|
Baroso pozdravlja poštene i fer izbore u Ukrajini
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pozdravio je danas uspešno održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini, naglasivši da oštra predizborna kampanja ne sme da dovede do podela u zemlji. U saopštenju iz Brisela, Baroso je ocenio ponovljeni drugi krug izbora "kao dobar dan za Ukrajinu i za demokratiju". Opozicioni lider Viktor Juščenko dobio je na izborima 52,22 odsto glasova, saopštila je danas Centralna izborna komisija nakon 99,02 odsto prebrojanih glasačkih listića. Baroso je, takođe, naglasio važnost koju evropski zvaničnici "pridaju očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje". Nakon održavanja drugog kruga i protesta pristalica opozicije, pojavila su se strahovanja od mogućeg cepanja teritorije na zapadni deo, koji mahom podržava Juščenka, i istočni, u kojem su uglavnom pristalice premijera Viktora Janukoviča. Predsednik Evropske komisije ukazao je na kraju da "održavanje slobodnih i poštenih izbora otvara put jačanju saradnje sa Ukrajinom". |
|
EU izdvojila tri miliona eura kao prvu pomoć za postradale
Evropska unija uputiće tri miliona eura kao početnu pomoć žrtvama snažnog zemljotresa i plimnog talasa koji su pogodili južne delove Azije. Komesar EU za humanitarnu pomoć Luj Mišel (Louis Michel) saopštio je da je komisija u stalnom kontaktu sa humanitarnim organizacijama i aktivistima u regionu kako bi ustanovila kakva je pomoć najpotrebnija. On je podvukao da će komisija izdvojiti dodatnu "značajnu pomoć" kada budu poznati obim katastrofe i potrebe pogođenog stanovništva. "Činimo sve što je moguće kako bi pomoć stigla do onih koji su najteže pogođeni", saopštio je Mišel. |
|
Erdogan: Od Kipra napraviti ostrvo mira
Turski premijer Tajip Redžep Erdogan obećao je danas u Ankari da će raditi u cilju mirnog rešavanja problema podeljenog ostrva Kipar. "Treba da preduzmemo korake kako bi Kipar postao ostrvo mira. Radićemo iskreno, rešićemo ovaj problem", rekao je Erdogan na skupu turskih biznismena. On je istakao da je cilj Ankare zaštita prava turske manjine na Kipru, a ne nanošenje poraza kiparskim Grcima sa kojima vlasti u Ankari nemaju diplomatske odnose. "O Kipru ćemo odlučiti pregovorima sa Evropskom komisijom", rekao je turski premijer. Na prošlonedeljnom samitu EU odlučeno je da u oktobru naredne godine počnu pregovori o ulasku Turske u Uniju. Erdogan se zauzvrat obavezao da će potpisati protokol o proširenju ranije uspostavljene carinske unije EU-Turska na deset novoprimljenih zemalja Unije, te i Kipar. On je, međutim, ukazao da to ipak neće značiti da Turska pravno-tehnički priznaje Kiparsku republiku. Ankara bi, kako je istakao, uspostavila odnose sa Nikozijom samo ako bi bio rešen kiparski problem. Pokušaj ujedinjavanja Kipra pre prijema u EU ovog proleća propao je jer su kiparski Grci odbili plan UN. Turska je prekinula odnose sa Kiparskom republikom 1974. posle grčkog puča na Kipru čiji je cilj bio aneksija čitavog ostrva Grčkoj. Turska je tada okupirala trećinu ostrva sa većinskim turskim stanovništvom i proglasila međunarodno nepriznatu "Tursku republiku Severni Kipar" (TRNC) u kojoj i dalje drži svoje vojnike. |
|
Solana: Ukrajina pred odlučujućim izborima
Predstojeći predsednički izbori u Ukrajini biće odlučujući za budućnost odnosa sa Evropskom unijom, izjavio je danas visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku Havijer Solana. "Način na koji će se odvijati izborni proces odrediće budući okvir odnosa Ukrajine i EU", ocenio je Solana u saopštenju, uoči ponovljenog drugog kruga izbora za predsednika Ukrajine, 26. decembra. Solana je, međutim, izrazio uverenje da će "sve strane nastojati da obezbede da ti izbori budu slobodni, fer i transparentni". On je podsetio da je EU obećala podršku Ukrajini u ovom kritičnom trenutku i da će aktivno učestvovati u nadgledanju izbora u okviru posmatračke misije, predvođene OEBS-om. Oko 37 miliona Ukrajinaca biraće u nedelju novog predsednika između aktuelnog premijera Viktora Janukoviča i opozicionog kandidata Viktora Juščenka. |
|
Sutra sednica Saveta za evropske integracije
Sednica Saveta za evropske integracije, na kojoj bi jedna od tema trebalo da budu izbori za Skupštinu SCG , biće održana sutra u 17 sati u Palati federacije. Predsednik saveta Svetozar Marović pozvao je, pored članova saveta - čelnih ljudi izvršne vlasti u državama članicama i ministara SCG - i predsednike Srbije i Crne Gore Borisa Tadića i Filipa Vujanovića. Nakon prethodne sednice saveta, 11. decembra, saopšteno je da će Srbija ispuniti obaveze prema Haškom tribunalu te da su evropeizacija i priključenje SCG uniji strateški ciljevi. Na sastanku je tada, kako je izjavio Marović, postignuta saglasnost o funkcionisanju državne zajednice u skladu sa Ustavnom poveljom. U javnosti su se potom pojavile informacije da je na sednici razmatrana mogućnost da se izbori za Skupštinu SCG odlože za 2006. godinu, nakon referenduma u Crnoj Gori. Posle posete Svetozara Maroviću Briselu špekulisalo se da se visoki predstavnik EU Havijer Solana složio sa tim konceptom. Upitan da li je to tačno, Vojislav Koštunica, koji je dva dana posle predsednika SCG boravio u Briselu, rekao je da je čvrst stav Beograda da nema odlaganja izbora, i da "nije moguće kršiti ustav jedne zemlje". Premijer Crne Gore Milo Đukanović izjavio je, međutim, da je stav Podgorice da bi "insistiranje na održavanju neposrednih izbora bilo neracionalno rešenje i da bi vodilo nefunkcionalnosti institucija unije, pre svega parlamenta" naišao na "visok stepen razumevanja" od strane zvaničnika u Beogradu. U Skupštini Srbije u toku je rasprava o Zakonu o izboru poslanika u Skupštinu SCG . Podršku zakonu, koji predviđa neposredne izbore, najavile su sve poslaničke grupe izuzev G17 plus, članice vladajuće koalicije. |
|
EU apeluje na strane u sporu oko Kipra da prihvate ponudu UN
Evropska unija je danas apelovala na sve strane u sporu oko Kipra da prihvate ponudu za ponovno posredovanje generalnog sekretara UN Kofija Anana radi ujedinjenja tog ostrva. "Bilo bi dobro ukoliko bi strane u sporu iskoristile dobre usluge Ujedinjenih Nacija koje je generalni sekretar u petak ponovo ponudio", rekao je holandski premijer Jan Peter Balkenende poslanicima Evropskog parlamenta. On je izvestio parlamentarce o prošlonedeljnom samitu EU kojim je predsedavao pre predavanja predsedništva Unije Luksemburgu 1. januara. "Želim da izrazim svesrdnu nadu da ćemo biti u prilici da doprinesemo rešenju složenog, takozvanog kiparskog pitanja. Moramo da ustanovimo da li takva mogućnost postoji i da je iskoristimo na najbolji način", dodao je Balkenende. Turska je na samitu šefova država EU obećala da će potpisati prokokol o proširenju njenog sporazuma o asocijaciji na 10 novih članica Unije, uključujući Kipar, pre nego što počnu pregovori o njenom učlanjenju u Uniju 3. oktobra 2005. Turska vlada je, međutim, insistirala da to ne može da se shvati kao direktno ili indirektno priznavanje vlade u Nikoziji. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, koji se poslanicima obratio posle Balkenendea, ponovo je apelovao na Tursku da "učini korak više" u vezi Kipra što pre i da na taj način razveje sumnje nekih članica Unije oko njene kandidature. "Turska mora da da jasne signale svoje posvećenosti evropskoj budućnosti", dodao je Baroso. |
|
EU privržena liberalizaciji trgovine tekstilom, SAD oprezne
Komesar za trgovinu EU Peter Mandelson izjavio je da ostaje privržen liberalizaciji svetskog tržišta tekstila i odeće, uprkos primedbama SAD i rastućem pristisku na Kinu da ograniči svoj izvoz. "Uklanjanje kvota je...ogroman uspeh i napredak za međunardoni sistem trgovine i ja ne nameravam da činim bilo šta čime bi umanjio to postignuće ili ugrozio taj napredak", izjavio je Mandelson na konferenciji za novinare u Briselu. Očekuje se da će po prestanku važenja decenijama starog sistema uvoznih kvota, 1. januara, svetsko tržište preplaviti jeftin kineski tekstil i odevni predmeti, što će ugroziti radna mesta u zemljama u razvoju i predstavljati izazov za proizvođače u Evropi i SAD. Reagujući na strahovanja zbog najavljene liberalizacije, koja su najglasnije izrazile SAD, Kina je ovog meseca najavila da će uvesti poreze na pojedine poslove izvoza tekstila i odevnih predmeta. Na kinesku privredu je u 2003. godini otpadalo 17 odsto ukupnog svetskog tržišta tekstila, a Svetska trgovinska organizacija procenjuje da bi taj postotak u roku od tri godine po ukidanju kvota mogao da premaši 50 odsto. Manji proizvođači, poput Bangladeša i Mauricijusa, koji su u velikoj meri koristili prednost sistema garantovanih kvota za izvoz u bogate zemlje, strahuju da će ih konkurentiji veći proizvođači, poput Kine i Indije, istisnuti sa tržišta. Mandelson je ocenio da je važno da prestojeće promene ne izazovu šok-efekat na tržištu koji bi pogodio "slabe i ranjive zemlje". Prema njegovim rečima, Evropska unija je uspostavila poseban sistem monitoringa za tekstilne proizvode iz Kine i radi na pravilniku za aktiviranje mehanizama za vanredno ograničenje uvoza. Kina je, ulazeći u Svetsku trgovinsku organizaciju, pristala na posebnu meru predostrožnosti, koja ostalim članicama dopušta da do 2008. godine ograniče uvoz kineskog tekstila i odeće u slučaju poremećaja na tržištu. EU do sada nije nagovestila spremnost da pribegne takvim merama, ali su u Americi proizvođači tekstilnih predmeta uputili na desetine peticija u kojima od Bušove administracije traže da 2005. godine uvoz pojedinih odevnih predmeta iz Kine ograniči vanrednim kvotama. Svetska trgovinska organizacija procenjuje da bi, kada nestanu kvote, odeća iz Kine mogla da preuzme oko polovinu ukupnog američkog uvoza odevnih predmeta. U 2002. godini, udeo kineskih tekstilnih proizvoda u američkom uvozu bio je 16 odsto. |
|
EU i Srbija parafirali sporazum o testilu
Evropska unija i Srbija danas su u Briselu parafirali sporazum o razmeni tekstilnih proizvoda, kojim su sva ograničenja na izvoz srpskog tekstila u EU ukinuta. Srpski ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Milan Parivodić, izjavio je posle parafiranja ovog prvog sporazuma u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja Srbije sa EU, da sporazum treba da stupi na snagu 1.maja iduće godine, ali da su ograničenja u praksi ukinuta činom parafiranja. On je naglasio da je sad na srpskim privrednicima da iskoriste to vreme i u Uniji nađu partnere. Srpski izvoz i poslovi dorade sada sada dostižu vrednost od oko 156 miliona dolara godišnje. Smatra se da bi za nekoliko godina bi srpska tekstilna industrija mogla povratiti nivo izvoza i doradnih poslova s partnerima u EU, koji je 1991. dostizao blizu milijardu dolara godišnje. Ministar Parivodić je naglasio da ovaj sporazum Srbije sa EU ima veliki i ekonomski i politički značaj. "U ekonomskom smislu", pojasnio je srpski ministar, "to znači da je naša privreda sada postala ravnopravna sa svojim konkurentima u okruženju na sektoru tekstila i da može da se takmiči ravnopravno na evropskom tržištu". "To takođe znači da strana preduzeća sada imaju snažan interes da ulažu u našu tekstilnu industriju, koja je, ionako, bila razvijena i nadamo se da će to ponovo i biti uz investicije iz inostranstva", rekao je Parivodić. Prema rečima Parivodića, "sa političkog stanovišta je važno reći da je ovaj sporazum deo procesa stabilizacije i pridruživanja" i predstavlja prvi sporazum koji je Srbija sa Evropskom unijom zaključila na principu 'duplog koloseka' "u pridruživanju evropskim strukturama". Srpski ministar je ocenio da bi eventualno zaostajanje Srbije u političkoj saradnji s EU zakočilo već uočljiv određen napredak naše zemlje u ekonomskoj saradnji s evropskom dvadesetpetoricom. "Ne smemo se zavaravati da ćemo moći da napredujemo ekonomski, ukoliko ne napravimo politički prodor takođe". Potpisivanje ovog sporazuma za Srbiju je od velike važnosti i zbog činjenice da je Evropska komisija odlučila da od 1. januara ukine carine na uvoz tekstila iz Kine, jednog od najvećeg i najjeftinijeg proizvođača i izvoznika tekstilnih proizvoda u svetu. Evropska unija je napravila strategiju, prema kojoj će sektore jeftinijih tekstilnih proizvoda "ostaviti" kineskim izvoznicima, a ulaganjem velikih sredstava u istraživanje, razvoj i najsavremeniju tekstilnu tehnologiju će nastojati da na sopstvenom evropskom tržištu i u svetu zadrži i osvoji nove pozicije u proizvodnji i plasmanu visokokvalitetnih tekstilnih proizvoda i konfekcije. Srbija će posebno sklopiti ovaj sporazum sa EU, najpre zato što na srpsku tekstilnu industriju i poslove dorade s partnerima u zemljama evropske dvadesetpetorice otpada skoro cela proizvodnja unutar državne zajednice. Sporazum se sklapa odvojeno i zato što novi mehanizam "dvostrukog koloseka" u izdvojenim ekonomskim poglavljima procesa pridruživanja Srbije i Crne Gore Uniji obezbeđuje mogućnost svakoj članici državne zajednice samostalan pristup ekonomskoj saradnji sa EU. Još početkom godine utanačenim "tehničkim dogovorom" srpske vlade i Evropske komisije, takođe je postignut veoma povoljan sporazum da privremena zaštitna carina na uvoz tekstila iz EU u Srbiju bude utvrđena na 14,25 odsto. Ta zaštitna stopa bi u roku od četiri godine, do kad se pretpostavlja da će srpska tekstilna industrija obnoviti svoju tehnologiju i kapacitete, trebalo da bude postepeno ukinuta. Stručnjaci srpske vlade su procenili da je realno očekivati i da Srbija privuče značajna strana ulaganja u taj privredni sektor, imajući u vidu da se gotovo cela tekstilna industrija iz Zapadne Evrope seli u Srednju i Istočnu Evropu. |
|
Mendelson: Sporazum dokaz sve tešnjih odnosa Srbije i EU
Komesar za trgovinu u Evropskoj komisiji Piter Mendelson izjavio je da danas parafirani sporazum o razmeni tekstilnih proizvoda predstavlja "opipljiv dokaz sve tešnjih odnosa Evropske unije (EU) i Srbije kroz proces stabilizacije i pridruživanja". "To pokazuje kako naše ekonomije imaju korist od produbljivanja saradnje", rekao je Mendelson. Evropska komisija saopštila je da će tim sporazumom EU ukinuti sve tekstilne kvote Srbiji. "Zauzvrat, Srbija će ukinuti carine na uvoz tekstila iz EU" u roku od tri godine, a "obe strane će se uzdržati od primene necarinskih barijera jedne drugoj na izvoz tekstila i odeće", navedeno je u saopštenju. Glavni elementi sporazuma su, ističe Evropska komisija, da se Srbija "obavezuje da će carine na uvoz tekstila iz EU ukinuti u roku od tri godine", a odnosno do januara 2008. Sporazumom je predviđeno da EU ukine kvote za 11 vrsta proizvoda na recipročnoj osnovi. Sporazumom je utanačeno i da će "obe strane tesno sarađivati u obezbeđivanju sigurnog utvrđivanja izvornog porekla" međusobnog izvoza, kao i da će "administrativna saradnja biti pojačana". Evropska komisija objasnila je i da je Sporazum o tekstilu parafiran samo sa Srbijom na temelju "dvostrukog koloseka" u pridruživanju Srbije i Crne Gore EU. "Imajući u vidu odsustvo bilo kakvog ekonomskog interesa za tekstil u Crnoj Gori, bilateralni sporazum je zaključen samo sa Srbijom i autonomne kvote će i dalje biti primenjivane na uvoz tekstila poreklom iz Crne Gore u EU", navedeno je u saopštenju. Prema podacima Evropske komisije, Srbija i Crna Gora u 2003. godini izvezla je u EU tekstilne proizvode u vrednosti od 137 milliona evra, dok je izvoz te robe iz EU u Srbiju iznosio 207 milliona evra. Od 137 miliona evra vrednog izvoza iz SCG u EU, odeće i obrađenih proizvoda izvezeno je u vrednosti od 128 miliona evra, a samog tekstila za devet miliona evra. Evropska komisija navela je u saopštenju i da je ukupan uvoz tekstila i odeće u EU u 2003. dostigao 70 milijardi i 200 miliona evra, dok je izvoz tih proizvoda iz EU iznosio 41 milijardu i 700 miliona evra. Glavni partneri EU u trgovini tekstilom i odećom su Kina, Turska i Indija. |
|
EUFOR otkrio ilegalna skladišta oružja
Snage EUFOR-a pronašle su u noći između 16. i 17. decembra u Živincima ilegalno skladište naoružanja, rekao je danas u Tuzli portparol Multinacionalne operativne grupe Sever pri EUFOR-u, Juha Mietinen (Miettinen). Mietinen je rekao da su u skladištu pronađena četiri protivtenkovske rakete, 500 komada protivtenkovske municije kalibra 20 milimetara, 105 tromblona, 18 mina, štapini i detonatori. Prema njegovim rečima, pronađeno je i ilegalno skladište naoružanja u blizini Vlasenice, u kojem je zaplenjeno 110 protivpešadijskih mina, 20 kilograma municije malog kalibra i nekoliko kutija ručnih bombi. Oružje će biti uništeno, najavljeno je iz EUFOR-a. |
|
Hrvatska treba da pronađe Gotovinu ako hoće u EU
Hrvatska mora u potpunosti da sarađuje u pronalaženju generala Ante Gotovine, optuženog pred Haškim tribunalom, ukoliko želi da sledeće godine počne pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, izjavio je šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn (Jean Asselborn). Aselborn je rekao da hrvatski politički lideri dobro znaju da početak pregovora, koji je EU odredila za 17. mart sledeće godine, zavisi od dokaza o potpunoj saradnji Hrvatske sa Haškim tribunalom. Čelnici EU su zato prošle sedmice namerno ostavili nejasnim odgovor na pitanje da li zvanični Zagreb sarađuje, mada je Aselborn potpuno jasno rekao da će glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte imati veliki uticaj na odluku EU o početku pregovora sa Hrvatskom. Hrvatska mora da sarađuje i to 100 posto, precizirao je Aselborn na konferenciji za štampu kojom je najavljen program budućeg šestomesečnog predsedavanja Luksemburga Evropskom unijom. "Obaveza je Hrvatske da sarađuje sa Međunarodnim sudom za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, a pre svega da pronađe generala Gotovinu. Prema mojim informacijama, hrvatski premijer je apelovao na tog gospodina da se preda i da ide u Hag. Nisam siguran da je to dovoljno da ga (Gotovinu) ubedi", rekao je šef diplomatije Luksemburga. On je najavio da će njegova zemlja i pre marta konsultovati Karlu del Ponte, pitati je da li Hrvatska sarađuje i da će na osnovu toga dati preporuke šefovima diplomatija EU šta da odluče povodom Hrvatske. "Mi kao predsedništvo želimo da Hrvatska dobije šansu za početak pregovora ali hrvatski lideri znaju da se to ne rešava automatski i da saradnja mora zaista biti dokazana", dodao je Aselborn. Karla del Ponte je u novembru pred Savetom bezbednosti UN rekla da ima osnova za sumnju da se general Gotovina krije u Hrvatskoj i to uz pomoć mreže saradnika u kojoj su i neke državne strukture. Gotovina je optužen 2001. godine za ratne zločine počinjene nad srpskim stanovništvom u avgustu 1995. godine. |
|
EU i Srbija sutra parafiraju sporazum o tekstilu
Evropska unija i Srbija sutra će u Briselu parafirati sporazum o razmeni tekstilnih proizvoda, kojim srpska tekstilna industrija dobija mogućnost da nekoliko puta poveća plasman te robe na tržište Unije. Izvoz tekstila iz Srbije i poslovi dorade sada dostižu vrednost od oko 156 miliona dolara godišnje, a sporazumom se ukidaju sva ograničenja carine na izvoz te robe u EU. Sporazum će parafirati srpski ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodić, a sa strane Evropske unije jedan od direktora direkcije u Evropskoj komisiji. Prema procenama srpske vlade za nekoliko godina bi srpska tekstilna industrija mogla povratiti nivo izvoza i doradnih poslova s partnerima u EU, koji je 1991. godine dostizao vrednost blizu milijardu dolara godišnje. Taj sporazum ima i širi, moglo bi se smatrati i politički značaj za saradnju Srbije i EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja, zato što takvu vrstu ugovora Evropska unija sklapa sa onim zemljama koje su već na određeni način uključene u "predpristupnu strategiju" za članstvo u EU. Time se i konkretno potvrđuje "Agenda iz Soluna", kojom su zemlje zapadnog Balkana dobile status "potencijalnih kandidata" za članstvo i "evropsko partnerstvo" kao novi okvir procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Sporazum će biti potpisan u februaru ili martu iduće godine i tada će zvanično stupiti na snagu, ali njegovim parafiranjem EU automatski ukida sva ograničenja na uvoz tekstila iz Srbije. Potpisivanje ovog sporazuma za Srbiju je od velike važnosti i zbog činjenice da je Evropska komisija odlučila da od 1.januara iduće godine ukine carine na uvoz tekstila iz Kine, jednog od najvećih i najjeftinijih proizvođača i izvoznika tekstilnih proizvoda u svetu. Evropska unija je napravila strategiju, prema kojoj će sektore jeftinijih tekstilnih proizvoda "ostaviti" kineskim izvoznicima, dok će ulaganjem velikih sredstava nastojati da na sopstvenom evropskom tržištu i u svetu zadrži i osvoji nove pozicije u proizvodnji i plasmanu visokokvalitetnih tekstilnih proizvoda i konfekcije. Srbija će bez Crne Gore sklopiti ovaj sporazum sa EU zato što na srpsku tekstilnu industriju i poslove dorade s partnerima u zemljama evropske dvadesetpetorice otpada skoro cela proizvodnja te robe unutar državne zajednice. Pored toga, novi mehanizam "dvostrukog koloseka" u izdvojenim ekonomskim poglavljima procesa pridruživanja Srbije i Crne Gore Uniji obezbeđuje mogućnost svakoj članici državne zajednice samostalan pristup ekonomskoj saradnji sa EU. Početkom ove godine utanačenim "tehničkim dogovorom" srpske vlade i Evropske komisije, takođe je postignut veoma povoljan sporazum da privremena zaštitna carina na uvoz tekstila iz EU u Srbiju bude utvrđena na 14,25 odsto. Ta zaštitna stopa bi u roku od četiri godine, do kad se pretpostavlja da će srpska tekstilna industrija obnoviti svoju tehnologiju i kapacitete, trebalo da bude postepeno ukinuta. Sklapanje ovog sporazuma znači da bi Srbija ubuduće mogla da nekoliko puta uveća plasman tekstilnih proizvoda na tržište petnaestorice, pod uslovom da su srpski proizvođači očuvali proizvodne kapacitete i veze s inostranim partnerima, kao i da iskoriste kvalifikovanu domaću radnu snagu. Stručnjaci srpske vlade su procenili da je realno očekivati i da Srbija zato privuče značajna strana ulaganja u taj privredni sektor, imajući u vidu da se gotovo cela tekstilna industrija iz zapadne Evrope seli u srednju i istočnu Evropu. |
|
Oli Ren: Politicku krizu u BiH bi trebalo brzo prevazići
Komesar za proširenje Evropske komisije Oli Ren (Olli Rehn) ocenio je danas u Sarajevu da je BiH suočena sa unutrašnjom političkom krizom, koja bi trebalo da bude brzo prevaziđena, kako bi BiH što pre nastavila da ide putem ka Evopskoj uniji i evroatlantskim integracijama. Ren smatra da je BiH dosta učinila na polju reformi brojnih zakona koji su jedan od uslova za ulazak BiH u Evropsku uniju, ali da ipak mora da ostvari punu saradnju sa sudom u Hagu i da reformiše policijske snage ukoliko želi da se pridruži EU. Ren se sastao sa članovima Predsedništva BiH sa kojima je razgovarao o napretku koji su postigle vlasti BiH u sprovođenju reformi iz Studije izvodljivosti kako bi BiH dobila preporuke Evropske komisije o početku pregovora za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Uveren sam da postoji politička odgovornost i da će se svi potruditi da razreše trenutnu političku krizu i dođu do političke stabilnosti", izjavio je Ren nakon susreta sa članovima Predsedništva BiH. Dodao je da je tokom razgovora sa zvaničnicima BiH mogao da zaključi da u BiH postoji konsenzus za napredak BiH ka EU. Ren je sinoć doputovao u prvu zvaničnu posetu BiH otkada je novi saziv Evropske komisije preuzeo dužnost u novembru. Odmah po dolasku sastao se sa visokim predstavnikom za BiH Pedijem Ešdaunom (Paddy Ashdown) sa kojim je razgovarao o ispunjenju 16 uslova koje je Evropska komsija stavila pred BiH koje mora da ispuni ukoliko želi da počne pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju. Ren je tokom razgovora sa Ešdaunom pozdravio napredak koji je ostvaren u BiH, ali je rekao da predstoje brojne reforme pred BiH, te da će Evropska komisija ukazati vlastima u BiH na sve greške i propuste. |
|
Mađarski parlament ratifikovao ustav EU
Mađarski parlament danas je ratifikovao ustav Evropske unije koji bi trebalo da stupi na snagu 1. novembra 2006. godine. Za ustav je glasalo 322 poslanika, 12 je bilo protiv, osam uzdržano, a 44 poslanika nije učestvovalo u glasanju. Ustav EU bi trebalo da stupi na snagu 1. novembra 2006. godine pod uslovom da ga do tada ratifikuju sve članice EU. Mađarska je druga zemlja koja je usvojila evropski ustav, a pre nje je u novembru to učinila Litvanija. Mađarska je jedna od 10 novih članica EU koje su pristupile Uniji 1. maja ove godine. |
|
Predsednik Grčke nezadovoljan odlukom EU o Turskoj
Premijer Grčke Kostas Karamanlis sastao se danas sa predsednikom Republike Kostisom Stefanopulosom koji je izrazio nezadovoljstvo odlukom samita Evropske unije (EU) o početku pregovora o prijemu Turske. Stefanopulos je u subotu tokom posete jednom selu u srednjoj Grčkoj izjavio da se "čudi što su evropski lideri probdeli noć da bi pregovarali sa premijerom Turske (Tajipom Redžepom Erdoganom) umesto da su rekli Turskoj: 'Gospodo, ovo su naši uslovi, a vaša je stvar hoćete li ih prihvatiti ili ne', "Evropa (EU) ne treba da pregovara, već da nametne svoje uslove i principe Turskoj", kazao je predsednik Grčke. Karamanlis u izjavi novinarima posle sastanka nije pomenuo Predsednikovu kritiku, već mu je indirektno odgovorio rekavši da odluke samita "ispunjavaju ciljeve koje smo postavili" i kao glavni naveo "kristalno čist okvir pravila za ponašanje Turske" prema susedima, Grčkoj i Kipru. Vlada je usamljena u pozitivnoj oceni samita EU, dok opozicija i većina medija ukazuju da je ona u Briselu postigla premalo i da će odluka o početku pregovora EU sa Turskom o prijemu štetiti grčkim interesima. |
|
Izvori EU: RS ne trebaju ostavke već saradnja sa Hagom
Evropski diplomatski izvori u Briselu sinoć su rekli da "nove ostavke" u Republici Srpskoj (RS) "ničemu ne bi služile" i da su "hitno potrebni opipljivi koraci u saradnju sa Haškim sudom, zato što vreme ističe". "Međunarodna zajednica s najvećom pažnjom prati razvoj u Republici Srpskoj, gde ničemu ne bi služile nove ostavke, već su hitno potrebni opipljivi koraci u saradnji s Haškim sudom, zato što vreme ističe", rekli su agenciji Beta ovi izvori. "Tu uopšte nije reč o ostavkama, već o saradnji s Hagom", naglasili su ti izvori. Diplomate u EU su se na taj način osvrnule na ostavku premijera RS, Dragana Mikerevića, i primetile da vlada u ostavci mora nastaviti da obavlja sve uobičajene dužnosti. "To uključuje", kako su rekli, "i obaveze koje proističu iz odluka visokog predstavnika za BiH, Pedija Ešdauna, da smeni neke policijske funkcionere RS, s obrazloženjem da su kočili saradnju s Haškim sudom, a time i sprovođenje odredbi Dejtonskog sporazuma". Evropski diplomatski funkcioneri smatraju da je sad veoma važno da se na pravi način postavi predsednik RS, Dragan Čavić, koji, "ako o tome i razmišlja, nikako ne bi smeo samo da podnese ostavku, već mora da preuzme odgovornost za novonastalu situaciju". I, kako su zaključili, "u RS nije stvar u ostavkama, već u saradnji s Haškim sudom koja će celu BiH odvesti do evroatlantskih integracija". Zamoljeni da objasne ocene nekih diplomatskih izvora u Sarajevu da je Ešdaun u ovom slučaju smenjivanja funkcionera RS "ponovo potegao najtežu artiljeriju", evropske diplomate u Briselu su rekle da je "takođe, istina da je Ešdaun bio pod najtežim pritiskom SAD". Oni su podsetili i da je prilikom saopštavanja "kaznenih mera" prema policijskim funkcionerima RS, uz Ešdauna bio i američki ambasador u Sarajevu. Izvori u Briselu su saglasni s ocenama da zvanični Vašington želi da se rad Haškog suda okonča što pre i da je zato ambasador SAD u Zagrebu zahtevao juče od hrvatskih vlasti da neodložno pronađu odbeglog haškog optuženika, generala Antu Gotovinu, ma gde on bio. Isti najoštriji zahtevi se stoga upućuju i vlastima u Beogradu, kojima je već uskraćena i određena američka finansijska pomoć, s obrazloženjem da ne sarađuju u punoj meri s tribunalom u Hagu. |
|
Erdogana dočekalo više hiljada građana u Ankari
Više hiljada građana pozdravilo je večeras turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana po povratku u Ankaru, koji je odmah najavio dodatno angažovanje na sprovođenju reformi neophodnih za priključenje Evropskoj uniji. Lideri 25 država-članica EU složili su se na samitu u Briselu da Turska 3. oktobra 2005. godine počne pregovore o članstvu u Uniji, ali insistiraju da Ankara do tog datuma krene ka normalizaciji odnosa sa Kiprom. Simpatizeri su dočekali Erdogana sa cvećem na ankarskom aerodromu Esenboga, a oko 5.000 njih se po hladnom vremenu okupilo na centralnom gradskom trgu da dočeka premijera sa uspešne diplomatske misije u Briselu. Kako prenosi Asošijted Pres, evropski lideri juče su se nevoljno saglasili da odrede datum za otpočinjanje pristupnih pregovora sa Turskom, budući da ni javnost u zemljama EU ne gleda blagonaklono na ulazak siromašne i mnogoljudne islamske zemlje. "Turska je prešla kritičnu tačku", rekao je Erdogan okupljenima koji su mahali zastavama Turske i EU. "Put nam je otvoren, nemojte u to sumnjati". "Od sada, demokratija će imati drugačije značenje, a ljudska prava i slobode imaće veće značenje, privredom ćemo upravljati na bolji način", rekao je turski premijer i dodao da će Turska tako obezbediti mesto koje joj pripada među modernim i civilizovanim državama. Ako pregovori sa EU budu uspešni, Turska će postati najveća članica, budući da ima 71 miliona stanovnika, a do 2020. očekuje se da će imati 85 miliona, ali ima i samo trećinu proseka bruto nacionalnog dohotka razvijenijih zemalja EU. |
|
Evropski parlament za početak pregovora sa Turskom
Evropski parlament izjasnio se danas za početak pregovora sa Turskom o pristupanju Evropskoj uniji, bez odlaganja, javile su agencije. Evropski parlament je pozvao lidere Evropske unije, koji će se u četvrtak i petak sastati u Briselu, da "bez nepotrebnog odlaganja" počnu pregovore sa Turskom o pristupanju EU. Mišljenje Evropskog parlamenta je politička poruka koja je pre svega simbolična, a konačnu odluku o tome da li će pregovori početi ili ne doneće šefovi vlada i država EU na samitu u Briselu. Za rezoluciji koja nije obavezujuća za zemlje EU, glasalo je 407 od ukupno 732 poslanika u Evropskom parlamentu, protiv je glasalo 262, dok je 26 poslanika bilo uzdržano. U rezoluciji Evropskog parlamenta preporučuje se da se od sada ne razmatraju alternative članstvu Turske u EU, poput "privilegovanog partnerstva" koje su predlagale francuska i nemačka desnica. Iako je cilj da Turska postane članica EU, pregovori su "otvoren proces koji neće automatski i a priori voditi članstvu", naveli su evropski poslanici, upozorivši da za članstvo mora biti ispunjen niz uslova, kao i da se tortura neće nimalo tolerisati. Evropski parlament je preporučio da se pažljivo prati napredak Turske na planu poboljšanja zaštite ljudskih prava, verskih sloboda i prava žena, kao i da se pregovori suspenduju ako se primeti nazadovanje u tim oblastima. |
|
EU očekuje od Turske da prizna Republiku Kipar
Evropska unija očekuje od Turske da pre završetka predstojećeg samita EU u Briselu praktično prizna Republiku Kipar, rekli su diplomatski izvori. "Ono što je važno, to je da Turska bude spremna da potpiše dodatni protokol na sporazume Ankare", rekao je izvor blizak holandskoj vladi koja predsedava EU. Reč je o sporazumu iz 1963. godine između evropskih zemalja i Turske, koji predviđa uspostavljanje jedinstvene carine. Jedinstveni carinski sistem je stupio na snagu 1. januara 1996. godine, ali je sada neophodno da se proširi na 10 novih članica EU. Republika Kipar je jedna od 10 zemalja koje su 1. maja pristupile EU, a potpisivanje protokola na sporazum bi bilo jednako priznavanju vlasti u Nikoziji. "Ostaje da se vidi da li je tehnički izvodljivo da to bude učinjeno u petak. Međutim, ono što je politički važno jeste, naravno, da Turska bude spremna da potpiše protokol", rekao je izvor blizak holandskoj vladi. Upitan koje bi bile posledice u slučaju da Turska eventualno odbije taj zahtev EU, izvor je naveo da će u tom slučaju "očigledno postojati problem sa Kiprom". Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je prošle nedelje odbacio poziv predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza da Ankara prizna Kipar pre samita u Briselu. Ostrvo Kipar je podeljeno od 1974. godine. Republika Kipar koju su formirali kiparski Grci na jugu ostrva priznata je na međunarodnom planu, dok samoproklamovanu Tursku Republiku Severnog Kipra priznaje samo Turska. |
|
Balkenende: Lideri EU će verovatno podržati pregovore
Premijer Holandije, koja predsedava EU, Jan Peter Balkenende danas je izrazio očekivanje da će lideri Evropske unije odlučiti na predstojećem samitu u Briselu da počnu pregovore o pristupanju sa Turskom. "Na osnovu kontakata koje sam imao, odgovor će verovatno biti 'da', ali nam je potrebna jednoglasna odluka i tu neće biti odstupanja", rekao je Balkenende u holandskom parlamentu. Balkenende koji će u četvrtak i petak biti domaćin samita EU u Briselu, rekao je da se Holandija nalazila u teškom položaju pokušavajući da pomiri različite stavove u EU o izgledima za članstvo Turske. Naveo je da su zemlje poput Francuske i Austrije želele da alternative punom članstvu Turske, poput privilegovanog partnerstva, ostanu otvorene. On je naglasio da cilja pregovora mora biti članstvo, ali da to samo po sebi ne sme biti shvaćeno kao garancija za članstvo. Prema njegovima rečima, proces pristupanja Turske EU mogao da traje godinama i morao bi biti pažljivo praćen. Izvori u nemačkoj vladi danas su rekli da će EU isključivo ponuditi Turskoj mogućnost punopravnog članstva, a ne bilo kakvu alternative tome. Ti izvori su rekli da se samo "neznatna manjina" u EU, predvođena Austrijom, protivila pregovorima o punopravnom članstvu, kao i da Francuska nije bila u toj grupi zemalja. Austrijski kancelar Volfgang Šisel, najveći skeptik u vezi sa pristupanjem Turske EU, rekao je ranije da bi trebalo početi pregovore sa Turskom koji bi vodili alternativno rešenju za punopravno članstvo. Francuske vlasti žele da pregovori počnu sa izgledima na postizanje punopravnog članstva, ali i da EU jasno kaže da će, ako pregovori propadnu, odnosi sa Ankarom ostati bliski. Britanski premijer Toni Bler, vatreni pobornik pristupanja Turske EU, smatra da bi članstvo Turske u EU imalo veliki geopolitički značaj, pre svega u odnosima na Bliskom istoku. Time bi, kako smatra London, bio upućen "snažan signal" u regionu. Bivši nemački kancelar Helmut Kol, međutim, smatra da evropski lideri nisu iskreni i fer kada obećavaju Turskoj da će jednog dana postati članica EU. Kol je za frankfurtski dnevnik "Algemajne cajtung" rekao da će za ozbiljna istraživanja o spremnosti Turske da uđe u EU biti potrebno 10 do 15 godina, nakon čega mnogi sadašnji lideri EU neće više biti na funkciji. "Cinično je od nekoga da sada obećava članstvo, znajući da neće morati da drži svoja obećanja i da neće imati podršku od svojih zemalja za članstvo (Turske), rekao je on. |
|
Sanader u petak na samitu EU
Hrvatski premijer Ivo Sanader najavio je danas da će u petak učestvovati na sednici Evropskog saveta, na kojoj će se odlučivati hoće li Hrvatskoj biti određen datum za početak pregovora o ulasku u Evropsku uniju. Sanader je na sednici vlade rekao da je poziv da učestvuje u sednici Evropskog saveta kada se bude odlučivalo o proširenju EU dobio od predsedavajućeg EU, holandskog premijera Jana Petera Balkenendea. On je naglasio da je Hrvatska učinila i dalje će činiti sve kako bi uverila evropske partnere da je privržena svim obavezama i kriterijumima iz Kopenhagena, političkim kriterijumima i punoj saradnji s Hagom. Sanader je ponovio da i slučaj odbeglog haškog optuženika generala Ante Gotovine, kao jedini preostali nerešeni slučaj, Hrvatska želi da reši u sklopu pune saradnje sa Hagom. "Važno je da u petak dobijemo datum početka pregovora, a hoće li biti uslovljen ili ne, ostavljamo na odluku evropskim premijerima, koje ćemo pokušati da uverimo da ostaje obaveza Hrvatske prema Hagu, bez obzira kakva će odluka biti u petak" rekao je Sanader. |
|
21. i 22. decembra parafiranje Sporazuma o tekstilu u EU
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Milan Parivodić boraviće 21. i 22. decembra u poseti zvanicnicima Evropske unije u Briselu, kada će biti parafiran Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima. U saopštenju Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom navodi se da će parafiranje Sporazuma između Evropske unije i Srbije u trgovini tekstilom, biti poslednji korak pred samo potpisivanje Sporazuma u Evropskom parlamentu. "Time je potvrđeno da su usvojene sve primedbe i zahtevi o kojima se pregovaralo, što Sporazum čini prihvatljivim za obe strane", ocenjuje se u saopštenju Ministarstva. Sporazum o tekstilu parafiraće glavni pregovarač u ovom procesu, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Ana Blagojević. |
|
Koštunica sutra u Briselu sa Solanom
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica sutra će u Briselu razgovarati s visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, saopšteno je iz vlade. Sa Solanom se juče sastao predsednik SCG Svetozar Marović, koji je izjavio posle sastanka da Koštunica ima "nameru da ispuni obaveze prema Haškom sudu". Demokratska stranka Srbije (DSS), čiji je Koštunica predsednik, saopštila je da će on učestvovati u Briselu na samitu Evropske narodne partije, najjače panevropske organizacije stranaka centra i desnog centra. Na samitu će, između ostalih, učestvovati i predsednik Komisije EU Hose Manuel Durao Baroso, kao i premijeri Holandije Jan Peter Balkenende, Italije Silvio Berluskoni Slovačke Mikulaš Džurinda, Francuske Žan-Pjer Rafaren, Grčke Konstantinos Karamanlis, Austrije Volfgang Šisel i Portugalije Pedro Miguel Santana Lopes, saopštila je DSS. |
|
Marović i Solana danas o dvostrukom koloseku za SCG
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović danas će u Briselu s visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Havijerom Solanom razgovarati o napretku u odnosima unutar SCG koji treba da omogući "efikasno delovanje državne zajednice". Kako su agenciji Beta kazali saradnici visokog predstavnika EU, Marović i Solana će pažnju posvetiti i tome šta sve treba učiniti da se iskoristi i ne propusti prilika za ubrzanje približavanja SCG Uniji kroz model "dvostrukog koloseka". Susret će poslužiti i da se analiziraju saradnja SCG s Haškim sudom i razvoj na Kosovu. Izvori u Briselu su naglasili da Solana i Evropska unija takođe žele da od predsednika SCG podrobnije budu obavešteni o, u prošlog petka, postignutom dogovoru vođstva Srbije, Crne Gore i državne zajednice da se učini sve kako bi evropska integracija Srbije i Crne Gore tekla neometano. Tu je od presudne važnosti da se ostvari i napredak u saradnji SCG s Haškim sudom, ukazali su zvaničnici bliski Solani. Jedna od tema razgovora Marović-Solana biće i pitanje izbora za parlament državne zajednice. Evropska unija, kako je rečeno Beti, smatra da treba poštovati odredbe Ustavne povelje SCG , ali, s obzirom da oko toga postoje razlike u stavovima Beograda i Podgorice, saglasila bi se i sa nekim drugačijim rešenjem, pod uslovom da ono bude prihvatljivo i za Srbiju i za Crnu Goru. |
|
Erdogan ponovio: Ankara prihvata samo puno članstvo u EU
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan uputio je danas snažan apel liderima EU, dva dana pre njihovog samita, ponovo istakavši da je cilj Ankare "punopravno članstvo" u Uniji. "Osim punopravnog članstva, mi ne prihvatamo nijednu drugu perspektivu", poručio je Erdogan u govoru pred parlamentarnom grupom svoje Partije pravde i razvoja, koji je prekidan ovacijama. On je kazao da je Turska uradila sve što se od nje tražilo, posebno ukazavši da je usvojila demokratske kriterijume iz Kopenhagena, gde su 1993. godine na samitu postavljene osnove za širenje evropskog bloka. "Sada, na Evropskoj uniji je da preuzme svoje odgovornosti. Mi nismo ništa ostavili nezavršeno", istakao je premijer. Erdogan je ponovio i da Turska neće prihvatiti "nove uslove" za početak razgovora, kao i da odbacuje ideju o "privilegovanom partnerstvu" koje bi bilo alternativa neuspehu budućih pregovora o integraciji. "Od naših evropskih prijatelja očekujemo da daju dokaz iskrenog stava i poštuju univerzalne vrednosti utvrđene u osnivačkim principima EU", rekao je on. Na samitu u Briselu, 16. i 17. decembra, šefovi država i vlada EU trebalo bi da donesu odluku da li će sa Turskom biti započeti pregovori o prijemu u evropski blok. Erdogan danas posle podne treba da se sastane sa ambasadorima država-članica Unije. On će sutra otputovati u Brisel, zajedno sa šefom diplomatije Abdulahom Gulom. |
|
Zvaničnik EU: Evropa ranjiva u odnosu na terorizam
Čitava Evropa je i dalje ranjiva u odnosu na terorističke napade, iako je nastupilo zatišje nakon napada od 11. marta u Madridu i sprovedeno je više akcija u kojima su osujećeni teroristički planovi u nekoliko zemalja, izjavio je danas koordinator EU za antiterorizam Gij de Vri. "Možemo da kažemo da je pretnja terorizmom u Evropi i dalje velika. Trebalo bi da to shvatimo veoma ozbiljno", kazao je De Vri agenciji Asošijeted pres. Španske i britanske vlasti su rekle da su poslednjih meseci sprečile velike terorističke napade. Tako je u oktobru 30 osumnjičenih za planiranje napada privedeno u Madridu, a britanska policija je prošle sedmice sprečila napad u Londonu. Evropski zvaničnik je upozorio da se zbog ovakvih uspeha ne sme biti opušten. "Bojim se da je rizik i dalje veliki, ne samo u ovim dvema zemljama koje sam pomenuo, već i u ostalim članicama unije", ocenio je on. |
|
Bugarska i Rumunija završile pregovore o pristupanju EU
Rumunija i Bugarska danas su završile pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, na osnovu kojih bi trebalo da uđu u EU 2007. godine, izjavili su danas evropski zvaničnici. Članstvo Rumunije i Bugarske u EU u tom roku, međutim, nije potpuno izvesno, pošto sporazumi o pristupanju te dve zemlje sadrže "dodatne, zaštitne odredbe" kojim bi njihovo članstvo u EU moglo da bude odloženo do 2008. godinu. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Hose Barroso) čestitao je Trajanu Baseskuu (Trian Basescu) na pobedi na predsedničkim izborima u Rumuniji, održanim ovog vikenda. "Vaš izbor dolazi zaista u istorijskom trenutku, kada je Rumunija uspešno okončala pregovore o pristupanju EU", navodi se u poruci predsednika Evropske komisije. Šef bugarske diplomatije Solomon Pasi izjavio je u Briselu da očekuje da će lideri EU na samitu ove nedelje potvrditi da će Rumunija i Bugarska pristupiti EU 2007. godine. Pasi je rekao da Bugarska s radošću očekuje potpisivanje sporazuma o pristupanju u aprilu. "Mi smo do sada završili 95 odsto pregovora", rekao je on i dodao da će preostali deo biti dovršen u narednih pet meseci. |
|
Analiza: Očekivanja Turske pred samit EU
Nakon 41 godine na rubu Evropske unije, Turska se nada da će napraviti veliki korak napred ka punopravnom članstvu time što će EU na predstojećem samitu u Briselu odlučiti da naredne godine počnu pregovori o njenom članstvu. Šta Turska želi a šta ne od samita, i šta je verovatno da će dobiti navodi agencija Rojters u analizi pred dvodnevni samit EU, koji počinje u četvrtak u Briselu, a na kome će jedna od tema biti i određivanje datuma početka pregovora sa Turskom. Kao ultimativni cilj, Ankara želi punopravno clanstvo, snažno odbacuje svaku alternativu tome i navodi da cilj pregovora treba da bude njen prijem. Takođe i tačno utvrđen datum, bez odlaganja: Turska kaže da lideri EU treba da besuslovno i bez odlaganja utvrde datum početka razgovora. Poslednje što Turska može da prihvati je kraj 2005. godine, rekle su turske diplomate. Ankara insistira i na jednakom tretmanu, tvrdeći da okvir za pregovore o njenom članstvu ne treba da bude drugačiji od onog primenjenog na ranije zemlje-kandidate. Na početku liste onoga sto Turska ne želi je priznavanje Kipra. Turska je saopštila da pre samita neće napraviti korak ka priznavanju Kipra, formalnom ili de fakto. Navodi da su kiparski Grci, koji su u aprilu odbacili mirovni plan Ujedinjenih nacija, odgovorni za to sto za podeljeno ostvro nije pronađeno rešenje. Svako navođenje zaštitnih mera kojima se ograničava slobodno kretanje njenih radnika i njen pristup regionalnim fondovima Unije i poljoprivredne olakšice u saopštenju sa samita ili tokom pregovora bilo bi diskriminatorsko, kršilo zakone EU i ostavilo bi zemlju na manjem položaju od punopravnog članstva, ocena je Ankare. Šta je ono što će Turska verovatno dobiti? Po oceni Rojtersa, to će biti datum početka pregovora o članstvu: diplomate EU kažu da će lideri bloka verovatno odložiti pocetak razgovora do naredne jeseni kako bi omogućili zemljama, kao što je Francuska, da održe referendum o ustavu EU dosta vremena pre nego što Turska počne pregovore. Dalje, vlade EU će očekivati da pre početka pregovora Turska proširi svoj sporazum o pridruživanju sa Unijom na 10 novih država-članica, među kojima je i Kipar. Diplomate kažu da u saopštenju sa samita neće biti pomenuta eksplicitna alternativa punopravnom članstvu, ali da će verovatno biti navedeno da su razgovori "otvoren proces čiji ishod ne može biti unapred garantovan". |
|
Zajedničko energetsko tržište EU i jugoistočne Evrope
Evropska unija danas je prihvatila sporazum o saradnji u oblasti energetike sa zemljama jugoistočne Evrope, uključujući Moldaviju. Svrha sporazuma, koji je ovih dana usaglašen na sastanku u Atini, jeste stvaranje takozvane "energetske zajednice" 25 zemalja članica EU i Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Srbije i Crne Gore sa Kosovom, Rumunije i Turske. Evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs rekao je da sporazum predstavlja "ključni korak napred u stvaranju trajne stabilnosti i ekonomskog rasta u regionu, kao i njegove integracije u EU", javila je agencija Asošijeted pres. Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov, koji je sa ministrom ekonomije Crne Gore Darkom Uskokovićem učestvovao na sastanku u Atini, rekao je juče za Betu da će posle tri godine priprema, sporazum o regulisanju tržišta električne energije i prirodnog gasa biti "ulaznica zemalja regiona na evropsko tržište". Naumov je istakao da je Srbija i Crna Gora na dobrom putu da se u oblasti energetike prva praktično uključi u EU kao potpuno ravnopravan učesnik. Evropska komisija je saopštila da želi da tu saradnju proširi na druge "ključne sfere infrastrukture", poput saobraćaja i telekomunikacionih veza. |
|
Marović: Koštunica ima nameru da ispuni obaveze prema Hagu
Predsednik SCG Svetozar Marović izjavio je večeras u Briselu, da je srpski premijer Vojislav Koštunica "preuzeo nesumnjivu nameru da ispuni obaveze prema Haškom sudu". Marović je to naglasio posle razgovora sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom. Marović je naglasio da je to i garancija da će se time, do marta 2005, obezbediti pozitivna ocena Studije o izvodljivosti približavanja SCG Evropskoj uniji. Marović je rekao da je Solanu obavestio da je dogovor postignut na sastanku Saveta za evropske integracije SCG , prošlog petka, koji je označio "značajan korak napred ka integraciji Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom". Svi na tom sastanku, po rečima Marovića, bili su potpuno saglasni da bez saradnje sa Haškim sudom SCG ne može ići napred ka Evropi i da bi neizvršavanje te obaveze značilo "putovanje unazad". Saglasnost učesnika tog sastanka, kako je dodao Marović, omogućio je od EU utvrđeni "dvostruki kolosek" približavanja SCG Uniji. Havijer Solana je izjavio da je veoma povoljno to što je od Marovića saznao da je ostvaren napredak na ekonomskom polju u vezi sa izradom Studije o izvodljivosti, pošto je EU uspostavila "dvostruki kolosek" za integraciju Srbije i Crne Gore sa EU. Marović je istakao da su svi čelnici Srbije i Crne Gore odlučni da 2005. ne bude nikakvih novih kriza u delovanju državne zajednice, već da se ta godina iskoristi za napredak u približavanju Uniji. Predsednik SCG je naglasio da je u tom svetlu bilo reči i o izborima za parlament SCG i dodao da veruje da će uskoro na novom sastanku Saveta za evropske integracije SCG biti u potpunosti rešeno to pitanje. Solana je predočio da je veoma zadovoljan tim napretkom u SCG i da to "za nas u Briselu znači da se nastavlja vrlo konstruktivna dinamika, što je veoma dobra vest". "To znači da je u SCG stvorena dinamika da se ide napred ka izradi Studije o izvodljivosti", naglasio ja Solana, ali je primetio da se mora prevazići i "prepreka u saradnji s Haškim sudom". Predsednik SCG je naglasio da će 2005. biti "godina evropskih uspeha" za Srbiju i Crnu Goru, "koja sa Hrvatskom", kako je rekao Solana, treba da bude okosnica na Balkanu. Prema rečima Marovića, na sastanku Saveta za evropske integracije SCG "postignuta je potpuna saglasnost da bez Haga nema Studije o izvodljivosti, nema napretka i da "neizvršavanje obaveza prema Hagu znači putovanje nazad". Kako je naglasio Marović, "predstavnici Vlade Srbije, odnosno gospodin Koštunica je na tom sastnaku pokazao nesumnjivom nameru Vlade Srbije da se ispune obaveze prema Hagu u vremenu koje zahteva pozitivna ocena Studije o izvodljivosti, početkom marta". Na pitanje novinara kakva je garancija da će se to i sprovesti, Marović je uzvratio da je "garancija u činjenici da veruje da niko u Srbiji i Crnoj gori, pa ni gospodin Koštunica, ni Svetozar Marović, ni bilo ko neće da preuzme odgovornost da zbog njegove neefikasnosti Srbija i Crna Gora ostane izvan evropskih procesa". |
|
Danas sastanak šefova diplomatija zemalja EU
Šefovi diplomatija Evropske unije razgovaraće danas u Briselu o ključnim svetskim pitanjima, a na dnevnom redu zasedanja neće biti osvrta na prilike na Zapadnom Balkanu. Zasedanje će poslužiti i da se pripremi susret šefova država i vlada EU, 16. i 17. decembra u Briselu. Evropski ministri će posvetiti pažnju doprinosu EU rešavanju izraelsko-palestinskog pitanja i, posebno, pripremama za palestinske izbore. Među ključnim temama su i nastojanja međunarodne zajednice da se obezbedi da razvoj nuklearnog programa u Iranu bude usmeren isključivo u civilne, a ne vojne svrhe, kao i pomoć EU političkom procesu u Avganistanu. Biće razmotreno i delovanje EU u prilog mirnog i demokratskog raspleta krize u Ukrajini, u očekivanju ponavljanja drugog kruga predsedničkih izbora u toj zemlji. Drugog dana zasedanja ministara EU, u utorak će biti održani sastanci sa šefovima diplomatija Bugarske i Rumunije, s obzirom da evropski lideri treba da donesu odluku o završetku pregovora o ulasku te dve zemlje u članstvo Unije. Samit EU treba da odluči i o datumima početka pregovora o članstvu sa Turskom i Hrvatskom. |
|
Paskal Lami kandidat za šefa Svetske trgovinske organizacije
Francuska je i zvanično predložila bivšeg komesara EU za trgovinu Paskala Lamija za kandidata sa šefa Svetske trgovinske organizacije (STO), saopšteno je danas u Parizu. Vlade EU podržale su prošle sedmice Lamija kao evropskog kandidata za mesto generalnog direktora STO, koje bivši potpredsednik Tajlandske vlade Supačai Paničpakti treba da napusti krajem avgusta 2005. godine. Upitan da li je njegova kandidatura već i zvanično registrovana, Lami je francuskom radiju "Klasik" rekao "Naravno, u petak u ime Republike Francuske i uz podršku 24 evropske zemlje". Ambasadori EU dogovorili su se jednoglasno prošlog četvrtka da podrže Lamija, ocenjujući ga kao "veoma kvalifikovanog kandidata za taj posao". Američki zvaničnici za trgovinu su takođe rekli da će Lami biti ozbiljan kandidat, ali su odustali da ga zvanično podrže. |
|
Šefovi diplomatija EU o Turskoj
Šefovi diplomatija Evropske unije danas u Briselu razgovaraju o mogućem datumu početka pregovora o ulasku Turske u evropski klub što izaziva podele među zapadnoevropskim zvaničnicima. Pitanje Turske biće jedna od glavnih tema ovonedeljnog dvodnevnog samita evropskih lidera na kojem će ovoj zemlji verovatno biti omogućeno otpočinjanje pregovora. Pregovorima sa Turskom se protive Austrija, Slovačka, Danska, Francuska, Belgija i Holandija. Francuska se zalaže da pregovori počnu 2005. ili 2006, dok su ostali za "strateško partnerstvo" umesto punopravnog članstva. Šef holandske diplomatije Bernard Bot, međutim, očekuje da će evropski lideri postići konsenzus po pitanju Turske. "Mislim da ćemo do kraja nedelje postići konsenzus", kazao je Bot novinarima u Briselu gde učestvuje na sastanku šefova diplomatije EU. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan smatra da je ulazak Turske u EU "projekat veka" i da će omogućiti "harmoniju civilizacija", kao i da će EU dokazati da nije "hrišćanski klub". Šef diplomatije Kipra Jorgos Jakovu je najavio da Kipar za sada ne razmatra mogućnost ulaganja veta na početak pregovora o članstvu sa Ankarom, ali da zauzvrat očekuje od EU obaveze koje će Turska morati da ispuni kad je reč o priznavanju Republike Kipar. Nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer pozvao je danas EU da počne pregovore sa Turskom, jer u suprotnom postoji mogućnost od obustavljanja procesa reformi u toj zemlji. On je ukazao da evropski lideri na samitu neće odlučiti o "ulasku Ankare što će se desiti za 10, možda i za 15 godina", ali je insistirao na neophodnosti da se taj cilj ima na umu. Međutim, austrijski kancelar Volfgang Šisel je ponovo izrazio skepticizam po pitanju ulaska Turske u EU, navodeći da će ceo projekat koštati 25 do 30 milijardi evra godišnje. |
|
EU: Mora se suditi odgovornima za trovanje
Svako za koga se utvrdi da je namerno trovao ukrajinskog opozicionog lidera Viktora Juščenka, mora biti izveden pred lice pravde, saopštila je danas Evropska unija (EU). "Vesti iz Beča veoma su zabrinjavajuće", rekla je portparol Komisije EU za spoljne poslove Ema Udvin (Emma Udwin). Kako je rekla, "jasno je da se, ukoliko se radi o slučaju namernog trovanja, odgovornima mora suditi". Bečki lekari potvrdili su da je Juščenko otrovan dioksinom i prosledili su dijagnozu ukrajinskim vlastima koje treba da ustanove na koji je način trovan opozicioni kandidat. |
|
EU odlaže razgovore o pridruženju Hrvatske Uniji
Evropska unija (EU) će odložiti početak razgovora o pridruživanju Hrvatske Uniji najmanje do marta i daće Zagrebu još tri meseca da izruči optuženog generala Antu Gotovinu Tribunalu u Hagu, saopstili su izvori EU. Da bi počeli razgovori o pridruživanju Uniji, Hrvatska mora da pokaže da sarađuje sa Haškim Tribunalom tako što će izručiti Gotovinu, koga Tribunal tereti za ratne zločine, precizirali su ti izvori. Očekivalo se da će se lideri EU na samitu krajem nedelje saglasiti da počnu pregovori sa Hrvatskom. Međutim, izvori EU, rekli su danas da to nije moguće zbog odsustva saradnje Hrvatske sa Tribunalom u pogledu Gotovine. "Odlaganje razgovora do marta naravno znači da do tada moramo da znamo da li Hrvatska sarađuje sa Tribunalom", izjavio je jedan diplomata EU koji je insistirao na anonimnosti. Agencija AP primećuje da je implikacija da bi moglo da dođe do daljeg odlaganja razgovora o pridruživanju Hrvatske Uniji ukoliko Zagreb ne preduzme ono što se od njega traži. Haški Tribunal tereti Gotovinu da je odgovoran za planiranje ubistava oko 150 Srba tokom operacije "Oluja" u Krajini 1995. godine. |
|
Nezvanično iz Brisela: Pregovori sa Hrvatskom u martu
Hrvatska će verovatno započeti pristupne pregovore sa Evropskom unijom u martu sledeće godine, ako bude potvrđena puna saradnja Zagreba sa Haškim tribunalom, javila je večeras Hina. Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU raspravljali su danas u Briselu o pitanjima proširenja, i zaključili da Holandija u svojstvu predsedavajućeg Unijom pripremi nacrt zaključaka za Hrvatsku do četvrtka, kada će o njemu raspravljati šefovi država ili vlada EU tokom radne večere u četvrtak uveče, prvog dana samita. Konačnu odluku o datumu početka pregovora sa Hrvatskom, lideri EU trebalo bi da donesu u petak, drugog dana samita. U odnosu na prethodni nacrt zaključaka, u kojem je stajalo da će pregovori početi "pod uslovom da Savet EU potvrdi punu saradnju sa Haškim sudom", sada se predlaže da se u tekst odluke stavi samo "ako puna saradnja bude potvrđena", ne navodeći ko bi to trebalo da učini. Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel izjavio je nakon današnjeg sastanka da je "siguran da će pregovori započeti u proleće sledeće godine", verojatno u martu ili aprilu, uz uslov pune saradnje sa Haškim tribunalom. On je rekao da se EU na današnjoj raspravi podelila u dve grupe oko određivanja uslova za početak pregovora s Hrvatskom. Prva grupa zemalja, prema Rupelovim rečima, tražila je da se Hrvatskoj odredi što raniji datum bez uslova, i u njoj su Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovačka i Irska. U drugoj grupi zemalja, koja je pokazala suzdržanost i tražila uslovljavanje početka pregovora, nalaze se Velika Britanija, Holandija, Italija, Danska i Švedska, dodao je Rupel. |
|
Marović i Solana sutra o dvostrukom koloseku za SCG
Predsednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović sutra će u Briselu s visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Havijerom Solanom, razgovarati o napretku u odnosima unutar SCG koji treba da omogući "efikasno delovanje državne zajednice". Kako su agenciji Beta večeras rekli saradnici visokog predstavnika EU, Marović i Solana će pažnju posvetiti i tome šta sve treba učiniti da se iskoristi i ne propusti prilika za ubrzanje približavanja SCG Uniji kroz model "dvostrukog koloseka". Susret će poslužiti i da se analiziraju saradnja SCG s Haškim sudom i razvoj na Kosovu. Izvori u Briselu su naglasili da Solana i Evropska unija takođe žele da ih predsednik SCG podrobnije obavesti o, prošlog petka postignutom dogovoru vođstva Srbije, Crne Gore i državne zajednice, da se učini sve kako bi evropska integracija Srbije i Crne Gore tekla neometano. Tu je od presudne važnosti da se ostvari i napredak u saradnji SCG s Haškim sudom, ukazali su zvaničnici bliski Solani. Jedna od tema razgovora Marović-Solana biće i pitanje izbora za parlament državne zajednice. Evropska unija, kako je rečeno Beti, smatra da treba poštovati odredbe Ustavne povelje SCG , ali, s obzirom da oko toga postoje razlike u stavovima Beograda i Podgorice, saglasila bi se i sa nekim drugačijim rešenjem, pod uslovom da ono bude prihvatljivo i za Srbiju i za Crnu Goru. |
|
U Češkoj raste broj evrooptimista
Evroskeptični Česi počinju da gledaju na Evropsku uniju sa više optimizma a čak 63 posto nacije veruje da unija treba da ima ustav, iako popularni šef države i opozicija vode aktivno kampanju protiv njega. Početkom leta evropski ustav je podržavalo 48 posto Čeha, dok je prema najnovijim podacima Evrobarometra, toj ideji danas sklono čak 63 posto nacije i u Češkoj bi evroustav na referendumu prošao glatko, pošto ga odbija svega 18 posto građana. Češka vlada planira da raspiše referendum o novom evropskom ustavu, za godinu i po dana, verovatno uz parlamentarne izbore, tek nakon što bude održan u većini članica EU. Vlada se nada da Česi neće želeti da ostanu jedini koji ustav nisu prihvatili. Češki predsednik Vaclav Klaus oštro je danas u dnevniku "Pravo" kritikovao takav pristup i izjavio da to što se čeka kako će glasati drugi, pa da i Česi glasaju isto, samo demonstrira gubitak suvereniteta i nesposobnost da se brane stavovi i mišljenja. Klaus koji već duže vreme vodi aktivnu kampanju protiv evropskog ustava upozorio je takođe da "Evropi preti slepilo", koje on naziva "evropeizam" i da oseća da je njegova građanska dužnost da protiv tog opasnog slepila istupa. Klaus je, međutim, "Pravu" rekao da neće više osporavati volju građana ukoliko na referendumu prihvate evropski ustav i da će ga potpisati. Sa ratifikacijom novog evropskog ustava neće imati problema vlada Mikulaša Dzurinde u susednoj Slovačkoj. Najnovije istraživanje Evrobarometra je pokazalo da je 57 posto Slovaka zadovoljno što je u EU i veruje njenim institucijama a oko 63 posto smatra da je članstvo donelo koristi, dok štete sagledava oko 25 posto Slovaka. U Češkoj je taj odnos gori, jer koristi vidi 42 posto Čeha, dok 41 posto ne vidi prednosti već samo negativne aspekte članstva. |
|
Juščenko pozvan na samit EU
Lideri 10 evropskih vlada pozvali su kandidata ukrajinske opozicije na predsedničkim izborima Viktora Juščenka na samit EU naredne sedmice u Briselu, izjavio je danas jedan evropski zvaničnik. Evropska politika u Ukrajini, toj bivšoj sovjetskoj republici, biće na dnevnom redu samita EU 16. i 17. decembra na kojem će, inače, glavna tema biti otpočinjanje pregovora o ulasku Turske u Uniju. Portparol parlamentarne grupe Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Bob Fićenri rekao je na konferenciji za novinare da je Juščenku poslato pozivno pismo, ali da još nema potvrde da će on doći na samit. Evropski parlament će poslati 11-člani posmatrački tim u Ukrajinu 26. decembra. Međunarodni posmatrači su ocenili da je na novembarskim izborima bilo nepravilnosti. |
|
Delegacija Skupštine SCG na zasedanju EP u Strazburu
Delegacija Skupštine SCG , predvođena predsednikom Skupštine Zoranom Šamijem, učestvovaće 15. i 16. decembra na redovnom zasedanju Evropskog parlamenta (EP) u Strazburu, na kojem će biti razmotreni odnosi SCG i EU. Kako je danas saopštila Skupština SCG , na zasedanju Evropskog parlamenta učestvovaće i ministar SCG za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić. Delegacija Skupštine SCG će imati i više bilateralnih susreta u Nemačkoj i Francuskoj sa predstavnicima parlamenata tih zemalja. Delegacija SCG će u Strazburu razgovarati sa delegacijom EP za odnose sa zemljama zapadnog Balkana, koju predvodi predsednik EP Žozef Barel. Tom susretu će prisustvovati i šef delegacije EP za odnose sa zemljama zapadnog Balkana Doris Pak i komesar za proširenje EU Oli Ren. Na zasedanju EP biće razmotrena politička pitanja u SCG , sa posebnim osvrtom na budućnost državne zajednice i situaciju na Kosovu i u Vojvodini. Biće reči i o ekonomskoj situaciji u SCG i njenim odnosima sa EU Kako se dodaje u saopštenju, na sastanku će se raspravljati i o vladavini prava u SCG , njenoj saradnji sa Haškim tribunalom i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Delegacija SCG razgovaraće u Parizu sa predsednikom francuske skupštine Žan-Lui Debreom i članovima grupe francuskog parlamenta za saradnju sa SCG . U Bundestagu, u Berlinu, delegaciju SCG primiće predsednik nemačke skupštine Volfgang Tirze i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Folker Rije. U sastavu delegacije Skupštine SCG biće potpredsednik Skupštine Milorad Drljević, predsednici odbora za odbranu i evropske integracije, Borislav Banović i Oliver Dulić, predsednica Grupe prijateljstva sa Francuskom Borislava Kruška, član skupštinskog Spoljnopolitičkog odbora Dragan Šoć i poslanik crnogorske skupštine Ištvan Takač. |
|
Erdogan odbio poziv da Turska prizna Kipar pre samita EU
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan odbacio je danas poziv predsednika Evropske komisije da njegova zemlja prizna Republiku Kipar pre nego što lideri EU naredne sedmice donesu odluku o početku pregovora o članstvu Turske. Jedan turski zvaničnik rekao je da je na sastanku sa Erdoganom u Briselu, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso "izrazio očekivanje da pre samita vidi gest Turske povodom Kipra". "Turska je to odbacila i Erdogan je rekao... mi nećemo uciniti nikakav dalji korak povodom Kipra", rekao je taj zvaničnik novinarima. Dodao je da Kipar neće biti tema pre odluke EU zakazane za 17. decembar. Turska je napala Kipar 1974. godine, reagujući na vojni udar pokrenut iz Grčke. Na severu podeljenog ostrva, Turska sada ima 35.000 vojnika. Grčki deo Republika Kipar je međunarodno priznata i 1. maja je postala članica EU. Turska je s druge strane jedina zemlja koja priznaje Tursku Republiku Severni Kipar. Kiparski predsednik Tasos Papadopulos distancirao se od sugestija da bi mogao da stavi veto na početak pregovora sa Turskom. "Niko u Evropi ne govori o vetu. Da li ste čuli da bilo koja zemlja u Evropi govori o vetu? Oni govore o uslovima koji moraju biti postavljeni Turskoj da bi postala članica (EU)", rekao je on novinarima u Nikoziji. U nacrtu saopštenja pripremljenog za samit EU piše da će Turska dati prećutno priznavanje Kipra time što će njen sporazum o pridruživanju sa EU biti proširen na svih 10 novih clanica. Diplomate EU kažu da je Turska pozvana i da smanji broj vojnika na Kipru. Erdogan je u Briselu da bi izvršio pritisak da Turska započne pregovore o ulasku u EU bez nepravednih uslova, dok diplomate traže formulu da umire evropske zemlje čija se javnost snažno protivi da Turska postane članica Unije. Turski premijer je danas ponovo odbacio mogućnost novih uslova za početak pregovora o ulasku njegove zemlje u EU. "Ne želimo da prihvatimo dodatne kriterijume koji ne postoje. Partija je već počela i ne bi trebalo da postoje nova pravila", dodao je on. Erdogan je takođe kazao da je cilj Ankare da dobije puno članstvo u Uniji i ponovo odbacio ideju o privilegovanom partnerstvu koje kao opciju zagovaraju neke evropske članice. Istraživanje javnog mnjenja koje je danas objavila Evropska komisija, takozvani Eurobarometar, pokazalo je da samo blaga većina u 15 "starih" clanica Unije - 49 odsto građana - podržava dalje širenje EU, dok se tome protivi 40 odsto. Javnost 10 "novih" članica, odnosno u zemljama primljenim u EU 1. maja, većim delom podržava širenje bloka, jer 72 odsto građana daje glas za dalje širenje, dok je 14 odsto protiv. Ali, 62 odsto Austrijanaca, 57 odsto Nemaca, 54 odsto u Luksemburgu, 52 odsto u Finskoj i 51 odsto u Francuskoj protivi se daljem širenju Unije. |
|
Pauel na poslednjoj evropskoj turneji zaceljuje razlike s EU
Američki državni sekretar Kolin Pauel učinio je danas poslednji napor da obnovi "zategnute veze" između SAD i Evrope, tokom susreta sa zvaničnicima Evropske unije u Hagu. Od početka sedmice, Pauel je na svojoj poslednjoj turneji po Evropi kao državni sekretar. On je danas boravio u Holandiji, koja predsedava Evropskom unijom do kraja godine. "Moramo ojačati dijalog i pronaći zajedničke osnove tokom drugog mandata predsednika (Džordža) Buša", rekao je na završnoj konferenciji za novinare holandski ministar inostranih poslova Bernar Bot. Evropski komesar za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner izjavila je da su SAD i Evropa već napravile "napredak u stavljanju u drugi plan teških momenata iz iračke krize". Ona je ocenila da je to bio ključni momenat u američko-evropskim odnosima". Predsednik Buš bi trebalo da se u Briselu 22. februara naredne godine sastane sa zvaničnicima NATO i EU, u okviru turneje u Evropi čiji je cilj "jacanje olabavljenih veza", izjavio je Pauel. "Mislim da su te pukotine zacelile, nadam se da je tome doprinela moja poseta ove sedmice, i to će se, bez sumnje, poboljšati kada predsednik Buš dođe da pokaže svoje angažovanje u transtlantskim relacijama", dodao je on. Pauel je ove nije imao mnogo uspeha u pokušajima da popravi štetu koju je invazija na Irak nanela odnosima SAD sa većim brojem saveznika. U Briselu, on je kritikovao sest članica NATO koje su se suprotstavile intervenciji u Iraku, ocenjujući da su one naškodile kredibitlitetu i koheziji vojnog saveza time što su odbile da učestvuju u programu obuke iračkih oficira. On je, međutim, ipak kazao da su njegovi susreti pokazali angažman SAD u ponovnom uspostavljanju dobrih odnosa sa Evropljanima. "Verujem da je ova sedmica krunisana uspehom, da smo pokazali da su SAD potpuno angažovane u svim transatlantskim odnosima... i ovde, gde je bilo problema prošle godine, činimo sve sto možemo da to ostavimo iza nas i idemo napred", istakao je Pauel. Bot je, međutim, ocenio da su potrebni vidljiviji diplomatski napori da se ta poruka prenese. Pauel je sa svojim sagovornicima razmotrio pitanja Bliskog istoka, afrička pitanja, krizu u Ukrajini i neophodnost rešavanja izraelsko-palestinskog sukoba. On je takođe rekao da SAD podržavaju prijem Turske u Evropsku uniju, o čemu 25 članica EU treba da se izjasne na samitu 16. i 17. decembra u Briselu. |
|
Češka se bori da postane sedište evropskih institucija
Češka će nastojati da u Prag privuče neke od novih evropskih institucija ili onih koje se sele iz starih zemalja članica, najavila je vlada premijera Stanjislava Grosa(Gro ss ). Pre godinu dana, pri poslednjoj podeli sedišta institucija nijednu nije dobila buduća zemlja članica, iako su bile zainteresovane. "Minimalno jednu značajnu instituciju bi trebalo da dobijemo kao standardna zemlja članica", rekao je dnevniku "Mlada fronta Dnes" zamenik šefa češke diplomatije Vladimir Miler (Mueller). Češka će pokušati da u Prag preseli institucije poput agencije za azil, institut za ravnopravnost polova, razvoj sela ili za ekološku poljoprivredu. Prag bi kao sedište neke od evropskih institucija povećao svoj ugled omiljene svetske metropole kongresnog turizma, jer rad tih institucija prate česte prestižne međunarodne konferencije. Na svetskoj rang listi kongresnih metropola, Prag se popeo sa 24. mesta 2001. godine na sadašnje 17. mesto i prestigao najvećeg srednjeevropskog konkurenta Budimpeštu, a ima ambicije da uđe među deset. Kongresni turizam doneo je Pragu prošle godine, prema podacima gradskih vlasti, više od 500.000 gostiju - učesnika kongresa, koji su u češkoj prestonici potrošili 387 miliona evra. |
|
Bot optimista kad je reč o odnosu Kipra i Turske
Šef holandske diplomatije Bernard Bot veruje da će biti moguće rešiti problem odbijanja Turske da prizna Republiku Kipar, pre samita 17. decembra kada EU treba da odluči o početku pregovora sa Ankarom, javljaju agencije. "Trudimo se da pronađemo rešenje i siguran sam da ćemo uspeti da pronađemo rešenje koje će biti zadovoljavajuće za obe strane", kiparsku i tursku, izjavio je Bot novinarima u Briselu, gde učestvuje na ministarskom zasedanju NATO. Republika Kipar preti da će na samitu EU 16. i 17. decembra u Briselu uložiti veto na početak pregovora o ulasku Turske u EU. "Imamo još vremena za rešavanje ovog pitanja", rekao je Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana. Kipar je od 1971. godine podeljen na dva dela - grčki i turski. Grčki deo Republika Kipar je međunarodno priznata i 1. maja je postala članica EU. Turska je s druge strane jedina zemlja koja priznaje Tursku Republiku Severni Kipar. |
|
Bizjak drugi predstavnik Slovenije u EU
Ivan Bizjak, bivši slovenački ministar pravosuđa u vladi Antona Ropa, imenovan je za generalnog direktora za pravosuđe i unutrašnje poslove u Savetu Evropske unije(EU). Bizjak je, nakon člana Evropske komisije Janeza Potočnika, drugi najviši predstavnik Slovenije u EU. Imenovanje Bizjaka prihvatio je generalni sekretar Saveta EU Havijer Solana, a danas treba da ga potvrdi i odbor stalnih predstavnika država članica EU. |
|
Sutra sednica Saveta za evropske integracije
Sednica Saveta za evropske integracije biće održana sutra u Palati državne zajednice u Beogradu. Na tom sastanku najviših državnih zvaničnika Srbije i Crne Gore biće reči o izradi Studije izvodljivosti, evropskoj integraciji SCG i poštovanju Ustavne povelje, odnosno održavanju izbora za parlament državne zajednice. Predsednik SCG Svetozar Marović je još 2. septembra najavio da će inicirati razgovore o rešavanju pitanja "koja bi mogla uticati na ubrzanje procesa evropeizacije SCG , a to je, pre svega, pitanje saradnje sa Hagom". U Vladi Srbije ranije su najavili da ne očekuju razgovor o saradnji sa Haškom tribunalu mada nisu sasvim odbacili tu mogućnost. Zvanična Podgorica izrazila je očekivanje da će na sednici saveta biti reči o saradnji sa Hagom, ali i o redefinisanju odnosa u državnoj zajednici. Crnogorska opozicija najavila je da očekuje razgovore o neposrednim izborima za parlament SCG . Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana zatražio je u razgovoru sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem u Briselu, da svi čelnici Srbije i Crne Gore "konstruktivno pristupe" sastanku saveta "u cilju što sadržajnijeg dogovora o funkcionisanju državne zajednice". Predsednik saveta je Svetozar Marović a članovi su premijer Srbije Vojislav Koštunica, premijer Crne Gore Milo Đukanović, kao i potpredsednici republičkih vlada, crnogorski ministar za evropske integracije, direktor Kancelarije za pridruživanje EU u Vladi Srbije i ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Predrag Ivanović. Najavljeno je da će sednici u petak prisustvovati i predsednici Srbije i Crne Gore Boris Tadić i Filip Vujanović. |
|
Sanader sa predstavnicima stranaka o približavanju EU
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je večeras da je sa predstavnicima parlamentarnih stranaka razgovarao o aktuelnoj političkoj situaciji uoči 17. decembra,datuma kada bi Evropski savet trebalo da objavi datum početka pregovora Evropske unije sa Hrvatskom o njenom uključenju u tu integraciju. "Očekujemo vrlo jasnu odluku Evropskog saveta o datumu početka pregovora u skladu sa odlukom iz juna ove godine da pregovori počnu početkom 2005.", rekao je Sanader posle sastanka, dodajući da se vodi diplomatska bitka oko toga hoće li odluka biti uslovljena i kako. Sanader je rekao da je s liderima parlamentarnih stranaka razgovarao i o međustranačkim odnosima, dodajući da je njegovo mišljenje da postoji potreba za dužim i opširnijim razgovorom o toj temi, ali posle predsedničkih izbora u januaru. Premijer Sanader odlučno je odbacio tvrdnje da postoje bilo kakve sugestije Evropske unije u pogledu rešavanja najnovijih međustranačkih konflikata u parlamentu, odnosno da bi ti konflikti mogli uticati na početak pregovora Hrvatske sa EU, kako su to ovih dana sugerisali neki mediji. Prema njegovim rečima, 17. decembra odlučuje se kakav će tretman dobiti slučaj odbeglog haškog optuženika, generala Ante Gotovine. On je dodao da hrvatska diplomatija svim sredstvima i argumentima nastoji da otkloni mogućnost da taj slučaj bude prepreka za početak pregovora Hrvatske sa EU. Sanader je napomenuo da nacrt odluke Evropskog saveta već postoji i da hrvatska diplomatija lobira kako bi konačan dokument za Zagreb bio što bolji. Predsednik najjače opozicione stranke, Socijaldemokratske partije ( SDP ) Ivica Račan, u ime ostalih lidera parlamentarnih stranaka, rekao je da svi zdušno podržavaju ulazak Hrvatske u EU i žele doprineti pozitivnoj odluci o započinjanju pregovora. On je potvrdio da su se lideri opozicije u razgovoru sa premijerom osvrnuli i na konflikate i afere koje poslednjih dana obeležavaju hrvatski politički život. Račan je dodao da su se svi složili da uobičajni politički život, pa i rasprave, ne treba prigušivati zbog očekivanja odluke EU 17. decembra i da sukobe treba rešavati na demokratski način. |
|
Opozicija: Preuranjen kraj pregovora o priključenju EU
Rumunska opozicija ocenila je večeras "preuranjenim" okončanje pregovora o priključenju te zemlje Evropskoj uniji. "Objektivno, Rumunija ne može da ispuni uslove koje Evropska unija zahteva za zatvaranje pregovora", saopštila je opoziciona koalicija Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratske stranke (PD). U saopštenju se, takođe, dodaje da činjenica da su Rumuniji postavljeni strožiji kriterijumi za zavrešetak pregovora nego Bugarskoj, "ukazuje na to da je vlada Adrijana Nastasea loše pregovarala i da je kompromitovan proces evropske integracije". Nastase mora da "snosi odgovornost za posledice teških uslova, koje je Rumuniji nametnuo" Brisel, dodaje se u saopštenju. Šef rumunske diplomatije Mirča Džoana u sredu je u Briselu saopštio da je Rumunija zaključila pregovore sa Evropskom unijom o priključenju, priznajući, međutim, da je Bukurešt prihvatio jedan vrlo strog uslov. Taj uslov predviđa mogućnost da se za godinu dana produži datum priključenja Rumunije, ako se ispostavi da ta zemlja do 2007. goedine nije uspela da ispuni uslove za ulazak u EU. Sve to se događa u finišu kampanje predsedničkih izbora, gde se u drugom krugu izbora, u nedelju 12. decembra, nadmeću kandidat koalicije Socijaldemokratske stranke ( PSD ) i Rumunske humanitarne stranke (PUR), premijer Adrijan Nastase i kandidat opozicione koalicije PNL-PD, gradonačelnik Bukurešta Trajan Basesku. |
|
Solana pozdravio odluke ukrajinskog parlamenta
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana pozdravio je danas u Hagu izmene koje je usvojio ukrajinski parlament, uz ocenu da one otvaraju put ka održavanju drugog kruga izbora za predsednika Ukrajine. "Veoma sam srećan. Mislim da su donete važne odluke, neophodne za održavanje izbora 26. decembra", izjavio je Solana agenciji Frans pres. Solana koji se nalazi u Hagu na samitu EU i Kine, ukazao je da još ostaje pripremiti izbornu kampanju i obezbediti posmatrače na izborima. Ukrajinski parlament uzvojio je danas set zakona i ustavne promene koje imaju za cilj razrešenje političke krize u zemlji, izbile posle drugog kruga osporenih predsedničkih izbora u zemlji 21. novembra. Parlament je takođe usvojio odluku o zameni nekih članova Centralne izborne komisije, što je bio jedan od ključnih zahteva opozicije. Poslanici su usvojili i promene ustava koje će ograničiti predsednička ovlašćenja i dati veće ingerencije parlamentu. |
|
Erdogan: Očekujemo tačan datum za početak pregovora
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan zatražio je od Evropske unije (EU) da na samitu 17. decembra odredi tačan datum za početak pregovora o uključivanju Turske u EU. "Želimo da šefovi država i vlada odrede datum za početak pregovora o uključenju Turske u EU. Nećemo prihvatiti da oni odlažu tu odluku za neki drugi sastanak", rekao je Erdogan, javljaju agencije, prenoseći intervju turskog premijera pariskom dnevniku "Mond" (Le Monde). Erdogan je podsetio da je Evropska unija na samitu 2002. godine u Kopenhagenu odlučila da sa Turskom počne pregovore o učlanjenju, čim Ankara ispuni listu obaveza u oblasti ljudskih prava i ekonomije. "Uslovi koje smo dobili bili su precizni. Mi smo ih ispunili i ne želimo nova uslovljavanja", kazao je Erdogan. On je dodao da Turska ne vidi razloge zbog kojih bi Evropska unija mogla da joj postavi nove uslove. Na pitanje da li Turska namerava da prizna grčki deo Kipra kako bi započela pregovore o učlanjenju u EU, Erdogan je odgovorio "ne", dodajući da priznavanje Republike Kipar od Ankare jedino mogu da zatraže Ujedinjene nacije. |
|
Komesar: Rumunija ima šansu da pre samita okonča pregovore
Rumunija ima dobru šansu da razgovore o priključenju Evropskoj uniji okonča pre samita lidera Unije, zakazanog za 16. i 17. decembar, izjavio je danas evropskio komesar za proširenje Oli Ren. Rumunija treba da što je pre okonča razgovore o članstvu u EU pre samita kako bi ispunila cilj da početkom naredne godine potpiše Sporazum o asocijaciji i pridruži se Uniji 2007. godine. "Verujem da imamo dobru šansu da zatvorimo pregovore između Rumunije i EU pre samita, što zavisi od razgovora u Koreperu (skraćenica za telo EU koje okuplja ambasadore zemalja-članica)", rekao je Ren novinarima nakon susreta sa šefom rumunske diplomatije Mirčom Džoanom. Ambasadori EU se sastaju danas i sutra. Rumunija i njen sused Bugarska nisu uspele da budu primljene u prvom talasu proširenja EU, u maju 2004, kada je evropski blok proširen sa jos 10 članica. Bugarska je zabrinuta da će, ako Rumunija ne završi razgovore o priključenju pre samita, lideri bloka odložiti potpisivanje sporazuma o asocijaciji sa obe zemlje, čak i ako njihov ulazak 2007. ne bude ugrožen. |
|
Đukanović: Solana traži konstruktivan sastanak lidera SCG
Visoki predstavnik EU Havijer Solana je večeras, u razgovoru sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem u Briselu izjavio da svi čelnici Srbije i Crne Gore "konstruktivno pristupe" sastanku Saveta za evropske integracije SCG , sa ciljem da se postigne što bolji dogovor o funkcionisanju državne zajednice. To je novinarima izjavio Đukanović, dodajući da je predsednik SCG Svetozar Marović o tom sastanku juče obavestio visokog predstavnika EU. Crnogorski premijer je rekao da je u razgovoru sa Solanom bilo reči o tome kako da i Srbija i Crna Gora što bolje iskoriste "politički kapacitet dvostrukog koloseka", kojim su stvorene pretpostavke za "deblokadu" procesa pridruživanja SCG Evropskoj uniji. Istovremeno, Solanin portparol Kristina Galjak je rekla da je stav EU da mogući referendum o opstanku neke članice u državnoj zajednici može biti sazvan samo na osnovu odredbi Ustavne povelje SCG . "Evropska unija ne sumnja da će svi, uključujući vlasti Crne Gore, ispoštovati datum referenduma, utvrđen Ustavnom poveljom", prenela je Kristina Galjak Solaninu poruku. Ona je dodala da evropska dvadesetpetorica smatraju da treba ispuniti u Ustavnoj povelji utvrđenu obavezu o neposrednim izborima za parlament SCG , ali je rekla da će Unija prihvatiti i drugačiju nagodbu članica državne zajednice, ako do nje dođe. Đukanović je istakao da se u potpunosti saglasio sa ocenom Solane da će 2005, pre svega zbog razvoja na Kosovu, biti od ključne važnosti za bezbednost i stabilnost regiona. U tom sklopu je važno da i odnosi unutar državne zajednice SCG budu što bolje uređeni, iako je to, predočio je Đukanović, pitanje potpuno nezavisno od bezbednosnog problema Kosova. "Odnosi Srbije i Crne Gore su demokratski i razvojni, i to nije bezbednosno pitanje", objasnio je predsednik crnogorske vlade. Đukanović je danas u Briselu razgovarao i sa evropskim komesarom za proširenja Olijem Renom. Tom prilikom, Đukanović je Renu uručio akcioni plan vlade Crne Gore za "evropsko partnerstvo EU-Crna Gora", što je novi kvalitativno viši okvir za približavanje zemalja Zapadnog Balkana strukturama EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. |
|
Đukanović: Demokratska Srbija vodi Zapadni Balkan u Evropu
Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je večeras u Briselu da "Crna Gora ima visok interes da u Srbiji konačno pobedi demokratska i proevropska stabilnost", jer će svi na Zapadnom Balkanu tada moći da se sa "mnogo više optimizma nadaju bržoj evropskoj integraciji celog regiona". Đukanović je to novinarima izjavio posle susreta s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, podvukavši da bi bio "nedopustiv previd" ne shvatiti da je Srbija činilac regionalne stabilnosti. On je istakao da se u potpunosti saglasio sa ocenom Solane da će 2005, pre svega zbog razvoja i budućnosti Kosova, biti od ključne važnosti za bezbednost i stabilnost regiona. "Dotakli smo se jednog broja bezbednosno-političkih pitanja u regionu, koji na izvestan način uslovljavaju ono što su planovi za evroatlantske i evropske integracije Zapadnog Balkana. Kao obično, podelili smo zabrinutost zbog dugog trajanja jednog broja pitanja i dogovorili smo nastavak dijaloga za dinamiku njihovog rešavanja u 2005", rekao je Đukanović. U tom sklopu je važno da se obezbedi konstruktivnost svih činilaca na Zapadnom Balkanu i da se ostvari "ono što su zajednički ciljevi, a to je puna stabilnost Zapadnog Balkana i bliska evropska i evroatlantska integracija tog regiona", dodao je predsednik vlade Crne Gore. Đukanović je rekao da je zato važno da i odnosi unutar državne zajednice SCG budu što bolje uređeni, iako je to, kako je rekao, pitanje potpuno nezavisno od bezbednosnog problema Kosova. Kako je rekao, odnosi Srbije i Crne Gore su demokratski i razvojni, i to nije bezbednosno pitanje. "Siguran sam da bilo kakav epilog tih odnosa ne može ugroziti bezbednosnu i političku stabilnost regiona", rekao je predsednik crnogorske vlade. Mislim i da je veoma važan faktor regionalne stabilnosti demokratska i proevropska Srbija. Smatram da bi, ne videti to, bilo nedopustiv previd jedne notorne okolnosti da je u regionu kakav je Zapadni Balkan, država kakva je Srbija, veoma važan faktor stabilnosti, ocenio je Đukanović. "Kada u Srbiji konačno pobedi demokratska i proevropska stabilnosti, onda mislim da ćemo sa mnogo više olakšanja i mnogo više optimizma moći da se nadamo brzoj evropskoj integraciji ukupnog regiona", istakao je crnogorski premijer. |
|
EU prvi put pominje torturu pred pregovore sa Turskom
Novi nacrt deklaracije samita Evropske unije o početku pregovora za ulazak Turske u EU, prvi put spominje osetljivo pitanje torture. Kao javlja Rojters, u nacrtu, koji je članicama podelila Holandija kao predsedavajući EU, takođe se spominju striktni uslovi koje Turska mora da ispuni da bi napredovala u pregovorima o priključenju. Konačnu odluku o tome da li će i kada otpočeti pregovore sa Ankarom, EU će doneti na svom samitu 17. decembra. Ukoliko uđe u tekst deklaracije, to bi bilo prvi put da se tortura izričito pominje kao uslov za otpočinjanje pregovora sa nekom zemljom kandidatom. U novom nacrtu se od Evropske komisije traži da nadgleda punu primenu osnovnih sloboda i poštovanje ljudskih prava, kako bi se obezbedilo da proces političkih reformi bude nepovratan. Komisija se, prema tom tokumentu, poziva da redovno izveštava članice o svim uočenim razlozima za zabrinutost, uključujući primenu politike nulte tolerancije na polju torture i zlostavljanja. Turska vlada priznaje postojanje torture, ali odbacuje tvrdnje da o njenoj raširenost, pre svega u oblasti naseljenim Kurdima. Vodeća turska organizacija za zaštitu ljudskih prava izvestila je o porastu zlostavljanja u Kurdistanu neposredno pošto je Evropska komisija dala ocenu da je Turska ispunila poliltičke uslove za otpočinjanje pregovora. U novom nacrtu, inače, nema velikih razlika u odnosu na prethodnu verziju, koja je u Briselu puštena u opticaj prošle nedelje. U tekstu je, međutim, dodatno navedeno šest zakona koje Ankara mora da usvoji pre početka pregovora, kao i ranije izostavljen zahtev da Turska svoje međunarodne sporove treba da rešava pred Međunarodnim sudom pravde. |
|
Bubalo: Vlada posvećena procesu evropskih integracija
Srpski ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo izjavio je danas u Briselu da je Vlada Srbije potpuno posvećena procesu evropskih integracija i usvajanju standarda EU, uz povećanje privredne efikasnosti i privlačenje stranih investicija, nove tehnologije i menadžmenta. Bubalo je na međunarodnom skupu o "Politici nove balkanske ekonomije" ukazao na činjenicu da su obe srpske vlade posle demokratskih promena 2000. radile i rade na otklanjanju problema bezbednosti na Balkanu, jer je to problem za privređivanje i dolazak stranih investitora. Na taj problem, prema njegovim rečima, najrečitije ukazuju problemi nasilja nad srpskim življem na Kosovu u martu, kao i "nova provokacija u vezi sa izborom čelnika određenih kosovskih institucija". Bubalo je ukazao na činjenicu da je u Srbiji uspostavljena politička stabilnost formiranjem parlamenta, vlade i "izborom predsednika i to demokratskog predsednika". Srpski ministar je ocenio da će privatizovana preduzća biti ta koja će postaviti temelj za uključivanje Srbije u EU, jer već nameću evropske standarde i izvoze. Bubalo je istakao da će države Zapadnog Balkana na putu u EU morati da suoče sa "dva ispita". Jedan je da imaju "kapacitet da se poštuju ustav, zakoni i ustavne povelje. Jer, kako će poštovati zakone kao članice Evropske unije, ako ne poštuju sopstvene". Drugo je da su "spremne da se harmonizuju u regionu". Kako će, postavio je pitanje srpski ministar, moći da potpuno usaglase svoja tržišta, propise i zakone sa onima u EU, ako nisu u stanju da to učine najpre u regionu, međusobno. On je rekao da je teško prihvatiti razloge "malih i velikih država", jer i u Evropskoj uniji su Malta i Kipar sasvim uspešno usaglasile svoje sisteme sa velikima, poput Nemačke. Učestvujući prethodno u raspravi, direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji, Rajnhard Pribe je podvukao da je prevashodno neophodno da u balkanskim zemljama postoji delatno i pouzdano državno ustrojstvo. "I mi u EU imamo federalne i sasvim male države. Međutim, ako je državna struktura jako složena i zato skupa, onda nije ni u stanju da pregovara s nama u Evropskoj uniji o članstvu, nije sposobna da sprovede i usvoji propise i standarde EU "aki kominoter (acquis communautaire)", a tad i članstvo u EU ostaje samo san", poručio je Pribe. "Zato i raspravljamo o tome", dodao je on, "kako prevazići dejtonske strukture u Bosni, i zato smo i insistirali na tome da nije razborito da u državi, kao što je Srbija i Crna Gora, postoje dva potpuno različita ekonomska i institucionalna ustrojstva. Ako put u Evropsku uniju treba da bude brz, onda ne sme biti udružen s institucionalnom ekstravagancijom". Crnogorski premijer Milo Đukanović je na skupu istakao da je ceo zapadnobalkanski region ostvario napredak u privatizaciji i založio se da EU i iz svojih kohezionih fondova, namenjenih članicama i delom kandidatima za članstvo, takođe pomogne brže približavanje Zapadnog Balkana Uniji. On je naveo da je Kosovo jedini preostali bezbednosti problem na Balkanu, a da su odnosi Srbije i Crne Gore "ušli u demokratsku i razvojnu fazu, osnaženu zajedničkom evropskom agendom i perspektivom". "Kakav god bio epilog institucionalnih odnosa Srbije i Crne Gore, to neće predstavljati bezbednosni ili rizik političke nestabilnosti", rekao je Đukanović i dodao da zato "budući aranžman treba profilisati tako da on doprinosi bržem ostvarivanju obostranih evropskih i evro-atlantskih ciljeva". "Kao i do sada, Crna Gora će poštovati sve preuzete međunarodne obaveze, dakle i Beogradski sporazum. U tom smislu, sa velikim ohrabrenjem očekujemo primenu modela dvostrukog koloseka, koji su za Srbiju i Crnu Goru nedavno usvojili ministri EU", kazao je on. Đukanović se, međutim založio za takav model koji omogućava da svaki deo Evrope ulazi u integracije kada za to ispuni uslove. On je podvukao da među političkim pretpostavkama za uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u EU i NATO "uslov svih uslova jeste puno, a ne selektivno poštovanje i ispunjavanje međunarodnih obaveza, što se pre svega odnosi na saradnju s Haškim sudom". |
|
Đukanović:Iz Brisela gledaju na Balkan s onu stranu tarabe
Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović izjavio je danas u Briselu da pojedini evropski krugovi gledaju na Zapadni Balkan kao na izdvojeno područje i upozorio da je takav pristup tom regionu 90-ih godina doveo do teških bezbednosnih problema za celu Evropu. Đukanović je novinarima rekao da to proizilazi iz rasprave na današnjem skupu "Politika nove balkanske ekonomije", na kojem je učestvovao, i naglasio da u tom kontekstu vidi i oklevanje da Crna Gora, iako je ispunila uslove, bude primljena u program NATO Partnerstvo za mir. "Čuo sam pristup koji me nije mnogo obradovao. A to je da se na pitanje Zapadnog Balkana iz pojedinih briselskih krugova gleda kao na pitanje 's one strane tarabe'", naveo je Đukanović. "Tretman Balkana na takav način je doveo do toga da Balkan 90-ih godina bude u tako zapuštenom stanju u kakvom je bio i da se, kao rezultat toga, dogode krupni bezbednosni problemi koji su uzdrmali bezbednost čitave Evrope. I koji su animirali kapacitete ukupne međunarodne zajednice", upozorio je Đukanović. "Nadam se", kako je primetio, "da smo svi iz toga izvukli nauk. Nadam se da smo podelili odgovornost za ono što se dogodilo na Zapadnom Balkanu u poslednjoj deceniji 20 veka". Đukanović je rekao da "niko ne bi smeo biti ponosan na okolnost da je međunarodna zajednica morala posegnuti za silom 1999. u srcu Evrope. "Ne pravdam, razume se, politiku Miloševića, jer je to bila diktatorska politika koja je pretila najviše Crnoj Gori i nama kao demokratskoj strukturi. Ali, istovremeno, ne bi nam smelo imponovati da nismo, kroz političke i demokratske mehanizme u ukupnoj međunarodnoj zajednici, smisliti neko rešenje koje bi bilo manje tragično, manje konfliktno, manje porazno, nego ono za kojim se poseglo 1999", rekao je Đukanović. Đukanović je zaključio da, "ako, dakle, iz toga želimo izvući nauk za sebe, mislim da bismo morali prepoznati veliku zainteresovanost i NATO i EU za što bržu integraciju Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture. Zato mislim da nije dobro da se, iz bilo kog formalnog razloga, kako je to učinjeno i na samitu NATO u Istanbulu, jedna država koja je ispunjavala uslove da uđe u Partnerstvo za mir, bude dovedena u poziciju taoca". "Crna Gora nije imala problema u saradnji s Haškim sudom i Crna Gora nema problem s tužbom protiv zemalja NATO. Ali je zbog okolnosti da pripada jednoj atipičnoj državnoj zajednici, u koju je smeštena više voljom drugih, a ne svojom voljom, Crna Gora je i dalje izvan te strukture i zbog toga je na gubitku", predočio je Đukanović. "Ali", zaključio je, "nisam siguran da su na dobitku NATO i međunarodna zajednica. Ako oni zaista žele da svaki deo Evrope i Zapadnog Balkana bude u njihovim strukturama, mislim da bi se moralo uložiti više kreativnosti i razumevanja i stvoriti uslovi da se svaki deo Evrope i Zapadnog Balkana integriše u te strukture onom brzinom kojom za to ispunjava uslove. Crna Gora je ispunila uslove za Partnerstvo za mir i treba da bude u Partnerstvu za mir". |
|
Atina nezadovoljna tekstom o Turskoj
Vlada Grčke je nezadovoljna holandskim nacrtom odluke predstojećeg samita Evropske unije o početku pregovora o prijemu Turske, izjavio je u utorak u Atini predstavnik Ministarstva inostranih poslova Jorgos Kumucakos. Na pitanje Bete o tome da li je moguće da EU na samitu 16. i 17. decembra ne donese odluku o početku pregovora o prijemu Turske, Kumucakos je odgovorio da je to "ta mogućnost udaljena, ali to nije isključeno". On je to rekao posle dvočasovnog razgovora premijera Grčke Kostasa Karamanlisa u Atini sa predsedavajućim Evropskog saveta, premijerom Holandije Janom Peterom Balkenendeom koji tokom turneje po zemljama-članicama priprema samit EU. Dvojica premijera su otkazala izjave novinarima, a Kumucakos je odložio svoju konferenciju za štampu za popodne kada je rekao da je "potrebno još mnogo rada" na holandskom nacrtu zaključaka samita EU u delu u kojem se odnose na Tursku, o čemu su pregovori "teški i veoma složeni" i da će "trajati sve do 16. decembra u ponoć". Kao najkrupnija otvorena pitanja o kojima EU još nema stav, predstavnik je naveo da li će pregovori o prijemu Turske, "ako uopšte počnu, stići do prijema i šta će biti ako ne stignu", kao i to koji će biti datum početka pregovora. Turska i njoj bliske zemlje traže da to bude polovina juna 2005, a Atina utvrđivanje datuma uslovljava isopunjavanjem niza zahteva. Kumucakos je kao "paradoks koji ne može beskonačno trajati", naveo to što Turska odbija da prizna Republiku Kipar i što drži pod okupacijom njenu trećinu. Predstavnik je dopustio da se zaključi i da Atinu iritira zalaganje SAD da 17. decembra EU donese odluku o početku prijema Turske i utvrdi datum, kao i to što, uz Holandiju, bar još Nemačka i Velika Britanija pokazuju tolerantnost prema stavovima Ankare prema Grčkoj i Kipru, koje Atina osuđuje. |
|
Pribe: Ako su države previše složene i skupe ne mogu u EU
Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhrd Pribe izjavio je danas u Briselu da države u kojima su rašireni organizovani kriminal i korupcija i čije su strukture jako složene i skupe, ne mogu, jer nisu sposobne, da se uključe u Evropsku uniju. Zato se u Evropskoj uniji, dodao je, i raspravlja "kako prevazići dejtonske strukture" i zato se i insistiralo na tome da je nerazborito da u državi kao što je Srbija i Crna Gora, "postoje dva potpuno različita ekonomska i institucionalna ustrojstva". Pribe je, na skupu o balkanskoj ekonomiji, takođe upozorio da "ima suviše mnogo delova Zapadnog Balkana gde vlade i političari nisu usredsređeni na rešavanje pitanja koja vode u Evropu, već su pozabavljeni drugim stvarima". "Svi smo razočarani zbog toga što je ekonomski napredak previše spor, iako je bilo ne malog napretka", dodao je visoki funkcioner Evropske komisije. On je ukazao da "EU može savetovati zapadnobalkanske zemlje i dati im određena sredstva, ali same te zemlje moraju obaviti glavni posao i utvrditi strategije preobražaja". Apsolutno je potrebno da u tim zemljama budu uspostavljene temeljne državne institucije i zakonodavstvo, uočljivo i prepoznatljivo za sve poslovne krugove, predočio je direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji. Pribe je stavio do znanja da "ono što je potrebno neprestano podvlačiti, jeste da u regionu postoje organizovani kriminal i korupcija". "A sve dok to postoji nikad neće doći do zamašnijeg ekonomskog razvoja. I ja, istovremeno, jako sumnjam da će bilo koja zemlja Zapadnog Balkana uspeti da postane članica EU, ako ti problemi ne bi bili rešeni. Zato što nijedna od zemalja članica Unije ne bi primila u redove EU neku zemlju u kojoj su rašireni organizovani kriminal i korupcija". "I mi u EU imamo federalne i sasvim male države. Međutim, ako je državna struktura jako složena i zato skupa, onda nije ni u stanju da pregovara s nama u Evropskoj uniji o članstvu, nije sposobna da sprovede i usvoji propise i standarde EU aki kominoter (acquis communautaire), a tad i članstvo u EU ostaje samo san", rekao je Pribe. "Zato", zaključio je direktor u Evropskoj komisiji, "I raspravljamo o tome kako prevazići dejtonske strukture u Bosni, i zato smo i insistirali na tome da nije razborito da u državi, kao što je Srbija i Crna Gora, postoje dva potpuno različita ekonomska i institucionalna ustrojstva. Ako put u Evropsku uniju treba da bude brz, onda ne sme biti udružen s institucionalnom ekstravagancijom". On je podvukao da se "mora rešiti i pitanje preostalih uzroka nestabilnosti u regionu, a to je Kosovo, što baca senku na ceo region". "Svakako mora se naglasiti nužnost saradnje s Haškim sudom. Ali, kao nemački obrazovani pravnik, ponekad sam zaprepašćen kako se olako neke vlade na Zapadnom Balkanu odnose prema svojim ustavima. I kako olako gledaju na međunarodne obaveze. Kako mislite da budete sposobni da pregovarate s nama u EU na osnovu poverenja, ako ne poštujete sopstvene ustave", dodao je evropski zvaničnik. Pribe je zaključio "priznanjem" i da EU još uvek okleva da zapadnobalkanski region uključi u svoju politiku pomoći otklanjanja velikih socijalnih razlika, kao posledici nedovoljnog razvitka i strukturalnih reformi. Takođe je objasnio da među članicama EU ne postoji spremnost da se otvori mogućnost korišćenja strukturalnih i kohezionih fondova za zemlje izvan Unije. |
|
Klaus odbio multikulturno društvo kao tragičnu grešku
Češki predsednik Vaclav Klaus odbio je multikulturnost u Evropi kao "moderno levičarsko zlo" i upozorio da prizivanje imigranata može tragično da uzdrma nacionalne države. U intervjuu češkom nedeljniku "Tiden" Klaus je istakao da imigracija jeste za čovečanstvo prirodni fenomen, ali da mu "fatalno smeta obožavanje imigracije" i teza da su "Zapadu potrebne nove vizije, sveza krv i druge ideologije." "To je moderno levičarsko zlo, opasna pomodna ideologija. Konačno, na sreću, pojavaljuju se u njoj pukotine", rekao je Klaus povodom nereda koji su nedavno pogodili Holandiju kada su muslimanski radikali ubili režisera Tea van Goga. "Dok Evropa i zapadni svet ne kažu 'ideologija multikulturalizma je bila tragična greška', nećemo se pomeriti nikuda dalje", naglasio je češki predsednik. Klaus je izjavio da mu ne bi smetala Turska u Evropskoj uniji ukoliko bi bila zemlja političkih sloboda, izvesnih socijalno-ekonomskih principa sa nezavisnim pravosuđem, ali da se u tim oblastima Turska još uvek izrazito razlikuje od članica EU, tako da njen prijem nije stvar bliske budućnosti. |
|
Češka kasni sa korišćenjem evrofondova
Češka zbog manjkavosti u projektima kasni u pripremi za korišćenje fondova Evropske unije i preti joj da ne dobije 2,63 milijarde evra do 2006. godine, koliko joj je odobreno. Audit koji je Ministarstvo finansija naručilo od ugledne firme "Prajsvoterhaus Kupers" (PricewaterhousCoopers) u 60 državnih ustanova uključenih u proces korišćenja evrofondova, pokazao je da šanse da uz manje ispravke udovolji kriterijumima Brisela ima samo 20 odsto programa. Uspešan operativni program korišćenja evrofondova uspeli su da naprave samo Ministarstvo industrije i trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, navodi češki dnevnik "Hospodaržske novini". Auditori su negativno ocenili nekoliko programa Ministarstva za lokalni razvoj koje je glavni partner za projekte finansirane iz evropskih fondova. Češka će 2,63 milijarde evra iz evropskih fondova dobiti samo ukoliko predloži projekte koji su u skladu sa uredbama Evropske komisije i evropskim normama, a Prag mora da dokaže i da će sredstva iz fonda raspodeliti i kontrolisati u skladu sa pravilima EU. Probleme sa korišćenjem para iz evropskih fondova nove članice su imale još i pre zvaničnog ulaska u EU. Poljska je 2002. godine morala da vraća već odobrena tri miliona evra zbog podozrenja da su novac delili korumpirani činovnici. Slovačka nije uspela da ponudi dovoljno kvalitetne projekte u poljoprivredi za fond Sapard i iskoristila je svega 23 odsto od ukupno odobrenih sredstava. |
|
Bivši komesar: Turska za pet godina u Evropskoj uniji
Bivši evropski komesar Fric Bolkštajn smatra da bi Turska mogla da za pet godina okonča pregovore o ulasku u Evropsku uniju, mnogo brže nego što se to predviđa. Veliki broj evropskih lidera je protiv ulaska Turske u EU, ali oni jednostavno ne znaju kako da sve to zaustave, izjavio je holandski desničar za dnevnik amsterdamski "Folkskrant". "Kad bi se tajno glasalo, kako u komisiji tako i među liderima, onda bi manjina bila za približavanje Turske", smatra Bolkštajn, inače, bivši komesar za unutrašnje tržište. On ocenjuje da bi za ulazak Turske u evropsku porodicu naroda bili samo britanski premijer Toni Bler i kancelar Gerhard Šreder kome su potrebni glasovi velike zajednice turskih imigranata u Nemačkoj. Ukoliko na samitu EU 16-17. decembra bude odlučeno da počnu pregovori sa Turskom, taj proces bi bio okončan brže nego što to neki misle, rekao je bivši evropski komesar i podsetio da se pominje 15 godina neophodnih za evropsko članstvo Turske. "Ne bi me iznenadilo ukoliko se kroz pet godina suočimo sa konačnim članstvom", kaže Bolkštajn. On takođe smatra da je politička kriza u Ukrajini povećala pritisak da i toj zemlji bude omogućena perspektiva eventualnog članstva u EU. "Ako pustite Ukrajinu, šta da onda da uradite sa Belorusijom, Moldavijom, Gruzijom? Da ne pominjemo zapadni Balkan. Drugim rečima, za 20 godina imaćemo 40 zemalja članica. Čitava unija pretvorila se u slobodnu zonu trgovine", smatra na kraju ovaj bivši evropski komesar. |
|
Đukanović otputovao u Brisel
Crnogorski premijer Milo Đukanović otputovao je večeras u dvodnevnu posetu Briselu, gde bi trebalo da razgovara sa visokim predstavnikom Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom. Đukanović bi u Briselu trebalo da se sastane i sa komesarom EU za proširenje Oli Renom, kao i sa premijerom Kraljevine Belgije Giom Ferhofštatom i predsednikom Predstavničkog doma Belgije Hermanom De Kroom, saopšteno je iz kabineta crnogorskog premijera. Đukanović će tokom boravka u Briselu učestvovati i na međunarodnom forumu "Politika balkanske ekonomije", koji organizuju fondacije "Konrad-Adenauer" i "Prijatelji Evrope". Sa Đukanovićem će u Briselu boraviti i zamenik ministra spoljnih poslova SCG Predrag Bošković, premijerova savetnica Slavica Milačić i ministarka za evropske integracije Gordana Đurović. |
|
Solana: Nove vlasti na Kosovu da sarađuju s Tribunalom
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana pozvao je danas nove prelazne institucije samouprave na Kosovu da obezbede "prvenstveno brz napredak u sprovođenju standarda i opipljive rezultate u zaštiti manjinskih zajednica" u pokrajini. Solana je, u saopštenju povodom formiranja nove vlade i drugih prelaznih vlasti na Kosovu, naglasio da su to "ključni predstojeći izazovi sa kojima one moraju da se sučele", podvukavši da "na njima leži odgovornost za napredak" u rešavanju tih i svih drugih izazova. Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU je "ponovo skrenuo pažnju na to da je potpuna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju neizostavna obaveza za sve strane". Solana je stavio do znanja da je to "politički cilj Evropske unije u celom regionu". Čelnik Evropske unije je "takođe podvukao nužnost punog poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i izrazio snažnu podršku delovanju Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN" u pokrajini. Takođe je naglašeno da Solana "očekuje da nove institucije obezbede konstruktivnu i istinsku saradnju sa UNMIK-om i Kforom". U saopštenju visokog predstavnika Unije se ne pominju imena niti se daju bilo kakve ocene o ličnostima koje su došle na čelo vlade i drugih kosovskih prelaznih vlasti. Solanin portparol, Kristina Galjak, u subotu je agenciji Beta rekla da je stav Evropske unije i visokog evropskog predstavnika da se na Kosovu moraju sprovoditi demokratski standardi i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a na temelju toga će se donositi sud i o politici vlade kosovske prelazne samouprave. Zamoljena da objasni stav Evropske unije, s obzirom na činjenicu da je za premijera Kosova postavljen Ramuš Haradinaj koji je pod istragom haškog suda, Kristina Galjak je ukazala na poslednju Solaninu izjavu da, ukoliko bi osoba na položaju kosovskog premijera bila optužena za zločine od haškog suda, onda bi to jako otežalo sprovođenje standarda i mogući početak rasprave o statusu Kosova. Solana i potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus u petak su se, u razgovoru u Briselu, saglasili da "kosovski parlament ima političku snagu da odredi vladu i premijera", ali da izbor Haradinaja "sigurno neće doprineti boljem razumevanju i budućem dijalogu, koji mora da postoji u okviru kosovskog problema". Pomoćnik za politička pitanja generalnog sekretara NATO Ginter Altenburg u sredu je upozorio da "na Kosovu predstoji godina puna izazova", posebno zbog opasnosti koje sobom nosi pitanje standarda i statusa, kao i da od haškog suda bude optužen predviđeni premijer Ramuš Haradinaj. |
|
Solana: Na Kosovu se moraju sprovoditi standardi i rezolucija
Stav Evropske unije i visokog predstavnika Havijera Solane jeste da se na Kosovu moraju sprovoditi demokratski standardi i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a na temelju toga će se donositi sud i o politici kosovske vlade, izjavila je danas Solanin portparol Kristina Galjak. Ona je to rekla agenciji Beta, povodom odluke kosovske skupštine da podrži izbor Ramuša Haradinaja za premijera. Zamoljena da objasni stav Evropske unije, s obzirom na činjenicu da je Haradinaj pod istragom Haškog suda, Kristina Galjak je agenciji Beta prenela da Haradinaj još nije stupio na dužnost i da zasad EU neće o tome davati komentare. Ona je ukazala na Solaninu izjavu, datu posle sastanka Političko-bezbednosnog komiteta EU i Saveta NATO da, ukoliko bi za kosovskog premijera bila imenovana osoba optužena za zločine od Haškog suda, onda bi to jako otežalo sprovođenje standarda i mogući početak rasprave o statusu Kosova. Solana je predočio da je ostvarivanje demokratskih standarda od ključnog značaja za razvoj u pokrajini i da će, ako se oni ne sprovode, biti veoma teško pokrenuti razmatranje položaja Kosova. Visoki predstavnik EU i potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus juče su se, u razgovoru u Briselu, saglasili da "kosovski parlament ima političku snagu da odredi vladu i premijera, ali da taj izbor sigurno neće doprineti boljem razumevanju i budućem dijalogu, koji mora da postoji u okviru kosovskog problema". "Mi mislimo da je postojeće stanje na Kosovu neodrživo i da se mora imati neka inicijativa i kad je reč o standardima i o statusu", izjavio je Labus posle susreta sa Solanom. Pomoćnik za politička pitanja generalnog sekretara NATO Ginter Altenburg u sredu je upozorio da "na Kosovu predstoji godina puna izazova", posebno zbog opasnosti koje sobom nosi pitanje standarda i statusa. Altenburg je podvukao da se "pristup međunarodne zajednice tom pitanju zasniva na Rezoluciji 1244 SBUN, kao i ostvarenom napretku u politici 'standardi pre statusa'. A tu je nužno da se osvedočimo da je došlo do pravog razvoja, naročito da budu sprovedeni standardi i da se poštuje zaštita srpske manjine", kazao je on. Altenburg je primetio da "to nije nimalo lako" i da se u NATO-u "ima na umu nasilje u martu ove godine". |
|
Anketa: Austrijanci nezadovoljni članstvom u Evropskoj uniji
Austrijanci su danas, deset godina nakon ulaska u Evropsku uniju (EU), nezadovoljni članstvom u ovoj zajednici. Većina Austrijanaca vidi svoju zemlju skupljom i manje bezbednom nego ranije, pokazuje najnovije istraživanje. Sa jasnom većinom od oko 67 odsto Austrijanci su 1994. glasali za ulazak u EU. Deset godina kasnije, na ovogodišnjim izborima za poslanike u evropsku skupštinu samo je 42 odsto Austrijanaca našlo za shodno da glasa, a od njih čak 14 procenata glasalo je za listu kandidata koji kritikuju rad EU. Prema istraživanju Instituta za sociologiju bečkog Univerziteta, Austrijanci su dubokog uverenja da se za njih, u proteklih deset godina članstva u EU, gotovo sve pogoršalo. Sažeti zaključak stava Austrijanaca jeste da je članstvo u EU donelo veću ponude robe, ali je dovelo i do toga da stanovništvo više nema istu kupovnu moć. Pozitivno Austrijanci ocenjuju veću ponudu roba, olakšice u putovanju, kao i bolje šanse u obrazovanju. Na drugoj strani, najveća negativna stavka je što im se čini da su cene robe koja se koristi u svakodnevnici porasle od kada je zemlja ušla u EU. Ispitanici su jednoglasno ocenili da se u Austriji pogoršao životni standard. Sličnu, lošu ocenu Austrijanci su dali i kada je reč o tranzitu teretnog saobraćaja kroz Austriju, o nezaposlenosti i kriminalu. Većina ispitanih, tačnije 82 odsto njih, smatra da je u ovim oblastima sve pogoršano nakon ulaska zemlje u EU. |
|
Crna Gora sama može u EU pre 2017. godine
Crnogorski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Gordana Đurović izjavila je danas da Crna Gora može ući u Evropsku uniju mnogo pre 2017. godine. Reagujući na izjavu šefa Misije OEBS Mauricija Masarija da bi tada Srbija i Crna Gora mogle ući u EU, Đurović je istakla da je samostalna integracija Crne Gore u uniju "mnogo vedrija projekcija". "Crna Gora je izvršila značajne pripreme za priključivanje evropskim integracijama i sama snosi svoj dio odgovornosti za dinamiku priprema za pridruživanje EU", istakla je Đurović. Prema njenim rečima, Crna Gora prihvata konstruktivnu kritiku i spremna je na partnerstvo ako se uvažava kao država. |
|
Solana u razgovoru s Labusom zatražio političko jedinstvo
Visoki predstavnik EU Havijer Solana zatražio je danas u razgovoru s potpredsednikom srpske vlade Miroljubom Labusom veće jedinstvo i konsenzus demokratskih snaga u Srbiji kako bi zemlja bila spremna za približavanje članstvu u EU. Solana je, kako je novinarima izjavio Labus, potvrdio "spremnost EU da zn | |
