|
Ren: Slučaj Gotovina može odložiti pregovore sa EU
Evropska komisija danas je upozorila Hrvatsku da njena saradnja sa Haškim tribunalom nije dovoljna za početak pregovora o pridruženju Evropskoj uniji. Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je na konferenciji za štampu da se u Briselu veruje da se odbegli haški optuženik, general Ante Gotovina krije u Hrvatskoj ili hrvatskim delovima BiH i da je "u domašaju" hrvatskih vlasti. Ren je naglasio da ukoliko Zagreb ne učini više da Gotovinu prebaci u Hag, Evropska komsija neće moći da preporuči početak pregovora o pridruženju koji je planiran za 17. mart. Da Komisija danas treba da se izjasni, ne bi mogla da preporuči početak pregovra sa Hravtskom, kazao je Ren. EU je odredila 17. mart za početak pregovora sa Hrvatskom, ali je taj rok uslovljen saradnjom sa Haškim sudom, pre svega slučajem Gotovina. |
|
Parivodić očekuje da EU pozitivno oceni Studiju
Ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Milan Parivodić izrazio je danas očekivanje da će Evropska unija (EU) 31. marta pozitivno oceniti Studiju izvodljivosti za pridruživanje SCG toj uniji. Pozitivan stav zasnivam na razgovorima sa "glavnim ljudima iz EU" od kojih je, kako je kazao, dobio "pozitivne signale", rekao je Parivodić, na konferenciji za novinare održanoj povodom 100 dana rada u tom ministarstvu. Parivodić nije precizirao sa kim su razgovori vođeni, ali je dodao da će za pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti "morati da se zadovolje politički uslovi koji su postavljeni". Prema njegovim rečima, ministarstvo u ovoj godini očekuje realizacija nekoliko važnih zadataka među kojima je jedan od ključnih priliv direktnih stranih investicija u Srbiji od najmanje milijardu dolara. Ministar je precizirao da je toliko ulaganje izvesno, zbog očekivnja priliva sredstava ostvarenih privatizacijama s kraja prošle i početkom ove godine. Parivodić je objasnio da je interesovanje za ulaganje u Srbiju veliko, te da očekuje i veću zainteresovanost stranih investitora nakon rešavanja problema sa Haškim tribunalom i mirnog rešavanja problema na Kosovu. Pored toga, kako je naveo, ministarstvo će nastaviti sa radom na integraciji Srbije u EU i ubrzanju pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Parivodić očekuje u ovoj godini završetak reforme pravnog sistema, kako bi se stvorila ekonomska i politička klima za povećanje konkurentnosti Srbije u odnosu na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. On je kazao da će ministarstvo raditi i na opštem poboljšanju imidža Srbije u svetu, kao i na ujednačavanju regionalnog razvoja u zemlji. Parivodić je dodao da se u ovoj godini očekuje usvajanje niza zakona među kojima su za rad ovog ministarstva najbitniji zakoni o hipoteci, spoljnoj trgovini, slobodnim zonama, industrijskim parkovima, domaćoj i međunarodnoj arbitraži, o faktoringu, kao i izmeni zakona o akcionom planu. On je naglasio da se očekuje i realizacija tendera za dodelu koncesija za izgradnju luke u Kovinu, te za dodelu koncesija za eksploataciju bakra, zlata i drugih metala na području Crnog Vrha kod Bora i borske rude u području Jarandol. U saradnji sa Ministrastvom za kapitalne investicije biće realizovane koncesije za izgradnju deonica autoputa na pravcu Niš-Dimitrovgrad i Beograd-Požega, dodao je Parivodić. |
|
Pak: Vlasti u Srbiji ozbiljno shvataju incidente u Vojvodini
Vlasti u Srbiji ozbiljno shvataju etnički motivisane incidente u Vojvodini i rešene su da spreče njihovo ponavljanje ubuduće, rekla je danas u Beogradu Doris Pak, šef Misije Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjeničnog stanja o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini. Posle susreta sa predstavnicima etničkih i verskih zajednica u Vojvodini, sa lokalnim i najvišim državnim zvaničnicima prethodna tri dana, Doris Pak je na konferenciji za novinare rekla da delegacija na čijem je čelu nije donela konačnu ocenu, naglasivši da je činjenično utvrđeno da za većinu incidenata odgovornost snose mladi ljudi. Na osnovu te činjenice delegacija je stekla uverenje da je vaspitanje i obrazovanje od ključnog značaja za prevenciju međuetničkih incidenata, rekla je ona, ukazavši, u tom kontekstu, da velikom broju izbeglih i raseljenih lica koji su se naselili u proteklih desetak godina nija poznata tradicija multietničnosti u Vojvodini. "Zato i mislim da je tu veoma važna uloga obrazovanja kako bi se oni upoznali sa osobinama svog novog susedstva, u kojem žive kao izbeglice i raseljeni", rekla je Doris Pak, koja je predsedavajuća delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom. Kao mogući uzroke pojave "većeg broja incidenata" u proteklih godinu i po dana, ona je pomenula i veliku stopu nezaposlenosti i lošu ekonomsku situaciju. Prema njenim rečima, tokom razgovora sa žrtvama i predstavnicima ministarstva unutrašnjih poslova ispostavilo se da policija ne reaguje na incidente dovoljno brzo i efikasno. Dodala je da su danas ministra policije zamolili da lokalnoj policiji izda instrukcije kako bi ubuduće delovala "direktno i što brže". Negirala je, istovremeno, pisanje medija da je prethodnih dana rekla da je zadovoljna radom policije. Delegacija je takođe zaključila, navela je Doris Pak, da se većina incidenata može dovesti u vezu sa martovskim nasiljem na Kosovu i predizbornom kampanjom u Srbiji, kada su pojedine stranke incidente zloupotrebile u političke svrhe. "Takođe smo apelovali na Mađare da preduzmu korake da se pripadnici mađarske nacionalnosti uključe u rad policije, a zamolili smo i ministra policije da preduzme potrebne mere da se u redove policije prime pripadnici mađarske nacionalnosti", rekla je ona. Doris Pak je posebno ukazala na nezadovoljavajući položaj Roma, rekavši da je tokom posete jednom njihovom naselju kod Novog Sada bila svedok "strahovite bede u kojoj žive i koja je za neverovati". Ona je ocenila da je situacija verovatno slična u drugim zemljama regiona, i naglasila da na početku inicijative "decenija Roma" treba podstaći napore da se rešavanju njihovih problema posveti veća pažnja. Misija Evropskog parlamenta, u kojoj su, pored Doris Pak, i Johanes Svoboda, Đula Heđi, Žolt Bečeji i Jelko Kacin, sastala se danas sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrima policije i obrazovanja Draganom Jočićem i Slobodanom Vuksanovićem. Prethodna dva dana, delegacija se sastala i predstavnicima pokrajinskih i lokalnih vlasti, a posetila je i opštine Subotica i Temerin, gde se susrela i sa čelnicima partija nacionalnih manjina. |
|
Izvestilac EU zahteva veće napore Hrvatske
Izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hanes Svoboda zatražio je danas od zvaničnog Zagreba veće napore u saradnji sa Haškim tribunalom. "Hrvatska vlada premijera Ive Sanadera mora da do početka pregovora o prijemu te zemlje u članstvo EU, zakazanog za 17. mart, učini sve što je u njenoj moći kako bi generala Ante Gotovinu dovela pred Haški tribunal", ističe se u saopštenju austrijskog političara. On je ukazao da je Komisija EU danas zapretila odlaganjem početka pregovora sa Hrvatskom ukoliko ta zemlja ne bude poboljšala saradnju sa Tribunalom. "S obzirom na činjenicu da Srbija trenutno vrši pritisak na tražene ratne zločine da se predaju, kandidat za prijem u EU, Hrvatska mora brzo delovati", poručio je Svoboda. "Komisija EU treba, na drugoj strani, da hrvatskoj vladi dostavi sve raspoložive konkretne informacije o mestu na kojem se nalazi Gotovina", zaključio je on. |
|
Drašković i Pak: Neophodan dijalog Beograda i Prištine
Predsedavajuća delegacijeEvropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom Doris Pak i ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković ukazali su danas da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo što pre da počne. Doris Pak je nakon sastanka sa Draškovićem kazala novinarima da ne zna hoće li status Kosova biti rešen ove godine ali je ocenila da je bitno da standardi za pokrajinu budu dosegnuti. Sada je, kaže ona, najvažnije da Beograd počne razgovor sa Prištinom. Drašković je rekao da dijalog kosovskih Srba i Albanaca odnosno Beograda i Prištine treba početi konkretnim pitanjima kao što su povratak Srba proteranih nakon rata na Kosovu 1999. godine, opravka porušenih crkava, decentralizacija pokrajine i personalna autonomija. Drašković je rekao da je Doris Pak upoznao sa svojim planom 3E, koji predviđa "evropski koncept Srbije i Crne Gore i Kosova i zapadnog Balkana". Po tom konceptu, kazao je Drašković, Kosovo bi bilo pod nekom vrstom uprave Ujedinjenih nacija i Evropske unije, a imalo bi status koji je viši od autonomije, a manji od nezavisnosti. Doris Pak je rekla da je plan 3E Evropskoj uniji "sasvim prihvatljiv" jer je, kako kaže, i Unija svojevremeno predlagala takav koncept. Ona je ocenila da odluka penzionisanog generala Vladimira Lazarevića da primi hašku optužnicu i ode u Tribunal predstavlja "dobar korak" ali je dodala da i ostali haški optuženici treba da se predaju. Doris Pak je rekla da Srbija ne sme da stekne utisak kako Evropska unija krivi ceo narod za zločine koje su pojedinci vršili u njeno ime. Takođe je ocenila da "greše" oni koji ne veruju da je Evropskoj uniji u interesu da joj se Srbija pridruži. Vuk Drašković je izrazio nadu da će Srbija i Crna Gora veoma brzo ispuniti svoje obaveze prema Haškom tribunalu "u stepenu koji je dovoljan da Brisel shvati" da smo spremni u potpunosti da uklonimo "hašku prepreku". On je izrazio uverenje da će u tom slučaju SCG dobiti pozitivnu Studiju izvođivosti u martu, i da će potom "veoma brzo" uslediti članstvo u programu NATO Partnerstvo za mir i "skraćeni put" za ulazak u samu Alijansu. |
|
Drašković sutra u Briselu sa trojkom EU
Šef diplomatije Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Drašković razgovaraće sutra u Briselu sa predstavnicima "trojke" Evropske unije, a glavne teme biće približavanje EU, odnosi unutar državne zajednice, saradnja sa Haškim tribunalom i situacija na Kosovu. Ministarstvo spoljnih poslova SCG saopštilio je danas da će se Drašković, u okviru političkog dijaloga SCG i EU sutra u Briselu razgovarati sa predsedavajućim EU, ministrom inostranih poslova Luksemburga Žanom Aselbornom, budućim predsedavajućim, ministrom za evropsku politiku Velike Britanije Denisom Mekšejnom, evropskim komesarom za proširenje Olije Renom i visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom. Glavne teme, kako se navodi, biće mogućnosti za unapređenje procesa saradnje SCG sa EU, odnosi unutar državne zajednice SCG i intenziviranje insistucionalnih reformi u SCG , saradnja sa Tribunalom u Hagu i situacija na Kosovu i Metohiji. U diplomatskim izvorima u Briselu ranije je nagovešteno da da će u središtu Draškovićevih razgovora s vodećim funkcionerima Unije biti i stav evropske dvadesetpetorice da državna zajednica mora efikasno funkcionisati i da Beograd i Podgorica moraju iskoristiti date povoljne mogućnosti za pridruživanje uniji preko "dvojakog koloseka" ekonomskog približavanja i reformi. |
|
EU odlučila da normalizuje odnose sa Kubom
Ministri spoljnih poslova Evropske unije saglasili su se danas u Briselu da obnove normalne diplomatske odnose sa kubanskom vladom, javljaju agencije. Odlukom koju je saopštio šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn okončana je zabrana kontakata sa Kubom na najvišem nivou, zamrznutih zbog obračuna Havane sa disidentima u martu 2003. U saopštenju koju su usvojili ministri 25 zemalja navodi se da je EU spremna da obnovi "konstruktivni dijalog sa kubanskim vlastima sa ciljem da se postignu opipljivi rezultati na političkom i ekonomskom planu, kao i na planu ljudskih prava i saradnje". Dodaje se, međutim, da će EU nastaviti da insistira na pitanju poštovanja ljudskih prava uz zahtev da se hitno i bezuslovno oslobode svi disidenti uključujući i 75 osuđenih na kazne zatvora i do 28 godina, 2003. godine. |
|
Ren: Kraj marta rok Beogradu za punu saradnju s Hagom
Evropska unija daje Srbiji i Crnoj Gori rok do kraja marta da ispuni uslov za punu saradnju s Haškim sudom kako bi mogla biti usvojena povoljna Studija o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG EU, izjavio je danas u Briselu evropski komesar za proširenje Oli Ren. Ren je naglasio da "Srbija i Crna Gora ozbiljno radi na pridruživanju Evropskoj uniji" i predočio da će za Kosovo "ova godina biti presudna". Evropski komesar je rekao da "ohrabrujuća predaja generala Lazarevića nije dovoljna", ali da jeste povoljan korak, nakon koga mora uslediti novi bitni pomak u saradnji s tribunalom u Hagu. Ren je, takođe, novinarima rekao da je hrvatska vlada "u najmanju ruku" u kontaktu s optuženim hrvatskim generalom Antom Gotovinom i da se on nalazi u Hrvatskoj ili na teritoriji pod kontrolom Hrvata u BiH. To govore informacije koje je Evropska komisija dobila od haškog tužioca Karle del Ponte i "drugih pouzdanih izvora", dodao je Ren. Njegovi saradnici su rekli da je Zagreb svojevremeno obavestio tužioca Haškog suda Karlu del Ponte da hrvatske vlasti pregovaraju s Gotovinom o predaji, ali da su ti pregovori propali. Evropski komesar za proširenje EU je stavio do znanja da bez pune saradnje vlasti u Zagrebu s Haškim sudom i odlaska Gotovine u Hag, neće početi za 17. mart predviđeni pregovori o ulasku Hrvatske u članstvo EU. Ren je, takođe, rekao da Evropska komisija uveliko priprema Studiju o izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. On je naveo da je Evropska komisija tehnički veoma napredovala u izradi Studije o izvodljivosti i dodao da "ohrabrujuća predaja optuženog srpskog generala Lazarevića nije dovoljna, ali da jeste povoljan korak koji mora biti propraćen daljim, bitnim napretkom u saradnji Beograda s Haškim sudom". "Dali smo do kraja marta rok Srbiji i Crnoj Gori da se uoči da ona može učiniti bitan napredak u pravcu pune saradnje s Haškim sudom, čime bi se omogućilo davanje povoljne ocene u Studiji izvodljivosti i pristupilo pregovorima o sporazumu o stabilizaciji I pridruživanju", rekao je evropski komesar za proširenje. Ren je posebno podvukao da ni za koga na zapadnom Balkanu "nema prečice" za približavanje u EU, posebno kad je reč o uslovu saradnje s Haškim sudom, jer je u pitanju ispunjavanje obaveze poštovanja međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, ako bi Evropska komisija trebalo da dela na temelju danas raspoloživih informacija, "ne bi preporučila pokretanje pregovora s Hrvatskom o ulasku u redove evropske dvadesetpetorice". U slučaju da Hrvatska pre 17. marta ne pruži dokaza o bitnom napretku u saradnji s Hagom, pregovori o članstvu će biti odloženi i Evropska komisija je za to pripremljena, rekao je Ren. On je istakao da, ako bi se proces pregovora i reformi u Hrvatskoj odvijao "potpuno savršeno", uz ispunjavanje saradnje s Haškim sudom, bilo bi moguće da ta zemlja tokom 2009. godine postane članica EU. Ren je saopštio da će Karla del Ponte ove nedelje u Briselu o saradnji balkanskih zemalja razgovarati s predsednikom Evropske komisije, Žozeom Manuelom Barozom. Del Ponteova će se sastati i sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, a učestovaće u Briselu i u radu Saveta za primenu mirovnih sporazuma u Bosni. |
|
Čelnici EU krajem nedelje o zemljama zapadnog balkana
Čelnici EU razgovaraće krajem nedelje sa državnim sekretarom SAD Kondolizom Rajs (Condoleezza Rice) i glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte (Carla) o politici prema državama zapadnog Balkana i njihovoj saradnji s Haškim sudom, saopštio je danas presedavajući ministarskog zasedanja EU, šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn. Na današnjem zasedanju u Briselu posebno je zatraženo da se raščisti situacija sa Hrvatskom, posle današnjeg saopštenja evropskog komesara Olija Rena da s tom zemljom neće biti pokrenuti za 17. mart predviđeni pregovori o članstvu, zato što Zagreb ne sarađuje u punoj meri s Haškim tribunalom. Ren je rekao da vlasti u Zagrebu znaju gde je, a ništa ne čine da uhapse odbeglog optuženog generala Antu Gotovinu. Aselborn je objasnio da su ministri inostranih poslova u decembru dali mandat za pregovore s Hrvatskom, pod uslovom da ta zemlja "ostvari stopostotnu saradnju sa Hagom, ali od tada se nije dogodilo ništa, ni povoljno, ni nepovoljno, a general Gotovina, jer je pre svega o njemu reč, i dalje je na slobodi". Velika Britanija, Holandija i skandinavske članice EU su zahtevale da se do ministarskog sastanka 21. marta jasno sagleda situacija sa Hrvatskom, s obzirom da je Karla del Ponte Evropskoj komisiji prenela da vlada u Zagrebu "ništa ne čini da pospeši saradnju sa Hagom, dok su vlasti u Beogradu učinile vidljiv napor u tom pravcu", rekao je agenciji Beta jedan zvaničnik Saveta ministara EU. Aselborn je objasnio da će, posle konsultacija sa Karlom del Ponte i drugih analiza, luksemburško predsedništvo na zasedanju šefova diplomatija EU, 16. marta, dati konačnu ocenu o tome da li Hrvatska ispunjava uslov saradnje sa Haškim sudom da bi mogla da počne pregovore sa EU. Prema njegovim rečima, "ako bi sutra Gotovina bio u Hagu, pregovori bi mogli odmah da počnu". Šefovi diplomatija EU su poručili državama zapadnog Balkana da je saradnja sa Haškim sudom ključna za približavanje Uniji i da zato moraju pojačati napore kako bi Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Ante Gotovina i drugi optuženi bili predati Haškom sudu. U zaključcima zasedanja šefova diplomatija EU posebno je zatraženo od "vlasti BiH da iskreno sprovedu sve neophodne reforme u cilju pokretanja pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU". Evropski ministri su dali podršku merama međunarodnog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna, donetim 16. decembra, "čiji je cilj da se obezbedi puna saradnja BiH s Haškim sudom". Oni su potvrdili mere zabrane izdavanja viza za devet osoba koje "pomažu pojedince optužene pred Haškim sudom" i podsetili da je, posebno kad je u pitanju Republika Srpska, saradnja s tim tribunalom "ključni zahtev za napredak BiH ka EU". Ministri evropske dvadesetpetorice su "pozdravili dobrovoljnu predaju i transfer optuženog (Sava) Todovića koji su sprovele vlasti RS", naglasivši da je to "početni važan korak u procesu hapšenja i prebacivanja u Hag svih optuženih koji beže od međunarodne pravde". |
|
Solana: Rasprava o Kosovu posle ispunjavanja standarda
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da će idući sastanak šefova diplomatija EU, 21. februara, biti ključan za pitanja Zapadnog Balkana. Sastanak će biti ključan "jer moramo podrobno analizirati situaciju, i to posebno tokom ove godine prilike na Kosovu", rekao je Solana na konferenciji za štampu po završetku zasedanja ministara inostranih poslova EU u Briselu. "Polovinom godine bićemo u prilici da prosudimo koliko su tamo ispunjeni standardi i da vidimo da li je situacija dovoljno sazrela da počnemo da razgovaramo o tome može li biti izmenjena rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, ako to bude potrebno", rekao je Solana. Na pitanje novinara u kom smislu smatra da bi rezolucija 1244 SBUN mogla biti dopunjena ili menjana, i da li to znači da bi EU preuzela veću ulogu na Kosovu, on je odgovorio da će "2005. biti godina u kojoj standardi moraju biti u najvećoj meri sprovedeni". "Ako ti standardi budu do maksimuma ostvareni, moćićemo da se u septembru latimo analize prilika. Ako te prilike budu u skladu s onim što mi definišemo kao standardi, bićemo spremni da razgovaramo o sagledavanju konačnog statusa i kako krenuti u tom pravcu", rekao je Solana. "Ja sad ne mogu da kažem i predvidim kakav će biti taj pravac. Ali će 2005. u svakom slučaju biti veoma važna za eventualni razvoj situacije na Kosovu. Ali, to je pitanje koje se mora odvijati u dobrom duhu u saglasnosti s onim što nazivamo standardima", zaključio je zvaničnik EU. |
|
Ambasadori zemalja EU u Beogradu predočili izveštaj o SCG
Mađarski ministar inostranih poslova Ferenc Šomođi izjavio je danas da je na sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Briselu predočen izveštaj ambasadora država EU u Beogradu o stanju u Vojvodini. Šomođi je mađarskim novinarima rekao da u izveštaju stoji da je bilo incidenata u Vojvodini, i da radi izbegavanja i sprečavanja takvih događaja treba sprovesti potrebne mere. Prema njegovim rečima, autori dokumenta primetili su da je "međunarodna pažnja pozitivno uticala na vladu Srbije", ali su dodali da nadležne institucije EU i dalje treba da obrate posebnu pažnju na stanje manjina u toj pokrajni. Ambasadori država EU u svom izveštaju predložili su da treba podržati mere koje će omogućiti poboljšanje položaja manjina u Vojvodini. Šomođi je podvukao da su ministri EU razmotrili izveštaj i izrazili spremnost da i dalje sa pažnjom prate događaje u Vojvodini. |
|
EU će sutra pozvati na još tešnju saradanju s Tribunalom
Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će u Briselu istaći neophodnost da zapadnobalkanske zemlje pojačaju svoje napore da svi optuženici budu predati Haškom tribunalu, a posebno će podržati u decembru preduzete korake međunarodnog predstavnika u BiH, Pedija Ešdauna, da se to obezbedi u BiH, saopštili su izvori EU u Briselu. Očekuje se, kako je rečeno, da će ministri EU, takođe, oceniti kao dobar korak ka potpunoj saradnji Beograda s Haškim tribunalom, odluku srpskog generala Vladimira Lazarevića da primi optužnicu i ode u Hag. Novi, "povoljan razvoj" u odnosima SCG i haškog suda će doprineti i još "konstruktivnijoj raspravi" šefa diplomatije SCG , Vuka Draškovića, i čelnika EU, u utorak u Briselu, u okviru "unapređenog političkog dijaloga SCG -EU". Drašković će o studiji izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje s Unijom, saradnji s haškim sudom i Kosovu, razgovarati sa Žanom Aselbornom, šefom diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg EU, evropskim komesarom Olijem Renom i visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom. U središtu Draškovićevih razgovora s vodećim funkcionerima Unije će biti i stav evropske dvadesetpetorice da državna zajednica mora efikasno funkcionisati i da Beograd i Podgorica moraju iskoristiti date povoljne mogućnosti za pridruživanje uniji preko "dvojakog koloseka" ekonomskog približavanja i reformi. Diplomatski izvori EU su Beti preneli da se zato s pažnjom proučava novi predlog o izborima za parlament SCG , koji je prošle nedelje vlada Srbije uručila Solani. Prema tumačenju evropskih diplomata, taj predlog, o kojem bi trebalo da se izjasni i Podgorica, ne predstavlja nikakav bitan zaokret, ali jeste pokušaj nagodbe. Ono što je za Evropsku uniju bitno, kako su podvukli ovi izvori, jeste da se obezbedi briže priključivanje SCG strukturama EU, a da se pitanje budućnosti odnosa u državnoj zajednici odloži za razdoblje kad se bude jasnije znalo kako će se rešavati status Kosova. Funkcioneri EU su ukazali na izjavu komesara Evropske komisije za proširenje Olija Rena, koji je pozdravio odluku Lazarevića, naglasivši da "saradnja s haškim sudom uklanja prepreke za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji". Isto kao i u slučaju Hrvatske, od koje se zahteva da bezuslovno sarađuje s Hagom posebno u slučaju odbeglog Ante Gotovine, kao i Republike Srpske, kad su u pitanju prvenstveno Ratko Mladić i Radovan Karadžić, u krugovima Evropske unije se očekuju i dalji, opipljivi potezi Beograda, rekli su agenciji Beta funkcioneri EU koji pripremaju sutrašnji ministarski sastanak. Glavne spoljnopolitičke teme sutrašnjem zasedanja ministara inostranih poslova EU biće situacija u Iraku, na Bliskom istoku, pomoć azijskim zemljama posle katastrofe izazvane cunamijem, kao i odnosi s Ukrajinom. |
|
Doris Pak: Vlasti u Vojvodini su iskreno za multietničnost
Šef Misije Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjeničnog stanja o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini Doris Pak izjavila je danas u Novom Sadu da su je lokalne i pokrajinske vlasti u Vojvodini uverile da se zaista zalažu za poštovanje principa multietničnosti. Na konferenciji za novinare u Skupštini Vojvodine, Doris Pak je kazala da konačne zaključke o tome da li su prošlogodišnji incidenti u Vojvodini zaista bili etnički motivisani ili je reč o "običnim" krivičnim delima, Misija Evropskog parlamenta neće donositi dok ne završi i razgovore sa predstavnicima vlasti u Beogradu. "Svi predstavnici vlasti s kojima smo pričali u Vojvodini zaista su nas uverili da se zalažu za multietničnost, to moram da istaknem i nemam nikakvog razloga da sumnjam u njihove dobre namere", navela je Doris Pak. Ocenila je da bi prevencija incidenata kroz sferu obrazovanja, zatim brža reakcija policije i veće nadležnosti lokalnih i pokrajinskih vlasti doprinele boljem sprečavanju ispada. "Mi u Evropi smo naučili lekciju da ne mogu svi problemi da se rešavaju na najvišem nivou vlasti, pa smatram da bi i Beograd trebalo to da razume i da učini sve da pomogne lokalnim i pokrajinskim vlastima", izjavila je Doris Pak. Navela je da je u razgovoru sa policijom u Vojvodini stekla utisak da policija ozbiljno shvata i radi svoj posao i da je uverena da niko od sagovornika ništa nije skrivao od Misije Evropskog parlamenta, već su dostavili sve raspoložive podatke u vezi sa incidentima u radoblju od oktobra 2003. do septembra 2004. godine. Ona je izrazila zadovoljstvo zato što Vojvodina, kako je rekla "jedina u SCG ", ima instituciju ombudsmana i pozvala medije da obaveste građane o postojanju ove institucije, kako bi građani koristili usluge ombudsmana na svoju korist. Doris Pak je kazala da Misija Evropskog parlamenta želi da pomogne Vojvodini da vrati svoj dobar imidž, pošto je reč o pokrajini sa dugačkom tradicijom multietničnosti, kojoj "ne treba davati saveta kako da se živi". "Vojvodina je geografski u susedstvu sa zemljama koje su ili članice Evropske unije ili će to postati. Vojvodina će postati i članica Interreg programa, preko kojeg može da pomogne i Srbiji da se brže uključi u EU, jer je Vojvodina deo Srbije", rekal je Doris Pak. Predsednici Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine Bojan Kostreš i Bojan Pajtić obećali su da će sve učiniti da se smanje međunacionalne tenzije i da se spreče incidenti. Bojan Pajtić je ocenio da su međuetnički odnosi u Vojvodini danas zadovoljavajući i rekao da su i dosadašnji incidenti bili deo pojedinaca, a nikako države, političkih organa ili stranaka. "Svaki incident mora brzo i veoma strogo da bude kažnjen, a sve to treba da isprate i mediji", kazao je Pajtić. Misija Evropskog parlamenta, u kojoj su, pored Doris Pak, i Johanes Svoboda, Đula Heđi, Žolt Bečeji i Jelko Kacin, popodne će u Novom Sadu razgovarati sa predstavnicima nevladinih organizacija i medija. Misija Evropskog parlamenta sutra će se u Beogradu sastati sa ministrima unutrašnjih poslova, pravde i prosvete, a juče su posetili opštine Subotica i Temerin, gde su razgovarali sa čelnicima lokalnih vlasti i predstavnicima partija nacionalnih manjina. |
|
Evropska komisija: Slovenija kasni u oblasti zapošljavanja
Slovenija zaostaje u postizanju međuciljeva lisabonske strategije u oblasti zapošljavanja i teško će uspeti da nadoknadi zakašnjenje za uspešnijim članicama EU, do 2010. Bolje rezultate Slovenija je postigla u oblasti socijalne zaštite, stoji u dva izveštaja Evropske komisije koji su ovih dana objavljeni u Briselu. Godine 2003. privredni rast u Sloveniji usporio je na 2,5 odsto, a zapošljavanje je palo na 62,6 odsto, što je daleko od cilja koji bi mlada članica EU morala postići u ovoj godini, a još udaljenije od konačnog cilja od 70 odsto, koji je u Danskoj, Holandiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji postignut pretprošle godine. Slovenija je sa Češkom, Estonijom, Litvanijom, Maltom, Poljskom i Slovačkom među državama koje su najmanje napredovale na putu ostvarivanja lisabonske strategije u oblasti zapošljavanja. Ciljevi nisu postignuti ni kada je reč o zapošljavanju žena i mladih, niskoobrazovanih i mlađih od 25 godina, navodi se u izveštajima. Na tabeli bruto domaćeg proizvoda na stanovnika merenog po kupovnoj moći, sa 77 odsto proseka 25 članica EU, Slovenija se dobro drži i još od 1997. smanjuje se opasnost padanja na prag siromaštva, koje je pre dve godine ugrožavalo deset odsto Slovenaca. Slovenija je visoko na lestvici po procentu završavanja škola, jer se broj građana sa završenom srednjom školom povećao na 75 odsto. Još pretprošle godine je Slovenija sa 40,2 odstotnim oporezivanjem najnižih plata bila iznad proseka EU, te briselski analitičari pohvalno ocenjuju novu poresku reformu, koja će rasteretiti niske prijemnike i sniziti troškove preduzeća, a pohvale je zaslužio i zakon o minimalnim platama, koji omogućuje dohodak od rada, koji prelazi stepen socijalnih povoljnosti. Posebno pohvalne ocene dobila je Slovenija i u oblasti svih vrsta socijalne zaštite. |
|
Evropski parlamentarci dolaze u Vojvodinu
Delegacija Evropskog parlamenta koju predvodi Doris Pak dolazi u posetu Srbiji i Crnoj Gori kako bi se upoznali sa položajem nacionalnih manjina u Vojvodini, nakon prošlogodišnjih etnički motivisanih incidenta u toj pokrajini. Evropski parlamentarci među kojima će biti i poslanici iz Slovenije Jelko Kacin, Austrije Hanes Svoboda, kao i dva poslanika iz Mađarske Đula Heđi i Žolt Bečeji, posetiće više gradova u Vojvodini, a potom i Beograd. Za subotu su planirane posete Subotici i Temerinu, a za nedelju Novom Sadu. U ponedeljak delegacija Evropskog parlamenta boravi u Beogradu, gde bi prema ranijim najavama, trebalo da se sastane sa najvišim srpskim zvaničnicima. Mađarski poslanik iz vladajuće Mađarske socijalističke partije Đula Heđi je uoči posete izjavio da je za SCG od životnog značaja da se u Vojvodini "očuva mir i sadašnja etnička ravnoteža". On je za agenciju MTI rekao da će evropski parlamentarci razgovarti sa lokalnim stanovništvom i mađarske i srpske nacionalnosti, ne samo kako bi ispitali okolnosti prošlogodišnjih incidenata već kako bi formirali celovitu sliku o stanju u Vojvodini. Heđi je ocenio da je, kada je prošle godine donošena odluka o sastavljanju komisije za ispitivanje stanja u Vojvodini, situacija izgledala teže. Osim sa predstavnicima lokalnih vlasti i relevantnim političkim faktorima evropski parlamentarci tokom posete Vojvodini nastojaće da se sastanu i sa predstavnicima civilnih organizacija i crkava. U Novom Sadu, prema rečima Heđija, evropski parlamentarci posetiće redakciju lista "Mađar so" i obići lokaciju gde žive izbeglice, a u Subotici i Temerinu razgovaraće i sa učenicima tamošnjih škola. Evropski parlamentarci će nakon posete SCG podneti izveštaj odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Taj odbor je na inicijativu četiri mađarske stranke u septembru prihvatio odluku o slanju delegacije u Vojvodinu kako bi se ispitale činjenice o pritiscima na pripadnike manjina. |
|
EU i NATO: Predaja Lazarevića korak u dobrom pravcu
Predstavnici Evropske unije i NATO su danas ocenili da je dobrovoljna predaja optuženog generala Vladimira Lazarevića Haškom sudu "korak u dobrom pravcu ka očekivanoj potpunoj saradnji" vlasti u Beogradu s tribunalom u Hagu. Predstavnici su poručili su i da "svi optuženi generali" moraju izaći pred međunarodnu pravdu. Izvori visokog predstavnika EU, Havijera Solane, preneli su agenciji Beta da je predaja "povoljan, ali ne i dovoljan razvoj, jer su Evropska unija i visoki predstavnik Solana u više navrata stavljali do znanja da se očekuje potpuna i bezuslovna saradnja" vlasti u Beogradu s Haškim sudom. NATO će naknadno izneti potpuni stav o tome, rekao je Beti jedan izvor u sedištu Atlantskog saveza, a Solanini saradnici su podvukli da se "očekuje da svi optuženi generali moraju otići u Hag", kao i da odluka Lazarevića bude sprovedena u delo do kraja iduće nedelje. "Ovo su dobre vesti, ali to nije kraj procesa i još uvek se očekuje potpuna i bezuslovna saradnja, kao što su to, kao neophodnost, istakli I Solana i srpski premijer Vojislav Koštunica", naglašeno je u krugovima visokog predstavnika EU. Diplomatski funkcioneri EU su Beti preneli da je predaja Lazarevića "bez sumnje povoljan korak u dugo očekivanom razvoju, koji bi u EU trebalo da ponovo učvrsti uverenje da je u Srbiji moguće osnažiti i objediniti proevropske demokratske snage". Primećeno je i da bi ta očekivanja u mnogo većoj meri bila ispunjena i "učinak bio daleko delotvorniji" da je iz Beograda u Hag zajedno otišao ne samo jedan, već više optuženih generala, kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj. Kako je danas u Beogradu saopštila vlada Srbije, general Lazarević je u razgovoru s premijerom Koštunicom odlučio da dobrovoljno ode u Hag i da na ovaj najteži način ispuni svoju dužnost prema otadžbini i pomogne svojoj zemlji, srpskom narodu i Kosovu i Metohiji. Lazarević je posebno naglasio da je "istina samo jedna, a to je da je vojska pod njegovom komandom branila svoju zemlju i da nije počinila ratne zločine", navodi se u saopštenju. Koštunica je, prema saopštenju, najavio da će Vlada Srbije i država Srbija pružiti sve potrebne garancije za generala Lazarevića i u potpunosti pomoći njegovu odbranu. |
|
EU daje dodatnih 200 miliona evra za rekonstrukciju Iraka
Evropska komisija obećala je danas dodatnih 200 miliona evra za posleratnu rekonstrukciju Iraka, dva dana uoči opštih izbora u zemlji. Ponuda je značajno povećanje postojeće pomoći EU Iraku, sa ciljem da Evropa pokaže da je spremna da pomogne Iraku uoči samita sa američkim predsednikom Džordžom Bušom 22. februara, koji bi trebalo da ponovo pokrene prekookeanske odnose. "Naš predlog znači da ćemo biti značajni partneri novoj iračkoj administraciji", navodi se u saopštenju evropskog komesara za spoljne poslove Benite Ferero-Valdner. "Godina 2005. biće kritična za Irak i mi ostajeno posvećeni rekonstrukciji zemlje pod novoizabranom prelaznom vladom", dodaje se u saopštenju. Od gotovog novca, 130 miliona evra biće kanalisano u neophodne službe i nova radna mesta, 15 miliona evra biće dato za tehničku pomoć u energetskom i trgovinskom sektoru, 10 miliona za podršku političkim procesima, a 45 miliona za rezervni fond nove vlade. EU je u novembru najavila relativno skroman paket od 16,5 miliona evra za opšte izbore i očekuje se da će sledećeg meseca ponuditi da finansira obuku iračkih policajaca i sudija u glavnim gradovima zemalja članica EU. |
|
Pribe: Napredak na putu u EU, Hag i dalje prepreka
Direktor Direkcije EU za zapadni Balkan Rajnhard Pribe rekao je danas u Beogradu da je Srbija i Crna Gora ostvarila značajan napredak u reformama u cilju integracije u Evropsku uniju i izrazio uverenje da će preostala otvorena pitanja moći uskoro da se reše. "Mi smo videli u proteklih nekoliko meseci napredak u oblastima u kojim su sprovođene reforme, i, iako još ima nerešenih pitanja, smatramo da napredak može biti učinjen u vrlo kratkom vremenu i zato ponovljam da ima razloga da budemo optimisti", rekao je Pribe, nakon dvodnevnih razgovora sa zvaničnicima SCG i Srbije. Pribe je na konferenciji za novinare rekao da postoje tehnički uslovi za završetak Studije o izvodljivosti za SCG do kraja marta, ali je dodao da ne može ništa konkretno da kaže o ishodu studije, pošto o tome odlučuje, na predlog Evropske komisije, savet šefova diplomatija EU. Pribe je podsetio da je saradnja s Haškim tribunalom i dalje "veliki kamen spoticanja" na putu SCG u EU, pozdravivši jutrošnju odluku generala Vladimira Lazarevića da se dobrovoljno preda Tribunalu kao prvi korak ka unapređenju te saradnje. On je ocenio da je pogrešno zaključivati da Crna Gora nema nikakvih obaveza prema Tribunalu, pošto je reč o međunarodnoj obavezi državne zajednice, sa kojom će se potpisivati i jedinstveni sporazum o pridurživanju. EU, takođe, očekuje da državna zajednica bude funkcionalna, što podrazumeva i pronalaženje rešenja za pitanje izbora za Skupštinu SCG , na čijem rešavanju, kako je naveo Pribe, radi visoki predstavnik EU Havijer Solana sa predstavnicima SCG i republika članica. Brisel smatra i da republike članice treba što pre da donesu svoje ustave i očekuje od SCG da ispunjava svoje međunarodne obaveze u poštovanju prava manjina i ljudskih prava i da unapredi administrativne kapacitete, pre svega pravosuđe, kao i borbu protiv organizovanog kriminala. Ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanović je naglasio da Savet ministara SCG ima potpuno jasan stav da 2005. godina mora biti godina intenzivnog približavanja EU, što podrazumeva pozitivnu Studiju o izvodljivosti i početak pregovora o Sporazumu o stablizaciji i pridruživanju. Savet ministara se, takođe, zalaže za političku stabilnost u zemlji, punu saradnju s Haškim tribunalom, primenu pristupa "dvostrukog koloseka" i funkcionalnu državnu zajednicu, dodao je on. "Dužni smo da pokažemo sposobnost da izvršimo evropeizaciju SCG ", rekao je Ivanović. Poptredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus je rekao da su u dvodnevnim razgovorima sa evropskim stručnjacima razjašnjene dileme i tehnički detalji u procesu pridruživanja, uključujući i detalje "dvostrukog koloseka". On je naglasio da u procesu pridruživanja EU nema više institucionalnih prepreka, već političkih, navodeći da je to pre svega saradnja s Haškim tribunalom, koja se, kako je istakao, mora nastaviti i nakon današnje odluke o predaji generala Lazarevića. Labus je rekao da je stekao utisak iz razgovora sa stručnjacima EU da je SCG "na repu događaja" u regionu, ali je izrazio uverenje da će državna zajednica moći da sustigne i prestigne svoje susede. Razgovorima u okviru šestog sastanka Unapređenog stalnog dijaloga EU i SCG juče i danas nisu prisustvovali predstavnici Crne Gore koji nisu mogli da dođu u Beograd zbog loših vremenskih prilika. Pokušaj da se obezbedi njihovo učešće video vezom je delimično uspeo, pa će evropski zvaničnici odvojeno sa crnogorskim predstavnicima razgovarati o pitanjima vezanim za Crnu Goru. Razgovori u Beogradu su poslednji takav sastanak zvaničnika EU, SCG i republika članica pred donošenje odluke o Studiji o izvodljivosti. |
|
Ustav EU zavisi od referenduma u najmanje 10 zemalja
Istraživanja o evropskom ustavu pokazuju da devet od deset građana Evropske unije ili nikada nije čulo za prvi ustav bloka ili zna veoma malo o tome, a sudbina ustava zavisi od održavanja referenduma u najmanje 10 zemalja. Istraživanja evropske agencije Eurobarometar pokazala su da je evropski ustav naišao na manju podršku u zemljama koje će održati referendum o njegovom usvajanju, nego u onima u kojima neće biti referenduma. Velika Britanija, čija će skeptična javnost, kako se očekuje, glasati o ustavu sledeće godine, jedina je zemlja članica EU gde je broj onih koji se protive tekstu ustava veći od onih koji ga podržavaju. Odbacivanje ustava bilo koje članice EU, dovelo bi do njegovog neusvajanja. U Španiji, u kojoj će se 20. februara održati prvi referendum, očekuje se da 56 odsto glasača podrzi ustav, a samo sedam odsto da bude protiv. Nacrt ustava je urađen na konvenciji Evropske unije i poslanika parlamenata članica EU, a usvojili su ga lideri EU prošlog juna. Ustav je kreiran tako da obezbedi da blok funkcioniše efektno posle primanja 10 novih članica prošlog maja. Mađarska i Litvanija su ratifikovale tekst ustava u svojim parlamentima. Istraživanja, izvršena od 27. oktobra do 29. novembra prošle godine, pokazala su da je samo 11 odsto građana EU čulo za evropski ustav i zna dovoljno o njegovom sadržaju. Prema tom istraživanju, 56 odsto građana EU je reklo da zna malo o ustavu, a jedna trećina je priznala da nikada nije čula za njega. Istraživanje je pokazalo da je broj građana EU koji podržavaju usvajanje ustava EU tri puta veći od onih koji su protiv njega, dok ga u Britaniji podržava samo 20 odsto građana. Veliki broj evropskih građana, 35 odsto, nema mišljenje o ustavu, a građani su većinom neodlučni u nekim zemljama gde će se održati referendum, među kojima su Irska i Portugalija. |
|
Evropski parlament odao poštu žrtvama holokausta
Evropski parlament danas je, na 60. godišnjicu oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Aušvic, minutom ćutanja odao poštu žrtvama holokausta. Predsednik parlamenta Žozep Borel rekao je da je važno da se nikada ne zaboravi ono što se događalo tokom Drugog svetskog rata, kada su nacisti Adolfa Hitlera ubili milione Jevreja, homoseksualaca, Slovena, Roma i hendikepiranih. "Svi su iznenađeni što se takva stvar dogovorila, ali ona se dogodila", rekao je Borel. "Teško je samo se sećati toga. To je bitka protiv slabosti sećanja, nešto što nikada ne sme da se ponovi". "Ako zaboravimo istoriju, osuđeni smo da je ponavljamo", upozorio je Borel. Evropski parlament poslao je delegaciju u Krakov na zvaničnu komemoraciju u Aušvicu. Komemoraciji će prisustvovati i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. |
|
EU finansira prekograničnu saradnju na Jadranu
Evropska komisija odlučila je da finansijski podrži razvoj prekogranične saradnje između italijanskih jadranskih provincija i četiri zemlje zapadnog Balkana. Pomoć Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Albaniji biće usmerena kroz program CARDS. Razvoj prekogranične saradnje, u okviru inicijative INTERREG, za period od 2000. do 2005. godine ima ukupan budžet od 101 milion evra, od čega će Komisija finansirati polovinu - 50,5 miliona evra. Oblast Jadranskog mora je ključni region u kome prekogranična saradnje može doprineti ubrzanju procesa stabilizacije i razvoja jugoistočne Evrope. |
|
Parivodić: Oli Ren poručio da je Hag uslov svih uslova
Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je premijeru Srbije Vojislavu Koštunici da je uslov nad uslovima za pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti saradnja sa Haškim tribunalom, izjavio je danas ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić. Parivodić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da nema nikakvih informacija da će se vojni i policijski generali koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine dobrovoljno predati. Ministar je ponovio i da izbori za parlament državne zajednice moraju biti neposredni i da po Ustavnoj povelji Crna Gora nema pravo da pre 2006. koristi klauzulu o preispitivanju državnog statusa zajedničke države. Parivodić je kazao i da je Ren preneo da je rok za izradu Studije 31. mart. Savetnik delegacije Evropske komisije u Beogradu Jan Vilem Blankert u julu 2003. godine najavio je da bi Studija izvodljivosti mogla biti gotova u martu 2004. godine i da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u najboljem slučaju mogao biti ratifikovan 2007. godine. Završetak studije odgođen je 2004. godine tada za godinu dana, pa se očekuje njena izrada do kraja marta ove godine. |
|
Sutrašnji sastanak poslednji pred Studiju o izvodljivosti
Predstavnici EU, državne zajednice Srbije i Crne Gore i obe njene članice sastaće se sutra u Beogradu u okviru šestog sastanka Unapređenog stalnog dijaloga EU i SCG , poslednjeg uoči objavljivanja Studije o izvodljivosti koje se očekuje krajem marta. Reč je o redovnom ekspertskom sastanku na kome se razmatraju pitanja vezana za ispunjavanje evropskih standarda i približavanje EU, ali je važan utoliko što predstavlja poslednju priliku da se o tome razgovara uoči objavljivanja Studije o izvodljivosti krajem marta, objasnila je za Betu Milica Delević Đilas sa Fakulteta političkih nauka. Pozitivna Studija o izvodljivosti otvara vrata za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, što je naredni korak na putu ka EU. Uslovi za pozitivnu studiju o izvodljivosti su saradnja sa Haškim tribunalom i funkcionisanje državne zajednice ali se na sutrašnjem sastanku ne odlučuje o tome, naglasila je Milica Delević Đilas. Ona je podsetila da je izrada Studije o izvodljivosti počela u septembru 2003. i da se tada očekivalo da će biti završena do kraja marta 2004. Zbog političke nestabilnosti u zemlji, vanrednih parlamentarnih izbora, a potom nemogućnsoti da se duže vreme formira vlada i da se ekonomski sistemi do kraja harmonizuju, kao i već tada vrlo jasnog pokazivanja da saradnja sa Haškim tribunalom nije prioritet, studija je odložena na godinu dana, jer bi u protivnom bila negativna, dodala je Milica Delević-Đilas. Na sutrašnjem sastanku biće reči o akcionom planu za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva, kao što su demokratija i vladavina prava, regionalna i međunarodna saradnja, ljudska i manjinska prava, pravosuđe i unutrašnji poslovi, ekonomska pitanja, trgovina i unutrašnje trzište. Paralelno sa glavnim sastankom biće odrzana i četiri sastanka posvećena razjašnjavanju specifičnih ekonomskih pitanja koja se odnose na implementacija dvostrukog koloseka i efekte na unutrašnje trziste SCG , Akcioni plan za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta, stanje u oblasti prava intelektualne svojine, javne nabavke, najavljeno je iz direkcije za informisanje Saveta minisatra. Na dvodenom sastanku delegaciju Evropske unije predvodiće direktor Direkcije za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje Rajnhard Pribe, šef delegacije Evropske komisije u SCG Josep Ljoveras, i predstavnik Luksemburga, kao predsedavajućeg EU. Srbiju i Crnu Goru predstavljaće ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanović, direktor Kancelarije SCG za pridruživanje EU Jela Baćović, sekretar Kancelarije Vlade Republike Srbije za pridruzivanje EU Radmila Milivojević i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Republike Crne Gore Gordana Đurović. Institucionalizovani dijalog Evropske komisije i Srbije i Crne Gore počeo je najpre u formi Konsultativne radne grupe, a od leta 2003. nastavljen je kao Unapređeni stalni dijalog. Na svakom od dosadašnjih pet sastanaka koji se održavaju u proseku na tri meseca razmatrano je po nekoliko konkretnih tema. Prvi sastanak u julu 2003. bio je posvećen pravosuđu i unutrašnjim poslovima, na drugom, u oktobru iste godine, razmatrane su ekonomske teme, na trećem, u januaru 2004, eksperti su razgovarali o napretku reformi u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava. Četvtri sastanak Unapređenog stalnog dijaloga održan je 1. maja prošle godine, a na dnevnom redu su bili godišnji izveštaj Evropske komisije o procesu stabilizacije i pridruživanja, politički kriterijumi u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i trgovina i unutrašnje tržiste. Poslednji peti sastanak, održan srediniom jula u Podogrici, bio je posvećen tome šta SCG treba da učini, po sektorima, kako bi uskladila standarde sa evropskim. Nakon tog sastanka rečeno je da su saradnja sa Haškim tribunalom i potpuno poštovanje Ustavne povelje i zajedničkih institucija najvažniji uslovi za evropske integracije. |
|
Dinkić: Učinićemo sve da dobijemo pozitivnu ocenu EU
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da će Vlada Srbije učiniti sve da od EU dobije pozitivnu Studiju o izvodljivosti. "Srbija je sada u poziciji da pokrene i ubrza proces priključenja EU i da za godinu dana potpiše ugovor o stabilizaciji i pridruživanju", naveo je Dinkić na konferenciji za novinare On je dodao da je jedina perspektiva Srbije u brzom priključivanju EU. "Imamo situaciju da Srbija treba da izvede penal, a na golu nema golmana. To znači da sve od nas zavisi", naglasio je Dinkić. U takvoj situaciji, kako je rekao, može da se bira da li će gol biti postignut ili će se šutirati u aut. "Svako razuman izabrao bi da postigne gol i nastavi dalje da igra na turniru EU, a ne da se seli u neku desetu balkansku ligu", ocenio je Dinkić. |
|
Nastavljaju se projekti približavanja EU građanima SCG
Informativnim kampanjama, kao što je projekat "Euro Star BUS", Evropska unija želi da građanima Srbije i Crne Gore približi evropske integracije, koje im se i dalje ne čine dovoljno privlačnim, izjavio je danas sekretar delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Dejvid Hadson (David Hudson). "Želeli smo da pokažemo da evropske integracije nisu samo apstraktna politika već, da se tiču svakog pojedinca u Srbiji i Crnoj Gori", rekao je Hadson na prezentaciji "Euro Star BUS"-a u beogradskom Domu omladine. "Euro Star BUS" je kampanja informisanja o EU, koju sprovodi Evropski pokret u Srbiji, i realizovana je uz pomoć delegacije Evropske komisije u SCG , Evropske agencije za rekonstrukciju, kao i ambasada Holandije, Švedske, Britanije, Slovačke i Češke. U periodu od 8. septembra do 11. novembra, kampanja "Euro Star BUS" je, pod sloganom "Moj grad u Evropi", autobusom obišla 10 gradova u SCG - Beograd, Novi sad, Niš, Podgoricu, Čačak, Užice, Novi Pazar, Nikšić, Pirot i Bijelo Polje. Sekretar holandske ambasade Jerun Kelderhujs (Jeroun Kelderhuis), koja je nosilac celog projekta, istakao je da se tom akcijom rasprava o EU želela približiti najpre mladima. "Želeli smo da pokažemo da budućnost leži u rukama ljudi SCG ", rekao je Kelderhaus, ali je upozorio da "svi znamo šta treba uraditi i pridruživanje EU nije igra". Prema njegovim rečima, projekat je podsetio građane SCG da su dobrodošli u EU, ali i da se dogovorena pravila ne mogu menjati. "Ako uporedite EU sa autobusom, onda mozemo reći da ima još slobodnih mesta, ali ne mozemo menjati saobraćajna pravila samo zbog vas", rekao je Kelderhaus. "Nadam se da ćete nam uskoro pokazati da zaista želite da kupite kartu". Iz Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, koja je takođe bila uključena u projekat, razgovoru o prezentaciji prisustvovao je Srđan Majstorović. "Kancelarija, učestvujući u ovakvim projektima, nastoji da podigne nivo svesti o EU i šta taj proces predstavlja, odnosno do čega će eventualno pristupanje EU dovesti", rekao je Nestorović. On je izrazio uverenje da SCG svakim danom nailazi na sve više razumevanja u EU, ali je dodao da, "nažalost, još nedostaje neophodan konsenzus političkih elita da bi se taj proces nastavio". Na pitanje povodom otkazivanja posete visokog predstavnika EU Havijera Solane Beogradu, Majstorović je rekao da je u vladinoj Kancelariji tumače kao političku poruku koja pojednostavljeno glasi: "Dogovorite se već jednom", a tiče se odnosa Srbije i Crne Gore u državnoj zajednici. "Ne bih da umanjujem značaj ove poruke, ali po našem viđenju, važnija je poruka (komesara za proširenje EU Olija) Rena", dodao je Majstorović. Prema njegovim rečima, Renova poruka znači nastavak saradnje u okviru koje SCG mora da obezbedi uslove za pozitivnu Studiju izvodljivosti i početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. |
|
Oli Ren nastavlja razgovore u Beogradu
Komesar za proširenje Evropske unije (EU) Oli Ren nastavlja danas posetu Beogradu razgovorima sa najvišim zvaničnicima Srbije, Crne Gore i državne zajednice. Evropski komesar sastaće se prvo u 9.15, sa potpredsednikom vlade Srbije Miroljubom Labusom. Za 10 sati planiran je razgovor sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem, a potom, u 11 sati, sa predsednikom i premijerom Crne Gore Filipom Vujanovićem i Milom Đukanovićem. Razgovor sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom trebalo bi da počne u 14 sati. Seriju razgovora u Beogradu Oli Ren završava u Plati federacije gde se u 16.30 sastaje sa ministrom za ljudska i manjinska prava Rasimom Ljajićem, a u 17 sati sa predsednikom državne zajednice Svetozarom Marovićem, nakon čega su planirane izjave. Kako je najavljeno u Briselu, Oli Ren je u Beograd došao s porukom da bi Srbija i Crna Gora trebalo da ostvare napredak u "dvojakom pristupu" u pridruživanju Uniji i da potpuno sarađuju s Haškim tribunalom jer će se to povoljno odraziti na studiju o izvodljivosti za pridruživanje SCG EU, na kojoj radi Evropska komisija. Evropski komesar će tokom posete Beogradu otovriti i izlozbu fotgrafija o delovanju EU u Srbiji i Crnoj Gori, u Domu omladine, a posetiće i Srednju medicinsku školu na Zvezdari. |
|
Ren i Labus: Hag jedina prepreka
Komesar za proširenje EU Oli Ren izjavio je danas u razgovoru sa potpredsednikom vlade Srbije Miroljubom Labusom da je saradnja sa Haškim sudom jedina prepreka na putu priključenja EU i da pitanje izbora za parlament državne zajednice ne treba da bude uslov za pozitivnu Studiju o izvodljivosti. Kako se prenosi u saopštenju iz Labusovog kabineta, Ren je rekao da je državna zajednica SCG blizu pozitivne Studije o izvodljivosti i da Srbija mora da učini značajan napredak u saradnji sa Haškim sudom kako bi se realizovala predložena agenda priključenja do 2012. Ukoliko se ostvari potpuna saradnja sa Haškim sudom i prevaziđe ta poslednja prepreka na putu ka EU, Ren je naglasio da Srbija može ponoviti slovački scenario priključenja po ubrzanoj proceduri. On je istakao da Srbija predstavlja centar regiona i da je do sada učinila veliki napredak na ekonomskom planu. Međutim, nedostatak političkog konsenzusa u zemlji doveo je do toga da Srbija značajno zaostaje u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku. Labus se saglasio da pitanje saradnje sa Hagom već četiri godine predstavlja okosnicu političkih razmirica zbog kojih se ostvareni ekonomski napredak stavlja u drugi plan. Labus i Ren, kako se navodi, zajednički su ocenili da pitanje izbora za parlament državne zajednice ne treba da predstavlja još jedan uslov za pozitivnu Studiju o izvodljivosti. Ren je rekao da Evropska komisija ne namerava da posreduje u političkom dijalogu između Podgorice i Beograda i da pitanje izbora za parlament držvne zajednice SCG treba da bude isključivo rezultat unutrašnjeg dogovora. |
|
Čović:Solana želi da pomogne u rešavanju pitanja Kosova
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana želi da pomogne u pitanjima Kosova, Haškog suda i odnosa u državnoj zajednici, rekao je danas predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović. U izjavi novinarima posle razgovora sa Solanom u Briselu, Čović je kazao da, kada je reč o Kosovu, pitanje svih pitanja je ravnopravnost učešća Beograda u procesu rešavanja tog problema, naglasivši da ga je "ohrabrio stav Solane koji želi da u tome pomogne". U pitanju Kosova i Metohije, dodao je on, "neophodno je da dobijemo jasan odgovor od međunarodne zajednice šta je to što je prihvatljivo u planu Vlade Srbije, da li je uopšte nešto prihvatljivo, a šta nije prihvatljivo". "I da se odmah deblokiraju određeni procesi. Ali ti procesi moraju da budu tako usmereni i da se odvijaju da ne vode ka nezavisnosti, odnosno da ne vode prejudiciranju statusa Kosova i Metohije", istakao je Čović. On je naveo da je Solani "jasno rekao da je neophodno da se zaustave provokacije", a to je, najpre "izbor Ramuša Haradinaja". "Svi su znali da Beograd ne može da sarađuje s vladom u kojoj je Ramuš Haradinaj. I to smo mi jasno rekli pre izbora, ali su ga namerno izabrali, jer žele da Beograd ne sarađuje, ali da okrive Beograd", rekao je. Nakon toga, dodao je Čović, "išla je provokacija vezana za crkve, a to je isključivanje Srpske pravoslavne crkve iz obnove crkava, što je potpuno nerezonski. Potom provokacija sa strujom, što uopšte ne treba da bude politički, već tehnički problem". Najnovija provokacija, po rečima Čovića, je "sistem na silu biranja" za ministra u kosovskoj vladi "čoveka koji ne može da bude predstavnik srpske nacionalne zajednice, jer nijedan od tih ljudi sa 0,35 odsto izašlih na izbore, ne može da predstavlja srpsku zajednicu". Čović se založio za politički konsenzus u Srbiji, "da u takvim procesima i sami sebi pomognemo da bi nam drugi pomogli" i da se "na pitanjima Haga i Kosova i Metohije ne pravi unutrašnja politika, već mora da se uspostavi političko jedinstvo". On je ocenio da je "saradnja s Haškim sudom neophodna" i da "mora da bude potpuno jasna i precizno definisana". "Nastavićemo razgovore o pitanju državne zajednice", kazao Čović, rekavši da danas o tome Slobodan Samardžić, savetnik premijera Vojislava Koštunice u Briselu razgovara sa Solaninim saradnikom Štefanom Leneom. Čović je za izveštaj Međunarodne krizne grupe o Kosovu rekao da predstavlja "uputstvo za nezavisnost" i da je ta grupa "pristrasna", tako da se može postaviti pitanje da li je ona ustanovljena da rešava, ili izaziva krize. Zamoljen da kaže da li iz razgovora sa Solanom može da zaključi da se ne menja politika Evropske unije prema Kosovu, Čović je istakao da se "ne menja u smislu da se i dalje ne zna šta se hoće". "Jako je teško reći kakvi su predlozi", primetio je on, podvukavši da "mi upravo zbog toga moramo da procenjujemo i jasno postavljamo našu politiku". "A to znači da naši političari moraju isto da pričaju i na javnim sastancima i na sastancima koji nisu javni", dodao je. Čović je ukazao da na Kosovu i Metohiji ima jako mnogo otvorenih pitanja, počev od tehničkih, kao što su snabdevanje električnom energijom, nestala i kidnapovana lica, pa sve do strateških pitanja kako će se odvijati čitav taj proces. "U tome je pitanje nad pitanjima ravnopravnost Beograda u tom procesu. Mislim da smo se u tom delu razumeli i ono što je mene ohrabrilo, to je vrlo pozitivan stav Solane, koji želi da nam pomogne. Naravno, u određenim procesima moramo sami sebi da pomognemo, da bi nam i drugi pomogli", rekao je. "Mi moramo da napravimo neke važne iskorake, za koje je potreban politički konsenzus u Srbiji. Što pre dođemo do takvog konsenzusa i što pre shvatimo da se unutrašnja politika ne pravi na pitanjima Haga, Kosova i Metohije, već da je u tom delu potrebno potpuno političko jedinstvo, pre ćemo napraviti jedan dobar iskorak i olakšati svoju poziciju u odnosa sa međunarodnim faktorima", dodao je. Na pitanje da li je Solana konkretno sugerisao šta bi političari u Srbiji trebalo da učine da bi se ostvario napredak u ključnim problemima, Čović je uzvratio da je "savršeno jasno šta saradnja s Haškim sudom podrazumeva i šta sa sobom nosi". Čović je naglasio i da standardi na Kosovu moraju da budu ispunjeni do kraja i da to ne može da se ocenjuje na osnovu namere. "Svi imaju želju i nameru da vrate Srbe na Kosovo. Kad je imaju, onda hajde da izbrojimo koliko ih se vratilo", rekao je. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju je dodao da "misli da su se Solana i on u tome razumeli i da je visoki predstavnik "bio vrlo pozitivno raspoložen za ovakve pristupe ". |
|
Ministar spoljnih poslova Crne Gore otputovao u Brisel
Delagacija Ministarstva inostranih poslova Crne Gore koju predvodi ministar Miodrag Vlahović otputovala je u radnu posetu Briselu, saopšteno je danas popodne iz crnogorskog MIP-a. Kako je najavljeno, delegacija će imati odvojene susrete sa predstavnicima Evropskog parlamenta, Evropske komisije i NATO, a prisustvovaće i sastancima na kojima će se raspravljati o Kosovu. Poseta ministra inostranih poslova ima za cilj da u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima vlade Crne Gore i opredeljenjima na planu evropskih integracija, intezivira komunikaciju i saradanju sa zvaničnicima institucijama u Briselu, dodaje se u saopštenju. |
|
Ljajić izrazio spremnost SCG na saradnju sa Haškim sudom
Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić izrazio je danas spremnost države da sarađuje sa Tribunalom u Hagu kako bi obezbedila pozitivnu ocenu EU za izradu Studije o izvodljivosti, saopšteno je iz Saveta ministara. U saopštenju izdatom nakon razgovora sa predstavnikom Evropske komisije EU za proširenje Olijem Renom navodi se da je Ljajić upoznao sagovornike sa stanjem u oblasti manjinskih prava i napretkom koji je u toj oblasti učinjen. Ren je potvrdio da je EU spremna da pruži pozitivno mišljenje o izradi Studije o izvodljivosti ako se u predstojećem periodu učine ozbiljni pomaci u saradnji sa sudom u Hagu. |
|
Čović: Bez Beograda nema trajnog rešenja za Kosovo
Nema trajnog i održivog rešenja kosovskog pitanja bez aktivne uloge Beograda, rekao je predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović. Čović je, pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, rekao da se vlasti u Beogradu "odlučno protive svakoj promeni granica i insistiraju na punom postovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja u regionu". "Međutim, odlučnost međunarodne zajednice u koracima koje preduzima na Kosovu i Metohiji u velikoj meri počinje da zavisi od procene da li će se oni dopasti albanskoj većini ili ne i da li će ti koraci možda izazvati njihovo nezadovoljstvo ili nasilnu reakciju", dodao je on. Čović je upozorio da je takav pristup "opasan i pogrešan s obzirom na to da je proces rešavanja kosmetske krize daleko od toga da bude završen" i dodao da "u tom procesu ne sme da bude kompromisa koji su posledica pretnje silom" Uprkos prvobitnim tumačenjima da će se procene uspeha u dostizanju standarda ponavljati koliko god je to potrebno i da razgovori o statusu neće početi sve dok se standardi ne budu u potpunosti ispunili, već sada se čuju diskretne najave da će, iako se ne očekuje da će oni biti dostignuti, ipak biti dato zeleno svetlo za početak razgovora o konačnom statusu, rekao je Čović. Beograd i kosovski Srbi se istiskuju iz procesa tvrdim stavom prema Beogradu i provokativnim odlukama koje onemogućavaju konstruktivno uključuvanje u procese koji su u toku - poput imenovanja Ramuša Haradinaja za premijera Kosova i višenedeljnog isključenja struje srpskim enklavama, rekao je on. Istiskivanjem Srba iz svih procesa "postoji realna opasnost da će na njih biti svaljena krivica što nema rezultata u dostizanju standarda" upozorio je predsednik Koordinacionog centra. Čović je podsetio da su i vlasti u Beogradu i kosovski Srbi i ostali nealbanci pozdravili politiku "standardi pre statusa" i pokušali da, kroz procese definisanja standarda, ugrade one elemente koji su od presudnog značaja za povratak i opstanak srpske i ostalih nealbanskih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. "Mnogi od ovih elemenata nisu našli mesto u Planu za implementaciju kosovskih standarda, a standardi su, uprkos protivljenju Beograda i srpske zajednice na Kosovu, definisani neprecizno i nemerljivo, čime je otvoren prostor za opasnu mogućnost da procena uspeha u njihovom sprovođenju, kao uslov za otpočinjanje razgovora o konačnom statusu, bude predmet proizvoljnog tumačenja i ne predstavlja realnu sliku stvari na terenu", rekao je Čović. Prošlo je više od pet godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, a za Srbe i ostale nealbance i dalje nema bezbednosti i slobode kretanja, njihova imovinska prava se ne poštuju, sudbina nestalih i kidnapovanih se još uvek ne zna, počinioci etnički motivisanih zločina se ne izvode pred lice prave, a raseljeni ne mogu da se vrate svojim domovima, rekao je Čović. Rezolucijom 1244 UNMIK i Kfor su dobili mandat da pomognu uspostavljanje značajne autonomije i samouprave na Kosovu, da štite i unapređuju ljudska prava i obezbeđuju i promovišu bezbedan i nesmetan povratak svih izbeglica i raseljenih lica, a ne da grade nezavisnu državu, upozorio je Čović. |
|
Šef UNMIK-a nezadovoljan učešćem Srba u institucijama
Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen (Ješen-Petersen) smatra da se bezbednost na Kosovu poboljšala ali da srpska zajednica nedovoljno učestvuje u radu kosovskih institucija, izjavila je danas pred Evropskim partlamentom (EP) njegov specijalni savetnik Kim Frajdberg (Freidberg). Ona se ujedno izvinila u ime Jesena-Petersena, koji nije mogao da prisustvuje sednici EP u Briselu zbog porodičnih razloga. Frajdbergova je pred EP pročitala njegov govor. "Činjenica je da se bezbednost poboljšala sa smanjivanjem broja zločina nad manjinama. Saradnja Kfora i UNMIK policije se pojačala i mnoge lekcije su naučene posle martovskih događaja", citirala je Frajdbergova, dodajući da bezbednost manjina i dalje nije zadovoljavajuća. Jesen-Petersen je izrazio nezadovoljstvo zbog nedovoljnog učešća kosovskih Srba u nastojanjima da se situacija u pokrajini poboljša. Mnogi Kosovski Srbi "nisu izašli na izbore u oktobru zbog mnoštva razloga. Do sada su odbijali da uđu u vladu i da budu aktivniji u skupštini. Ne učestvuju u radu Savetodavne grupe za bezbednost, koja je formirana kako bi im izašla u susret", navodi se u govoru šefa UNMIK-a. Jesen-Petersen smatra da je obnova srušenih objekata napredovala i da je kosovska vlada tome doprinela, ali ne i Srpska pravoslavna crkva, "čije je neučešće" u rekonstrukciji, kako je dodao, "zaustavilo napredak". On je pohvalio rad nove kosovske vlade i premijera Ramuša Haradinaja zbog, kako je rekao, angažovanja na poboljšanju položaja manjina. Šef UNMIK-a je, međutim, ocenio da se "ne može isključiti mogućnost provokacija ili nasilja", ali je dodao da su i UNMIK i Kfor sada bolje pripremljeni za takav rizik. Jesen-Petersen je izrazio i nezadovoljstvo svojom prošlonedeljnom posetom Beogradu, rekavši da se tokom nje pojavilo pitanje "spremnosti ili želje" vlasti u Srbiji da se koncentrišu na krucijalna pitanja vezana za Kosovo. |
|
Ren: Hag i raskid sa nacionalizmom uslovi za ulazak u Evropu
Komesar za proširenje EU Oli Ren (Olli Rehn) izjavio je večeras u Beogradu da su ključni uslovi za evropsku integraciju SCG puna saradnja sa Haškim tribunalom i raskid sa nacionalizmom prošlosti i da je ispunjenje tih uslova u rukama političkih lidera i naroda. "U današnjim i jučerašnjim susretima dobio sam informacije o konkretnim koracima koji bi mogli da znače konkretan pomak u pravcu saradnje sa Haškim tribunalom. Očekujem da vidim stvaran napredak u saradnji sa tribunalom, koji bi onda vodio pravom napretku ka Evropi", rekao je Ren posle susreta sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem. Upitan da li postoji rok za saradnju sa Tribunalom, Ren je rekao da je "najbolje što pre, odnosno odmah, što znači narednih dana ili sedmica". U suprotnom, podvukao je Ren, neće postojati šansa da se počne sa pregovorima sa SCG o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Evropski komesar je, međutim, izrazio želju da će 2009. godine, kada završava njegov mandat, moći da kaže da je državna zajednica "daleko uznapredovala na putu ka EU". Oli Ren je rekao da se tokom boravka u Beogradu uverio da velika većina političara i građana podržava evropskiu integraciju zemlje. Predsednik državne zajednice Svetozar Marović pozvao je vlasti Srbije da ispune obaveze prema Haškom tribunalu, upozorivši da će u suprotnom biti zaustavljena evropeizacija SCG i ugrožen politički položaj i opstanak državne zajednice. "Verujem da Vlada Srbije ovih dana čini sve što može da nađe najbolji put da završi sa onim obavezama, koje je u ovom trenutku moguće završiti", rekao je Marović. On je poručio vlastima da ih "ohrabruje" u saradnji sa Hagom i da "ne zaustave evropeizaciju SCG , da ne zaustave proces jačanja političke pozicije SCG u prostoru zapadnog Balkana, da ne ubrzaju pitanje odnosa SCG i dovođenje u pitanje opstanka državne zajednice". "To će sve biti neminovna posledica u 2005. godini, ako ne završimo sa obavezama prema Hagu", podvukao je Predsednik državne zajednice. |
|
Solana: Doći ću kada se dogovore lideri Srbije i Crne Gore
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas bi bio "veoma srećan" kada bi lideri Srbije i Crne Gore "našli rešenje" za pozitivnu Studiju o izvodljivosti i da bi posle toga došao u Beograd. "Kada je reč o Studiji o izvodljivosti, EU je donela važnu odluku u vezi sa dvostrukim kolosekom. Ima još toga što bi vi trebalo da uradite, kao što je saradnja sa Haškim tribunalom i nastavak pregovora o preostalim delovima studije o izvodljivosti", rekao je Solana Radioteleviziji Srbije (RTS) u Briselu. Solana je, posle razgovora sa šefom Koordinacionog tela za Kosovo Nebojšom Čovićem i savetnikom predsednika Vlade Srbije Slobodanom Samardžićem, rekao da "EU želi da se lideri Srbije i Crne Gore dogovore i da ima dobru volju da Studija o izvodljivosti bude privedena kraju". "Mislim da se uz dobru volju situacija može rešiti. Mi smo svoj deo uradili, a sada bi vi trebalo da učinite sledeći korak, u čemu ćemo vam pomoći", rekao je Solana. Solana je istakao da bi Evropska unija "želela i da se Beograd više angažuje u dijalogu sa Prištinom". |
|
Ren traži saradnju sa Hagom i poštovanje Ustavne povelje
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren (Olli Rehn) založio se danas u razgovorima sa zvaničnicima SCG i Srbije za potpunu saradnju SCG sa Haškim tribunalom i poštovanje Ustavne povelje državne zajednice. Oli Ren je posle razgovora sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem izjavio da Ustavnu povelju Srbije i Crne Gore treba "poštovati, a ne ignorisati" i da je EU spremna da pomogne u traženju "pragmatičnog rešenja" za pitanje načina održavanja izbora za parlament SCG . "Naš pristup je da Ustavnu povelju treba poštovati, a ne ignorisati. Deo je unutrašnjih i međunarodnih obaveza jedne zemlje da živi u skladu sa svojim ustavom i mi tražimo od svih strana, svih aktera da poštuju Ustavnu povelju", izjavio je Ren. On je rekao da su ključni uslovi za evropsku integraciju SCG puna saradnja sa Haškim tribunalom i raskid sa nacionalizmom iz prošlosti. "U današnjim i jučerašnjim susretima dobio sam informacije o konkretnim koracima koji bi mogli da znače konkretan pomak u pravcu saradnje sa Haškim tribunalom. Očekujem da vidim stvaran napredak u saradnji sa tribunalom, koji bi onda vodio pravom napretku ka Evropi", rekao je Ren posle susreta sa predsednikom Marovićem. Upitan da li postoji rok za saradnju sa Tribunalom, Ren je rekao da je "najbolje što pre, odnosno odmah, što znači narednih dana ili sedmica". Evropski komesar je izrazio želju da 2009. godine, kada bude završen njegov mandat, bude u mogućnosti da kaže da je državna zajednica SCG "daleko uznapredovala na putu ka EU". Ren je i posle razgovora sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem rekao da je saradnja sa Hagom ključni uslov za početak pregovora o Sporazumu za stabilizaciju i asocijaciju, koji je prvi korak ka članstvu SCG u Evropskoj uniji. Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić izrazio je, posle razgovora sa Renom, spremnost države da sarađuje sa Tribunalom u Hagu kako bi obezbedila pozitivnu ocenu EU za izradu Studije o izvodljivosti. Srpski premijer Vojislav Koštunica i Ren su se u razgovoru složili da je poštovanje Ustavne povelje SCG najbolji put za efikasno funkcionisanje institucija državne zajednice. Oli Ren je rekao da se tokom boravka u Beogradu uverio da velika većina političara i građana podržava evropsku integraciju zemlje. Oli Ren danas je u Beogradu razgovarao sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, šefom diplomatije Vukom Draškovićem, ministrom SCG za ljudska i manjinska prava Rasimom Ljajićem i srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom. Evropski komesar juče je u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i u Prištini sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, premijerom Ramušom Haradinajem (Ramush), zamenikom šefa UNMIK-a Lerijem Rosinom (Larry Rošin) i političkim liderima Albanaca i Srba na Kosovu. |
|
Ren danas u Beogradu i Prištini
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren posetiće danas Beograd, gde će razgovarati s najvišim zvaničnicima državne zajednice Srbije i Crne Gore i njenih članica. Kako je juče saopšteno u Briselu, Ren će tokom posete Beogradu istaći da Srbija i Crna Gora treba da ostvare napredak u "dvojakom pristupu" u pridruživanju EU i da potpuno sarađuju s Haškim tribunalom. To će se, kako je saopšteno, povoljno odraziti na studiju o izvodljivosti za pridruživanje SCG Uniji, na kojoj radi Evropska komisija. Ren će se u Beogradu sastati s rukovodiocima Srbije, Crne Gore i državne zajednice - Svetozarom Marovićem, Vukom Draškovićem, Borisom Tadićem, Vojislavom Koštunicom, Filipom Vujanovićem, Milom Djukanovićem i Rasimom Ljajićem. Komesar EU će prethodno posetiti Prištinu, gde će, kako se navodi u Briselu, nastojati da podvuče podršku sprovođenju standarda, "što EU podupire kroz proces stabilizacije i pridruživanja" i što treba da bude procenjeno polovinom ove godine. Ren će se sastati s čelnicima Kfora, UNMIK-a, lokalnih vlasti i vođama kosovskih Albanaca i Srba, i naglasiti "važnost da kosovske zajednice zajednički delaju kako bi se ostvarila bezbednost, ravnopravnost i ekonomske mogućnosti na dobrobit svih" u pokrajini. |
|
Eufor postavio kontrolni punkt kod Prozora
Pripadnici Eufora postavili su danas kontrolni punkt na putu Makljen-Prevoj, u Hercegovini. Punkt je postavljen iznad grada Prozor (Rama). To je četvrti put u sedam dana da pripadnici Eufora na području Hercegovačko-neretvanskog i Srednjobosanskog kantona postavljaju kontrolne punktove. Iz Eufora su saopštili da ta akcija nije usmerena na traženje optuženih za ratne zločine, već na prekidanje mreža organizovanog kriminala. |
|
EU će jačati odnose sa Ukrajinom
Evropska komisija podneće državama članicama Evropske Unije deset predloga čiji je cilj jačanje odnosa EU i Ukrajine, ali perspektiva eventualnog prijema te zemlje za sada nije na dnevnom redu, saopšteno je danas u Komisiji. Politika dobrosusedstva EU podrazumeva "sve neophodne uslove" kako bi odnosi sa Ukrajinom bolje napredovali, kako na ekonomskom tako i na političkom planu, rekla je Ema Udvin, portparol komesara za spoljne poslove Benite Ferero-Valdner. "Politika dobrosusedstva EU ne podrazumeva i politiku proširenja Unije", ponovila je Ema Udvin. Ona je međutim, dodala da ta politika ne prejudicira pitanje eventualnog članstva "ni u jednom ni u drugom smislu". Ona je najavila da će visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana i Benita Ferero-Valdner izneti članicama Unije zajedničku listu od deset predloga čiji je cilj da se "iskaže naša odlučnost da se izvuče maksimum iz programa o saradnji koji EU narednog meseca namerava da zaključi sa Kijevom. U Briselu je takođe, najavljeno da će Evropska unija sa Ukrajinom započeti pregovore o izvozu čelika za 2005. godinu i ubrzaće rad na budućem sporazumu o slobodnoj trgovini. Predsednik Juščenko koji je juče zvanično preuzeo svoju dužnost, posetiće u četvrtak Brisel gde će ga kako je najavljeno, primiti predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. |
|
Odložen sastanak Rena i Tadića
Sastanak komesara za proširenje Evropske unije Olija Rena i predsednika Srbije Borisa Tadića odložen, pošto Ren još nije doputovao iz Prištine, rečeno je večeras novinarima u Predsedništvu Srbije. Prethodno je bilo najavljeno da će se Ren i Tadić, nakon sastanka, obratiti novinarima u 18.00, ali je sastanak odložen, pošto Ren još nije doputovao iz Prištine. Predsednik Srbije i evropski komesar trebalo bi da se sastanu večeras u 21.00. U Predsedništvu Srbije nisu mogli da potvrde da li će se Tadić i Ren obratiti novinarima, ukoliko sastanak bude večeras održan. Ren će se sutra u Beogradu sastati sa najvišim zvaničnicima državne zajednice Srbije i Crne Gore i njenih članica. Komesar EU je danas u Prištini razgovarao sa čelnicima Kfora, UNMIK-a, lokalnih vlasti i vođama kosovskih Albanaca i Srba. |
|
Baroso: Pristup Rumunije EU mogao bi da bude odložen
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso upozorio je rumunskog premijera Kalina Popeskua Taričanua da će predložiti odlaganje pristupa Rumunije EU ukoliko Bukurešt ne načini značajan napredak u borbi protiv korupcije. Rumunija bi sporazum o pristupanju trebalo da potpiše u aprilu i sporazum sadrži "super bezbednosne klauzule" koje bi mogle da odlože pristup Rumunije EU do 2008. godine, umesto 1. januara 2007. godine, ukoliko zemlja ne pokaže da je spremna. Baroso je upozorio da bi te klauzule mogle da budu primenjene ukoliko Rumunija nastavi sa sporim usvajanjem reformi. Popesku-Taričanu rekao je da je ubeđen da će Rumunija ispuniti sve kriterijume EU u naredne dve godine. Pregovori o članstvu između EU i Rumunije, koji su počeli u februaru 2000. godine, završeni su u decembru. EU smatra da Rumunija mora da, između ostalog, poboljša svoj pravosudni i zakonski sistem kao i sistem zaštite prirodne sredine. Baroso je rekao da će pomoći Rumuniji da ispuni zahteve EU davanjem finansijske i tehničke podrške. "Dao sam svoj broj telefona ministru kako bi mogao da me pozove u svakom trenutku", rekao je Baroso i pozvao Popesku-Taričanua da podstakne nezavisno novinarstvo i sudstvo u Rumuniji. |
|
Ren pozvao kosovske institucije da ispune obaveze prema Hagu
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) pozvao je danas u Prištini kosovske institucije da ispune obaveze prema svim međunarodnim institucijama, uključujući i Haški tribunal. Ren je ocenio da je Kosovo na dobrom putu za ispunjenje standarda koje je odredila međunarodna zajednica i izrazio je podršku Evropske unije Kosovu uoči početka razgovora o konačnom statusu pokrajine. U okviru turneje po regionu, Ren je danas u Prištini razgovarao sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, premijerom Ramušom Haradinajem (Ramush), zamenikom šefa UNMIK-a Lerijem Rosinom (Larry Rošin) i političkim liderima Albanaca i Srba na Kosovu. Ren je, nakon razgovora sa Rugovom, ocenio da Kosovo ima svoje mesto u velikoj evropskoj porodici, ali da zato treba ispuniti predviđene evropske norme i standarde. "Jasan je signal da države Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo, imaju jasnu evropsku perspektivu, i to može postati realnost ukoliko se primenjuju evropske vrednosti i standardi". "To podrazumeva u prvom redu da Kosovo treba da nastavi da radi kako bi postalo tolerantno, demokratsko i multincionalno društvo, gde svi građani imaju pravo na život, rad i slobodu kretanja, nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti", kazao je on. Evropski komesar za proširenje je pozvao službeni Vašington i Brisel da pronađu zajednički stav u vezi sa budućnošću Kosova, što je ocenio kao "jedno od najtežih pitanja s kojim se suočava Evropska unija". Kosovski sagovornici obećali su da će raditi na ispunjenju kriterijuma koje zahteva EU za integraciju u evropsku porodicu. Nakon Prištine, Ren će balkansku turneju nastaviti posetom Beogradu, gde će s najvišim sprskim zvaničnicima razgovarati posebno o pitanju saradnje s Hagom. |
|
Ren: SCG u EU - realističan cilj vredan napora
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je večeras u Beogradu da je za Srbiju i Crnu Goru članstvo u Evropskoj uniji realističan i važan cilj vredan napora. Ren je, na predavanju u Skupštini Grada Beograda, na temu "Vrednosti definišu Evropu, a ne granice", predstavio nekoliko kriterijuma koji bi zemlje kandidati trebalo da ispune da bi postale članice EU. Prema njegovim rečima, prvi kriterijum je "evropsko opredeljenje", koje se vrednuje voljom naroda da uđu u EU. "Ulazak u EU menja zemlju, ona postaje deo veće zajednice i to utiče na njene zakone i institucije. Zbog toga je civilno društvo važno za proces pristupanja EU", rekao je Ren i dodao da EU nije vojna alijansa poput NATO-a, već zajednica zajedničkih politika, prava i vrednosti. Prema njegovim rečima, drugi kriterijum je poštovanje evropskih vrednosti. "Zemlje koje pristupe EU moraju da ispune svoje međunarodne obaveze, uključujući i punu saradnju sa Haškim tribunalom koja je važan uslov za evropske integracije", rekao je Ren. On je naglasio da, pored toga, svi članovi EU imaju dužnosti koje moraju da ispune, a ne samo beneficije od članstva u Uniji. "Potencijalni kandidati moraju da pokažu da imaju administrativni kapacitet da ispravno primenjuju pravila EU i političku volju da to učine. Takođe im je potrebno funkcionalno tržište i sposobnost da se izdrže pritisak konkurencije unutar evropskog tržišta", napomenuo je Ren. Evropski komesar je podsetio da je sledeći korak za SCG , na putu evropskih integracija, Sporazum o stabilizacijiu i pridruživanju i dodao da je važan deo tog sporazuma regionalna saradnja. Privrede zemalja zapadnog Balkana su male, pa je regionalna saradnja ključna za ekonomski razvoj, naveo je Ren. On je dodao da je njegov cilj da EU do 2009. ima "oko 27 članica", kao i da zemlje zapadnog Balkana, uključujući i SCG , budu na putu ka EU. Predavanju u Skupštini Grada Beograda prisustvovali su mnogi članovi javnog, kulturnog i diplomatskog života. |
|
Ren: Podrška integraciji SCG u EU, ali bez prečica
Evropski komesar za proširenje Oli Ren (Rehn) večeras je u Beogradu izrazio nadu da će do kraja njegovog mandata, 2009. godine, Srbija i Crna Gora uveliko odmaći na putu u Evropsku uniju, ali je upozorio da na tom putu nema prečica i da SCG mora da ispuni svoje međunarodne obaveze. "Na građanima SCG je da odluče da li žele da se priključe EU, a kapija za to je ispunjavanje međunarodnih obaveza, pre svega saradnje s Haškim tribunalom, zatim raskid sa nacionalističkom prošlošću i evropska budućnost", rekao je Ren novinarima nakon razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Tadić je naglasio da je prioritet SCG članstvo u EU i da mora biti učinjeno sve kako bi taj "integracioni proces pokazao pravi rezultat". "U našem razgovoru iskazao sam apsolutnu spremnost Srbije, kao konstitutivnog činioca državne zajednice SCG , da učini sve da postane član EU", rekao je predsednik Srbije. Ren je podsetio da je u toku priprema studije o izvodljivosti, kao prve faze u procesu integracije u EU, i izrazio nadu da će pozitivna ocena iz te studije za SCG biti objavljena do kraja marta ove godine. Tadić je ocenio da je za SCG presudno da dobije pozitivan odgovor u studiji o izvodljivosti, odnosno da reforme u SCG dobiju pozitivnu ocenu evropskih institucija, a pre svega evropskih političara koji su zaduženi za taj proces. On je dodao da su, nakon rešavanja pitanja ekonomske harmonizacije u SCG uvođenjem principa "dvojnog koloseka", ostale "neke prepreke koje su više nego očite i mnogo puta ponavljane od predstavnika EU". Tadić je naveo da državna zajednica mora da ispuni međunarodne obaveze, kao i da svoje zakonodavstvo uskladi sa evropskim. Ren je rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da pomogne u približavanju SCG potpisivanju Sporazuma o stablizaciji i pridruživanju. "Razlog što dolazim na samom početku svog mandata u svojstvu komesara za proširenje je upravo to što želim da osiguram napredak SCG na putu u EU", rekao je on, nakon sastanka sa Tadićem, koji je prvobitno bio odložen, jer je Ren zbog loših vremenskih prilika kasnio u dolasku iz Prištine. Komesar EU je danas u Prištini razgovarao sa čelnicima Kfora, UNMIK-a, lokalnih vlasti i vođama kosovskih Albanaca i Srba. Ren će se sutra u Beogradu sastati sa najvišim zvaničnicima državne zajednice Srbije i Crne Gore i njenih članica. |
|
Ren sutra u poseti SCG
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren će tokom posete Beogradu istaći da Srbija i Crna Gora treba da ostvare napredak u "dvojakom pristupu" u pridruživanju Uniji i da potpuno sarađuju s Haškim tribunalom, saopšteno je danas u Briselu. To će se, kako je saopšteno, povoljno odraziti na studiju o izvodljivosti za pridruživanje SCG Uniji, na kojoj radi Evropska komisija. Evropski komesar sutra putuje u Prištinu, a čim završi tu posetu, dolazi u Beograd. Ren, koji će u Beogradu "razmotriti ključna pitanja oko evropske integracije Srbije i Crne Gore", izjavio je da je "kucnuo čas da se upotpuni proces stabilizacije, učvrsti dosadašnji napredak i krene dalje napred". Evropski komesar, koji tokom ovih poseta želi da ponovo istakne "jasnu evropsku perspektivu Zapadnog Balkana", stavio je do znanja da je "poštovanje međunarodnih obaveza, uključujući potpunu saradnju s Haškim sudom, presudno za dalji napredak". Ren je uputio "podstrek vlastima u SCG da izvuku korist iz prošle godine pokrenutog pristupa 'dvojakog koloseka'" u pridruživanju SCG EU. U saopštenju Evropske komisije se navodi da Srbija i Crna Gora treba da iskoriste pristup "dvojakog koloseka", "pre svega u politici na ekonomskom, trgovinskom i drugim sektorima, a da se, istovremeno, nastavi da dela u državnoj zajednici tamo gde ona ima nadležnosti, kao što su to, recimo, međunarodne obaveze i ljudska prava". Evropska komisija je naglasila da "nastavlja rad na studiji o pripremljenosti SCG za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". Komesar za proširenje EU će, kako je predočeno, "ohrabriti Srbiju i Crnu Goru da izvuče punu korist iz pristupa dvojakog koloseka i sarađuje s Haškim sudom, tako da se taj napredak odrazi na studiju". Ren će se, kako je najavljeno, u Beogradu sastati s rukovodiocima Srbije, Crne Gore i državne zajednice - Svetozarom Marovićem, Vukom Draškovićem, Borisom Tadićem, Vojislavom Koštunicom, Filipom Vujanovićem, Milom Đukanovićem i Rasimom Ljajićem. Tokom sutrašnje posete Prištini, Ren će nastojati da podvuče podršku sprovođenju standarda, "što EU podupire kroz proces stabilizacije i pridruživanja" i što treba da bude procenjeno polovinom ove godine, istakla je Evropska komisija. Ren će se sastati s čelnicima Kfora, UNMIK-a, lokalnih vlasti i vođama kosovskih Albanaca i Srba, i naglasiti "važnost da kosovske zajednice zajednički delaju kako bi se ostvarila bezbednost, ravnopravnost i ekonomske mogućnosti na dobrobit svih" u pokrajini. Evropski komesar je, u raspravi u Evropskom parlamentu, prošle srede, upozorio da će "idući meseci biti presudni, test za ispunjavanje obaveze vlasti Kosova o stvaranju multietničkog društva i poštovanja vladavine prava, uključujući potpunu saradnju s Haškim sudom". Predočivši da "Kosovo ostaje jedno od najtežih pitanja s kojima smo suočeni", evropski komesar je podvukao da će polovinom ove godine biti ocenjeno u kojoj meri su sprovedeni standardi, "što može voditi pokretanju rasprave o budućem statusu Kosova". Ren je dodao da Evropska komisija podržava zamisao o "racionalizaciji misije UN" na Kosovu, "čime bi se što je više moguće prenela odgovornost na Prelazne ustanove samouprave, uključujući ekonomske sektore". |
|
DPS i SDP će parlamentu dostaviti deklaraciju o EU
Crnogorske vladajuće Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldmeokratska partija dostaviće Skupštini Crne Gore deklaraciju o pridruživanju Evropskoj uniji (EU), prenele su današnje podgoričke "Vijesti". Nacrt deklaracije izradila je nevladina organizacija Evropski pokret u Crnoj Gori. Jedan od autora konačne verzije deklaracije Branislav Radulović iz SDP -a rekao je "Vijestima" da smatra da bi i Crna Gora poput drugih država koje su ušle u programe evropskih integracija trebalo da usvoji takvu deklaraciju. |
|
Barozo: U SAD pozitivni signali za saradnju sa EU
Predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) izjavio je da u SAD postoje pozitivni signali kada je reč o odnosima te zemlje i EU, ali je dodao da bi dve sile trebalo da budu spremne na moguće nesporazume. I u SAD i u EU postoji "želja da se prevazidju razlike i da se premoste najveće podele", rekao je Barozo za današnje izdanje nemačkog nedeljnika "Špigl" (Der Spiegel). Prema njegovim rečima, problemi na globalnom nivou ne mogu se rešiti "bez bliske saradnje najvažnijih svetskih igrača". "Trebalo bi da medjusobno saradjujemo sa poštovanjem i da znamo da uvek možemo da se složimo u svemu", kazao je Barozo. Barozo, koji je 19. decembra imenovan za predsednika EK i njegovih 11 saradnika juče su položili zakltevu pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu. Oni su se zakleli da "neći ni podržavati ni prihvatati instrukcije nijedne vlade ili organa". "Naš glavni zadatak je nezavisnost", rekao je Barozo polažući zakletvu. |
|
Čović i Petersen iduće nedelje sa Solanom, EP i NATO
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju vlade Srbije Nebojša Čović i šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen učestvovaće u utorak u raspravi o Kosovu u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu. Čović će se u utorak, a Jesen-Petersen u sredu sastati i sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom i razmotriti razvoj prilika na Kosovu. To su agenciji Beta rekli izvori visokog predstavnika EU i Evropskog parlamenta koji su naveli i da će u raspravi o Kosovu učestvovati i Skender Hiseni, glavni spoljnopolitički savetnik kosovskog predsednika Ibrahima Rugove. Čović će u sedištu Atlantskog saveza u ponedeljak imati "radne razgovore" s funkcionerima NATO, a Jesen-Petersen će se u sredu sastati i sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom, rečeno je Beti u izvorima NATO. |
|
Labus: Ni Srbija ni Crna Gora ne sprovode pozitivne propise
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ocenio je danas da otkazivanje posete viskog predstavnika Evropske Unije (EU) Havijera Solane Beogradu jasno pokazuje da Brisel ozbiljno misli da Srbija i Crna Gora moraju same da reše međusobne nesporazume. "Od rešavanja tih nesporazuma zavisi ne samo pridruživanje Srbije i Crne Gore EU već i neke druge stvari. Ja sam optimista da će nesporazumi biti uskoro rešeni", rekao je Labus na konferenciji za novinare u Beogradu. On je dodao da je činjenica da ni Srbija ni Crna Gora ne sprovode pozitivne propise, ali da ne treba da krivicu prebacuju jedna na drugu. "Beograd može na Podgorici da prebaci krivicu za kršnje Ustavne povelje, a Podgorica Beogradu za nepoštovanje Zakona o saradnji sa Tribunalom u Hagu i ne može se reći ko je veći ili manji krivac", naveo je Labus. Prema njegovim rečima, pridruživanje EU je nacionalni interes Srbije i Crne Gore i u ostvarenju tog interesa su izgubljene tri godine. "Sad je trenutak da se dokaže da li jesmo ili nismo za priključenje EU. Cilj je pozitivna Studija o izvodljivosti, zna se šta treba da se uradi u ostvarenju tog cilja. Ostalo je još nekoliko dana i mi treba da budemo skoncentrisani u ispunjavanju uslova za dobijanje pozitivne Studije", rekao je Labus. Labus nije želeo da komentariše šta će Vlada uraditi u cilju ispunjavanja zahteva Haškog tribunala, niti da kaže koji su uslovi za dalji ostanak njegove stranke G17 Plus u Vladi Srbije. |
|
Minić: Hag je ključna prepreka
Član Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić upozorila je danas da ukoliko vlasti "u narednih nekoliko dana ne učine ozbiljan zaokret po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom", Srbija i Crna Gora neće dobiti pozitivnu Studiju o izvodljivosti. "Evropska komisija je pripremila pozitivnu Studiju ali postoji jedan ključni uslov, a to je Hag i bez toga mi tu studiju ne možemo da dobijemo", rekla je Minić danas agenciji Beta. Ona je naglasila da se SCG , "što se svih ostalih pitanja tiče", kvalifikovala za Studiju i da bi već sada mogla da pokrene pregovore o Sporazumu o stabilazaciji i pridruživanju Evropskoj Uniji (EU). Komentarišući odluku visokog predstavnika EU Havijera Solane da odloži posetu Beogradu, Minić je rekla da je osnovni razlog za to taj što Srbija i Crna Gora nisu usaglasile stav o načinu funkcionisanja drzazavne zajednice. Minić je, međutim, ocenila da je to pitanje ipak "pitanje drugog reda u odnosu na pitanje Haga". |
|
Lene: Solana odložio posetu zbog nesaradnje sa Hagom
Savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Štefan Lene preneo je danas u Beogradu šefu diplomatije SCG Vuku Draškoviću da će visoki predstavnik posetiti Beograd kada bude ostvaren "značajan napredak" u saradnji SCG sa Haškim tribunalom. Lene je tokom razgovora obavestio Draškovića da je "odsustvo značajnog napretka" u saradnji sa Tribunalom glavni razlog odlaganja posete visokog predstavnika EU Havijera Solane, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova. Solanin savetnik je, takođe, naglasio da se odredbe Ustavne povelje o terminu neposrednih izbora za parlament državne zajednice mogu dogovorno promeniti, ali da je u interesu oba države članice da maksimalno ubrzaju ispunjenje uslova za pridruživanje EU. Drašković je, kako se navodi, izrazio protest zbog neisporučivanja struje mnogim Srbima na Kosovu i Metohiji i zatražio da EU preduzme hitne mere. Havijer Solana trebalo je danas da poseti SCG , ali je odlaganje posete juče obrazloženo time što nisu sazreli uslovi da se razmatra jedan broj tema. Takvo obrazloženje različito su tumačili najviši zvaničnici Srbije i Crne Gore. |
|
Promovisan Susedski program
U Zaječaru je danas promovisan program podrške međuregionalne saradnje Republike Srbije pod nazivom "Susedski program". Program podrške realizuje Evropska unija (EU) u saradnji sa republičkim Ministarstvom za ekonomske odnose sa inostranstvom, čiji je cilj "ujednačavanje razvoja zemalja članica EU i zemalja koje se sa njom graniče", izjavio je pomoćnik ministra Gordana Lazarević. Prema njenim rečima, program će biti realizovan sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom, a plan je već predstavljen u Beogradu, Subotici i Zrenjaninu. "Susedski program" podrazumeva podsticaj regionalne i transnacionalne ekonomske i društvene saradnje pograničnih područja i saradnju u oblasti ekonomije, turizma, obrazovanja, ekologije, tehničko - tehnološkog razvoja, socijalnog i kulturnog napretka", rekla je Lazarevićeva. Ona je navela da će se program finansirati iz fondova Evropske unije, a zainteresovani će moći da podnesu projekte nakon objavljivanja konkursa koji će biti raspisan u maju. |
|
Solana otvorio vrata ulasku Ukrajine u Evropsku uniju
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana otvorio je danas vrata za eventualni ulazak Ukrajine u tu asocijaciju. Nakon tročasovnog razgovora s novoizabranim ukrajinskim predsednikom Viktorom Juščenkom u Kijevu, Solana je izjavio da je zamislivo da se Ukrajina jednog dana pridruži Evropskoj uniji. Po njegovim rečima, na predsedniku Juščenku i ukrajinskom narodu je da rade u cilju priključenja zemlje Uniji. Juščenko, koji je izabran posle nemirnih nedelja u toj bivšoj sovjetskoj republici, namerava da svoju inauguraciju u nedelju pretvori u nacionalni praznik. On takođe želi da se obrati narodu na glavnom trgu u Kijevu. Među gostima ceremonije su dosadašnji državni sekretar SAD Kolin Pauel, kao i predsednici Poljske i Rumunije. "Mislimo da Ukrajina čini izuzetne napore, i da je dobar prijatelj Evropske unije", kazao je Solana nakon ručka u domaćinovoj kući. Po njegovim rečima, članstvo u Uniji je "mogućnost za ukrajinski narod". "Imate posao da obavite. Morate imati energiju, moć da mobilišete zemlju i da obavite neophodne reforme da se približite Evropi što je više moguće. Za Ukrajinu ništa nije nemoguće", rekao je Solana. Evropska komisija je prošle nedelje saopštila da ne planira da razmatra eventualno članstvo Ukrajine, iako je Evropski parlament zatražio od Unije da ojača veze s tom zemljom. Za vreme dosadašnjeg predsednika Ukrajine Leonida Kučme, kojeg je Unija često kritikovala, svaka mogućnost članstva je isključivana. |
|
Sabor usvojio izjavu o spremnosti za početak pregovora s EU
Hrvatski parlament, Sabor izglasao je deklaraciju u kojoj se potvrđuje puna spremnost Hrvatske da se 17. marta ove godine otvore pregovori o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Izjavu o zajedničkom delovanju vlade i Sabora u procesu pregovora za članstvo u EU, zatim Deklaraciju o temeljnim načelima pregovora, kao i Odluku o osnivanju Nacionalnog odbora za praćenje pregovora Sabor je kasno sinoć doneo konsenzusom svih parlamentarnih stranaka. U Deklaraciji se naglašava da je nacionalni interes Hrvatske što kvalitetniji dovršetak pregovora, kao i što skoriji ulazak u punopravno članstvo Unije. Posebno je istaknuta važnost uloge hrvatskih građana u procesu pridruživanja EU, pa je navedeno da će građani konačnu odluku o pristupanju Uniji doneti referendumom koji se mora održati pre potpisivanja Ugovora o pristupanju, odnosno nakon završetka pregovora. Kao politički interes zemlje Deklaracija ističe zaštitu nedeljivosti, integriteta i celovitosti državnog teritorija Hrvatske kao države članice EU, kao i kontinuiteta i zaštite tradicije, kulture, jezika i društvenih vrednosti. Osiguranje blagostanja, pune socijalne sigurnosti i dobrobiti svih njenih građana izraženi su kao privredni cilj Hrvatske. Prema Deklaraciji, Sabor će nastaviti saradnju s vladom kako bi se proces usklađivanja hrvatskog zakonodavstva s pravnom regulativom (acquis communautaire) Unije uspešno i brzo provodio. Izglasani dokument će takođe podržati sva nastojanja da se u pregovorima osiguraju izuzeci i prelazna razdoblja za one delove pravne regulative u kojima, u trenutku pristupanja EU, neće postojati dovoljan nivo spremnosti za puno usklađivanje i sprovođenje. Deklaracijom se ističe značaj razvoja efikasnog sistema državne uprave, naglašava potreba osiguranja transparentnog vođenja pregovora, kao i uloge Sabora u raspravi o svim bitnim pitanjima koja proizilaze iz pregovora. Sabor je takođe preuzeo obavezu da će osigurati svu podršku oko promena hrvatskog Ustava, potrebnih za punopravno članstvo. Nacionalni odbor za praćenje pregovora imaće 19 članova koji će biti naknadno imenovani, a predsedavaće mu predstavnik stranke opozicije. Odbor će kontrolisati i ocenjivati tok pregovora i aktivnost pojedinih članova pregovaračkog tima, a najmanje dva puta godišnje o svom će radu obaveštavati Sabor. |
|
Prokopijević: EU uvodi indirektne sankcije Srbiji
Odlaganje posete Beogradu visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane je jedan vid indirektnih sankcija evropskih zemalja prema Srbiji, izjavio je direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević. Prokopijević je za Betu rekao da je bilo očekivano da će, posle mera koje je SAD preduzela prema Srbiji zbog nesaradnje sa Trubunalom u Hagu, i EU preduzeti određene poteze koje je iznudila Vlada Srbije koja "sve više tone u prošlost". On je dodao da Vlada Srbije mora da ispunjava svoje međunarodne obeveze i da isporuči generale koje traži Tribunal u Hagu. "Kaznene mere EU nemaju direktne finansijske efekte, ali odlaganje Studije o izvodljivosti ima za posledicu veliku štetu po privredu i građane Srbije", naveo je Prokopijević. Bez pozitivne Studije o izvodljivosti, kako je pojasnio Prokopijević, ne mogu da se koriste određeni finansijski fondovi EU namenjeni zemljama koje su na puti pridruživanja članicama EU, radi prilagođavanja utrđenim standardima. "Negativna posledica je i to što se stranim investitorima šalje poruka da Srbija nije ispunila uslove koji su neophodni za početak procesa priključenja EU", upozorio je Prokopijević. |
|
Galjak: Solana u Beogradu kad se postigne napredak
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana će doći na razgovore sa čelnicima u Beogradu kad se o ključnim pitanjima odnosa EU - SCG postigne takav napredak da bude moguće "preduzeti bitne inicijative", izjavila je agenciji Beta Solanin portparol Kristina Galjak. Galjak je tako objasnila Solaninu odluku da odloži za petak planiranu posetu Beogradu i ponovila da je to odlučeno zato što nisu sazreli uslovi da se dobiju povoljni rezultati u razgovorima o jednom broju tema koje je on hteo da razmotri sa rukovodstvom Srbije, Crne Gore i državne zajednice. Kako je naglasila, "sada je cilj visokog predstavnika Unije da lično, i preko svojih diplomatskih savetnika, nastavi rad sa vođstvom u Beogradu i Podgorici kako bi se obezbedio napredak, tako da, kada dođe do posete, mogu da budu preduzete bitne inicijative". Po njenim rečima, tim Solaninih savetnika nastavlja u Beogradu da na tome radi sa predstavnicima vlasti. Na pitanje da li odlaganja Solanine posete Beogradu govori i o izvesnom pogoršanju odnosa Evropske unije sa Srbijom i Crnom Gorom, Kristina Galjak je uzvratila da se to ne bi moglo reći i dodala da postoji više pitanja u kojima je apsolutno nužno da lokalni vođi svojim angažmanom obezbede napredak. "Prema tome, mi smatramo da je Evropska unija apsolutno spremna da pruži podršku Srbiji i Crnoj Gori na više područja. Ali, postoje polja na kojima sami domaći vođi moraju ostvariti pomak". A, kako je predočila, "postoje stvari koje su od suštinskog značaja za naše odnose, kao što je saradnja sa Haškim sudom, sprovođenje ustavnih odredbi kako bi se obezbedilo dobro funkcionisanje državne zajednice, jačanje državne zajednice, druga pitanja od velikog značaja, kao što je situacija na Kosovu". Portparol visokog predstavnika EU je posebno istakla da je "podrška Evropske unije Srbiji i Crnoj Gori apsolutno jasna. Mi smo rešeni da studiju izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG Uniji pripremimo na vreme, okvir za to je već unapred utanačen, neki poslovi u tehničkoj ravni još treba da budu obavljeni, ali je najvažnije da je glavnina priprema za to već izvršena". Zamoljena da kaže da li je ponuda o "dvojakom koloseku" u ekonomskom približavanju Srbije i Crne Gore Uniji data sa ciljem da se ubrza ceo proces pridruživanja naše zemlje evropskoj dvadesetpetorici, Kristina Galjak je odgovorila da "za to nema nikakve sumnje". Dodala je da je to učinjeno "s namerom da se olakša zaključenje jednog veoma teškog poglavlja i da se sasvim utre put za odnose Beograda i Podgorice sa Briselom". "Veliki deo posla na tome je obavljen. Ali mi vidimo da na drugim područjima ta dinamika nije iste snage. Mi želimo da obezbedimo da i dalje radimo zajedno i da u Beogradu i Podgorici stvari budu odrađene tako da se napredak ostvari na svim frontovima, tako da onda zaista možemo reći da smo Srbiju i Crnu Goru na tračnice za ulazak u Evropku uniju", istakla je Kristina Galjak. Na pitanje može li se reći da iza ovog odlaganja Solanine posete Beogradu "nema nikakve političke pozadine", ona je primetila da "su sva ova pitanja politička. Politika traži napredak i to je moguće jedino ako vođstva udruže svoje umove i rade usaglašeno. Oko toga nema sumnje". "Istovremeno, EU, a posebno visoki predstavnik Solana, su potpuno spremni da nastave da rade kako bi se ostvario san da se Srbija i Crna Gora pridruže EU", zaključila je Kristina Galjak. Kako su uoči ove odložene posete stavili do znanja njegovi saradnici, Solana je s čelnicima u Beogradu nameravao da razmotri sveukupne odnose EU i Srbije i Crne Gore, uključujući pitanja Kosova, Haškog suda, izrade studije o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju naše zemlje Uniji. Solana je, takođe, nameravao da pomogne i u nalaženju rešenja za spor oko načina izbora za parlament državne zajednice. |
|
Solana sutra putuje u posetu Kijevu
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier) putuje sutra u posetu Kijevu, saopšteno je večeras iz kancelarije visokog predstavnika. Kako su javile agencije, Solana, međutim, neće prisustvovati inauguraciji novog predsednika Ukrajine Viktora Juščenka u nedelju. U Briselu je saopšteno da će visoki predsatvnik EU ranije nego što je bilo najavljeno posetiti Kijev, zbog obaveza koje ima tokom narednog vikenda u Španiji. Solana će imati radni doručak sa novim ukrajinskim predsednikom, a planirano je i da se sastane sa dosadašnjim predsednikom Leonidom Kučmom, kao i sa predsednikom Parlamenta Vlodomirom Latvinom. Ukrajinski parlament potvrdio je danas da će novoizabrani ukrajinski predsednik položiti zakletvu u nedelju, 23. januara. Juščenko će posetiti Savet Evrope iduće nedelje, iako je ranije bilo najavljeno da će kao predsednik prvo otputovati u Moskvu. |
|
Jesen-Petersen sutra u Briselu, počinje evropsku turneju
Šef UNMIK-a Soren Jesen- Petersen putuje sutra u dvodnevnu posetu Briselu, a potom će, u okviru evropske turneje, posetiti i Pariz i Stokholm, javili su večeras prištinski mediji. Kako se navodi, Jesen-Petersen će u Briselu razgovarati s visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijerom Solanom (Javier) i generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom (Jaap de Hoop Scheffer). Glavne teme razgovora biće trenutna situacija na Kosovu, s posebnim osvrtom na ispunjenje standarda koje je međunarodna zajednica postavila pred Kosovo, kao i planovi UNMIK administracije. Jesen-Petersen će posetiti i Evropski parlament i učestvovati na jednom seminaru o Kosovu. Šef UNMIK-a će u Parizu razgovarti sa glavnim direktorom UNESKO-a, a u Stokholmu sa predstavnicima ministarstva spoljnih poslova te zemlje. Najavljeno je takođe da će Jesen-Petersen biti pozvan da 21. februara na sastanku šefova diplomatija zemalja EU govori o standardima za Kosovo. |
|
Varšava traži mekše kriterijume za evro
Poljska, Slovačka i Mađarska apeluju na Evropsku uniju (EU) da ih ne kažnjava što sprovode reformu penzijskog sistema i da im omogući mekše kriterijume za uvođenje evra. Poljski ministar finansija Miroslav Gronjicki zatražio je na sastanku ministara finansija EU u Briselu da se za te tri zemlje drugačije obračunava novac koji se sliva u otvorene penzijske fondove. U suprotnom one neće uspeti da ispune kriterijum za uvođenje evra - da budžetski deficit ne prelazi tri odsto bruto domaćeg proizvoda, piše poljski dnevnik "Žečpospolita" (Rzeczpospolita). Zahtevu su se zvanično pridružili ministri finansija Slovačke i Mađarske koji, kao i Gronjicki veruju da EU ne bi trebalo da kažnjava nove članice koje su se upustile u bolnu i komplikovanu reformu penzijskog sistema. Stvaranjem privatnih otvorenih penzijskih fodnova u Poljskoj velika sredstva prestaju da se računaju kao deo javnih finansija. Da će taj problem prouzrokovati kašnjenje ulaska u zonu evra upozorio je prošle godine i slovački ministar finansija Ivan Mikloš. Poljska je planirala da uđe u evropski monetarni sistem 2009. To će, ocenjuje Gronjicki, biti moguće samo ako Brisel uzme u obzir posledice reforme penzijskog sistema. Zahtev Poljske je naišao na izvesno razumevanje kod ministara finansija Britanije, Švedske, Slovenije i Italije, međutim, Žan Klod Junker (Jean Cladue Juncker), premijer Luksemburga, predsedavajućeg EU, istakao je da će poljski predlog teško proći. |
|
List: Prijem u EU motor svih reformi na Zapadnom Balkanu
Za zemlje zapadnog Balkana šansa da će biti primljene u Evropsku uniju (EU) predstavlja motor za sve reforme, ali su prepreke na tom putu još previsoke, ocenjuje danas austrijski dnevnik "Salcburger nahrihten" (SN). "Iz ugla EU Balkan od 1999. više ne postoji, jer su nakon rata na Kosovu nacrtane nove karte - zapadni Balkan je odvojen i on sadrži zemlje bivše Jugoslavije izuzev Slovenije, i uz dodatak Albanije", podseća list dodajući da se zapadni Balkan od Bugarske i Rumunije razlikuje po tome što je neizvesna evropska perspektiva tog regiona. "Kod grupe zemalja zapadnog Balkana sve je otvoreno, a za to su odgovorni pre svega bezbednosni rizici tih država. Tako, na primer, albansko pitanje se na Kosovu postavlja kao separatistički, u Makedoniji je integrativni problem. Formiranje jedinstvene države u Bosni stagnira, dok nejasna budućnost državne zajednice Srbija i Crna Gora koči razvoj ove dve republike", konstatuje "SN". List ukazuje da postoji i velika razlika stanja privrede između zemalja zapadnog Balkana i Rumunije i Bugarske. Hrvatska je napredovala i pitanje je da li tu zemlju i dalje treba ubrajati u grupu zapadnog Balkana ili je ipak svrstati sa Rumunijom i Bugarskom. Međutim spoljno-trgovinski i budžetski deficiti predstavljaju pretnju stabilnosti privrednog rasta", ocenjuje dnevnik. "U Hrvatskoj se čini da je moguće poboljšanje standarda života u skorijem periodu, dok to nije slučaj u državama zapadnog Balkana". U tom regionu veoma je uočljiva uzdržanost investitora. Srbija može samo oko 30 odsto svog uvoza da pokrije prihodom iz izvoza, a vlada premijera Vojislava Koštunice nije uspela da pokrene motor reformi koji je zastao", podvlači "SN". Podsećajući da je EU 1999. uvela Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa ciljem bržeg približavanja zemalja zapadnog Balkana Uniji list ukazuje da Brisel veliku pažnju posvećuje regionalnoj saradnji, posebno u oblasti izgradnje saobraćajne infrastrukture. "SN" podvlači da će svaka zemlja pojedinačno biti ocenjivana od strane EU, te dodaje da su Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji Makedonija i Hrvatska potpisale još 2001, da Albanija još uvek, sa malo uspeha, o njemu pregovara, a da Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina još nisu stigle ni do pregovora. "Jasno je da je proces integracije glavni motor za transfomacije. Međutim, one će napredovati samo kada lokalne političke elite budu postigle saglasnost oko izgradnje države, posebno u vezi Kosova i Crne Gore, ali i zaštite manjina. Taj koncept ima šansu za uspeh samo ako se biračima dokaže da je EU spremna na prijem tih zemalja. Međutim u tu volju EU mnogi sumnjaju na zapadnom Balkanu", zaključuje "SN". |
|
EU: Nema sankcija, ali ni napretka bez saradnje sa Tribunalm
Evropska unija ni na koji način neće uvoditi "sankcije" Srbiji i Crnoj Gori, ali bi izostanak napretka u potpunoj saradnji SCG s Haškim sudom zakočio napredak u procesu pridruživanja SCG EU i željeno brzo poboljšanje sveukupnih odnosa, rekli su danas zvaničnici EU agenciji Beta u Briselu. Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Havijera Solane, koji u petak stiže u Beograd, naglasila je da je saradnja s Hagom uslov za pospešenje svih vidova saradnje EU s Beogradom. Dodala je da su obustava finansijske pomoći SCG i povlačenje savetnika "iskljčiva stvar Vašingtona", dok Evropska unija ima daleko sadržajnije odnose sa SCG od obične finansijske pomoći i sopstvene mehanizme saradnje, "koji su bez sumnje povezani i sa pospešenjem saradnje Beograda s Haškim sudom". Solana će u petak doputovati u Beograd da bi u susretu s čelnicima Srbije, Crne Gore i državne zajednice razmotrio celokupne odnose Unije i SCG , proces stabilizacije i pridruživanja, pitanje Kosova, saradnju Beograda s Haškim sudom, kao i da ustanovi kako EU može pomoći delotvornom funkcionisanju ustanova SCG , uključujući pitanje izbora za parlament. Funkcioneri u Evropskoj komisiji su Beti preneli da će i evropski komesar za proširenje EU, Oli Ren, iduće nedelje u Beogradu čelnicima SCG takođe preneti stav da bez ostvarenja političkog uslova o saradnji s Hagom, ne može biti okončana ni ovog proleća očekivana povoljna izrada studije o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju EU- SCG . Ren 24.januara ide u Prištinu, a dan kasnije će u Beogradu nastojati da sagleda kako Evropska komisija može jače uključiti SCG u finansijske mehanizme i programe pridruživanja strukturama EU. Ako se izuzme pitanje Haga, tehnički je studija o izvodljivosti praktično već dobrim delom spremna. A to je u ponedeljak stavljeno do znanja i čelnicima kancelarija za evropske integracije vlada Srbije, Crne Gore i državne zajednice, koji su vodili tehničke razgovore u Evropskoj komisiji o pripremi sastanka, 27.januara u Beogradu i "unapređenog stalnog dijaloga" EU- SCG , posvećenog ekonomskoj saradnji u procesu stabilizacije i pridruživanja. Kristina Galjak napomenula je i da odluka SAD da obustave finansijsku pomoć SCG i povuku savetnike "stvar Vašingtona", a da uvođenje sankcija ni dosad nije bila politika EU prema SCG . Jer, objasnila je, odnosi EU sa Srbijom i Crnom Gorom ne svode se samo na običnu finansijsku pomoć, već su mnogo bogatiji po obimu i sadržini". Međutim, stavila je do znanja Solanin portparol, ne sme se ni očekivati da Evropska unija ne bi reagovala na izostanak saradnje s Haškim sudom. Zato što je to jedan od ključnih i bitnih uslova za izradu povoljne studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU, a to znači "za sveukupni proces unapređivanja i ubrzavanja odnosa i saradnje". "Evropska unija, prema tome, ne predviđa da primeni bilo kakve mere nalik onima koje je preduzeo Vašington, zato što uopšte i ne postoji kao mogućnost u našim odnosima s Beogradom. Ali unapređivanje veza EU- SCG bez sumnje je uslovljeno napretkom u saradnji vlasti SCG s tribunalom u Hagu". Kristina Galjak je dodala da bi vlada u Beogradu sama seme dovela u neku vrstu zastoja u odnosima s Briselom, ako ne bi pružila dokaze o unapređivanje saradnje s Hagom. "U odnosima EU i SCG postoje dva bitna, povezana i uslovljena poglavlja. Jedan je ekonomski, koji je na putu da bude povoljno okončan. A drugi je saradnja s Haškim sudom, u čemu nema napretka. Ako tog napretka nema, naš zajednički proces stabilizacije i pridruživanja neće moći da ide dalje", rekla je ona. Funkcioneri u Evropskoj komisiji su posebno želeli da naglase da je Evropska unija u septembru prošle godine ponudila, a to su prihvatile vlasti u Beogradu i Podgorici, model "dvojakog koloseka" u procesu ekonomskog približavanja Srbije i Crne Gore Uniji, ali pod uslovom da u međuvremenu delotvorno funkcionišu ustanove državne zajednice...upravo sa ciljem da se i Srbija i Crna Gore brže i efikasnije uključe u strukture EU i dođu na prag članstva u Uniji. |
|
Đurović: Odlaganje izrade studije izvodljivosti loša vest
Odlaganje izrade studije izvodljivosti za sporazum o pridruživanju SCG Evropskoj uniji (EU) "svakako, nije dobra vest", izjavila je crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović. "To nije dobra vest", rekla je Đurovićeva agenciji Beta, povodom zvanične potvrde u Briselu da studija izvodljivosti ne može biti završena do proleća ako državna zajednica ne ispuni politički uslov saradnje sa Haškiim Tribunalom. Prema oceni Đurovićeve, pon | |
