprema za pristup Uniji. Evropska komisija u obrazloženju ove mere navodi da je posle odobrenja bescarinskog uvoza za oko 95 odsto proizvoda iz zemalja zapadnog Balkana 2000. godine, izvoz šećera iz zapadnobalkanskih država na tržište Evropske unije u 2003. godini dostigao 270 hiljada tona, dok je 1999. godine bio "praktično ravan nuli". Bescarinski uvoz šećera iz SCG, Hrvatske i BiH je u protekle dve godine bio obustavljen, pa u slučaju SCG nedavno obnovljen, pošto je Evropske komisija utvrdila da je došlo do velikih pronevera u plasmanu šećera na trzsište Unije i nezakonitog prisvajanja na desetine miliona evra iz budžeta Evropske unije.

Bez diskusije o ostavci Butiljonea
Budući predsednik Evropske Komisije Hoze Manuel Baroso i Roko Butiljone nisu razgovarali o mogućnosti da Butiljone odustane od mesta komesara za pravosuđe, rekao je danas portparol italijanskog kandidata. "Koliko ja znam, reč 'ostavka' nije pomenuta u današnjim razgovorima između Barosa, Butijonea i drugih komesara", rekao je portparol o glasinama u Briselu da bi Butiljone mogao da odustane od kandidature za komesara. Baroso pokušava da prikupi dovoljno glasova podrške u Evropskom parlamentu uoči sutrašnjeg glasanja o njegovoj Komisiji. Levičari i centar u parlamentu zatražili su da se Butiljoneu oduzme mesto komesara za pravosuđe i bezbednost jer ima konzervativne, rimokatoličke poglede na homoseksualizam i brak.

Prodi voljan da privremeno ostane na mestu šefa Komisije EU
Odlazeći predsednik Evropske komisije Romano Prodi rekao je da je spreman da ostane na tom mestu ukoliko evropski parlament ne prihvati tim koji je predložio njegov naslednik. "Nadam se da će Komisija biti odobrena. Ako se to ne dogodi, ja nemam izbora: moraću privremeno da ostanem", rekao je Prodi u intervjuu evropskom izdanju lista "Vol strit džurnal" (Wall Street Journal). "Mislim da se to neće desiti, ali ako se to dogodi, nemam izbora, kao ni moji komesari", dodao je on. Sudbina buduće Komisije Hozea Manuela Barosa biće poznata u sredu kada će parlament odlučiti da li da podrži njegov kontraverzni tim. Baroso je odbacio zahteve da zameni ili premesti izabranog komesara za pravosuđe, Italijana Roka Butiljonea koji je imao kontraverzne komentare o homoseksualizmu i braku. I dok je Baroso ubeđen da će dobiti potrebnu većinu u parlamentu EU od 732 mesta, socijalisti tvrde da imaju gotovo dovoljno glasova da odbace njegov tim i tako izazovu krizu bez presedana. Ne postoji definisana strategija u slučaju odbacivanja komisije, ali je Prodi listu rekao da se i dalje nada da će Baroso dobiti podršku poslanika. Ako parlament odbaci kandidate "to će štetiti institucijama, ali to neće biti institucionalna kriza", rekao je Prodi. Prema njegovim rečima to je ekvivalent nedostatku podrške u nacionalnim skupštinama i značiće samo da Baroso treba da se vrati pred skupštinu sa novim timom.

Solana i Shefer: Standardi na Kosovu moraju biti ispunjeni
Čelnici EU i NATO, Havijer Solana i Jap de Hop Shefer danas su u Briselu izjavili da "razočaravajuće" slabo učešće Srba na kosovskim izborima neće izmeniti ciljeve sprovođenja demokratskih standarda, zaštite manjina i decentralizacije koji su postavljeni pre izbora. Solana je istakao da je dijalog Beograd - Priština važan elemenat sprovođenja standarda. On je ocenio da je "stav Beograda" mogao biti jedan od uzroka slabog učešća Srba na izborima, a da je drugi razlog opšteg slabog učešća moglo biti "nepoverenje i kosovskih Albanaca i Srba". Visoki predstavnik EU je, na konferenciji za štampu posle sastanka Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO podvukao da se zato moraju nastaviti napori da se zagarantuje bezbednost Srba, dodajući da je to posebno odgovornost budućih lokalnih vlasti Kosova. I Solana i Shefer su primetili da posledice i živo sećanje na martovsko nasilje nad Srbima imaju uticaja i na tok izbora i na opšte stanje u pokrajini. Shefer je rekao da je njegova poruka prelaznim vlastima samouprave u Prištini da "moraju shvatiti da će rešenje za Kosovo biti ono koje će podržati i većina i manjina". On je, s tim u vezi, ukazao na važnost 2005. godine jer će se tad ocenjivati u kojoj meri su sprovedeni demokratski standardi. Solana je podvukao da će "obaveze novih prelaznih vlasti na Kosovu i dalje biti iste kao i dosad". A to je da nastoje da garantuju za sprovođenje standarda koji znače, takođe, i odbranu i bezbednost srpske manjine. Svi planovi za decentralizaciju moraju biti nastavljeni, svi elementi procesa sprovođenja standarda, takođe. Ja ne mislim da u načelu to može poremetiti ili uzdrmati kontakt Prištine i Beograda. Jako se nadam da će zamisli koje su bile stavljene u pogon pre izbora, biti održane. To će biti od koristi svim stranama, istakao je visoki predstavnik EU. Shefer je želeo da ukaže na to da na Kosovu "za međunarodnu zajednicu ne postoji drugi izbor za redosled stvari". "Kfor je tamo i tamo će i ostati da zajamči bezbednost i stabilnost na Kosovu. Naravno, isto kao i EU, NATO je razočaran zbog neučestvovanja kosovskih Srba na izborima", rekao je. Po rečima generalnog sekretara NATO, "sad je na prelaznim vlastima samouprave da one obezbede da zastupaju celo Kosovo". "Politički proces se mora nastaviti. Havijer Solana i ja svakako mislimo da su razgovori Beograd - Priština važan elemenat za razvoj koji je pokrenula međunarodna zajednica. A međunarodnoj zajednici, a posebno (šefu UNMIK-a) Jesenu-Petersenu, potrebna je podrška svih na Kosovu kako bi se taj razvoj nastavio", kazao je. "Saglasan sam s mišljenjem da je 2005. važna godina zato što će se tad proceniti u kojoj meri su ostvareni standardi. Razočaranje, takođe, na strani NATO zbog neučešća (kosovskih Srba) na izborima postoji, ali mi moramo ostati na ovom koloseku", podvukao je Shefer. Shefer i Solana su želeli da podvuku da su izbori na Kosovu bili pošteni i slobodni i da je to "povoljna činjenica". Na opasku novinara da je "neučestvovanje Srba na kosovskim izborima bilo vrlo verovatno posledica nepovoljne uloge vlasti u Beogradu" i pitanje Solani da li će to imati i nekih posledica po odnose EU i Srbije, visoki predstavnik EU je uzvratio da nije na njemu da tumači "kakav je rezultat ili uzrok tog manjkavog učešća". Verovatno postoje mnogi uzroci i razlozi neučešća Srba i, dodao je Solana, neki od njih su stavovi Beograda, ali su drugi razlozi nepoverenje ljudi i kosovskih Albanaca i Srba. I prema tome, dodatni napori moraju biti učinjeni da bi se garantovala bezbednost Srba... i da oni ne osećaju da su nezaštićeni i da nisu bezbedni. Veliki, najznačajniji napor moraju učiniti buduće vlasti, koje će stupiti na dužnost posle izbora, da se zajamči da će svi osećati da im je dobro na Kosovu i da će garantije za bezbednost manjina biti poštovane, rekao je Solana. Visoki predstavnik EU je upozorio da se "mora imati na umu da nismo vremenski mnogo iza sebe ostavili onaj veoma tužni trenutak koji se dogodio krajem marta". Shefer je naglasio da je to "upravo ključna stvar" i da je "odgovornost svih na Kosovu, kako većine, tako i manjine, da se proces sprovođenja standarda unapredi". "Moja je poruka zato poziv prelaznim vlastima samouprave da shvate da je rešenje za Kosovo ono rešenje koje će istovremeno podržati i većina i manjina. A to, posle martovskih događaja, i dalje predstavlja veoma važan zaključak koji se mora izvući", dodao je.

Solana razočaran slabim odzivom kosovskih Srba
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) pozdravio je danas mirno održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu, izrazivši ujedno razočaranje zbog slabog odziva kosovskih Srba. Posebno je značajna činjenica da su predizborna kampanja i sami izbori protekli u mirnoj atmosferi, navodi se u Solaninoj izjavi i dodaje to pokazuje da je na Kosovu postignut određen napredak u konsolidaciji demokratije i primeni "Standarda za Kosovo". "Ipak, razočaran sam veoma slabim odzivom kosovskih Srba. I dalje smatram da je za njih učešće u političkom procesu najbolji način da iznesu svoje legitimne stavove. U svakom slučaju, bezbednost i prava manjina, kao i povratak raseljenih ostaće glavni prioriteti prelaznih institucija i međunarodne zajednice na Kosovu", navodi se u izjavi visokog predstavnika iz Brisela. Ukazavši da su izbori održani u pravo vreme, Solana naglašava da će novoizabrane prelazne insitucije morati da nastave proces obnove objekata porušenih u martovskom nasilju i da će morati da preuzmu nove nadležnosti od međunarodne administracije. "Pre svega, prelazne institucije moraće da se usredsrede na odlučno napredovanje u primeni 'Standarda za Kosovo'. Nema drugog puta. Stoga, pozivam političke vođe na Kosovu da što pre krenu u formiranje nove skupštine i nove vlade. Nema vremena za gubljenje", navodi se u poruci visokog predstavnika EU.

Iran ne prekida program obogaćivanje uranijima
Iran je danas odbacio predlog Evropske unije da prekine svoj program obogaćivanja uranijuma, u zamenu za civilnu nuklearnu tehnologiju, javljaju agencije. Diplomate smatraju da će posle iranskog odbijanja, većina zemalja EU podržati američki zahtev da Teheran na sastanku Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) 25. novembra, bude prijavljen Savetu bezbednosti, uz mogućnost uvodjenja sankcija, prenosi Rojters. "Predlog EU nije izbalansiran... Za Iran je neprihvatljiv prekid na neodredjeno vreme", izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Hamid Reza Asefi. U svom predlogu, Britanija, Nemačka i Francuska su zatražile da Iran na neograničeno vreme obustavi sve aktivnosti na obogaćivanju uranijuma, sve dok se ne postigne globalni sporazum. U četvrtak u Beču, te tri zemlje su, istovremeno, ponudile da snabdevaju Teheran civilnom nuklearnom tehnologijom, uključujući i jedan reaktor na laku vodu, podseća AFP. Iran gradi nuklearni reaktor na tešku vodu, u Araku, 200 kilometara jugozapadno od Teherana, koji bi mogao da proizvodi obogačeni urnijum, koji se može koristiti za nuklearnu bombu. Iranci tvrde da je njihov nuklearni program isključivo mirnodopski. Portparol ministarstva spoljnih poslova je, medjutim, rekao da je mogućnost sporazuma i dalje otvorena, pošto je nastavak razgovora predvidjen tokom nedelje u Beču. "Mi ocenjujemo stav EU kao preliminiarni predlog, a ne kako konačan. Pregovori se nastavljaju u sredu. Imaćemo svoje predloge, proučićemo evropske predloge i daćemo odgovor", dodao je Asefi. SAD optužuju Iran da svoj nuklearni program koristi da bi prikrio razvoj atomskog oružja. U evropskim diplomatskim krugovima se smatra da je iranska diplomatska taktika pokušaj da se kupi dodatno vreme, ili da se od EU izvuče još neki ustupak, napominje Rojters. "Oni, medjutim, mogu da se opasno preračunaju u vezi sa time koliko smo ovog puta rešeni", rekao je jedan diplomata.

Mediji u EU: Rugova vodi, Srbi bojkotovali kosovske izbore
Televizijske i radio-stanice, kao i elektronska izdanja listova u zemljama Zapadne Evrope danas su kratko javljali da prvi rezultati kosovskih izbora govore da se ništa bitno nije izmenilo u rasporedu snaga medju albanskim strankama. Zapadnoevropski mediji, medjutim, ukazuju na to da su srpski birači masovno bojkotovali izbore, "što dovodi u neizvesnost učešće srpske manjine u pregovorima o konačnom statusu Kosova iduće godine", smatra francuski list "Figaro". Izveštač italijanskog dnevnika "Stampa" navodi da su "Srbi ostali unutar svojih logora, opasanih bodljikavom žicom", a javlja i da je "Albansko-američka gradjanska liga" nastavila da na Kosovu prikuplja potpise za podnošenje zahteva za usvajanje rezolucije u američkom Kongresu, uz geslo: "Hoćemo suverenu državu" Kosovo. Svi mediji ističu da Demokratski savez Kosova, Ibrahima Rugove, ubedljivo vodi, ali da ne može imati većinu, tako da će i nova vlada morati da bude koaliciona. Evropska tv mreža "Juronjuz" je javila da je izlaznost birača bila manja u odnosu na prethodne izbore i da "nezvanični izveštaji govore da će stranka umerenog predsednika Rugove biti pobednik sa oko 47 odsto glasova, slično izborima 2001. "Juronjuz", kao i drugi mediji, prenose da bi drugo mesto trebalo da osvoji "formacija Hašima Tačija, druga po snazi albanska partija u pokrajini". "Srpska manjina je doslovce bojkotovala izbore, saglasno uputstvima srpskog premijera, Vojislava Koštunice, a što je osudio šef UNMIK-a na Kosovu", kako je precizirala ova evropska tv mreža. "Figaro" ističe da su "ovi izbori bili probni kamen za sposobnost medjunarodne zajednice da smanji etničke tenzije na Kosovu, o čijem konačnom statusu treba da se raspravlja iduće godine". Ali, poput drugih evropskih listova, pariski dnevnik primećuje da su "tvrdokorna etnička trvenja izbila na videlo, i to uprkos petogodišnjem prisustvu 18 hiljada vojnika NATO, u martu ove godine, kad je 19 lica ubijeno u teškim antisrpskim neredima". "Figaro" kaže da su "kosovski Srbi odlučili da bojkotuju ove izbore, smatrajući da, posle tih nereda, njihova bezbednost nije zagarantovana". List navodi ocenu šefa UNMIK-a, Sorena Jesena-Petersena, da su na kosovske Srbe "vršeni pritisci" i da bi "bilo više srpskih birača da se nisu pojavili oni koji žele da nad njima imaju monopol". Francuski dnevnik "Mond" je objavio intevju s Ibrahimom Rugovom koji je izneo stav da bi "nezavisno Kosovo, integrisano u Evropsku uniju i NATO, imalo perspektivu stabilnosti". Na opasku "Monda" da je "martovsko nasilje pokazalo da je mržnja još uvek prisutna", Rugova je odgovorio da je "za pet godina Kosovo učinilo veliki napredak, a martovski dogadjaji su bili neka vrsta blokade". Po rečima Rugove, "sve je počelo davljenjem dece kod Mitrovice, a onda su ekstremne grupe iskoristile strah naroda Kosova za ono što nosi budućnost". "To je dovelo do nasilja protiv ljudi i verskih objekata. Treba izvući lekcije iz onog što se dogodilo, ubrzati stvari i ići ka nezavisnosti da bi se situacija smirila", zaključio je Rugova.

Neto doprinos Nemačke EU 16 milijardi evra do 2013. godine
Nemački neto doprinos Evropskoj uniji (EU) mogao bi do 2013. godine da naraste na oko 16 milijardi evra, objavio je francuski Institut za medjunarodne odnose. Kako prenosi dnevnik "Velt" (Die Welt), nemački neto doprinos EU je već u prošloj godini iznosio 9,5 milijardi, a Nemačka će Briselu u ovoj godini doznačiti bruto 22 milijarde evra. Prema oceni nemačke vlade, ta suma bi do 2013. godine mogla da se udvostruči. Neto doprinos jedne zemlje EU izračunava se kada se od bruto sume koju je ona dostavila EU, oduzme ono što je iz fondova ove integracije došlo u tu zemlju. "Velt" navodi da bi ukupni izdaci EU u 2013. mogli da iznose 124,4 milijarde evra, pri čemu u tu sumu još uopšte nisu, kako se navodi, uračunati dodatni troškovi koje bi izavao prijem Bugarske, Hrvatske ili čak Turske u ovu integraciju. Nemački list istovremeno citira i više konzervativnih političara koji zahtevaju da se neto doprinosi EU zamrznu. Oni smatraju da se "novcem nemačkih radnika finansira izgradnja infrastrukture i stvaranje novih radnih mesta u novim članicama EU i tako omogućava ukidanje radnih mesta u Nemačkoj".

Duma ratifikovala protokol o saradnji sa novih 10 zemalja EU
Donji dom ruskog parlamenta danas je ratifikovao protokol kojim se saradnja Moskve sa Evropskom unijom proširuje i na 10 novih članica te integracije. Duma je, medjutim, izrazila zabrinutost zbog položaja ruskih manjina u novim članicama EU - Litvaniji i Estoniji. "Posle ulaska ovih država u Evropsku uniju, umesto da traži efektivna rešenja za preostale probleme, pre svega masovni nedostatak državljanstva (za rusku manjine), EU je preuzela stav da štiti Litvaniju i Estoniju od objektivne kritičnosti", navodi se u saopštenju Dume. Zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Čižov pokušao je da ubedi poslanike Dume da im novi protokol daje dodatna ovlašćenja u nastojanju da se reši ovaj problem. "Prema mišljenju (ruske) vlade, ovo (protokol) daje dodatne instrumente uicaja na litvanske i estonske vlasti u vezi sa pravima ruskih manjina", rekao je Čižov. Medjutim, neki poslanici su izrazili nezadovoljstvo činjenicom da je potpisan protokol, ocenjujući da to predstavlja napuštanje ruskih manjina. "To je još jedna kapitulacija Rusije", rekao je Viktor Alksnis iz nacionalističke Domovinske parije. Albert Makazov iz Komunističke parije rekao je da je najefikasniji regulator odnosa sa Zapadom - zavrtanj na njenim naftovodima i gasovodima. Dodao je da tu mogućnost treba koristiti "što češće". Protokol koji je danas usvojila Duma treba da ratifikuje gornji dom parlamenta i da ga potpiše predsednik Vladimir Putin.

Gotovinin advokat protestuje protiv odluke EU
Advokat odbeglog hrvatskog generala Ante Gotovine, Marin Ivanović protestovao je danas protiv zahteva Evropske Unije da se imovina i prihodi haškog begunca zamrznu, uz obrazloženje da bi to predstavljao kršenje njegovih ljudskih prava. "Nije mi jasno kako vlada može da zamrzne imovinu osobe čija krivica nije dokazana i koja do te imovine nije došla na nelegalan način", izjavio je Gotovinin advokat. "Mi ćemo se sudskim putem boriti protiv te odluke", izjavio je Ivanović. Evropska unija je prošle nedelje odlučila da se zamrznu sredstva i imovina trojici glavnih haških begunaca: Gotovini, Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, u znak podrške naporima Tribunala da ih privede pravdi. Portparol hrvatske vlade Ratko Maček je izjavio da će Hrvatska, koja se nada ulasku u EU 2007. godine, sprovesti tu odluku. On je, medjutim, rekao da će Hrvatska zatražiti dodatna uputva u vezi njenog sprovodjenja.

Barosov tim se nada imenovanju
Nominovani komesari evropske unije izrazili su danas uverenje da će dobiti poverenje poslanika Evropskog parlamenta, ali su socijalisti saopštili da imaju dovoljno podrške da im uskrate poverenje. Nominovani komesar Evropske unije Žoze Manuel Baroso (Jose Barroso) okupio je danas svoj tim od 24 komesara radi dogovora pred izbore 1. novembra na kojima evropski parlamentarci treba da potvrde taj sastav tima. "Verujem da ćemo imati većinu u parlamentu i da ćemo moći da počnemo da radimo", izjavio je novinarima nominovani komesar za proširenje EU Oli Ren (Olli Rehn) pred početak sastanka u jednom zamku pored Brisela. Baroso je juče odbacio zahteve da se odrekne Roka Butiljonea (Ročo Buttiglione), italijanskog konzervativca, koga je odabrao za komesara za pravdu, zbog njegovih kontroverznih izjava o homoseksualnosti i braku. Baroso je, doduše, obećao će će sa preostalim komesarima raditi sa Butiljoneom na pitanjima ljudskih prava i diskriminacije. Batiljone je prethodno izjavo da je homoseksualnost "greh", da samohrane majke "nisu dobre" i da brak "služi za to da žene imaju decu, a da ih muževi štite". Te njegove izjave izazvale su oštre reakcije evropskih poslanika, tako da postoji mogućnost da po prvi put u istoriji parlamenta jedan nominovani komesar bude odbijen. Postoji i mogućnost da poslanici Evropskom parlamenta 1. novembra ošpore ceo novi tim komesara, zbog toga što Baroso nije pristao da se odrekne Butiljonea.

Sastanak francuskog, nemačkog i poljskog ministra odbrane
Francuska, Nemačka i Poljska su razmotrile mogućnost eventualnih alijansi u budućim evropskim snagama za hitno reagovanje, saopšteno je danas na sastanku u gradiću Sen-Žan de Lizu, na jugozapadu Francuske. Francuski, nemački i poljski ministri odbrane Mišel Alio-Mari (Mićele Alliot-Marie), Peter Štruk (Struck) i Ježi Žmajdžinski sastaju se svake godine od 1991. godine u cilju promovisanja nemačko-poljskog pomirenja. Današnji skup je prvi te vrste od kako je Poljska postala članica Evropske unije (EU). Tokom radnog dela sastanka, ministri su razmotrili mogućnosti formiranja "zajedničkih taktičkih grupa". Desetak takvih grupa se trenutno formira u politici evropske odbrane i bezbednosti. Cilj EU jeste da se u roku od 15 dana mogu uputiti snage u bilo koje krizno žarište. Francuska predvdija formiranje druge grupe sa Belgijom, saznaje se iz izvora sastanka u francuskom gradiću. Struktura zajedničkih grupa biće zvanično saopštena 22. novembra u Briselu. EU ima zvanično i žandarmeriju, specijalizovanu za konfliktne situacije i spremnu da normalizuje situaciju u potencijalnom kriznom regionu.

D. Janjić: Crna Gora u EU možda kad i Hrvatska
Crna Gora bi mogla biti primljena u Evropsku uniju (EU) kad i Hrvatska, ocenio je beogradski politički analitičar Dusasan Janjić. To bi se, kako je Janjić objasnio u listu "Republika", moglo dogoditi bez obzira na to da li će Crna Gora ostati u zajednici sa Srbijom ili će biti nezavisna država. Crnogorsko društvo je "manje i jednostavnije strukture, sa stabilnijom političkom situacijom" nego srpsko, i moglo bi brže ispuniti uslove za prijem u EU, pretpostavlja Janjić. Zato "Crna Gora ima šanse da se sa Hrvatskom iste godine nađe u EU" rekao je on.

Najbrži ekonomski razvoj ostvaren u baltičkim zemljama
Od stupanja u članstvo Evropske unije u maju baltičke zemlje su zabeležile najbrži ekonomski rast na evropskom kontinentu. Letonija je postigla rast bruto nacionalnog proizvoda (BNP) od 7,7 odsto, Litvanija - 7,4, Estonija - 5,9, dok je Poljska zauzela treće mesto sa 6,1 odsto povećanja BNP. Ostale članice EU predvode takođe "novajlije" - Slovačka (5,4), Slovenija (4,6), Kipar (4,3), Češka i Mađarska (4,1), dok je najgori rezultat postigla Malta, gde je došlo do regresa u privrednom razvoju (-1,5 odsto). Usporavanje ekonomskog razvoja zapaženo je u industrijski najsnažnijim zemljama Evropske unije - Italiji (1,2 odsto), Holandiji (1,4), Nemačkoj (1,5) i Austriji (1,8). Ekonomski analitičari u Varšavi smatraju da će poljska privreda ove godine, kao i 2005. godine održati tempo razvoja od 5,5 odsto. Istovremeno, znatno moćnija nemačka ekonomija će rasti četiri puta sporije. Zahvaljujući tome nivo razvoja Poljske dostići će skoro 46 odsto prosečnog razvoja zemalja EU. Eksperti predviđaju da će Poljska sledećih nekoliko godina održavati dvostruko veći tempo razvoja od prosečnog u Uniji. Kao glavni motor ekonomskog rasta navodi se visoka unutrašnja potrošnja, jer će Poljaci nastojati da pribave neka dobra, koja građani zemalja zapadne Evrope već odavno imaju.

Finansijska pomoć zemljama-kandidatima za članstvo u EU
Glavnina od 14 milijardi evra budućeg jedinstvenog višegodišnjeg programa finansijske podrške EU za prijem novih članica, biće data zemljama kandidatima, dok će na znatno manji deo te pomoći moći da računaju "potencijalni kandidati" - SCG i ostale zemlje zapadnog Balkana. To su agenciji Beta rekli izvori EU, koji su objasnili da ceo mehanizam i proces političkih i ekonomskih reformi i strukturalnih promena, u čemu su zamašno već odmakle zemlje-kandidati za članstvo u Uniji, zahteva i znatno veća finansijska sredstva. To je predviđeno i u novom programu Evropske komisije za razdoblje 2007-2013. Zbog toga bi i one zapadnobalkanske države koje, po sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kroz sprovedene reforme izdejstvuju status kandidata za članstvo, ubuduće svakako dobile i odgovarajuću, veću novčanu podršku. To je već učinjeno kad je u pitanju Hrvatska, koja dobija sredstva iz programa CARDS za pomoć EU Zapadnom Balkanu, a delom već i iz programa PHARE, namenjenog reformama u državama kandidatima za članstvo u EU. Evropska komisija je Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu dostavila predlog jedinstvenog program budžetske podrške proširenju EU za razdoblje od 2007-e do 2013-e godine, u koji je, pored Bugarske, Rumunije i Turske, praktično već uvrštena i Hrvatska. Za početak pregovora o članstvu Hrvatske i EU se, ipak, čeka da budu ispunjeni i neki politički uslovi, a pre svega pitanje saradnje s Haškim sudom, budući da će haški tužilac Karla del Ponte, krajem novembra pred Savetom bezbednosti UN, dati ocenu o tome da li je dovoljna saradnja Hrvatske i drugih država Zapadnog Balkana s tribunalom u Hagu. Evropska komisija je odlučila da dosad dosta rascepkane i raznorodne instrumente finansijske spoljne pomoći objedini u pet programa, od kojih će prvi- "instrument pripreme za članstvo", obuhvatiti i zemlje kandidate i "potencijalne kandidate" zemalja Zapadnog Balkana koje se pripremaju sa buduće članstvo u EU kroz proces stabilizacije i pridruživanja. Ostali programi se odnose na "evropsko susedstvo i partnerstvo" (Rusija, Ukrajina, Moldavija, Belorusije, neke sredozemne i zemlje na jugu Kavkaza), a zatim na saradnju s ostalim trećim zemljama, kao i na pomoć u smirivanju kriza i nestabilnosti u područjima od interesa i važnosti za EU. Evropska komisija će nastaviti istu šemu programa humanitarne i makrofinansijske pomoći. Jedinstveni finansijski "instrument pripreme za članstvo" će obuhvatiti sadašnje programe finansijske podrške kandidatima za članstvo u EU, a to su PHARE, ISPA I SAPARD, kao i mehanizam pomoći zapadnobalkanskim državama u procesu stabilizacije i pridruživanja sa EU-CARDS. U dokumentu Evropske komisije, u koji je imala uvida agencija Beta, se naglašava da će "potencijalni kandidati" za članstvo na Zapadnom Balkanu i u novom jedinstvenom programu podrške nastaviti da primaju pomoć kakvu sad dobijaju kroz CARDS. Ta finansijska potpora je usmerena na jačanje institucija i demokratizaciju, ekonomski i socijalni razvoj, regionalnu prekograniču saradnju, kao i "određeno usaglašavanje" sa sklopom zakona i propisa (aki kominoter) EU, "posebno tamo gde postoji zajednički interes EU i zemlje uživaoca pomoći". Evropska komisija podvlači da, "imajući u vidu istoriju i stanje stvari na Balkanu, snažan naglasak će biti stavljen na stabilizaciju, regionalnu saradnju, mere jačanja poverenja i ekonomski razvitak". PHARE program ima za cilj jačanje javne uprave i državnih ustanova buduće članice sa ciljem da one istinski mogu delovati unutar Unije. Takođe pomaže usaglašavanje zakona sa vrlo zahtevnim propisima EU i pospešuje ujednačavanje ekonomsko-socijalnog stepena razvitka novih članica sa unutrašnjim sistemom Unije. Program SAPARD je usmeren na restrukturaciju poljoprivrede, ISPA na obnovu saobraćajne mreže i ključne ekološke projekte.

Ministri EU bez dogovora o izbegličkim centrima u Africi
Ministri unutrašnjih poslova pet vodećih zemalja EU nisu danas postigli nikakav napredak oko kontraverzne nemačko-italijanske inicijative o kolektivnim centrima u Severnoj Africi za buduće imigrante. "Ne želimo da pristanemo na kampove ili centre bilo kakve vrste", rekao je francuski ministar inostranih poslova Dominik de Vilpen posle dvodnevnog sastanka sa nemačkim, italijanskim, špansim i britanskim kolegama. "Nije na Evropi da gura ovo pitanje", rekao je on novinarima. Španija je takođe odbacila predlog. U nadi da će zadržati priliv ilegalnih imigranata u Evropu, Italija i Nemačka su pozvale EU da izgrade centre za prijem izbeglica koji bi filterisali prave azilatne, a odbacivali ostale. Petorica ministara nisu postigli nikakav napredak ni u postavljanju novog šefa policijske agencije EU - Europola, a Nemačka i Francuska su jasno stavile do znanja da će nominovati svoje kandidate. EU u junu nije imenovala novog šefa agencije, za koju se ministri slažu da je neophodna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, jer nisu mogli da pronađu kompromisnog kandidata. Ministri su u Firenci ipak podržali planove za uvođenjem digitalnih otisaka pristiju na pasoše zemalja EU od 2006. godine.

Solana izrazio zabrinutost zbog izbora u Belorusiji
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier) izjavio je danas da je "vrlo zabrinut" zbog načina na koji su juče protekli parlamentarni izbori i referendum u Belorusiji. "Ovi izbori očigledno nisu bili slobodni i pravedni, kao što su to već zaključili posmatrači OEBS-a", naveo je Solana i dodao da su međunarodni posmatrači konstatovali "ozbiljne nepravilnosti" na tim izborima. U saopštenju visokog predstavnika EU navodi se da je Brisel već izrazio zabrinutost zbog održavanja referenduma "u uslovima koji su u maloj meri zadovoljavajući". "Iako je jasno da su ovi izbori i referendum bili daleko od naših očekivanja, mi smo ohrabreni činjenicom da su brojni Belorusi učestvovali u demokratskom procesu i pokazali svoju opredeljenost za stvaranje pluralističkog društva u Belorusiji", dodaje se u saopštenju. Posmatrači OEBS-a su ranije danas saopštili da su parlamentarni izbori koji su održani juče u Belorusiji, istovremeno sa referendumom, bili "daleko od zahteva OEBS-a za demokratske izbore". Beloruske vlasti su danas saopštile da je vrećina građana na referendumu podržala predlog da se omogući sadašnjem predsedniku Aleksandru Lukašenku da se po treći put kandiduje za tu funkciju. Na parlamentarnim izborima su, očekivano, pobedile stranke koje podržavaju sadašnje vlasti.

Skandalozna izjava potencijalnog evropskog komesara
Kontroverzi italijanski kandidat za komesara Evropske unije za pravdu i bezbednost Roko Butiljone (Rocco Buttiglione), koji je već pretrpeo kritike zbog izjave da je homoseksualnost greh, izjavio je danas da samohrane majke "nisu mnogo dobre". "Deca koji nemaju oca, već samo majku, su deca majke koja nije mnogo dobra", izjavio je Butiljone na konferenciji za novinare u severozapadnoj Italiji. Agencija Rojters primećuje da će Butiljonijev najnoviji komentar dodatno ugroziti njegove šanse da postane deo tima naimenovanog komesara Evropske komisije, Portugalca Žoze Manuela Barosa. Komitet Evropskog parlamenta za građanske slobode glasao je u ponedeljak za odbijanje nominacije Butiljonija nakon što je izjavio da je homoseksualnost greh i da brak postoji da bi žene imale decu i da ih muževi štite. To je prvi put u istoriji da je komitet Evropskog parlamenta glasao protiv nečije nominacije.

Koštunica i Sanader na sastanku evropske desnice i crkava
Premijeri Srbije i Hrvatske, Vojislav Koštunica i Ivo Sanader, potvrdili su dolazak na "Osmi dijalog pravoslavnih crkava i Evropske narodnjačke stranke" (EPP) 21. i 22. oktobra u Solunu. Tema osmog godišnjeg sastanka u okviru procesa započetog 1996, je "Izgradnja Evrope kroz pomirenje i saradnju", saopštila je EPP, kojoj pripada i vladajuća, desničarska stranka Grčke, Nova demokratija (ND). Među učesnicima solunskog štanka biće predstavnici pravoslavnih i drugih crkava Balkana, premijer Grčke i predsednik ND Kostas Karamanlis, predsednik EP Vlifrid Martens, te koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek. Najavljen je i dolazak srpskih, hrvatskih i bošnjackih političara iz BiH, a očekuje se potvrda dolaska vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasima Ljajića i episkopa bačkog Irineja. Prethodni, sedmi dijalog, održan oktobra 2003. u Istanbulu, bio je posvećen, između ostalog, položaju crkava u tadašnjem nacrtu Evropskog ustava i proširenju Evropske unije.

Baroso: Privredni razvoj Unije prioritet
Primena Lisabonske deklaracije koja predviđa privredni rast Evropske unije biće prioritet Komisije Unije, izjavio je danas u Beču budući predsednik te komisije Žoze Manuel Durao Baroso. "Komisiji će biti prioritet da privreda EU bude kompetitivna sa ostalim tržištima, kao što je Kina, i zato će glavni zadatak biti primena Lisabonske deklaracije, koja predviđa pospešivanje privrednog rasta Unije i stvaranje radnih mesta", izjavio je Baroso nakon razgovora sa austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom. Kancelar Šisel je istakao da Austrija daje punu podršku radu buduće Komisije EU, u kojoj važno mesto komesara za spoljnu politiku zauzima aktuelna šefica austrijske diplomatije Benita Ferero-Valdner. Šisel je najavio da će austrijska skupština u maju prihvatiti novi Ustav EU. "Novi Ustav EU proćiće austrijsku skupštinu bez ikakvih problema, i to u vreme kada budemo slavili 50.godišnjicu od potpisivanja austrijskog Državnog sporazuma", rekao je on.

Ferhojgen izrazio nadu da će Hrvatska do 2009. biti u EU
Evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen) izrazio je danas nadu da će Hrvatska do 2009. godine biti u Evropskoj uniji (EU). "Ako se svi dovoljno potrudimo, ispuniće se moja velika želja, da do kraja svog mandata 2009, za stolom u Evropskoj komisiji sedim s kolegom ili koleginicom iz Hrvatske", kazao je Ferhojgen koji od 1. novembra preuzima dužnost potpredsednika Evropske komisije. On je dodao da Hrvatsku na tom putu čeka još puno posla i "veliki nacionalni napor", ali da je čvrsto uveren da Hrvatska ima mogućnosti i snage da bude "ravnopravna i poštovana članica demokratske Evrope", prenosi Hina. Ferhojgenu je danas u Šibeniku uručena povelja počasnog građanina tog grada, u znak zahvalnosti za podršku u približavanju Hrvatske EU. Hrvatski premijer Ivo Sanader, koji je prisustvovao svečanosti, kazao je da je Ferhojgen "jedan od evropskih političara koji su vrlo rano shvatili da nema ujedinjene Evrope bez Hrvatske". "Hrvatska želi da uđe u EU, gde i pripada. Sigurni smo da pregovore možemo dovršiti do 2007, a nakon toga je na Evropskoj komisiji da odluči. Verujem da ćemo u Ferhojgenu i dalje imati dobrog prijatelja i saradnika", rekao je Sanader. Evropski komesar za proširenje juče je doputovao u dvodnevnu posetu Hrvatskoj.

Predstavnici vlasti i opozicije različito o putu CG ka EU
Predstavnici vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) i opozicionih stranaka izneli su danas različite stavove o načinu na koji bi Crna Gora trebalo da se približi Evropskoj uniji (EU). Predstavnik DPS-a Predrag Sekulić ocenio je na okruglom stolu posvećenom nacrtu rezolucije o priključenju Crne Gore Evropskoj uniji da bi evropski put bio brži ako bi Crna Gora samostalno pristupila Evropi. Ranko Kadić iz opozicione Demokratske srpske stranke je, međutim, ocenio da tom nacrtu nedostaje okvir za priključenje, a taj okvir je, kako je rekao državna zajednica Srbija i Crna Gora. I predstavnik opozicione Narodne stranke Predrag Popović ocenio je da je za Crnu Goru bolje da evropskim integracijama pristupi u okviru državne zajednice, dok je predstavnik vladajuće Socijakldemokratske partije Branislav Radulović pozvao sve stranke da prihvate rezoluciju o priključenju EU. Nacrt rezolucije o priključenju Crne Gore evropskim integracijama pripremilo je šest nevladinih organizacija.

Baroso: Evropske komesare treba ocenjivati kao tim
Novoimenovani šef Evropske komisije Žoze Baroso (Jose Barroso) izrazio je danas u Bratislavi nadu da će Evropski parlament (EP) ocenjivati njegove komesare kao tim i istakao da cela buduća Evropska komisija zaslužuje podršku. On je na taj način neposredno podržao komesara iz Italije, Roka Butiljona (Roco Buttiglione), kome su nadležni odbori u EP uskratili podršku zbog kontraverznih izjava o homoseksualcima, ženama i imigrantima. U Bratislavi, na konferenciji za novinare posle razgovora sa slovačkim premijerom Mikulašom Dzurindom, Baroso je odbio da se izjašnjava o komesarima pojedinačno i najavio da će to učiniti posle sastanka sa rukovodstvom parlamenta, 21. oktobra, javljaju slovački mediji. "Imam puno poverenje u svoj tim. Zaista mislim da zaslužuje podršku Evropskog parlamenta", rekao je Baroso. Baroso ovih dana obilazi zemlje članice EU pred zvanično preuzimanje predsedavanja Evropskom komisijom od Romana Prodija 1. novembra.

Evropski parlament:EU snage u BiH za borbu protiv kriminala
Evropski parlament je podržao globalnu strategiju EU u BiH, u sklopu koje će se buduće vojne snage EU u toj zemlji "uhvatiti u koštac s opasnostima koje i dalje prete bezbednosti Bosne, kao što su organizovani kriminal, korupcija, međunarodni terorizam, civilni nemiri i etničke zategnutosti". To je saopštio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, dajući podršku konačnom "zelenom svetlu" šefova diplomatija EU, na zasedanju u ponedeljak u Luksemburgu, da se u BiH uputi sedam hiljada evropskih vojnika koji će, krajem ove ili početkom iduće godine, od NATO preuzeti misiju Sfora. Spoljnopolitički odbor EP je, takođe, zatražio da institucije EU "razmenjuju informacije da bi se predupredile situacije slične onome što se dogodilo na Kosovu u martu 2004.", kao i da proces odlučivanja unutar EU deluje efikasno "u slučaju iznenadnog izbijanja nasilja". Evropski parlamentarci traže i da se uspostavi mehanizam koji bi "između Evropske unije, NATO, SAD i drugih činilaca angažovanih u tom regionu, usklađivao protok informacija o verovatnoći izbijanja etničkih zategnutosti". Odbor za spoljnu politiku EP pozdravio je globalnu strategiju EU za Bosnu, što obuhvata civilne i vojne aspekte, novi mandat za specijalnog izaslanika EU I programe obnove. Vojna operacija EU u Bosni, pod nazivom "Altea (Althea)" treba da doprinese opštem približavanju te zemlje Evropskoj uniji, istakli su poslanici EP, zatraživši da u tu misiju bude uključena i jedna policijska jedinica koja bi se bavila pitanjima za koje vojnici nisu obučeni. Spoljnopolitički odbor parlamenta Evropske unije zaključuje i da bi u tom cilju trebalo formirati lokalnu multietničku policiju koja bi imala poverenje svih etničkih zajednica u toj zemlji". Evropski parlamentarci su pozvali policijske, vojne i civilne vlasti BiH da "tesno sarađuju u odlučnom progonu ratnih zločinaca".

Ministarski sastanak zemalja regiona o evrointegracijama
Ministri inostranih poslova zemalja Zapadnog Balkana sastaće se u petak i subotu, 15. i 16. oktobra u Ohridu, kako bi razmotrili proces sprovođenja reformi neophodnih za integraciju zemalja regiona u Evropsku uniju i NATO. Pored domaćina susreta, šefa makedonske diplomatije Ilinke Mitreve, skupu će prisustovati ministri spoljih poslova SCG Vuk Drašković, Hrvatske Miomir Žužul, BiH Mladen Ivanić i Albanije Kastriot Isljami. Neformalnom sastanku trebalo bi da prisustvuje šef francuske diplomatije Mišel Barnije, od koga će ministri zemalja regiona zatražiti podršku Francuske za priključivanje zemalja Zapadnog Balkana evropskim integracijama. Kako se navodi u saopštenju makedonskog ministarstva, glavni cilj skupa u Ohridu jeste jačanje stabilnosti i regionalne saradnje radi lakšeg pristupanja evroatlantskim strukturama.

Ferhojgen:Hrvatska odlicno pripremljena za pocetak pregovora
Evropski komesar za proširenje Evropske unije (EU) Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen) ocenio je danas u Zagrebu da je Hrvatska odlično pripremljena za početak pregovora o ulasku u EU. Ferhojgen je izrazio uverenje da je Hrvatska spremna da sarađuje sa Haškim tribunalom, što je jedan od glavnih uslova za početak pregovora o članstvu u EU. "Hrvatska je izuzetno dobro pripremljena za početak pregovora" sa EU koji su najavljeni za početak 2005. godine, ocenio je Ferhojgen na konferenciji za novinare nakon sastanka sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom. Visoki evropski zvaničnik koji je danas prisustvovao posebnoj sednici hrvatske vlade, poručio je da za Hrvatsku neće biti nikakvih novih uslova za početak pregovora sa EU. Hrvatski premijer je tokom sednice obavestio Ferhojgena da je njegova vlada spremna da završi pregovore o pridruživanju EU do sredine 2007. godine. "Vlada ne želi da spekuliše o datumu ulaska u EU, ali danas smo čuli da je to vrlo realno i ostvarivo", kazao je Sanader. On je izrazio nadu da će hrvatska javnost moći da oceni da su prednosti ulaska u EU mnogo veće od nedostataka. Poseta evropskog komesara za proširenje usledila je nakon što je glavni tužilac Haškog tribunala Karla Del Ponte pre dva dana u Luksemburgu ponovo zatražila od hrvatskih vlasti da uhapse odbeglog generala Antu Gotovinu. Vlasti u Zagrebu tvrde da ne znaju gde se on nalazi. "Ne sumnjam da Hrvatska čini sve što može" kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, kazao je Ferhojgen dodajući da ako Gotovina zaista nije u Hrvatskoj hrvatskom premijeru će biti veoma teško da ga uhapsi". Evropska komisija je početkom oktobra najavila nameru da sa Hrvatskom započne početkom naredne godine pregovore o pridruživanju EU, dodajući međutim, da će ti pregovori zavisiti od stepena saradnje Hrvatske i ispunjavanja njenih obaveza prema Haškom tribunalu. Evropski komesar za proširenje razgovarao je danas i sa predsednikom hrvatskog sabora Vladimirom Šeksom, koji je istakao da je većina zakona koji su morali da budu prilagođeni zakonodavstvu EU usvojena jednoglasno zahvaljujući jedinstvenom stavu parlamentarnih stranaka da je, kako je rekao, članstvo Hrvatske u EU strateški cilj od nacionalne važnosti. Sutra poslednjeg dana posete, Ferhojgen će boraviti u Šibeniku gde će mu biti uručeno priznanje počasnog građanina tog grada zbog podrške koju je pružio Hrvatkoj u njenim naporima na putu ka evropskim integracijama.

Česi među najsrećnijim novim Evropljanima
Česi spadaju među najzadovoljnije i najsrećnije "nove Evropljane", a u novim zemljama članicama zadovoljniji kvalitetom života su samo Slovenci, pokazula je studija Evropske fondacije za poboljšanje uslova života i rada. Na vrhu rang liste najzadovoljnijih Evropljana su Danci, koji su kvalitet svog života ocenili sa 8,4 poena od mogućih deset, slede Finci sa 8,1, Šveđani i Austrijanci sa ocenom 7,8 za svoj lični standard, prenosi iz studije češki dnevnik "Mlada fronta Dnes". Najzadovoljniji među novim Evropljanima su Slovenci, koji su na 15. mestu ispred Francuza i Grka, a slede Česi na 18. mestu sa ocenom 6,5 i Poljaci na 19. sa 6,2 poena. Sociolozi iz evropska fondacije istraživali su kvalitet života na uzorku od 26.000 ispitanika u 28 zemalja, članicama Evropske unije i kandidatima Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj. Hrvatska nije uključena u ovu studiju, a ni ostale balkanske zemlje sa kojima još nisu počeli pristupni pregovori. Sociolozi su pored subjektivnog osećaja sreće vrednovali i koliko je u pojednim zemljama dostupno grejanje stanova ili kuća, nedelju dana letovanja bar jednom godišnje, kupovina novog nameštaja, izlazak u restoran na večeru, kupovina nove odeće, poziv prijateljima na večeru. Najnezadovoljniji su po ovoj studiji ljudi na Balkanu, konkretno u Bugarskoj, gde su anketirani ocenili kvalitet života sa 4,4 poena, i na Baltiku, gde su se Letonija i Litvanija našle na 26, odnosno 27. mestu.

Ministri EU pozdravili predaju Beare Haškom sudu
Ministri Evropske unije pozdravili su danas dobrovoljnu predaju Ljubiše Beare Haškom sudu, ali izrazili i zabrinutost" zbog izveštaja haškog tužioca Karle del Ponte. Del Ponteova je danas u Luksemburgu ministrima EU obrazložila svoje ocene i zahtev da se poboljša saradnja zemalja zapadnog Balkana sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Izvori zasedanja su agenciji Beta rekli da su ministri EU vrlo povoljno ocenili predaju Beare Haškom sudu, uz procenu da bi to mogao biti prvi ozbiljan korak i dokaz buduće tešnje saradnje SCG sa Haškim sudom. U nacrtu zaključaka ministarskog zasedanja Unije se podseća "da su zemlje tog regiona 9. decembra 2003. godine na forumu o zapadnom Balkanu, preuzele obavezu da će potpuno i bezuslovno saradnjvati s Haškim sudom, posebno kada je u pitanju prebavicanje u Hag optuženih koji su i dalje na slobodi, kao i dostup dokumentima i svedocima". "Savet ministara EU ponovo poziva sve te zemlje, a posebno Srbiju i Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, kao i Hrvatsku, da pruže svu potrebnu pomoć Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, a prvenstveno da Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Antu Gotovinu, kao i druge odbegle optužene bez odlaganja predaju Haškom sudu", navodi se u nacrtu. "Savet ministara EU očekuje izveštaj glavnog tužioca Haškog suda, Karle del Ponte, Savetu bezbednosti UN, u novembru 2004", ističe se u pripremljenom završnom dokumentu i upozorava da bi "i dalji izostanak pune i blagovremene saradnje s Haškim sudom ozbiljno ugrozio dalje kretanje (zemalja zapadnog Balkana) ka Evropskoj uniji".

Paten obavestio ministre EU da je nastavljena izrada studije
Evropska komisija je nastavila izradu studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije sa Srbijom i Crnom Gorom, pošto je od rukovodstva u Beogradu i Podgorici dobijena "puna podrška" za pristup "dvojnog koloseka" u integraciji SCG u EU. To je na zasedanju šefova diplomatija EU, danas u Luksemburgu, saopštio evropski komesar, Kris Paten, koji je istakao da će studija biti okončana "u proleće 2005." Paten je izjavio da je "zadovoljan što smo konačno u stanju da krenemo napred sa Srbijom i Crnom Gorom, posle dugog kašnjenja zbog unutrašnjih nesporazuma u toj zemlji". "Mi smo ponudili pristup dvojnog koloseka za delove sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zato što", naglasio je evropski komesar, "ne želimo da gledamo kako Srbija i Crna Gora kasne za svojim susedima". A, dodao je, "mi se moramo osvedočiti u kontruktivan stav i snažnu privrženost reformama svih političkih lidera (SCG), isto kao što očekujemo brzo delovanje na ostalim pitanjima, posebno u punoj saradnji s Haškim sudom, što ostaje ključni preduslov za dublje veze sa EU". Komesar Evropske komisije je u obrazloženju ove odluke predočio da "pristup dvojnog koloseka" Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju znači da se sa dve republike radi na područjima kojima one odvojeno rukovode, a to su trgovina, ekonomija i "sektorne politike". "Sa državnom zajednicom će nastaviti da se dela u onim oblastima za koje je ona nadležna vlast, a to su, recimo, međunarodne političke obaveze i ljudska prava", rekao je Paten. Studija o izvodljivosti, koju će izraditi Evropska komisija, će biti "podrobna analiza ispunjenja političkih i ekonomskih merila Evropske unije od strane Srbije i Crne Gore, stepena ostvarenja sektorskih reformi i administrativnih kapaciteta, sposobnosti, Srbije i Crne Gore da vode i okončaju pregovore i u potpunosti sprovedu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju". Šefovi diplomatija Evropske unije su, danas u Luksemburgu, podržali "pristup dvojnog koloseka" u približavanju SCG Uniji, naglasivši da to znači da se potpiše jedan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, "uz različite pregovore o privredi i trgovini i još nekim važnim sektorima". Takav pristup, poručili su, znači i "jačanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, na temelju Ustavne povelje", što "podržava Savet ministara Evropske unije".

EU zamrzla sva sredstva Karadžića, Mladića i Gotovine
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Luksemburgu odlučili da se "zamrznu sva finansijska sredstva i ekonomski izvori" od Haškog suda optuženim odbeglim licima, Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Anti Gotovini, saznaje agencija Beta u izvorima zasedanja. Ministri EU su to odlučili u cilju sprovođenja rezolucije 1503 SB UN iz 2003, kojom se "sve zemlje pozivaju da ojačaju saradnju i pruže svu neophodnu pomoć Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju".

Marović zadovoljan zaključcima Saveta ministara EU
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović ocenio je da su stavovi Evropske unije sa danasnjeg ministarskog sastanka u Luksemburgu ohrabrujući za evropskku budućnost SCG, saopšteno je večeras iz kabineta predsednika SCG. Marović je ocenio da je naročito ohrabrujuća najava Evropske komisije da se ubrzano nastavlja sa izradom Studije o izvodljivosti u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. "Srbija i Crna Gora ovim dobijaju još jednu potvrdu da u svom procesu evropeizacije imaju partnera u EU i da je na tom putu od najveće važnosti ispunjavanje svih međunarodnih obaveza, posebno onih koje se odnose na Haški tribunal", navodi se u saopštenju. Marović je istakao da je posebno važna i pozitivna ocena EU o poslednjem konkretnom potezu dobrovoljne predaje pukovnika Ljubiše Beare, čijim se ličnim primerom, kako je ocenio predsednik SCG, manifestovala visoka odgovornost za sudbinu i evropksku budućnost državne zajednice SCG. "Podržavam napore Vlade Srbije, da pružanjem garancija i drugim pravnim i političkim aktivnostima ohrabri sve na dobrovoljnu saradnju sa Haškim tribunalom u interesu evropske budućnosti SCG, jer Hag ostaje jedno od najvažnijih pitanja brzine ulaska SCG u viši nivo evropskih integracija", dodaje se u saopštrenju. "Princip dvostrukog koloseka u približavanju Srbije i Crne Gore EU ima podršku svih relevantnih političkih faktora i u Srbiji i Crnoj Gori i u Evropskij uniji, što stvara povoljan ambijent za ubrzanje našeg evropskog puta", očenio je Marović. Srbija i Crna Gora treba na delu da pokažu svoju privrženost evropskim vrednostima, svoju opredeljenost reformama i spremnost za punu saradnju sa međunarodnim institucijama, navodi se u saopštenju predsednika državne zajednice.

Šefovi diplomatija EU: Podrška pristupu dvojnog koloseka
Šefovi diplomatija Evropske unije su, danas u Luksemburgu, podržali "pristup dvojnog koloseka" u približavanju Srbije i Crne Gore Uniji, a to znači da se potpiše jedan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, "uz različite pregovore o privredi i trgovini i još nekim važnim sektorima". Takav pristup znači i "jačanje državne zajednice SCG, na temelju Ustavne povelje", što "podržava Savet ministara EU", ističe se u zaključima zasedanja ministara EU. Šefovi diplomatija EU su pozdravili odluku Evropske komisije da nastavi izradu studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SCG s Unijom. Takođe su "pozdravili ishod misije visokog predstavnika Havijera Solane i komesara Krisa Patena Beogradu" i "pozivaju političke vođe u SCG da izvuku korist iz pristupa dvojnog koloseka kako bi doprineli izradi povoljne studije o izvodljivosti početkom iduće godine". Šefovi diplomatija EU su ponovo podsetili na to da je "poštovanje međunarodnih obaveza, uključujući saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i dalje od ključnog značaja za dalji napredak u procesu evropskih integracija". Šefovi diplomatija EU "pozdravljaju odlučnost i obaveze koje je vlada Srbije 8.septembra preuzela za jačanje dijaloga sa svim etničkim zajednicama". Evropski ministri "očekuju da će te obaveze biti sprovedene i EU će nastaviti da prati tu situaciju".

Ministri EU pozdravili poziv Tadića kosovskim Srbima
Šefovi diplomatija Evropske unije su danas, u Luksemburgu, "pozdravili poziv predsednika Srbije (Borisa) Tadića kojim je on ohrabrio kosovske Srbe da učestvuju na izborima". Ministri su pozdravili i prijave stranaka kosovskih Srba za te izbore. Evropski ministri, kako se navodi u zaključcima zasedanja, "očekuju da će ti izbori biti sprovedeni u mirnim i demokratskim uslovima, slobodno i pošteno, uz najšire učešće svih zajednica" na Kosovu. Ministri inostranih poslova Evropske unije su stavili do znanja "potpunu privrženost sprovođenju standarda koje će utrti put za povoljnu ocenu polovinom 2005-e godine". Oni su istakli privrženost multietničkom Kosovu, "u kojem će biti zaštićene sve manjine, a koje će doprineti stabilnosti regiona i biti u saglasnosti sa vrednostima i standardima Evropske unije". Evropski ministri ističu "važnost brzog formiranja vlade u Prištini" posle izbora od 23.oktobra.

Del Ponte: Druga optužnica protiv lidera OVK do kraja godine
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je danas u Luksemburgu da će do kraja godine podići drugu optužnicu protiv osumnjičenih lidera bivše Oslobodilačke vojske Kosova, iako, kako je predočila, u pribavljanju podataka nema nikavu podršku ni međunarodne zajednice, niti lokalnih vlasti na Kosovu. Ona je, posle razgovora s šefovima diplomatija Evropske unije, upozorila na velike teškoće sa kojima se susreće haško tužilaštvo u istrazi na Kosovu i obelodanila da su svedoci često podvrgnuti pretnjama i zastrašivanjima i da zato ne žele da sarađuju sa haškim tužilaštvom. "Ja imam vremena do kraja godine da podignem moju drugu optužnicu protiv vođa OVK i to ću učiniti, uprkos nesaradnji svih. To je posao koji su obavili sami moji istražitelji. Nije bilo podrške međunarodne zajednice, niti lokalnih vlasti", naglasila je haški tužilac. Karla del Ponte je ocenila da se optuženi Ljubiša Beara u subotu nije dobrovoljno predao srpskim vlastima, već samo pristao da bude prebačen u Hag. Ona je izjavila da je Bearu negde izvan Beograda srpska policija opkolila tek pošto je ona prošlog ponedeljka srpskom premijeru Vojislavu Koštunici dala informaciju gde se Beara nalazi. Prema rečima Del Ponteove, Koštunica joj je rekao da tu informaciju ona treba da preda šefu državne bezbednosti Radetu Bulatoviću, a ona je insistirala da je srpski premijer taj koji treba da preduzme odgovarajuće korake. Konačno je, dodala je, Beara u pratnji srpskog ministra pravde Zorana Stojkovića prebačen u ponoć i dvadeset minuta na aerodrom u Roterdamu. Karla del Ponte je ispričala novinarima da se tad sastala sa ministrom Stojkovićem i, na njegovu opasku da se Beara predao dobrovoljno, uzvratila, da to nije bilo dobrovoljno, "jer sam ja vama dala tačne podatke gde se on skrivao". Ona je dodala da je njen istražni tim u martu pronašao skrovište Beare u Beogradu i da je taj podatak prosleđen vlastima, "ali je Beara tad nestao". "Istina je, ipak, da je Beara, kad ga je policija opkolila u kući, rekao da želi da bude prebačen u Hag. Ali on nije imao drugog izbora, jer mu je uručena optužnica", dodala je Karla del Ponte, podsetivši da je Beara optužen još 2002. i da se dosad nikad nije oglasio, niti bio u kontaktu s vlastima. "U slučaju Beare, nije bilo istinske saradnje vlasti u Beogradu s mojim tužilaštvom", zaključila je ona. Haški tužilac je takođe saopštila da je nezadovoljna saradnjom vlade u Zagrebu i dala je rok Hrvatskoj da uhapsi Antu Gotovinu pre izveštaja o saradnji zapadnobalkanskih zemalja s haškim sudom, koji će ona podneti krajem novembra Savetu bezbednosti UN. To će biti presudno za odluku Evropske unije da li će početi pregovore o eventualnom ulasku Hrvatske u članstvo evropske dvadesetpetorice. Karla del Ponte je istakla da je ona hrvatskim vlastima dostavila podatke gde se nalazi Gotovina u avgustu ove godine, rekavši da je on bio "na hrvatskoj obali...na plaži". Ona je izjavila da ima nekih vlasti u Republici Srpskoj koje žele da sarađuju s tribunalom u Hagu, ali je rekla i da je RS i dalje "skrovište" za haške begunce, i da se Radovan Karadžić i dalje "tamo nalazi i najverovatnije kreće i po Srbiji i Crnoj Gori". Dodala je da su u Republici Srpskoj "nestajala dokumenta kad smo se mi za njih raspitivali", kao i da RS "i dalje ne prihvata nadležnost haškog suda, mada ima nekih vlasti koje žele tu saradnju". "Mislim da je tu važna Komisija za Srebrenicu, a nadam se da će to imati povoljan učinak". Na pitanje da li ima informacija da se odbegli haški optuženik Ratko Mladić nalazi u Srbiji, Karla del Ponte je odgovorila da haško tužilaštvo "dostavlja informacije vlastima u Beogradu".

Šefovi diplomatija EU sutra o ubrzanoj integraciji SCG u EU
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) sutra će, u Luksemburgu, podržati odluku Evropske komisije da nastavi i ubrza izradu studije o izvodljivosti sa ciljem da što pre počnu pregovori o sklapanje sporazuma o pridruživanju Srbije i Crne Gore sa EU, rekli su zvaničnici EU u Briselu. O tome će evropske ministre obavestiti komesar Evropske komisije, Kris Paten, koji će takođe izvestiti i da su sva tri rukovodstva u SCG, srpsko, crnogorsko i vrh državne zajednice, u potpunosti prihvatili model "dvojakog koloseka" u ekonomskoj integraciji Srbije i Crne Gore u EU, u okviru stabilne i efikasne državne zajednice. Ministri EU će "kao vrlo ohrabrujući znak" oceniti predaju srpskim vlastima od Haškog suda optuženog Ljubiše Beare i njegov odlazak u Hag. Jer se smatra da to može biti dokaz i korak ka budućoj punoj saradnji SCG s tim sudom, što je ključni politički uslov za nadoknađivanje kašnjenja u procesu pridruživanja SCG Evropskoj uniji. Očekuje se da će pozitivnu ocenu o tome dati i tužilac Haškog suda, Karla del Ponte, koja će u Luksemburgu šefove diplomatija Unije izvestiti o saradnji država zapadnog Balkana s tribunalom u Hagu. Evropski ministri će, u zaključcima zasedanja, istaći potrebu da svi optuženi za ratne zločine na zapadnom Balkanu budu predati međunarodnom sudu. Funkcioneri EU su rekli da bi pitanja odnosa Hrvatske i Slovenije, kao i položaja manjina u Vojvodini mogla biti spomenuta na sastanka šefova diplomatija EU, ali da nije predviđeno da se o tome zauzima stav koji bi ušao u zaključke zasedanja. Smatra se, kako je objašnjeno, da su raniji izveštaji koji su dobijeni od vlade u Budimpešti, kao i od srpskih vlasti, a posebno informacije koje su dostavile ambasade zemalja Evropske unije u Beogradu, u potpunosti osvetlile ceo slučaj uznemiravanja manjina u Vojvodini kao "lokalnu stvar kojoj moraju veoma dužnu pažnju posvetiti vlasti Srbije i SCG". Izvori EU su Beti preneli da je stav evropskih vlada i institucija da to pitanje ne zaslužuje internacionalizaciju, već pre svega bilateralne kontakte EU i vlade u Budimpešti sa Beogradom.

Šefovi diplomatija EU će pozdraviti Tadićevu izjavu
Ministri inostranih poslova Evropske Unije će, sutra na zasedanju u Luksemburgu, snažno pozdraviti poziv srpskog predsednika, Borisa Tadića, kosovskim Srbima da izađu na predstojeće izbore i naglasiti podršku svim potezima koji vode uspostavljanju multietničkog Kosova i sprovođenju demokratskih standarda. To je agenciji Beta izjavila Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, predočivši da je i za Evropsku uniju od presudnog značaja da bude sprovedena decentralizacija vlasti na Kosovu, u cilju pune zaštite Srba i drugih manjinskih zajednica. To je, kako je istakla, jedan od temeljnih standarda, bez čijeg ispunjavanja ne može početi razmatranje budućeg statusa Pokrajine. Solana je izjavio da su "još pre tri meseca", a ne tek 90 dana posle formiranja nove vlade u Prištini, trebalo da budu sprovedeni decentralizacija lokalne vlasti i puna zaštita kosovskih Srba. Solana je rekao da je "više nego realno" da se sprovedu zahtevi srpskog predsednika Tadića da kosovska vlada posle tri meseca od izbora prenese na opštine sa srpskom većinom policijsku i bezbednosnu vlast, kao i nadležnost za zdravstvo, obrazovanje i kulturu. Evropski ministri će pozvati kosovske Srbe da izađu na predstojeće izbore, "s čvrstim uverenjem da je učešće srpske zajednice na izborima važan korak u svim našim naporima da se stvori multietničko Kosovo", saopštilo je, takođe, holandsko predsedništvo EU. Izvori Evropske komisije su naglasili da je Evropska unija "zato veoma zahvalna predsedniku Srbije, Borisu Tadiću, za izjavu kojom je ohrabrio kosovske Srbe da uzmu učešća na izborima". Šefovi diplomatija EU će, rečeno je, "naglasiti važnost što bržeg formiranja kosovske vlade posle skupštinskih izbora 23. Oktobra", čime su stavili do znanja da se ne sme dogoditi da se mesecima oteže i spori oko formiranja vlade u Prištini, kao što je to bio slučaj posle pređašnjih izbora. U nacrtu zaključaka ministarskog zasedanja EU se naglašava očekivanje da će izbori na Kosovu biti mirni i demokratski, uz široko učešće svih zajednica.

Ren: Evropska komisija podržava ulazak zapadnog Balkana u EU
Novi evropski komesar za proširenje Evropske unije, Oli Ren, izjavio je u Evropskom parlamentu (EP) da će Evropska komisija, na čelu za Žozeom Manuelom Barozom, "učiniti sve što je u njenoj moći" da podrži reforme i napore zemalja zapadnog Balkana da uđu u članstvo Evropske unije. To se ogleda i u činjenici da je politika prema zapadnom Balkanu data u nadležnost komesara za prijem novih članica u EU, ukazao je Ren, obrazlažući, kao i drugi članovi nove Komisije tokom ove sedmice, program svog rada pred poslanicima odbora za spoljnu i bezbednosnu politiku EP. Ren je istakao da "su bezbednost i obnova i dalje glavna pitanja u zapadnobalkanskim zemljama" i da se "otud, naglasak mora staviti na njihov ekonomski i socijalni razvitak". "Zajedno moramo stvoriti strukture i kapacitete, zahvaljujući kojima će, u datom trenutku, ove zemlje moći da zauzmu mesto koje im pripada u Evropskoj uniji", rekao je Ren. Evropska komisija ima zadatak da ostvaruje političke ciljeve Unije i glavno oruđe za to na zapadnom Balkanu je proces stabilizacije i pridruživanja. "Veliki izazov se sastoji u racionalizaciji delovanja Evropske unije i međunarodne zajednice u tom regionu. Jedan etnički mozaik je tamo pokriven raznolikom mrežom međunarodnih organizacija i nadležnosti. Moramo sagledati koja sredstva omogućavaju da se poboljša učinak i delotvornost tih nadležnosti i celokupnog našeg delovanja", dodao je on. Ren je stavio do znanja da se "mora obezbediti i da ekonomska pomoć zemljama kandidatima i partnerima postigne istinski i efikasno svoj cilj. Ona mora biti zamašna, dati dodatnu vrednost, a njome se mora raspolagati na pouzdan i precizan način". Evropski poslanik Johanes Svoboda je u raspravi zatražio od Rena da se izjasni nije li nužno da se zaostajanje ili nazadovanje u ostvarenju tih "evropskih ciljeva" u zemljama zapadnog Balkanu, mnogo oštrije "kažnjava", uključujući kresanje ekonomske i političke podrške EU. Budući komesar za proširenje je uzvratio da se mora praviti razlika između slučajeva kada uzrok nesprovođenja postavljenih merila leži u pomanjkanju sposobnosti i slučajeva kad nema političke volje za napredak. Ren je rekao i da je saglasan sa time da se, u ovom drugom slučaju, mora izvršiti mnogo žešći pritisak, uključujući obustavu finansijske pomoći. On smatra da perspektiva ulaska u EU za zemlje zapadnog Balkana znači "podstrek da se sprovedu vapijuće nužne reforme", uz opasku da "uz političku privlačnost, Evropska unija nudi i trgovinsku razmenu, ekonomsku pomoć i stručnost, sposobnost". Novi evropski komesar je poručio da je, uz svu političku i ekonomsku potporu i prenošenje iskustava Evropske unije, konačno opredeljenje oko ulaska u redove EU u rukama samih vođa i građana država zapadnog Balkana i svodi se na izbor "ili nacionalistička prošlost, ili evropska budućnost". "Evropa znači izgrađivati poverenje. Isto kao i naši balkanski rođaci i mi jako dobro znamo, iz naše istorije, kakve su strašne posledice rata. Mi smo se opredelili za drugu budućnost, koju danas želimo da podelimo s njima. Moramo graditi mostove, a ne rušiti ih", ukazao je on, naglasivši ključni značaj regionalne saradnje na Balkanu. Ren, Finac po nacionalnosti, je dobio snažnu podršku evropskih poslanika za sveukupno viđenje procesa daljeg proširenja Evropske unije, "koje je dosad", kako je rekao, "odigralo ključnu ulogu u širenju prostora mira, demokratije i napretka u Evropi". Prema njegovim rečima, EU je rešena da zapadnobalkanskim zemljama "zaista otvori evropsku perspektivu, uz naglasak na izgradnju institucija koje će im omogućiti da, jednog dana, sednu ovde pored vas", u poslaničke klupe EP. "Proširenje je i istorijski i praktičan izazov. Zato se moramo odlučno i odano uhvatiti u koštac sa praktičnim problemima, a da pritom ne gubimo iz vida istorijsku viziju". Ren je, uoči "saslušanja" u EP, u pismenom odgovoru na upite evropskih poslanika, istakao da želi da ojača kontakte sa srpskim vlastima i naglasio da "očekuje da dođe do istinskog napretka i mogućnosti za otvaranje novog poglavlja u našim odnosima". Ren je posebno ukazao da je "ishod predsedničkih izbora u Srbiji bio zaista pozitivan i pozdravljen u EU", dodavši da "to treba da obezbedi novi zamah u sprovođenju proevropskih reformi u Srbiji". Poslanici EP su pitali kako Evropska unija može pomoći srpskim vlastima da iskoriste povoljnu priliku, stvorenu "veoma pozitivnim ishodom predsedničkih izbora", da "ožive proces političkih i ekonomskih reformi, podstaknu pomirenje sa susedima i sprovedu međunarodne obaveze". "Moj cilj je da pomognem Srbiji da se približi Evropskoj uniji u sledećoj etapi procesa Stabilizacije i pridruživanja", rekao je Ren i dodao da Evropska komisija još nije izradila studiju o izvodljivosti za taj sporazum, kao i da je bilo "stalnih problema oko nesaradnje s Haškim sudom". Novonaimenovani evropski komesar je naglasio da će približavanje Uniji zavisiti isključivo od brzine napretka koji svaka od njih ostvari u reformama.

Evropska komisija podržala početak pregovora sa Turskom
Evropska komisija je danas preporučila da Evropska unija započne pregovore o pridruživanju sa Turskom, ali je najavila i da bi razgovori mogli biti obustavljeni ukoliko Ankara ne bude poštovala ljudska prava. Kako je Rojters saznao od jednog izvora u EU, preporuka izvršnog tela Unije zavisi od sprovođenja značajnih pravnih reformi u Turskoj i nikakav datum za početak pregovora još nije određen, već će konačnu odluku doneti lideri Evropske unije na samitu 17. decembra. "Komisija smatra da Turska dovoljno ispunjava političke kriterijume i preporučuje da pregovori o pristupanju počnu", stoji u tekstu odluke. Preporuku će, kako se očekuje, zvanično saopštiti predsednik Evropske komisije Romano Prodi i evropski komesar za proširenje Unije Ginter Ferhojgen, kasnije u Evropskom parlamentu.

Tadić: Kohabitacija ne znači uvek isti stav
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Briselu da neće učiniti nijedan potez koji bi vodio političkoj destabilizaciji u zemlji. Tadić je tako odgovorio na pitanje novinara da li misli da bi njegov poziv kosovskim Srbima da izađu na izbore mogao dovesti do novih političkih podela u Srbiji. Srpski predsednik je objasnio da je kosovske Srbe pozvao da izađu na izbore zato što je ubeđen u valjanost svoje odluke i zato što nije dobio nikakav uverljiv odgovor na pitanje šta se dobija neizlaskom na izbore. "Ako je za pojedine političare različitost u stavu, i to uprkos mom velikom naporu u protekla dva meseca da imamo zajednički stav, razlog za novu političku destabilizaciju, onda je to stvar te političke strukture ", rekao je Tadić i dodao da "kohabitacija ne znači uvek isti stav". "To znači uvažavanje i različitosti i težnja da se objedini politički nastup predstavnika dve političke grupacije, ili orijentacije, na pozicijama vlasti - u vladi i na mestu predsednika. Što se mene tiče, neću učiniti nijedan napor u smislu destabilizacije. Ali nisam mogao doneti odluku u koju ne verujem, u ime kohabitacije, ili takozvane političke stabilnosti", rekao je Tadić. Predsednik Srbije je podvukao da nema stabilnosti u trenutku kada jedan učesnik u procesu donosi odluku u koju ne veruje, dodajući da pri tome uvažava mnoge argumente onih koji smatraju da nije trebalo nastupati na izborima, jer je srpski narod na Kosovu u izuzetno teškoj situaciji. "Moj protivargument, ili moje vrlo jednostavno pitanje je: a šta se dobija neučestvovanjem na izborima? Na takvo pitanje nisam dobio apsolutno nijedan uverljiv odgovor. Sem da srpska strana neće učestvovati u procesu legitimizacije nezavisnosti Kosova i Metohije", rekao je Tadić. Tadić je naglasio da učestvovanje na izborima nije apsolutno nikakva legitimizacija nezavisnosti Kosova i Metohije, jer politički predstavnici Srba na Kosovu uvek mogu da vrate svoj mandat i da stvari dovedu u pređašnje stanje. "Pomalo je previše emocija u političkim odlukama, a premalo jasnih vizija i kako izgleda dan posle političkih odluka. Zato sam doneo ovakvu odluku i pozvao Srbe s punim uverenjem da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji", rekao je Tadić.

Tadić: Nezavisnost Kosova neprihvatljiva
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Briselu da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva i da se mora naći rešenje prihvatljivo za obe strane. Tadić je, na konferenciji za štampu, rekao da su dve nacije na Kosovu suprostavljene jedna drugoj, da što pre mora doći do dijaloga i rešenja i da je "veoma opasno menjati granice". "Dominacija je potpuno neprihvatljiva", naglasio je predsednik Srbije. "Decentralizacija je jedini put. Moraju se naći mnogo kreativnija rešenja, to moramo učiniti zajedno, inače ćemo doći u situaciju da se ponovo tučemo, a to ja ne želim. To bi bio ishod neefikasne reakcije međunarodne zajednice i krize koja bi trajala godinama", rekao je Tadić. Dodao je da će i kosovske institucije kad-tad morati da prihvate decentralizaciju vlasti za Srbe na Kosovu i Metohiji "zato što je to evropski standard". "Ako se želi multietničko Kosovo i Metohija, onda se mora ostvariti decentralizacija lokalne vlasti na srpske opštine", jer će, inače, upozorio je Tadić, doći do novog "etničkog čišćenja". A to bi, po njegovim rečima, izazvalo vrlo tešku situaciju i u Srbiji i po srpsku demokratiju koja je još krhka. Zamoljen od novinara da kaže kakvo rešenje vidi za Kosovo, Tadić je najpre primetio da "ne vidi da na Kosovu ima mnogo proevropskih političara, u smislu poštovanja zakona, manjina, evropskih vrednosti". "Vidim samo jedino potpuno različite strane i interese. Ne vidim nikoga ko brine za interese oba naroda. Nema poverenja, nema poboljšanja, nema dokaza o bilo kakvom usaglašavanju i poboljšanju, stabilnosti na Kosovu", naveo je predsednik Srbije. "Vidimo jedino da su dve nacije suprostavljene jedna drugoj. To je veoma opasno i zato bi moralo doći do dijaloga. Zato mislim da je veoma opasno vršiti promene granica", rekao je Tadić i izrazio protivljenje "olakom menjanju granica" i rasparčavanju čitavog prostora Jugoistočne Evrope. "To područje je samo po sebi rascepkano, a ta rascepkanost je najčešće bila uzrok političke nestabilnosti", objasnio je predsednik Srbije. "Ako nema političke stabilnosti, nema ni investicija u ceo region i svaku zemlju. Ako nema ulaganja, nema ni podizanja životnog standarda, a time, u zatvorenom krugu, nema ni doprinosa političkoj stabilnosti", ocenio je Tadić. Predsednik Srbije je siguran da će njegova odluka o pozivu kosovskih Srba na izbore iz dana u dan imati sve više podržavalaca, onih koji će razumeti da je ta odluka u interesu Srbije i srpskog naroda, a istovremeno i u interesu stabilizacije odnosa između Albanaca i Srba na Kosovu i Metohiji, jer bez te stabilizacije nema nikakvog uspeha. "Za mene je potpuno neprihvatljivo bilo kakvo ugrožavanje manjina, bilo gde, a posebno sam zainteresovan da toga na bude na Kosovu i Metohiji, kad je u pitanju srpski narod koji je objektivno u ekstremno teškom položaju", naveo je Tadić. Na pitanje kako gleda na kosovske institucije i neke političke krugove u Srbiji, koji su odbacili njegov predlog za izlazak Srba na izbore, Tadić je uzvratio da duboko veruje u opravdanost svog stava. Na opasku da su albanske kosovske strukture odbacile zahtev za međunarodno priznate lokalne vlasti za kosovske Srbe, srpski predsednik je odgovorio da "mogu da ga odbacuju koliko god hoće, ali to je evropski standard i kad tad će morati da ga prihvate".

Diplomate posetile Pirot u okviru akcije Moj grad u Evropi
Ambasador Velike Britanije u SCG Dejvid Gauan, savetnik Britanskog saveta Kris Gibson, drugi sekretar Češke ambasade Tomaš Hart i savetnik u kancelariji za evropske integracije Srbije Mihajlo Crnobrnja posetili su danas Pirot u okviru projekta "Moj grad u Evropi". Projekat se sprovodi pod pokroviteljstvom Ambasade Holandije u SCG, a realizuje ga Evropski pokret u Srbiji sa ciljem promovisanja ideje priključenja Srbije Evropskoj uniji. Britanski ambasador je posetio preduzeće "Tigar" gde ga je sa razvojnim projektima te firme upoznao generalni direktor Dragan Nikolić. U razgovoru sa Nikolićem, Gauan je izrazio spremnost da pomogne SCG u naporima da se priključi EU i ocenio da "nema sumnje da je Srbiji mesto u Evropi". Diplomate je primio i predsednik opštine Pirot Vladan Vasić a na trgu u centru grada održan je kviz za osnovce o EU i evropskoj kulturi. Diplomate su održale i konferenciju za novinare, razgovarale sa građanima a održane su i radionice u srednjim školama o EU, kao i izložba fotografija "Srbija i Crna Gora u očima Holanđana". U toku dana diplomate će posetiti preduzeće "Piroteks triko" u kojem se proizvode pirotski ćilimi.

Evropska komisija: Rumunija i Bugarska u EU 2007.
Evropska komisija je danas potvrdila da namerava da do kraja godine okonča pregovore o prijemu Rumunije i Bugarske, što bi omogućilo da te dve balkanske zemlje 2007. postanu članice Evropske unije. Komisija je, međutim, ostavila ogradu da EU zadržava pravo da na godinu dana odloži prijem, "ukoliko bude jasnih dokaza da postoji ozbiljan rizik da Bugarska ili Rumunija neće biti spremne da u brojnim bitnim oblastima ispune uslove za članstvo do 1.januara 2007". Iako je izveštaj Komisije uopšte uzev pozitivan, u njemu se ipak izražava zabrinutost za slobodu štampe i zbog korupcije, posebno u Rumuniji, prenela je agencija Asošijeted pres. "Korupcija je u Rumuniji i dalje ozbiljna i široko rasprostranjena", ocenjeno je u tekstu. Da bi Bugarska i Rumunija bile primljene 2007. godine, potrebno je da do tada ugovor o članstvu ratifikuju kako njihovi parlamenti, tako i parlamenti sadašnjih 25 zemalja članica EU. Ulaskom dve zemlje, EU će ući duboko na Balkan, što će Grčku, koja je članica Unije od 1981, prvi put spojiti sa ostatkom bloka. Sa 22 miliona Rumuna i osam miliona Bugara, broj stanovnika EU narašće na 485 miliona.

Vlada u Atini podržava evropsku perspektivu Turske
Vlada Grčke je u sredu potvrdila da "podržava evropsku perspektivu Turske" što je njena prva zvanična ocena uslovne saglasnosti Evropske komisije za početak pregovora o prijemu Turske u Evropsku uniju (EU). Zamenik predstavnika Vlade Evangelos Andonaros je u izjavi dodao da evropske stranke desnice, političke saveznice vladajuće grčke stranke Nova demokratija, "nisu imale primedbi na takav stav Vlade Grčke". Upitan da li Atina podržava Tursku uprkos njenoj pretnji ratom ako Grčka proširi teritorijalne vode na Egeju, Andonaros je rekao da uklanjanje te zvanične pretnje nije bilo među uslovima koje je Turska trebalo da ispuni za pregovore o prijemu u EU. Opoziciona Koalicija levice i napretka (SYN) je saopstila u sredu da je Vlada Grčke "dužna da iskoristi proces prijema Turske da se problemi koji potresaju grčko-turske odnose, reše u evroopskom kontekstu i da se time pomogne evropski put Turske". Ministri inostranih poslova Grčke i Turske, Petros Molivijatis i Abdulah Gul su krajem septembra na sastanku u Nujorku ocenili da su međudržavni odnosi dobri i da ih treba poboljšavati još brže. Bivša, socijalistička Vlada Grčke je 1999. započela uspešan proces postupne normalizacije odnosa sa Turskom. Osnova procesa je podrška Atine približavanju Turske članstvu u EU, u zamenu za saradnju Ankare u rešavanju bilateralnih i kiparskog problema. Na osnovu načelne preporuke Evopske komisije uslovljene nastavkom dubokih reformi u Turskoj, Samit EU će 17. decembra utvrditi datum početka pregovora o prijemu Turske. Grčki izvori očekuju da pregovori neće početi pre druge polovine 2005. i da će trajati bar desetak godina. Atinski mediji su bez komentara pomenuli da je Evropska komisija potvrdila da Bugarska i Rumunija mogu biti primljene u EU 2007. i da je preporučila da pregovori o prijemu Hrvatske započnu početkom 2005. Turska je 1959. zatražila da se poveže sa tadašnjom Evropskom ekonomskom zajednicom (EEZ), sporazum o tome je potpisan 1963, zahtev za prijem u EU Turska je podnela 1989, a 1996. stupila u carinsku uniju sa EU.

Evropska komisija: Pregovori sa Hrvatskom počinju 2005.
Evropska komisija predložila je danas da pregovori o prijemu Hrvatske u Evropsku uniju počnu iduće godine. Hrvatska je u junu dobila status kandidata za članstvo, ali neki evropski zvaničnici smatraju da je njen cilj da se pridruži Uniji već 2007. godine suviše optimističan, javio je AP. Prema diplomatskim izvorima na koje se poziva Rojters, Hrvatska bi mogla postati članica Unije 2009. godine Komisija je danas upozorila da bi pregovori sa Hrvatskom nakon otpočinjanja mogli ponovo biti zamrznuti, ukoliko zemlja ne bude poštovala principe demokratije i vladavine prava. Glavni zahtevi koje je EU stavila pred Hrvatsku su povratak Srba koji su izbegli za vreme rata i saradnja sa Haškim tribunalom. Evropska komisija je danas potvrdila da namerava da do kraja godine okonča pregovore o prijemu Rumunije i Bugarske, što će omogućiti da te dve zemlje 2007. postanu članice EU.

Izveštaj Evropske komisije posebno značajan za Rumuniju
Povoljan izveštaj Evropske komisije o Rumuniji, koji je danas objavljen u Briselu, posebno je značajan za tu zemlju koja se kasno uključila u proces integracije u Evropsku uniju i koja je zaostajala u sprovođenju reformi. Tokom više od decenije promena, ni socijaldemokratska vlada Jona Ilijeskua, ni vlada desnog centra Emila Konstantineskua nisu pristupile sa dovoljno političke volje značajnim reformama. Prema oceni Brisela, tek je vlada Adrijana Nastasea počela 2001. godine prave reforme i uspela da Rumuniju uvrsti među kandidate za pridruživanje EU. Od posebnog značaja za Rumuniju jeste to što joj je Evropska komisija odobrila status funkcionalne tržišne ekonomije i prvi put navela u zvaničnom dokumentu 1. januar 2007. godine kao mogući datum pridruživanja Rumunije, kao i Bugarske, EU. U slučaju da je bilo konstatovano da u Rumuniji ne funkcioniše tržišna ekonomija, ona bi izgubila šansu da pristupi EU 2007. godine. Godišnji izveštaj Evropske komisije o Rumuniji objavljen je danas u Briselu zajedno sa izveštajima o Bugarskoj, Turskoj i Hrvatskoj, i predstavljen je Evropskom Parlamentu. U izveštaju se navodi da u Rumuniji postoji politička stabilnost i da je ostvaren napredak u ekonomskom razvoju u cilju integracije u EU, ali se, istovremeno, ističe da postojeće mere za suzbijanje korupcije ne donose potrebne rezultate. Ukazuje se i da postoje problemi u vezi sa slobodom izražavanja, jer mnogi mediji nisu ekonomski nezavisni. U izveštaju se preporučuje da Rumunija do kraja godine završi pregovore sa EU i da reši probleme u oblastima konkurencije, pravosuđa i unutrašnjih poslova. Budući komesar za proširenje EU Oli Ren (Olli Rehn) rekao je da će sledeće godine biti pažljivo praćena situacija u Rumuniji i Bugarskoj u vezi sa pridruživanjem. Ukoliko se konstatuje da jedna od dve zemlje ili obe zemlje nisu spremne da postanu članice EU, njihovo pristupanje se može odložiti za jednu godinu, naveo je Ren.

Solana: Lideri u SCG prihvatili dvojaki kolosek za EU
Vođi u Beogradu i Podgorici su prihvatili plan za "dvojaki kolosek" u pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, izjavio je danas u Briselu visoki predstavnik EU Havijer Solana i dodao da sada sledi što brža izrada studije o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG sa EU. "Mogu garantovati da su se lideri Srbije i Crne Gore saglasili da je to pametan i kreativan pristup", podvukao je Solana, posle susreta s predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Solana je naglasio da su on i evropski komesar Kris Paten juče u Beogradu liderima Srbije, Crne Gore i državne zajednice, "tri puta, kao na Bibliji, postavljali pitanje da li prihvataju pristup dvojakog koloseka", i dobili potvrdan odgovor. On je, takođe, naglasio da je "veoma mudar i hrabar" potez Tadićev poziv kosovskim Srbima da izađu na izbore u pokrajini 23. oktobra. Solana je istakao da je decentralizacija i zaštita Srba na Kosovu morala da se obezbedi "još pre tri meseca" i rekao da se u Evropskoj uniji veoma ceni "vrlo mudra i hrabra" odluka srpskog predsednika da pozove kosovske Srbe da izađu na izbore. Visoki predstavnika EU to rekao na pitanje novinara da li je "realistično" očekivati da će kosovska vlada tri meseca posle izbora ostvariti decentralizaciju vlasti na srpske opštine, što je zatražio Tadić kada je pozvao kosovske Srbe da izađu na izbore. Tadić je novinarima rekao da stoji iza svog poziva kosovskim Srbima i dodao da za "nacionalne legitimne interese treba da se borimo kroz insitucije koje postoje i koje međunarodna zajednica prihvata". Srpski predsednik je stavio do znanja da "ne može da razume kako ćemo se lakše izboriti za naše legitimne nacionalne interese time što odsustvujemo iz te borbe". "Odsustvo i pasivnost su veoma opasni i mi želimo da naši interesi i prava na Kosovu i Metohiji budu priznati od međunarodne zajednice. Ja sam takvu vrstu priznanja dobio i u ovom razgovoru", sa Solanom, rekao je Tadić. Tadić je istakao da izlaz nije u "borbi između dve nacije" na Kosovu, već u tome da se nađe rešenje koje je dobro i za Srbe i Albance, a da se manjine odmah zaštite. Visoki evropski predstavnik je naglasio da je glavni cilj da se SCG ekonomski i politički približi Evropskoj uniji i podvukao da je to strategijsko opredeljenje EU. Tu, dodao je, i dalje postoje teškoće, uključujući saradnju SCG s Haškim tribunalom, a Evropska unija će "pomoći da se reše ti problemi". Tadić je rekao da je u razgovoru sa Solanom razmotreno važno pitanje saradnje SCG sa Haškim tribunalom, "kao preduslova naše pune integracije u EU i Partnerstvo za mir". Takođe je bilo reči o "što kraćem putu integracije Srbije i Crne Gore u Evropu kroz državnu zajednicu". "I sada imamo dupli mehanizam u domenu ekonomskih odnosa koji će nam olakšati proces integracije", zaključio je on.

Slovenija zadovoljna preporukama za širenje EU
Slovenija je danas pozdravila izveštaj i preporuke Evropske komisije za širenje EU. "Ministarstvo spoljnih poslova je sa zadovoljstvom i zanimanjem primilo izveštaje i preporuke Evropske komisije o napretku Bugarske, Rumunije, Turske i Hrvatske na putu u članstvo u EU", navodi se u saopštenju ministarstva tim povodom. Slovenija se u skladu sa svojim prioritetima zalaže za nastavak politike otvorenih vrata, navodi se u saopštenju i ističe nužnost da se nastavak približavanja kandidata temelji "prevnstveno na njihovoj sposobnosti i brzini preuzimanja evropskog pravnog poretka, te na implementaciji evropskih standarda u praksi". Slovenija će u skladu sa upozorenjima Evropske komisije razmatrati hrvatsko ispunjavanje kriterijuma i standarda za članstvo u EU, pri čemu se očekuje da će Hrvatska intenzivno nastaviti napore ka ispunjenju tih kriterijuma. "Važan aspekt puta Hrvatske u EU je jačanje regionalne saradnje, što uključuje sporazumno rešavanje pojedinih otvorenih pitanja", i koje mora biti u korist svih zainteresovanih, u evropskom duhu dijaloga i međusobnog poštovanja, zaključuje se u saopštenju.

Rumunija i Bugarska 1.januara 2007. zajedno u EU
Rumunija i Bugarska mogu ući u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, a potpisiva