Slovenački parlament prihvatio predlog o predsedavanju EU
Slovenački parlament prihvatio je predlog Holandije, trenutno predsedavajućeg Evropske unije, da Slovenija bude u prvoj grupi od tri zemlje koje bi predsedavale Unijom. Predlog Holandije je da Slovenija sa Nemačkom i Portugalijom, bude na čelu Saveta EU od 2007. do polovine 2008. godine. Ukoliko ustav EU ne bude usvojen do kraja 2006, Slovenija bi prihvatila predsedavanje Savetom EU u prvoj polovini 2008. godine, odlučio je sinoć slovenački parlament. Predsedavanje bi Sloveniju koštalo između 60 i sto miliona eura, a za taj zadatak zemlja bi morala osposobiti dovoljan broj kadrova, za šta je takođe potrebno pripremiti plan. Nacrt evropskog ustava predviđa timsko, tročlano vođstvo u Uniji, umesto sadašnjeg sistema rotirajućeg šestomesečnog predsedavanja. Nakon usvajanja ustavnog ugovora bi svim savetima izuzimajući savet za spoljne poslove, koji će voditi ministar insotranih poslova EU, trebalo da predsedava timsko predsedništvo sastavljeno od tri države članice.

Evropski parlament izglasao novu Evropsku komisiju
Evropski parlament podržao je kabinet predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa velikom većinom glasova i tako okončao tronedeljnu političku neizvesnost oko novog izvršnog tela Evropske unije. Parlament Unije je sa 449 glasova za, 149 protiv i 82 uzdržana ozvaničio imenovanja 25 članova Evropske komisije koji će u ponedeljak preuzeti dužnost, sa mandatom od pet godina. Prethodno ministri zemalja članica EU na sastanku u petak treba da formalno potvrde Barosov kabinet. Podrška velike većine u Evropskom parlamentu osigurana je nakon što je Baroso 29. oktobra povukao svoj prvobitni predlog, da bi iz sastava komisije isključio kontroverzne kandidate za komesare - Italijana Roka Butiljonea i Letonku Ingridu Udre - i promenio portfelj Mađaru Laslu Kovaču. Članovi Evropskog parlamenta su Butiljoneu, bliskom prijatelju pape Jovana Pavla drugog, zamerili njegove konzervativne stavove o braku i homoseksualnosti, a Ingridi Udre to što je evroskeptik. Nova Evropska komisija ima 25 članova, po jednog iz svake zemlje članice, a pored predsednika ima i pet potpredsednika, od kojih će svaki imati posebno zaduženje. Za institucionalne odnose i komunikacije zadužena je Šveđanka Margot Valstrom; za industriju i preduzetništvo Nemac Ginter Ferhojgen; za saobraćaj Francuz Žak Baro; za upravu, reviziju i sprečavanje zloupotreba Estonac Sim Kalas; a za pravosuđe, slobodu i bezbednost Italijan Franko Fratini. Za spoljne poslove u Evropskoj komisiji biće zadužena bivša šefica austrijske diplomatije Benita Ferero Valdner, a za proširenje Finac Olio Ren. Komesar za monetarna pitanja ostaće Španac Haokin Almunia, kao jedini kandidat koji je zadržao posao koji je obavljao i za mandata Romana Prodija, dok će komesar za trgovinu biti Piter Mendelson (Velika Britanija) a za unutrašnje tržište Čarli Mekrivi (Irska). Komesaru iz Slovenije Janezu Potočniku pripao je resor nauke i istraživanja. Jedan od prvih poslova za novu Evropsku komisiju, po oceni analitičara, biće da povrati autoritet poljuljan jačanjem ovlašćenja Evropskog parlamenta. Evropska komisija moraće takođe da radi na ustavu EU koji će, uprkos potpisima lidera EU, stupiti na snagu tek kad ga ratifikuju sve zemlje članice.

Labus: Dupli kolosek bitan za približavanje EU
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus istakao je danas u razgovoru sa direktorom Direkcije za zapadni Balkan u Savetu EU Štefanom Leneom (Stefan) da je, usvajanjem prisutupa duplog koloseka na ekonomskom planu, otklonjena značajna prepreka za ubrzanje procesa približavanja SCG Evropskoj uniji. Kako je saopštio njegov kabinet, Labus je dodao da je saradnja sa Haškim tribunalom još jedna barijera u procesu evropskih integracija, koja mora da se otkloni u što kraćem roku. Sagovornici su tokom sastanka razmatrali pitanje Kosova i Metohije, pri čemu je Lene pokazao veliko interesovanje za inicijativu potpredsednika Vlade za sazivanje Međunarodne konferencije o rešavanju statusa te pokrajine. Labus je istakao da Beograd mora da ima inicijativu, jer samo tako je moguće steći ravnopravan status u pregovorima kojima bi se zaštitili interesi srpskog naroda i države. On je dodao da je jedini izlaz da zvanična Srbija zatraži sazivanje konferencije o Kosmetu, kako bi se pitanje ove pokrajine rešilo u razumnom periodu. Razmatrajući pitanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, potpredsednik Vlade je rekao da bi najbolje rešenje bilo u produžavanju mandata Savezne skupstine za godinu dana, nakon čega bi se održali referendumi.

U Beču počeo Evropski forum
U Beču je danas, pod nazivom "Evropa bez granica - šta drži EU zajedno", počeo sedmi Evropski forum, koji je okupio visoke zvaničnika država i institucija Evropske unije. Predsednik Austrije Hajnc Fišer, koji je pokrovitelj skupa, rekao je da će jedna od tema biti proširenje Evropske unije i dodao da da Rumunija, Bugarska i Hrvatska čekaju da postanu punopravne članice evropske porodice država. Fišer se založio za snažnu Evropsku uniju u kojoj svaka država članica može da izrazi svoje nacionalna gledišta. "Više Evrope, manje nacionalizma, koji je bio veliko zlo u poslednja dva veka" rekao je Fišer, a prenosi agencija Hina. Prema njegovim rečima, to ne znači izjednačavanje istorijskih, kulturnih i jezičih osobenosti i razlika, jer su različitosti bogatstvo Europe. Ne drže EU zajedno samo Evropski parlament, Evropska komisija i Savet Evrope, već pre svega ubeđenost i vera da u njoj treba da bude zajedno što je moguće više ljudi, rekao je austrijski predsednik. Na skupu će se razgovarati, između ostalog, o pridruživanju Turske Evropskoj uniji. Na forumu pod nazivom "Evropa bez granica" sutra će govoriti, pored ostalih, i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana.

Junker: Pregovori o priključenju Turske početkom 2005.
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) izjavio je danas da Evropska unija treba da počne pregovore sa Turskom o priključenju te zemlje Uniji u prvoj polovini 2005, prenose agencije. "Iskreno mislim da pregovori o priključenju mogu da počnu", rekao je Junker na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim premijerom Tajipom Erdoganom koji boravi u radnoj poseti Luksemburgu. Kako je rekao, "cilj pregovora je priključenje". "Počećemo pregovore rešeni da uspemo u tome. Nema drugih opcija", rekao je Junker. Turski premijer je rekao da je njegova zemlja uradila sve što je bilo potrebno, ispunila političke kriterijume iz Kopenhagena koji se odnose na poštovanje demokratskih načela i prava manjina. "Više nema razloga da se ne počnu pregovori", rekao je Erdogan. Evropski šefovi država i vlada odlučiće da li će početi i kada će početi pregovori o priključenju Turske na samitu EU u Briselu 17. decembra.

Vuk Drašković razgovarao sa Štefanom Leneom
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković razgovarao je danas u Beogradu sa direktorom za zapadni Balkan Saveta Evropske unije Štefanom Leneom, koji je i savetnik visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Havijera Solane. U razgovoru je najviše bilo reči o mogućnostima za ubrzanje procesa približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, saradnji sa Tribunalom u Hagu, situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i obnovi dijaloga Beograda i Prištine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Lene: Neophodna saradnja sa Haškim tribunalom
Predsednik drzavne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović razgovarao je danas u Beogradu sa direktorom Direkcije za zapadni Balkan u Savetu Evropske unije Stefanom Leneom o saradnji SCG sa Haškim tribunalom. Lene je Maroviću preneo interesovanje Evropske unije za punu saradnju SCG sa Haškim tribunalom, ističući da je to neophodan preduslov za dalji proces evropeizacije Srbije i Crne Gore, navodi se u saopštenju kabineta predsednika. Marović i Lene su razgovarali i o funkcionisanju drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i o izborima za parlament drzavne zajednice.

Za primenu Akcionog plana potrebna podrška svih institucija
Za uspešnu realizaciju preporuka iz Evropskog partnerstva neophodna je podrška svih institucija u zemlji, izjavila je danas sekretar vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Radmila Milivojević. Ona je na prezentaciji Akcionog plana Vlade Srbije za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstav naglasila da je posebno važna podrška privrednih institucija, jer je sektor privrede taj koji se prvi susreće sa svim zahtevima koje EU nameće zemljama koje žele da joj se priključe. Prema rečima Milivojevićeve, Evropsko partnerstvo je putokaz za zemlje koje žele da se priključe EU i dao je veoma pozitivne rezultate u procesu pristupanja deset novih članica Uniji. Evropsko partnerstvo za Srbiju i Crnu Goru usvojeno je na sastanku Saveta ministara EU u junu ove godine. Na osnovu tog dokumenta vladina Kancelarija za pridruživanje EU napravila je Akcioni plan za ispunjenje preporuka iz tog partnerstva. Prema rečima Milivojevićeve, taj Akcioni plan preporuka odnnosi se na nekoliko oblasti - politička situacija, demokratija i vladavina prava, ljudska prava i zaštita manjina, regionalna i međunarodna saradnja i obaveze, saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Preporuke iz Akcionog plana odnose se i na uređenje ekonomske situacije, unutrašnjeg tržišta i trgovinu, kao i na sektorske politike (poljoprivredu, energetiku, zaštitu žvotne sredine, saobraćaj, telekomunikacije, industriju i mala i srednja preduzeća.

Akcioni plan za sprovođenje Evropskog partnerstva
Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) predstaviće sutra Akcioni plan za sprovođenje prioriteta iz dokumenta "Evropsko partnerstvo sa SCG " u Privrednoj komori Srbije (PKS). U saopštenju PKS navodi se da Akcioni plan Vlade Srbije predstavlja preporuke u sedam oblasti, od političkih do ekonomskih, i dodaje da ga je pripremila vladina Kancelarija za pridurživanje EU. Akcioni plan urađen je na osnovu "Evropskog partnerstva sa SCG ", koji je politički i operativni dokument i predstavlja osnovu za odnose EU i SCG , a sadrži niz političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi koje SCG treba da dovedu do članstva u EU. Finansijska pomoć i podrška EU za SCG biće uslovljena ocenom stepena ostvarenih reformi i postavljenih kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta iz Evropskog partnerstva kroz godišnji Izveštaj o procesu stabilizacije i pridruživanja. Dokument Evropsko partnerstvo sa SCG usvojen je 14. juna ove godine na sastanku Savet ministara EU u Luksemburgu.

Ivanović: Sporazum o tekstilu EU i SCG krajem decembra
EU i SCG bi krajem decembra trebalo da parafiraju sporazum o saradnji u oblasti tekstila, koji će omogućiti osetno povećanje izvoza srpskog tekstila na evropsko tržište, izjavio je danas u Briselu ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanović. Ministar Ivanović je rekao da mu je to u današnjem razgovoru preneo direktor za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe, koji je objasnio da je bilo potrebno da se izvrše određene promene u sporazumu o tekstilu, s obzirom na prihvaćeni novi "pristup dvostrukog koloseka" za integraciju Srbije i Crne Gore u EU. Države EU sada treba da prihvate novi nacrt sporazuma i Pribe je dodao da očekuje da bi potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus prihvaćen tekst sporazuma mogao dobiti iduće nedelje, a primena bi počela naredne godine. Sklapanje sporazuma o tekstilu bi značilo da bi kvote za plasman tekstila iz SCG bile istovremeno osetno povećane, a, prema ranijim procenama, izvoz srpskog tekstila i poslovi dorade za tržište EU bi mogli dostići vrednost do dvesta miliona dolara godišnje. Pribe je, takođe, saopštio da Evropska komisija radi na izradi Studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i SCG . On je Ivanovića i članove delegacije SCG obavestio da će misija Evropske komisije početkom decembra posetiti Srbiju i Crnu Goru, "kako bi se na licu mesta uverila u tempo i domet kojim SCG osvaja evropske standarde i, takođe, koje rezultate postiže u razvoju demokratije i strukturnih promena koje su vezane za ljudska prava, manjinska prava, kvalitet pravosuđa i drugo". Studija o izvodljivosti bi trebalo da bude završena u prvom tromesečju 2005. i mora biti pozitivna da bi počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Pribe je naglasio da bi "za Evropsku komisiju bila neprihvatlja situacija da Srbija i Crna Gora bude na začelju procesa pristupanja Evropskoj uniji". On je povoljno ocenio aktivnosti SCG u regionalnoj saradnji, naročito kada je reč o važnoj saradnji u razvoju infrastrukture, energetike i zaštite životne sredine. Ministar Ivanović i državno-privredna delegacija SCG borave u Belgiji, a posetiće i Luksemburg, u okviru "poslovne nedelje", koja ima za cilj da privrednike i javnost ovih zemalja upozna sa mogućnostima privredne saradnje, razvoja turizma I, posebno, novim povoljnim zakonskim mogućnostima i uslovima za ulaganje kapitala.

Paten vrši pritisak na RS da izruči optužene Hagu
Neuspeh rukovodstva Republike Srpske u izručenju optuženih bosanskih Srba Haškom tribunalu ugrožava napore BiH u približavanju evroatlantskim integracijama, izjavio je danas evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten ( Chris Patten). Paten je rekao da je glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) jasno stavila do znanja da Republikma Srpska "uopšte ne sarađuje" sa tim sudom. Karla del Ponte trebalo bi da sledeće nedelje Savetu bezbednosti UN podnese izveštaj o saradnji zemalja bivše SFRJ sa Haškim tribunalom. "Zaista je sramotno da Republika Srpska još nijednog optuženika nije prebacila u Hag...Nemam nikakvih razloga da verujem da će njen (Karle del Ponte) izveštaj biti pozitivan", dodao je on. Policija Republike Srpske juče je uhapsila osam Srba optuženih za ratne zločine nad Muslimanima tokom rata od 1992. do 1995, ali nijedan od njih nije na listi oko 20 bosanskih Srba protiv kojih je Hag podigao optužnice. Paten, čiji mandat ističe krajem nedelje, dodao je da se ne može tolerisati da rukovodstvo RS kompromituje napredak BiH na putu ka EU i NATO. "Zatražio sam od političkog rukovodstva RS da sada preduzmu akcije i da ispuni obaveze. Ako to ne učini, biće odgovorno za sve konesekvence koje iz toga proisteknu", kazao je Paten.

Operativni plan EU za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba
Evropska unija je rešena da snažnije utiče na rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba, u odnosu na dosadašnju ulogu, koju su joj "dodelili" SAD i Izrael, čuvajući za Vašington ključni vojni i politički upliv i status glavnog "mirovnog posrednika". Evropljani su zato pripremili novu inicijativu, neku vrstu "operativnog plana", koju će ovih dana, na turneji po Bliskom istoku podrobnije obrazložiti visoki predstavnik EU Havijer Solana. Cilj je da se udahne nova snaga posustalom planu "Četvorke" - SAD, EU, UN i Rusije - za stvaranje palestinske demokratske države koja bi u miru i bezbednosti živela s Izraelom. Suštinske odrednice inicijative, koju Evropljani žele da sprovedu u potpunom dogovoru s partnerima u "Četvorci", jesu uspostavljanje bezbednosti na palestinskim teritorijama, uz obustavu terorističkih napada, izbori za nove, stalne palestinske institucije i ekonomska konsolidacija palestinskih struktura, uz temeljito suzbijanje korupcije. U tome svemu je EU, koja je i dosad davala daleko najviše ekonomske i finansijske podrške Palestincima, spremna da pruži konkretnu pomoć, uključujući sazivanje donatorske konferencije. Od velike važnosti je i da se sporazumom dve strane utvrde buduće granice Izraela i Palestine (povlačenje Izraela ka granicama iz 1967. godine), uz pregovore o palestinskoj prestonici, što bi trebalo da bude Istočni Jerusalim. Apslutno presudno za inicijativu i sam plan "Četvorke" je, po dubokom uverenju EU, da se vaspostavi bezbednost, i to "objedinjena i neposredno potčinjena" palestinskom premijeru Ahmedu Koreiju. Evropski saveznici smatraju da, iako rovita, nova situacija, posle smrti Jasera Arafata, daje izglede da se s novim palestinskim vođstvom zajednički da novi zamah trajnom, mirnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba koji jako opterećuje globalnu bitku protiv islamskog terorizma i dramatičnu situaciju u Iraku i širem području Srednjeg istoka. Utoliko pre što je izraelska vlada svesna da je veća uloga EU nužna i korisna i što izgleda da je i američki predsednik Džordž Buš nameran da se više osloni na evropske saveznike u bliskoistočnoj politici. Iako je, doduše, bilo informacija da su Buš i britanski premijer razmatrali novi poseban "mirovni plan". Jer, to bi moglo značiti da bi i u pronalaženju mirnog rešenje za odnose Izraela i Palestine presudan uticaj imala "koalicija", kao u ratu u Iraku. Američki državni sekretar Kolin Pauel je već najavio da će putovati na Blisk istok i sastati se s izraelskim čelnicima i novim palestinskim vođstvom. Evropljani smatraju da odluka Izraela da se povuče iz oblasti Gaze i novi ljudi na čelu palestinske vlasti stvaraju ozbiljne izglede da se krene ka trajnijem miru, utemeljenom na stvaranju dve demokratske države, kako je to utanačeno u postojećem planu "Četvorke". EU je odlučna da se ovom inicijativom, najpre, s novim palestinskim rukovodstvom postigne čvrst dogovor kako uspostaviti bezbednost. Što znači prvenstveno obustavu terorističkih napada na Izrael, ali i stavljanje pod kontrolu legalnih vlasti svih paralelnih islamističkih i drugih naoružanih grupacija i mnogobrojnih službi bezbednosti, čije je konce dosad uglavnom u svojim rukama držao Arafat. To bi značilo i da se bar osetno smanji, ako ne sasvim ukloni, uticaj nekih stranih država sa Bliskog i Srednjeg istoka na palestinske islamističke i druge oružane grupacije koje terorističkim napadima na Izrael, ali i pretnjom onim palestinskim strukturama koje žele nagodbu s Izraelom, imaju za cilj da spreče trajno mirovno rešenje. Jer cilj palestinskih ekstremista i njihovih stranih "sponzora" jeste uništenje Izraela, a ne mirni suživot s jevrejskom državom. To služi kao "hrana" i globalnim ciljevima islamista. Evropska inicijativa zatim nalaže da se hitnim održavanjem izbora stvori nova legitimna palestinska vlast. Vlada izraelskog premijera Arijela Šarona i dobar deo izraelskog stanovništva, isto kao i Amerikanci, bili su ubeđeni da je Arafat stajao iza dela terorističkih napada na Izrael jer, u biti nije hteo mir, što je pokazao minirajući ranije pokušaje mirovnih sporazuma. Šaron i izraelski vladajući vrh bi, za uzvrat, morali da dokažu da im nije cilj da, povlačenjem iz Gaze, u suštini spreče stvaranje palestinske države, što je dosad bilo uverenje Palestinaca. Izraelci su, doduše, već stavili do znanja da je s novim palestinskim rukovodstvom moguć mir, ako ono bude "ratovalo protiv terorizma". A kao dokaz takve spremnosti Iraelci navode činjenicu da su, recimo, s Jordanom i Egiptom već odavno sklopili trajan mir koji je opstao.

Litvanija prva ratifikovala evropski ustav
Litvanski parlament je danas ratifikovao novi Ustav Evropske unije (EU), a Litvanija je tako postala prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav. Litvanski parlament je usvojio dokument sa 84 glasova za, četiri protiv, dok su tri poslanika bila odsutna. Agencija Rojters navodi da je neizvesno da li će Britanija, Danska, Francuska i Holandija usvojiti Ustav EU. Lideri zemalja članica EU potpisali su tekst dokumenta 29. oktobra u Rimu i evropski ustav bi trebalo da stupi na snagu 2007. godine. Parlamenti svih zemalja članica Unije do tada treba da ratifikuju tekst ustava. Kako podseća britanska agencija, najmanje devet zemalja je najavilo da će odluku o evropskom ustavu staviti na referendum.

Samit Rusija-EU 25. novembra u Hagu
Samit Rusije i EU u Hagu, koji je bio odložen pre nekoliko dana, biće održan 25. novembra, saznaje danas Frans pres u holandskom predsedništvu EU. Isti izvor je naveo da će rusku delegaciju predvoditi predsednik Vladimir Putin. Specijalni predstavnik predsednika Rusije za odnose sa EU Sergej Jastrežembski izjavio je ranije da samit Rusija-EU koji je trebalo da se održi 11. novembra, nije odložen iz političkih, već iz "formalno-protokolarnih" razloga. On je kazao da je Holandija, kao predsedavajući EU, "sa razumevanjem" prihvatila ruske argumente o neophodnosti odlaganja samita, pošto Rusija želi da započne pregovore sa novim sastavom Evropske komisije. Jastrežembski je novinarima izjavio da ruska delegacija čeka konstituisanje Evropske komisije. Glasanje o članovima nove komisije trebalo bi da se održi 18. novembra na redovnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

Šami razgovarao sa novim ambasadorom Evropske komisije
Novi ambasador Evropske komisije u Beogradu Žozep Joveras pozvao je danas Srbiju i Crnu Goru da usvoji strategiju odbrane i zakon o prenosu nadležnosti vojnih sudova na države članice, jer su to pitanja "koja će naći svoje mesto u studiji izvodljivosti" pridruživanja SCG Evropskoj uniji. Kako je saopštila Skupština SCG nakon Joverasovog razgovora sa predsednikom parlamenta Zoranom Šamijem, "Evropska unija je veoma zadovoljna što se pristupilo izradi studije izvodljivosti za SCG " i "očekuje da ona bude završena u martu 2005". "EU podržava opstanak državne zajednice i poštovanje Ustavne povelje, kao i svaki dogovor država članica u tom okviru", rekao je Joveras, prema saopštenju skupštine državne zajednice. Šami se zauzeo za održavanje neposrednih izbora za Skupštinu SCG i ocenio da je "za državnu zajednicu i njene članice najbolje rešenje da zajedno pristupe Evropskoj uniji". Šami je ukazao na "moguće regionalne i druge probleme" koje bi izazvao raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Slovenija možda u prvoj trojci predsedavajućih Savetom
EU Slovenija je danas na konsultacijama sa Holandijom koja predsedava Evropskom unijom,prihvatila predlog da u okviru budućeg, timskog predsedavanja Savetom EU, bude uvrštena u prvu trojku, sa Nemačkom i Portugalom. Slovenija bi, sa Nemačkom i Portugalom, predsedavanje preuzela polovinom 2008.godine. "Na osnovu uputstva ministra spoljnih poslova Ive Vajgla rekao sam predsedavajućem EU da predlog prihvatamo. U skladu sa odlukom kolegijuma predsednika parlamenta zvaničan i konačan stav o tome će usvojiti parlament krajem iduće sedmice", rekao je stalni predstavnik Slovenije pri EU Ciril Štokelj. Kolegijum je u vezi sa predlogom doneo pozitivnu odluku, ali je za konačnu verifikaciju potrebna i formalna odluka parlamenta.

Izvori EU: EU i NATO ne vide konkretno značenje predloga Labusa
Zvaničnici u Evropskoj uniji I NATO su ocenili da se zasad ne vidi šta konkretno znači i kakvu bi širu podršku najpre unutar Srbije mogao imati predlog potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, o sazivanju međunarodne konferencije o Kosovu u novembru 2005. Kako je agenciji Beta rečeno u izvorima Evropske komisije, krugovima bliskim visokom predstavniku EU, Havijeru Solani, i NATO, sva saznanja o Labusovm predlogu su u Brisel stigla preko medija i ove međunarodne organizacije o tome prethodno nisu kontaktirane, odnoso konsultovane. Diplomatski izvori EU su Beti preneli da se u Evropskoj komisiji I krugovima bliskim Solani ističe da se "otud ovakvoj zamisli ne pridaje posebna pažnja, iako je to zanimljivo jer pokazuje kako se o budućem razvoju oko Kosova razmišlja u pojedinim političkim I vladajući sektorima u Srbiji". Na opasku da je u nekim razmišljanjima u krugovima EU i NATO, a posebno u analitičkim grupacijama i institutima koji se bave Kosovom i Balkanom, bilo zamisli i o nekoj vrsti međunarodne konferencije, pa i "nekoj vrsti Dejtona za Kosovo", odgovor je glasio da je to bilo "samo neobavezno iznošenje ideja". Takođe je objašnjeno da takve zamisli dosad nisu imale konkretnijeg uporišta među ključnim međunarodnim činiocima, niti je bilo "diplomatske pripreme" za njihovo, eventualno, "puštanje u opticaj". Uostalom, kako su primetili, Labusov predlog, bar zasad, nije naišao na podršku vodećih struktura vlasti u Srbiji, pa ni unutar srpske zajednice na Kosovu. Funkcioneri u EU i NATO su naglasili da će glavnu ulogu u određivanju statusa i budućeg razvoja na Kosovu imati Savet bezbednosti i Kontakt grupa vodećih svetskih sila, a da međunarodni pravni osnov i dalje ostaje rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Konkretno, reč o je primeni zaključaka UN i Kontakt grupe da se najpre izdejstvuje sprovođenje ključnih standarda i plana o decentralizaciji vlasti, da bi se pokrenula rasprava o budućem položaju pokrajine. Oni su stavili do znanja da svako rešenje na Kosovu mora biti prihvatljivo i za albansku većinu i za srpsku zajednicu, a da u pregovore o statusu pokrajine "suštinski, bez obzira u kom vidu, mora biti uključena i Srbija, odnosno vlasti u Beogradu koje zato moraju razgovarati sa Prištinom".

Madl očekuje ratifikaciju ustava EU do kraja godine
Madl očekuje da će mađarski parlament do kraja ove godine ratifikovati ustav Evropske unije. Kako su preneli mađarski mediji, Madl je na jednoj manifestaciji u Hamburgu izrazio nadu da će svaka država EU unije uvesti u život ustavni ugovor na osnovu sopstvenih propisa. Nedavno potpisani ustav Evropske unije mađarski parlament može da ratifikuje bez održavanja referenduma. Madl je na sastanku sa lokalnim zvaničnicima Hamburga naglasio da između Nemačke i Mađarske postoji strateško partnerstvo i da da postoje značajne moguhnosti u saradnji sa lukom Hamburg. Mađarski predsednik se tokom trodnevne nezvanične posete Nemačkoj sastao sa predsednikom te zemlje Horstom Kelerom, a u Berlinu je pozdravio mađarskog Nobelovca za književnost Imrea Kertesa povodom njegovog 75. rođendana.

Samit Rusije i EU do kraja godine
Samit Rusije i EU u Hagu trebalo bi da bude održan do kraja godine, nakon formiranja Evropske komisije, saopštio je danas specijalni predstavnik predsednika Rusije za odnose sa EU Sergej Jastrežembski. Jastrežembski je novinarima izjavio da do odlaganja samita, planiranog za 11. novembar nije došlo iz političkih razloga, "mada u odnosima između Rusije i EU ima mnogo nerešenih problema", već iz "formalno-protokolarnih" razloga. On je kazao da je Holandija, kao predsedavajući EU, "sa razumevanjem" prihvatila ruske argumente o neophodnosti odlaganja samita, pošto Rusija želi da započne pregovore sa novim sastavom Evropske komisije. Jastrežembski je naglasio da odlaganje nikako nije povezano sa predsedničkim izborima u Ukrajini, situaciji sa ruskim stanovništvom u pribaltičkim zemljama ili sa čečenskim problemom. Po njegovim rečima, na samitu će biti reči o teretnom transportu kroz Kalinjingradsku oblast, postepenom prelasku na bezvizni režim između Rusije i EU, i readmisiji. Zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Čižov izjavio je da će na samitiu biti reči i o položaju ruskog stanovništva u pribaltičkim zemljama. Jastrežembski je kazao da se na samitu ne očekuje potpisivanje nikakvih dokumenata, "osim, možda, nekih izjava i memoranduma".

Solana se u Skoplju sastao sa Crvenkovskim
Visoki predstavnik EU Havijer Solana (Javier) doputovao je danas u posetu Skoplju i odmah po dolasku se sastao sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim. Prema najavama, Solana će se nakon razgovora obratiti novinarima i očekuje se da će pozdraviti odluku makedonskih građana da odbace predlog ukidanja zakona o novoj teritorijalnoj organizaciji zemlje, budući da u nedelju nije uspeo referendum o toj inicijativi. Visoki predstavnik EU sastaće se tokom jednodnevne posete i sa liderom opozicione VMRO DPMNE Nikolom Grujevskim i predsednicima stranaka albanske zajednice, Alijem Ahmetijem iz Demokratske unije Albanaca i Arbenom Džaferijem iz Demokratske partije Albanaca. Kako Beta saznaje, Solana će savetovati Grujevskom i Džaferiju da se odazovu pozivu predsednika Crvenkovskog i sutra u Ohridu potpišu deklaraciju u kojoj se izražavaju čvrste težnje ka evropskim integracijama. U Ohrid su pozvani predstavnici svih parlamentarnih stranaka. Crvenkovski je sinoć u obraćanju naciji rekao da će ta deklaracija, ako sutra bude usvojena, biti uručena Briselu i drugim međunarodnim institucijama kao znak jasnog opredeljenja Makedonije ka integracijama u NATO i Evropsku uniju.

Ema Advin: Evropska komisija će pojačati saradnju sa Podgoricom
Evropska komisija će pojačati saradnji sa Crnom Gorom, ali , zasad ne razmišlja da u Podgorici otvori svoju kancelariju, najavila je portparol evropskog komesara za spoljne poslove Krisa Patena Ema Advin. Ona je za podgorički list "Vijesti" rekla da o otvaranju kancelarije u Podgorici "još nema diskusije" u Evropskoj komisiji. Crnogorski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Goradan Đurović izjavila je ove sedmice da će Evropska komisija, na osnovu odluke o "dvostrukom kolosjeku" uskoro otvoriti kancelariju u Podgorici.

Izvori EU: Priznanje SAD, podrška Skoplju uoči referenduma
Američko priznanje ustavnog imena Makedonije predstavlja podršku makedonskoj državi i onim domaćim političkim snagama koje na predstojećem referendumu žele da iskažu privrženost sprovođenju Ohridskog sporazuma, a time i stabilizaciji zemlje, rekli su Beti diplomatski izvori EU u Briselu. Isti izvori naglašavaju da bi ishod referenduma, koji bi potvrdio ohridski proces i decentralizaciju, značio i doprinos stabilizaciji balkanskog regiona i stavu da ne sme doći do promene granica. Zamoljeni da objasne da li je to i poruka nekim, posebno ekstremnim albanskim faktorima i drugim krugovima u regionu, da neće biti promene stava administracije u Vašingtonu i međunarodne zajednice prema rešavanju balkanskih pitanja, bez obzira na to kakav bio ishod nedeljnog referenduma u Makedoniji, odgovor je glasio da je "savršeno jasno da su ključni svetski činioci protiv daljeg komadanja Balkana i vrtloga nestabilnosti i sukoba koje to izazvalo". Zvaničnici EU su naglasili da veruju da građani Makedonije neće podržati "kočenje ohridskog procesa", uz opasku da bi to ionako značilo da se, čak i ako bi referendum uspeo, mora pronaći novo rešenje da se Ohridski okvirni sporazum dovede svakako do kraja. Evropski izvori su želeli da podvuku da je američko priznanje ustavnog imena Makedonije bilateralna stvar Vašingtona i Skoplja i da to ne može neposredno uticati na politiku EU, jer je za promenu te politike nužna jednoglasnost zemalja-članica, a to znači i Grčke. Naglasili su, međutim, bi bilo bolje ako bi što pre Grčka i vlasti u Skoplju postigli dogovor o imenu "Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije", što je naziv u upotrebi unutar EU. Predsedavajući EU, holandski premijer Jan-Peter Balkenende je na samitu EU u Briselu izjavio da američko priznanje imena Makedonije predstavlja "novi razvoj" i da se "zato mora videti koje su posledice". On je potvrdio da ime u upotrebi unutar EU ostaje "BJR Makedonija". Grčki premijer Kostas Karamanlis je izjavio na samitu EU u Briselu da će vlada u Atini rešenje spora oko imena "BJR Makedonije" vezati za približavanje te zemlje Evropskoj uniji.

Širak: Turska možda nikada neće dostići standarde EU
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Ćirac) ukazao je danas da Turska možda nikad neće dostići standarde neophodne za članstvo u EU i da bi evropski blok mogao da pronađe alternativni način povezivanja sa tom zemljom. Širak je ponovio da u potpunosti podržava počinjanje pregovora o pristupanju Turske EU, što je preporučila i Evropska komisija, i rekao da se nada da će ta zemlja postati članica Unije. U skladu sa izraženim negativnim stavom mnogih Francuza o članstvu Turske, Širak je danas na konferenciji za novinare na samitu EU u Briselu rekao da je ishod procesa pridruživanja Turske neizvestan. "Jasno je da se ne može isključiti mogućnost da za nekoliko godina shvatimo... da na putu koji treba da prođe, Turska nije u stanju da usvoji sve vrednosti Evrope", rekao je francuski predsednik. U tom slučaju, dodao je on, biće potrebno stvoriti "dovoljno jaku vezu tako da ne dođe do odvajanja Evrope i Turske, ako ne bude integracije".

Koštunica: Očekujem da neki optuženi odu u Hag
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je danas u Briselu, posle razgovora sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, da pre kraja novembra očekuje nove primere saradnje s Haškim sudom, "kada je u pitanju odlazak nekih optuženih u Hag". Koštunica je objasnio da se pri tome ima na umu da glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte 23. novembra treba da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN o saradnji balkanskih zemalja s Tribunalom. Solana je novinarima rekao da je s Koštunicom razgovarao i o stavovima Karle del Ponte, koja se juče sastala s visokim predstavnikom EU i u Savetu NATO iznela tvrdnju da srpska vlada neće da hapsi i prebacuje u Hag optužene koji se nalaze u Srbiji, već da samo prihvata njihovu dobrovoljnu predaju. Solana je posle susreta s Koštunicom izjavio da je analizirana posebno situacija oko izrade studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. Ta rasprava je bila važna, prema rečima Solane, "pošto smo odlučili da idemo ka pravcu koji dobro znate", čime je mislio na ubrzavanje integracije Srbije i Crne Gore u strukture EU kroz model "dvojakog koloseka" na ekonomskom polju, uz očuvanje i efikasnije delovanje struktura državne zajednice. Visoki predstavnik EU je dodao da je bilo reči i o saradnji s Haškim tribunalom, "jer će 23. novembra biti ocena na Savetu bezbednosti UN i mislim da, što se više može učiniti pre tog datuma, biće bolje". Solana je dodao da je u razmatranju razvoja na Kosovu razgovarano o tome "kako sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersenom izdejstvovati da se postigne zastupljenost kosovskih Srba i zastupljenost Beograda u pitanjima sprovođenja standarda, a u njima veoma važan sastavni deo je decentralizacija". Koštunica je rekao da je u "veoma prijatnom i konstruktivnom razgovoru" sa Solanom dotaknuto pitanje "studije o izvodljivosti koju očekujemo idućeg proleća. A to će biti veoma važan korak napred naše zemlje ka EU", dodao je on. Srpski premijer je podvukao da "s tim, svakako, idu i naše međunarodne obaveze saradnja s Haškim tribunalom". "O tome smo podrobno raspravljali", rekao je on. "Imajući na umu izveštaj tužioca Haškog suda SBUN krajem novembra, mi očekujemo da ćemo dati dalje primere saradnje s tim sudom, kad je u pitanju odlazak nekih optuženih u Hag", rekao je Koštunica. Osvrćući se na razgovor o Kosovu, Koštunica je naveo da je juče Jesen-Petersen bio u Beogradu i "zaključili smo da je veoma važno da se ima dijalog o političkim rešenjima". Po njegovim rečima, "mora se imati na umu ono što su odluke sastanka Kontakt grupe u septembru o elementima srpskog plana i UNMIK-ovog plana". "I sada treba da imamo što reprezentativniju delegaciju tri strane, Prištine, Beograda i UNMIK-a koja će raspravljati o tim pitanjima", rekao je Koštunica. "Mi smo u tom smislu bili ohrabreni juče u razgovorima s Jesen-Petersenom", dodao je on. Koštunica je rekao da je sa Solanom razgovarao i o "državnoj zajednici, odnosima Srbije i Crne Gore". "Sad imamo jos jednu obavezu, delom domaću, delom međunarodnu, a to su prvi neposredni izbori za skupštinu SCG . O tome smo razgovarali i ja sam najavio da će sutra srpski parlament usvojiti predlog zakona o neposrednim izborima za parlament SCG ", rekao je premijer Srbije. Na pitanje novinara da li Srbi koji su učestvovali na izborima na Kosovu treba da imaju svoje mesto u parlamentu, Solana je izjavio da o pitanju zastupljenosti Srba u parlamentu, "nije na EU da o tome odlučuje". "To je stvar specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN. Mi smo dali svoje mišljenje i o tome razgovarali i sa kosovskim premijerom, ali to nije stvar naše odluke, već odluke Jesen-Petersena i ja sam siguran da će on doneti mudru odluku", rekao je Solana. Koštunica je naglasio da, kada je u pitanju da li Srbi treba da zauzmu poslanička mesta u kosovskom parlamentu, ono što je važnije jeste da i predstavnici Srba koji su učestvovali na izborima, "i to samo mali broj njih, uključujući raseljena lica", kao i predstavnici onih koji nisu uzeli učešća na izborima, "svi učestvuju u budućem dijalogu o kosovskim pitanjima". "Veoma je osetljivo pitanje, kad je bilo tako slabo učešće na tim izborima, da se razmišlja o legitimnim predstavnicima u kosovskom parlamentu. Za mene je mnogo važnije da se ima suštinski, konstruktivan, ozbiljan dijalog o političkim rešenjima, posebno institucionalnim garantijama za Srbe na Kosovu", zaključio je srpski premijer. Koštunica je u Brisel doputovao na sastanak stranaka Evropske narodne partije, u kojoj su okupljene stranke desno od centra, a čiji je član i Demokratska stranka Srbije. Na pitanje novinara kako će Evropska unija nastaviti saradnju s SAD u zajedničkom pristupu Balkanu, pošto je za predsednika ponovo izabran Džordž Buš, Solana je odgovorio da će EU "nastaviti da sarađuje s SAD s istom snagom u pitanjima Balkana kao što je to bio slučaj i u proteklom razdoblju".

EU još nije razmatrala stav SAD o Makedoniji
Holandski premijer i predsedavajući EU Jan Peter Balkenende izjavio je danas da nije pristalica priznavanja Makedonije pod tim imenom. "Za sada je stav EU da je zvanično ime te zemlje 'Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija' i mislim da u ovom trenutku možemo da koristimo taj naziv", kazao je Balkenende novinarima u Briselu, a prenosi AFP . Balkenende je dodao da se EU još nije bavila "implikacijama" odluke Vašingtona da prizna Makedoniju pod tim imenom, ali da će razmotriti posledice takve odluke. SAD su obavestile Grčku da je Vašington priznao "Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju" pod imenom Makedonija, zbog čega je Grčka danas uložila protest ambasadoru SAD u Atini. Izvori makedonske vlade u Skoplju prethodno su agenciji Beta potvrdili da su SAD priznale Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija. Tim povodom, predsednik Makedonije Branko Crvenkovski popodne će se obratiti javnosti. Spor Grčke i Makedonije oko prava na ime traje od raspada bivše Jugoslavije. Zbog protivljenja Grčke, Makedonija u UN i drugim međunarodnim organizacijama zvanično koristi ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija".

Koštunica: Susret stranaka u Briselu prilika za lobiranje
Srpski premijer Vojislav Koštunica je izjavio danas da je njegovo učešće, kao lidera Demokratske stranke Srbije (DŠ), danas na sastanku u Briselu desno orijentisanih evropskih narodnjačkih stranaka bilo prilika da se "lobira među partijama koje imaju većinu u Evropskom parlamentu, a koje su nam politički i ideološki srodne, za nešto što je interes države". Koštunica je ukazao na činjenicu da je na ovom skupu, kao i obično, učestvovao veliki broj predsednika evropskih vlada, a ovog puta i novi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. "To je prilika da se oni upoznaju sa situacijom u našoj zemlji i da se pridobiju oni koji nas mogu podržati u evropskim institucijama", ili uopšte, objasnio je srpski premijer i lider DŠ, koja ima status posmatrača u grupaciji Evropska narodna partija-Evropski demokrati. Glavne teme današnjeg skupa su bili formiranje nove Evropske komisije, kao i buduće, eventualno članstvo Turske u Evropskoj uniji. Koštunica je rekao da je, pored ostalih, razgovarao sa predsednikom najveće mađarske opozicione partije Fides Viktorom Orbanom, "imajući u vidu potrebu takvog našeg susreta i odnose Mađarske i Srbije i Crne Gore i probleme o kojima je bilo govora u poslednje vreme u Vojvodini". Srpski premijer je dodao da je najviše razgovarao s predsednikom hrvatske vlade Ivom Sanaderom, "u vezi sa, po meni, njegovom veoma značajnom posetom, 15.novembra, Beogradu", i to kako o "političkim porukama te posete", tako i o tehničkim pojedinostima. Sanader je novinarima izjavio da je u razgovoru bilo reči o "svim pitanjima od zajedničkog interesa". Koštunica je dodao da je imao i "jako mnogo usputnih susreta s predsednicima drugih stranaka koje pripadaju ovoj grupaciji".

Solana: Dvojaki pristup prilika koja se ne sme propustiti
Visoki predstavnik EU Havijer Solana predočio je danas, u Briselu, srpskom premijeru Vojislavu Koštunici da je ponuđeni "dvojaki pristup" u približavanju Srbije i Crne Gore ( SCG ) Evropskoj uniji "prilika koja se ne sme propustiti". On je takođe naglasio "snažnu podršku EU državnoj zajednici SCG ". To je navedeno u posebnom saopštenju visokog predstavnika EU nakon sureta s Koštunicom u kojem je naglašena "važnost poboljšanja odnosa između srpskih vlasti i Haškog suda". Srpski premijer posle razgovora sa Solanom izjavio je da pre kraja novembra očekuje nove primere saradnje s Haškim sudom, "kad je u pitanju odlazak nekih optuženih u Hag". Koštunica je naknadno objasnio da misli na dobrovoljnu predaju haških optuženika, kao što se to nedavno dogodilo u slučaju bosanskog Srbina Ljubiše Beare. Po njegovim rečima, pri tome se mora imati na umu da tužilac Haškog suda Karla del Ponte, 23. novembra treba da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN o saradnji balkanskih zemalje s tribunalom u Hagu. Predsednik srpske vlade je naglasio da takva saradnja mora biti dvosmerna i da Haški sud mora dozvoliti da oni koji se predaju, ostanu na slobodi do suđenja. Solana je u saopštenju podvukao da je bolja saradnja s Haškim sudom uslov za brže približavanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.

Baroso obelodanio nove članove Evropske komisije
Budući predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso predložio je danas personalne izmene u izvršnom telu Evropske unije posle primedbi evropskih poslanika na njegov prvobitni tim. "Opet smo na dobrom putu. Treba brzo da se vratimo na posao", rekao je Baroso (Jose Manuel Barroso) novinarima nakon što je podneo izveštaj liderima Unije u Briselu. U novom sastavu Komisije italijanski ministar inostranih poslova Franko Fratini (Franco Frattini) zameniće Roka Butiljonea (Rocco Buttligione) na funkciji komesara za pravosuđe i bezbednost. Konzervativni pogledi Butiljonea na homoseksualce i brak doveli su do toga da bude odbijen u Evropskom parlamentu. Mađar Laslo Kovač neće biti komesar za energiju nego komesar za poreze, a resor energije preuzeće novi litvanski kandidat, Andris Piebalgs, koji je zamenio evroskeptičnu kandidatkinju Ingridu Udre. Baroso je rekao da će zadržati Holanđanku Neli Krus (Neelie Kroes) na uticajnoj poziciji komesara za borbu protiv monopola, uprkos bojaznima u Evropskom parlamentu da bi njenim imenovanjem postojao sukob interesa. Baroso je izrazio nadu da će Parlament dati podršku njegovom novom timu na sledećem zasedanju, od 15. do 18. novembra, nakon razgovora sa novim kandidatima.

Ambasadori u Nišu razgovarali sa građanima
Predstavnici nekoliko ambasada zemalja Evropske unije (EU) i delegacije Evropske komisije učestvovali su danas u akciji "Euro star bus", tokom koje su razgovarali sa Nišlijama o EU i predstavili im evropske standarde. Delegaciju EU u Nišu je primio i gradonačelnik Smiljko Kostić koji je kazao da su opredeljenja Niša i Srbije put ka Evropi ali da se bez pravih investicija i bez kapitala, ne može napred. Drugi sekretar ambasade Kraljevine Holandije Jerohen Kalderhuis, rekao je da je projektat "Euro star bus" osmišljen kako bi ambasadori evropskih zemalja obišli gradove Srbije i upoznali građane. "Evropske integracije dovode do toga da se mnoga radna mesta gase ali i otvaraju mogućnosti za nove poslove. Ipak EU drži otvorena vrata za zemlje zapadnog Balkana", rekao je Kalderhuis.

Liki: EUFOR će nastaviti da privodi sve haške optuženike
Komandant vojnih jedinica (Eufor) u BiH Dejvid Liki (David Leakey), rekao je danas u Sarajevu da će 2. decembra početi operacija evropskih vojnih snaga u BiH pod nazivom "Althea". Vojne jedinice EUFOR-a će 2. decembra zameniti dosadašnje jedinice Sfora. Liki je na konferenciji za novinare rekao da "nema nikakve sumnje da će EUFOR nastaviti da privodi sva lica sa poternice Haškog tribunala" i naglasio da ipak glavna odgovornost za hapšenje optuženih za ratne zločine ostaje na vlastima BiH. Britanski general je rekao da tranzicija vojnih snaga Sfor u EUFOR zapravo znači da će oko 80 odsto pripadnika Sfora samo staviti znak EU na rame, ali da bi na terenu trebalo da se uoče brojne promene. "EUFOR-om će se demonstrirati politika Evropske unije i pokazati njena posvećenost BiH", kazao je Liki i dodao da će EUFOR pomoći vlastima BiH u borbi protiv organizovanog kriminala, rasvetljavanju kriminalnih mreža i korupcije.

Litvanija izabrala drugog člana za Evropsku komisiju
Vlada Litvanije saopštila je danas da je odlučila da promeni kandidata za člana Evropske komisije i da predloži Andrisa Piebaglsa umesto Ingrida Undre. Vlada Litvanije je saopštila da je budući predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso tražio od nje da predloži nekog drugog za člana komisije. Piebalgs je bivši ministar za obrazovanje i finansije.

Pariz, Berlin, Madrid i Stokholm za ulaganje u mladost EU
Najviši zvaničnici Francuske, Nemačke, Španije i Švedske danas su izrazili rešenost da zajedno rade na izradi "evropskog pakta o mladosti". Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac), nemački kancelar Gerhard Šreder (Schroeder) i predsednici vlada Španije i Švedske, Hose Luis Rodrigez Zapatero (Jose Rodriguez) i Joran Peršon (Goeran Persson), u zajedničkom pismu upućenom predsedavajućem EU, holandskom premijeru Janu Peteru Balkenedeu i članovima Evropskog saveta, navode da Evropa ne treba "da se prepusti fatalizmu starenja i skepticizma", već treba da ulaže u mladost. "Angažovati se za mladost predstavlja kapitalan izbor, jer izražava poverenje u budućnost, rešenost za preduzimanje novih poteza i ubeđenje da evropski model može i mora da sačuva svu svoju snagu", navodi se u pismu. "Mi dakle predlažemo da Evropska unija od procesa ponovnog razmatranja Lisabonske strategije napravi prioritet", predlažu četvoirica državnika. Lisabonska strategija, koja je usvojena 2000. godine, predviđa da se od Evropske unije do 2010. stvori "najkompetitivnija svetska ekonomija". Koštunica u četvrtak u Briselu, susret i sa Solanom Premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke Srbije ( DSS ) Vojislav Koštunica učestvovaće u četvrtak, 4.novembra u Briselu na sastanku Evropske narodne partije-evropski demokrati (EPP-ED), a pre toga će se susreti sa Havijerom Solanom. Koštunica je na današnjoj konferenciji za novinare u sedištu Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore rekao da će u četvrtak boraviti u Briselu na sastanku EPP-ED, čiji je član i DŠ. To će biti uobičajeni sastanak EPP-ED koji okuplja partije desnog centra. Kako Beta saznaje u krugovima Evropske unije, Koštunica će se pre sastanka EPP-ED sastati sa visokim funkcionerom EU Havijerom Solanom.

Fratini možda kandidat za evropskog komesara
Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini (Franco Frattini) poverio je svojim kolegama da će uskoro otputovati u Brisel kao novi kandidat za evropskog komesara, rekli su danas izvori u italijanskoj vladi. Tokom leta za Moskvu zajedno sa italijanskim ministrima industrije i kulture, Fratini je rekao da je on određen da popuni mesto kandidata za evropskog komesara, koje je upražnjeno nakon što je Roko Butiljone (Rocco Buttiglione) povukao svoju kandidaturu. "Fratini je govorio o svom budućem poslu u Evropskoj komisiji, shvatajući to kao 'zdravo za gotovo' i insistirajući na pozitivnim komentarima koji su mu na evropskom nivou uputili članovi drugih vlada EU", rekao je za Rojters izvor u italijanskoj vladi. Drugi izvor u italijanskoj vladi je rekao da italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) još nije zvanično objavio ime novog kandidata, pošto još treba da utvrdi detalje rekonstrukcije vlade do koje bi došlo u slučaju da Fratini ode iz vlade. Prema tim izvorima, Butiljone bi mogao da bude imenovan za šefa italijanske kancelarije za borbu protiv monopola. Butiljone je bio primoran da povuče svoju kandidaturu za Evropsku komisiju tokom vikenda zbog svojih konzervativnih komentara o homoseksualcima i o braku, koji su izazvali nezadovoljstvo u Evropskom parlamentu.