|
Žak Širak za ratifikaciju Ustava EU
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Ch irac) izjavio je da Ustav Evropske unije (EU) predstavlja napredak za narode Francuske i Poljske i za njihovu budućnost. "Naše dve vlade - francuska i poljska - rešene su da se angažuju za ratifikaciju evropske ustavne povelje, koja predstavlja napredak za naše narode i njihovu budućnost", izjavio je Širak u intervjuu za današnje izdanje poljskog dnevnika "Gazeta viborča". Francuski predsednik se izjasnio za Ustav EU u trenutku kada parlament treba danas da se sastane u Versaju, gde će razmotriti održavanje referenduma o evropskom ustavu, predviđenom na leto. "Ustav će Uniji doneti više demokratije i efikasnosti i omogućiće da bolje igra svoju ulogu na međunarodnoj sceni i da je približi građanima", istakao je šef francuske države i izrazio nadu da će ustav prihvatiti sve zemlje članice EU. Širak i predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski danas predsedavaju skupom u francuskom gradiću Ara. Na skupu učestvuju zvaničnici dveju zemalja. |
|
Ren: Pred Rumunijom još mnogo posla pre ulaska u EU
Komesar EU za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) izjavio je danas u Bukureštu da Unija želi da Rumunija 25. aprila potpiše ugovor o članstvu sa EU, naglasivši da je ostalo još mnogo da se uradi iako su ostvareni pozitivni pomaci. Ren je ukazao da Evropska komisija ne želi da primeni mere koje su predviđene u slučaju neispunjavanja preuzetih obaveza, što bi značilo odlaganje pridruživanja Rumunije za godinu dana, odnosno do 2008. godine. Evropski komesar razgovarao je u Bukureštu sa više rumunskih zvaničnika o reformi pravosuđa, državne uprave, o tržišnim uslovima poslovanja, kao i problemu korupcije. Analitičari u Bukureštu Renove ocene tumače u kontekstu nedavnih zateva uticajne grupe nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu, koja je zatražila da se zamrzne proces pridruživanja Rumunije zbog "opšte korupcije". Evropski savet odlučio je da Rumunija i Bugarska budu primljene u članstvo 2007. godine, ali da bi ugovor o članstvu bio potpisan krajem aprila potrebna je saglasnost Evropskog parlamenta. Inicijative za blokiranje integracije Rumunije ranije su u Evropskom parlamentu podnosile poslaničke grupe liberala i zelenih. |
|
Referendum o Ustavu EU u Danskoj 27. septembra
Danska vlada odlučila je danas da se 27. septembra održi referendum o Ustavu Evropske unije, javile su agencije. Danski premijer Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmu ss en) saopštio je ovu odluku posle sastanka na kojem su učestvovale dve partije iz vladajuće koalicije i tri opozicione stranke. Tih pet partija, koje predstavljaju većinu u danskom parlamentu, početkom novembra 2004. dogovorile su se o "nacionalnom kompromisu", prema kojem treba preporučiti "da" za referendum o evropskom Ustavu. Prema nedavnim ispitivanjima javnog mnjenja, većina Danaca podržava novi Ustav EU. Biće to sedmi referendum o Evropi u Danskoj od 1972. godine, kada je ta zemlja ušla u Evropsku ekonomsku zajednicu, sadašnju EU. |
|
EU: Ankara da što pre potpiše protokol o carinskoj uniji
Evropska unija pozvala je danas Tursku da što skorije potpiše protokol o proširenju carinske unije sa 10 novih članica Unije, među kojima je i Kipar, što je uslov za početak pregovora Ankare o pridruživanju EU, javljaju agencije. Turska ne priznaje vladu kiparskih Grka koju, s druge strene, EU smatra jedinim legalnim predstavnikom tog podeljenog ostrva. Ankara, međutim, ne može da otpočne pregovore o priključivanju Uniji u oktobru ako prethodno ne potpiše protokol o carinskoj uniji, prenosi Rojters. Zamenik ministra spoljnih poslova Luksemburga Nikolas Šmit (Nicolas S ch mit), čija zemlja predsedava EU, rekao je danas da je turske zvaničnike "veoma direktno" bodrio da potpišu taj protokol što je pre moguće. "Potpisivanje protokola... šalje važan signal. To pokazuje da se ovde (u Turskoj) obaveze poštuju u kratkom vremnskom roku. Potpisivanje bi moglo da ima pozitivan uticaj i na konsultacije sa Kiprom", rekao je Šmit agenciji Rojters nakon razgovora sa turskim zvaničnicima. Razgovori grčkih i kiparskih Turaka o rešavanju kiparskog spora u zastoju su od prošlog aprila, kada je razvijeniji grčki deo na referendumu odbio predlog UN za ujedinjenje ostrva. Kiparski Turci su prihvatili plan, ali su ostali izvan EU. |
|
Zvaničnici EU: Predlog o transformaciji SCG preuranjen
Evropska unija će prihvatiti svaki sporazum Beograda i Podgorice o obliku međusobnih državnih odnosa, kad tome dođe vreme, a to je početak 2006. godine, kako to nalažu i Ustavna povelja SCG i Beogradski sporazum, rekli su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu. Zato je predlog vlasti u Podgorici o preustrojstvu državne zajednice Srbije i Crne Gore u savez nezavisnih država "iznenađujući, jednostavno preuranjen, dolazi u neprimeren čas" i odvlači napore Crne Gore, Srbije i Evropske unije od najvažnijeg cilja, a to je približavanje SCG evropskim strukturama, stav je zvaničnika bliskih visokom predstavniku EU, Havijeru Solani. "Ne sme se izgubiti ova godina na jalove poteze, jer su već dve godine za pridruživanje Srbije i Crne Gore izgubljene, kao posledica tragičnog događaja, ubistva bivšeg srpskog premijera, Zorana Đinđića", objasnili su ovi izvori. Sad se mora usredsrediti na dobro funkcionisanje zajednice SCG , uključujući i rešenje za izbore za parlament, upravo zato da bi se omogućilo što brže pokretanje procesa pridruživanja Srbije i Crne Gore EU, zato što krajem godine sledi i temeljita rasprava o Kosovu. Otud, kako su dodali evropski zvaničnici, "u EU se ne razume zašto crnogorski premijer, Milo Đukanović, želi da sad menja redosled poteza". Đukanović je, želeli su da podsete funkcioneri EU, kad je u decembru prošle godine u Briselu razgovarao sa visokim predstavnikom Solanom, "poručio da Podgorica ostaje pri postojećem stanju do početka 2006. godine i da nikakvi novi potezi oko državne zajednice dotad neće biti pokretani". Zvaničnici bliski Solani su naročito hteli da ukažu na činjenicu da je u ovom času sasvim izgledno da bi krajem marta ili u aprilu mogla biti okončana povoljna studija o izvodljivosti za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore evropskoj dvadesetpetorici. Diplomatski izvori u Briselu smatraju da bi, u tom slučaju, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju mogli početi možda već u julu, a sasvim izvesno u septembru. Uz ocenu da je saradnja Beograda s Haškim sudom takođe "krenula u povoljnom pravcu", zvaničnici u Briselu kažu da, utoliko manje razumeju potez Podgorice zato što je bio još jedan od ključnih zamerki crnogorski vlasti i objašnjenja da to drži Crnu Goru kao "taoca Srbije" u približavanju Evropskoj uniji. Solanini saradnici posebno žele da ukažu na činjenicu da je EU, upravo da bi otklonila prepreke za što brže pridruživanje Srbije i Crne Gore, a na šta su primedbe stizale umnogome iz Podgorice, upriličila pristup "dvojakog koloseka" koji omogućava samostalne političke i ekonomske demokratske reforme svakoj od država članica zajednice u približavanju evropskim strukturama. Prema objašnjenju izvora EU, "iduće godine, u skladu s odredbama Ustavne povelje, Crnogorci i Srbi mogu učiniti što god budu hteli. Ali u ovom času se zato postavlja veliki, ne samo pravni problem za preustrojstvo državne zajednice, pa je i stoga apsolutno najvažnije usredsrediti se na perspektive koje otvara izgledno, skoro dovršenje studije o izvodljivosti i napredak ka sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU". Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije, Havijera Solane, pre tri dana je prenela zabrinutost EU zbog političkih inicijativa koje mogu Crnu Goru i Srbiju "gurnuti u stranu" od važnog cilja evropske integracije i "izazvati političku zategnutost". Solanin portparol se time osvrnula na "predlog crnogorskih vlasti da se Državna zajednica preobrati u Zajednicu nezavisnih država", Crne Gore i Srbije, kako piše u njenom saopštenju. "Evropska perspektiva Srbije i Crne Gore može postati bliža jedino ako svi napori budu usredsređeni na neodložno sprovođenje ekonomskih i političkih reformi", stavila je do znanja Kristina Galjak. U kabinetu visokog predstavnika EU je potvrđeno da će idućeg četvrtka Solana u Briselu razgovarati s crnogorskim premijerom, Milom Đukanovićem. |
|
Albanija mora da poboljša izborna pravila ako hoće u EU
Evropska unija upozorila je Albaniju da je neophodno da značajno poboljša svoj izborni zakon, ako želi da nastavi sa programom stabilizacije i pridruživanja, prvom koraku ka članstvu u EU. Pregovarači EU, rekli su u četvrtak u Tirani tokom devete runde pregovora o programu o pridruživanju, da je EU pratila pripreme za izbore u Albaniji zbog ranijih izveštaja prema kijima su izbori bili sporni. Direktor Direkcije Evropske komisije za zapadni Balkan Rajnhard Pribe rekao je da "relativan progres u odnosu na prethodne izbore nije dovoljan", jer to znači da još uvek postoje znatni nedostaci. "Očekujemo da će Albanija pokazati da je sposobna da održi izbore u skladu sa evropskim standardima, kao i da će partije koje budu neuspešne biti u stanju da priznaju rezutate izbora i pobednika", rekao je Pribe novinarima. Parlamentarni izbori u Albaniji biće održani ili pred kraj proleća ili u leto ove godine. |
|
Zvaničnik EU: Oko 2015. u EU Ukrajina i Turska
Visoki zvaničnik EU ocenila je večeras da će se Unija brzo proširiti sledeće decenije, ulaskom Turske, a možda i Ukrajine oko 2015. godine. Regionalni komesar EU za pomoć Danuta Hebner (Huebner) ocenila je danas u govoru na univerzitetu Saseks, u Velikoj Britaniji, da bi i Hrvatska mogla da stigne Bugarsku i Rumuniju i sa tim zemljama uđe u Evropsku uniju do 2007. godine. "Naravno, velika promena će se dogoditi kada Unija poraste i apsorbuje Tursku, a možda i Ukrajinu oko 2015. godine. Sa te dve zemlje broj stanovnika u Uniji porašće za oko 125 miliona, tako da će ukupna populacija dostići oko 635 miliona, što je za 40 odsto više nego danas", rekla je Danuta Hebner. Turska je u oktobru počela pregovore o članstvu u EU, ali mnoge diplomate EU sumnjaju da će Turska u Uniju ući do 2020. godine ili da će ikada postati članica. Prema rečima diplomata EU, pregovori o uključenju Ukrajine u EU za sada nisu u planu. Neke članice EU, kao što je Poljska, domovina Hebnerove, smatraju da bi trebalo početi pregovore o učlanjenju Ukrajine, nakon što je u toj zemlji izabran proevropski orijentisan predsednik Viktor Juščenko. |
|
Solana idućeg četvrtka razgovara s Đukanovićem
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana sastaće se idućeg četvrtka u Briselu sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem kako bi razmotrili najnovi razvoj u Crnoj Gori i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, potvrdili su danas izvori bliski Solani. Solana i Đukanović će se dotaći i predloga Podgorice da Crna Gora i Srbija, umesto postojeće državne zajednice, formiraju zajednicu nezavisnih država. Solanin portparol, Kristina Galjak, juče je tim povodom prenela zabrinutost EU zbog političkih inicijativa koje mogu Crnu Goru i Srbiju "gurnuti u stranu" od važnog cilja evropske integracije i "izazvati političku zategnutost". Đukanović će 4. marta u belgijskoj prestonici učestvovati na međunarodnoj konferenciji o federalizmu, čija je tema "Pretvaranje različitosti u sklad - razmena najboljih iskustava". Domaćin tog medjunarodnog skupa je predsednik belgijske vlade Gij Verhofstat. Prema diplomatskim izvorima u Briselu, moguće je da se predsednik vlade Crne Gore sastane i s nekim zvaničnima Evropske komisije i NATO-a. |
|
Buš i Baroso o domenima saradnje EU i SAD
Američki predsednik Džordž Buš i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso razgovarali su u utorak uveče tokom radne večere o domenima saradnje Vašingtona i Brisela. Predstavnica Komisije za stampu Fransoaz Le Baj (Francoise Le Bail) rekla je novinarima da je "na sastanku pre svega bilo reči o onome što možemo zajedno da uradimo u svetu". Ona je kao teme navela Bliski istok, Irak i klimatske promene. "Čitava ova turneja bila je posvećena razgovorima o načinima zajedničkog rada", rekla je ona aludirajući na evropsku posetu američkog predsednika. Kada je reč o izraelsko-palestinskom sukobu, izraženo je zajedničko gledište o aktuelnoj situaciji i iskazana potreba "da svaka strana u sukobu učini sve što je moguće" kako bi došlo do napretka u mirovnom procesu, rekla je Le Baj. Kada je reč o klimatskim promenama sa evropske strane je izražena volja da se sagleda mogućnost zajedničkog rada u domenu tehnologije, rekla je predstavnica za štampu, dodajući da to ne znači da će se evropske zemlje manje angažovati na Protokolu iz Kjota. Buš je još jednom odbacio taj protokol, u korist razvoja novih tehnologija koje bi omogućile smanjenje atmosferskog zagađenja. Teme koje i dalje izazivaju nesporazume, među kojima su najava ukidanja embarga EU na izvoz oružja Kini i odnosi sa Iranom, nisu bile na dnevnom redu sastanka, kazala je Le Baj. "To je bio odličan sastanak koji se trajao duže od predviđenog vremena", dodala je ona dodajući da je atmosfera tokom večere bila "opuštena i prijateljska". Posetom Berlemonu, sedištu Komisije, Džordž Buš završio je posetu Briselu, što je prva etapa njegovog prvog boravka u Evropi od kako je započeo drugi predsednički mandat. Po završetku radne večere, američkom predsedniku su se pojedinačno predstavili svi članovi Komisije. Buš je bio u pratnji državnog sekretara Kondolize Rajs, dok su Barosa pratili komesari za spoljna pitanja Benita Ferero-Valdner i za privredu Piter Mendelson. |
|
Sanader: Činimo sve da rešimo slučaj Gotovina
Hrvatska čini sve da reši preostali slučaj u saradnji s Haškim tribunalom i u sledećih nekoliko sedmica predočiće zemljama članicama Evropske unije sve što čini na tom planu, izjavio je u utorak uveče u Briselu hrvatski premijer Ivo Sanader. Sanader je u Briselu učestvovao, zajedno s premijerima ostalih zemalja kandidata za članstvo u EU, na sastanku s predsedavajućim Evropskog saveta, premijerom Luksemburga Žan-Klodom Junkerom, koji ih je obavestio o rezultatima samita EU i SAD. Kako prenosi agencija Hina, Sanader je u odvojenim susretima razgovarao i sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem i austrijskim kanceralom Volfgangom Šiselom. U tim razgovorima "rekao sam da Hrvatska čini sve da reši taj poslednji slučaj u saradnji sa Haškim tribunalom i da ćemo u sledećih nekoliko sedmica predočiti sve ono što činimo, ali i dokaze o tome gde se general Gotovina nalazi ili se ne nalazi", rekao je Sanader. "Smatram te razgovore vrlo važnim, jer je reč o dvojici šefova vlada, koji su i dosad bili naklonjeni Hrvatskoj i koji se i dalje čvrsto zauzimaju da pregovori počnu 17. marta", dodao je hrvatski premijer. Prema njegovim rečima, unutar EU postoje različite interpretacije pune saradnje s Haškim tribunalom, što je uslov za otpočinjanje pregovora o pridruživanju. "Ključno pitanje je čini li Hrvatska sve da reši taj slučaj. Tu dolazi do različitih interpretacija - jedna grupa zemalja kaže da to znači general Gotovina u Hagu, a druga kaže, ako se to zaista ne može postići, onda Hrvatska mora da pokaže da sve čini da se to pitanje reši - i tu se sada lome koplja oko pridruživanja", rekao je Sanader. "Sada je bitno pokazati da u Hrvatskoj nema dvostruke igre, dakle hrvatska vlada sve ovo radi u dobroj nameri i to naprosto želimo reći članicama EU", dodao je on. Sanader je rekao i da "postoji stanovita saradnja" hrvatskih i stranih obaveštajnih službi u pronalaženju odbeglog generala Gotovine, ne precizirajući, međutim, detalje te saradnje. Penzionosani general Ante Gotovina optužen je za ratne zločine počinjene nad Srbima tokom 1995. godine. |
|
Zvaničnici Albanije i EU o eventualnom članstvu i izborima
Zvaničnici Albanije i Evropske unije razgovaraće danas o ulasku zemlje u EU i predstojećim opštim izborima, saopštilo je albansko ministarstvo za evropske intergacije. Albanija, koja se nada da će postati članica EU, počela je razgovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju 2003. godine, što je prvi korak ka eventualnom članstvu. Portparol ministarstva Pajtim Melani rekao je da će tema devete runde razgovora biti poljoprivreda i ribolov i vremenski rok za sprovođenje neophodnih pravnih i institucionalnih reformi. Albanija još uvek nije sprovela obećane izborne reforme uoči parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u julu. Izbori u Albaniji do sada su bili puni nepravilnosti i zapadni lideri na predstojeće izbore gledaju kao na veliki test za albanske političke institucije, Zvaničnici EU poručili su Tirani da će budući odnosi zavisiti od toga da li zemlja može da održi slobodne i fer parlamentarne izbore ovog leta. Ministar za evropske integracije Ermelinda Meksi pozvala je u utorak albanske političke stranke da postignu kompromis oko izbornih neslaganja do kraja ovonedeljnih pregvora. |
|
Izvori EU:Važnije reforme od zamisli o preustrojstvu SCG
Proevropske ekonomske i političke reforme u Crnoj Gori i Srbiji su mnogo važnije od iznošenja nekih zamisli o preustrojstvu državne zajednice SCG , rekli su danas agenciji Beta diplomatski izvori Evropske unije u Briselu. Ti zvanični, koji su hteli da ostanu anonimni, time su se osvrnuli na jučerašnji predlog vlasti u Podgorici da se formira zajednica nezavisnih država Crne Gore i Srbije. Izvori Bete su naglasili da su te reforme utoliko važnije "što veoma rastu izgledi" da Evropska komisija uskoro dovrši povoljnu studiju o izvodljivosti za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanje SCG Evropskoj uniji. Otud se u Evropskoj uniji smatra da je sada mnogo značajnijije usredsrediti napore na ekonomske i političke reforme u Crnoj Gori i Srbiji koje vode integraciji u EU, a ne gubiti energiju na neke zamisli o ustrojstvu međusovnih odnosa, rekli su isti izvori. Zvaničnici u Briselu su objasnili da nedavna odluka optuženog Milana Gvera da se preda Haškom sudu "svedoči da se uvećavaju napori vlasti u Beogradu za saradnju s tribunalom u Hagu", ali je istaknuto i da se očekuje da i drugi optuženi budu uhapšeni i predati Haškom sudu. Diplomatski izvori EU su naznačili da je Štefan Lene, saradnik visokog predstavnika EU, Havijera Solane, i dalje u kontaktu sa zvaničnicima u Beogradu i Podgorici u vezi s poslednjim predlogom srpskog premijera Vojislava Koštunice o izborima za parlament državne zajednice. Ali, kako su rekli ovi funkcioneri, "dosad u tim nastojanjima nema ništa novo niti konkretno". Izvori bliski Solani su potvrdili Beti da se iduće nedelje očekuje dolazak crnogorskog premijera Mila Đukanovića u Brisel. Solana će, rečeno je, razgovarati sa Đukanovićem o "celokupnoj situaciji u Crnoj Gori, državnoj zajednici i perspektivi odnosa Podgorice i Beograda, uključujući i najnovije predloge o preustrojstvu SCG ". |
|
Kristina Galjak: EU je zabrinuta
Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, prenela je danas zabrinutost EU zbog političkih inicijativa koje mogu Crnu Goru i Srbiju "gurnuti u stranu" od važnog cilja evropske integracije i "izazvati političku zategnutost". "Evropska perspektiva Srbije i Crne Gore može postati bliža jedino ako svi napori budu usredsređeni na neodložno sprovođenje ekonomskih i političkih reformi", navodi se u saopštenju EU povodom "predloga crnogorskih vlasti da se Državna zajednica preobrati u Zajednicu nezavisnih država Crne Gore i Srbije" Galjakova je istakla da Evropska komisija sada priprema studiju o izvodljivosti za pokretanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i približavanju, što bi bio prvi ugovorni odnos između Evropske unije i Srbije i Crne Gore. Suštinski je važno da svi napori budu posvećeni istinskim stvarima i jedinom dugoročno ostvarljivom procesu, Evropskoj integraciji, predočila je portparol visokog predstavnika EU. "Mi smo zabrinuti zbog političkih inicijativa koje mogu gurnuti u stranu od tog važnog cilja, evropske integracije i izazvati političku zategnutost", navela je Galjak. U saopštenju koje je prenela Kristina Galjak se ističe da EU i dalje podržava Državnu zajednicu ( SCG ), utemeljenu na Ustavnoj povelji. Takođe se ukazuje da su evropska dvadesetorica u oktobru 2004.odobrila pristup dvojakog koloseka, kojim je državnoj zajednici uklonjena važna prepreka na putu ka EU, "naročito u pogledu brze ekonomske harmonizacije". |
|
Evropljani ne veruju u Bušove planove za demokratiju
Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) pozvao je lidere evropskih zemalja da podrže njegovu kampanju za širenje demokratije u trenutku kada mnogi građani tih zemalja sumnjaju da li je to uloga SAD u svetu, navodi se u danas objavljenom istraživanju američke agencije Asošiejted pres. Većina ljudi u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji ocenila je da to ne treba da bude uloga SAD, rezultati su ankete. Slično je i u Kanadi, Meksiku i Južnoj Koreji. Buš je juče u Briselu počeo četvorodnevnu turneju čiji je cilj poboljšanje transatlantskih odnosa koji su poslednje dve godine zaoštreni zbog neslaganja oko rata u Iraku. On je u govoru u Briselu izarazio podršku jakoj, ujedinjenoj i demokratskoj Evropi koja bi bila saveznik SAD u zajedničkom zalaganju za mir u svetu. "Amerika podržava jaku Evropu jer nam je potreban čvrst partner u ispunjavanju teškog zadatka kakav je obezbeđivanje slobode u svetu", izjavio je Buš u govoru održanom prvog dana evropske turneje. Ipak, javno mnjenje u Evropi je sumnjičavo, navodi se u istraživanju i dodaje da američki predsednik ima dosta posla pred sobom za razvoj takve strategije. "Postoji opreznost i negodovanje prema SAD uopšte", izjavio je Majkl Mendelbaum (Mi ch ael Mandelbaum), profesor za evropske studije Unierziteta Džon Hopkins (John). Prema njegovim rečima, Bušovi napori u širenju demokratije bili su ograničeni. "U vezi s ratom u Iraku, postoji posebna sumnja u administraciju (SAD)", rekao je Mendelbaum. Najjači otpor prema Bušovim planovima za promovisanje demokratije pojavio se u Francuskoj, gde 84 odsto ispitanika smatra da SAD ne treba da imaju takvu ulogu. Dve trećine Britanaca iznosi isti stav, kao i 78 odsto Nemaca, navode se u anketi i dodaje da polovina ispitanih u Španiji i Italiji misli da SAD ne treba da "izvoze demokratiju". "Teško je poverovati da su naši saveznici ravnodušni prema širenju demokratije", rekao član Instituta Brukings (Brookings), Majkl O'Hanlon. U SAD 53 odsto smatra da ta zemlja ne treba da pokušava da promoviše demokratiju, dok 45 odsto misli suprotno. "Evropa generalno, a posebno evropska elita, ume da bude cinična kada je u pitanju mogućnost promovisanja demokratije", rekao je Mendelbaum. Iako se većina Evropljana ne slaže sa Bušovim planima, stanovnici EU i dalje vole da kupuju robu američkog porekla. Ispitanici su rekli da su američki proizvodi kvalitetni. Istraživanje je sprovedeno nad 1.000 osoba u devet zemalja EU od 9. do 17. februara. |
|
Američki predsednik danas sa čelnicima NATO i EU
Američki predsednik Džordž Buš nastavio je svoju petodnevnu evropsku turneju jutrošnjim sastankom sa čelnicima NATO-a u Briselu na kome se očekuje obostrana potvrda neophodne transatlanstke saradnje. Buš je juče, prvog dana evropske turneje, poručio u Briselu da savezništvo Evrope i SAD predstavlja noseći stub globalne bezbednosti u 21. veku i da Vašington računa na jaku Evropu jačanju mira u svetu. Kako je najavljeno, glavne teme razgovora u NATO-u su Bliski Istok, Irak, Iran i odnosi s Rusijom i Kinom. Biće reči i o situaciji na Blkanu, posebno na Kosovu. Nakon samita SAD-NATO, u 13.15, predviđena je zajednicka konferencija za novinare Buša i generalnog sekretara NATO-a Japa de Hop Shefera (Jaap de Hoop S ch efer). Američki predsednik se popodne (u 16.00) sastaje sa čelnicima Evropske unije, a za 17.45 je predviđena zajednička konferencija za novinare. Nakon toga, Buš će se sastati sa članovima Evropske komisije. Buš sutra dolazi u Majnc, gde će se sastati sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom (S ch roeder). Poslednja stanica njegove evropske turneje biće Bratislava, gde će se u četvrtak održati američko-ruski samit. Boravak američkog predsednika u evropskim prestonicama praćem je izuzteno jakim merama bezbednosti. |
|
Evropska štampa o poseti Džordža Buša
Londonski dnevnici danas opširno analiziraju poruke američkog predsednika Džordža Buša (George Bush) evropskim liderima i izglede da se premosti transatlantski jaz, izazvan neslaganjem Evropljana s ratom SAD u Iraku. "Fajnenšel tajms" (Financial Times) piše danas da je Bušov govor u jednoj baroknoj koncertnoj dvorani u Briselu docekan tek sporadičnim aplauzima. "Džordž Buš jeste prihvatio EU kao partnera, ali je njegovo izlaganje, ocenjuju pojedini posmatraci, bilo tek spisak zadataka koje Evropa treba da ispuni", navodi list, a prenosi Bi-Bi-Si ( BBC ) na srpskom u svom pregledu štampe. "Dejli telegraf" (Daily Telegraph) na naslovnoj strani prenosi stav visokog predstavnik EU Havijera Solane da najavljeni pocetak nove ere u transatlanstkim odnosima tek treba da se potvrdi u praksi. "Laskavi ton Bušovog govora nije mogao da prikrije ključne tačke američko-evropskog neslaganja - iranske nuklearne ambicije, terorizam, embargo na prodaju oružja Kini i američke pritiske na Siriju da se povuče iz Libana", piše "Gardijan" (Guardian). Pariski "Figaro" (Le Figaro) piše danas da su Buš i francuski predsednik Žak Širak (Jacques Ch irac) "razgovarali, ali je pitanje da li su jedan drugog zaista i čuli". "Njihovo približavanje ima svoje granice, što je potvrdila rasprava o gorućim pitanjima Sirije i Irana", navodi pariski dnevnik. "Liberasion" (Liberation) ocenjuje da je susret dvojice predsednika pokazao njihovu rešenost da poprave odnose narušene sporom oko iračkom rata. Dok je švajcarski dnevnik "Tribin" (La Tribune) ocenio da je Buš posle tri godine nepotrebne konfrontacije promenio stil i omekšao stavove, nemački "Frankfurter rundšau" u govoru šefa Bele kuće ne vidi ništa novo. "Buš je u Evropu došao praznih ruku, ne shvatajući da su prošla vremena kada su Evropljani bespogovorno pristajali na sve", piše nemački dnevnik. |
|
SCG zajedno sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije u EU
Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je danas u Briselu da treba da se pronađe globalno rešenje i perspektiva, kako bi sve zemlje bivše Jugoslavije zajedno ušle u Evopsku uniju. "Ne možemo izdvojiti jednog i odrediti da on ide u Evropsku uniju, a ostali su loši i ne idu u EU ni u NATO", izjavio je Basesku u Briselu, preneli su rumunski mediji. On je ocenio da Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora treba da budu tretirane "kao ma koja druga bivša jugoslovenska država, koje su u tolikoj meri povezane, da će izdvajanje samo jedne od njih, bez da se, na primer, pruži Beogradu rešenje i perspektiva, samo iskomplikovati situaciju". Basesku je na samitu BATO i EU u Briselu izneo svoje ideje na temu zapadnog Balkana, izrazivši nadu da će i ostali šefovi država u narednom periodu analizirati njegove stavove. |
|
Policija vodenim topovima rasterala demonstrante u Briselu
Belgijska policija danas je vodenim topovima pokušala da rastera stotine demonstranata, koji su protestovali u Briselu zbog posete američkog predsednika Džordža Buša Evropskoj uniji. Demonstracije su počele mirno, ispred sedišta Evropske unije u Briselu, ali su kasnije okupljeni počeli da gađaju policiju praznim plastičnim flašama i čašama. Tek kada je iz mase bačen molotovljev koktel, policija je upotrebila vodene topove. Kako prenosi agencija Rojters, pozivajući se na reči očevidaca, u sukobima sa demonstrantima povređena je jedna žena policajac. Policija je koristila kamione kako bi odgurala demonstrante od sedišta EU, gde je Buš razgovarao sa liderima EU. Dva prethodna protesta u Briselu zbog Bušove posete Evropi, u nedelju i ponedeljak, protekli su relativno mirno. |
|
Šisel na samitu EU-SAD:Status Kosova se ne svodi na granice
Austrijski kancelar Volfgang Šisel preneo je danas američkom predsedniku Džordžu Bušu stav Evropske unije da se za Kosovo može naći samosvojno rešenje uz garantovanje granica, integriteta regiona, prava građana i vlašništva, kao i zaštitu manjina i verskih objekata. Šisel je novinarima u Briselu rekao da se "status ne svodi na granice", već da je to nešto mnogo više i suštastvenije, istakavši da je utisak da se Amerika slaže sa evropskim viđenjem rešenja kosovskog pitanja. Austrijski kancelar je dodao da je "zamisao da se utvrde načela, plan poteza i smernica uz podršku EU, SAD i pod okriljem UN, sa ciljem da se dođe do sporazumnog rešenja onih kojih se to neposredno tiče - Beograda i Prištine", jer, kako je naglasio, rešenje za Kosovo se ne može nametnuti spolja. Šisel je ukazao na primer nekadašnjeg graničnog spora Austrije i Italije oko oblasti Južnog Tirola, odnosno Alto Adiđe, gde živi stanovništvo koje govori nemački, i naglasio da je to sad oblast u Evropskoj uniji jer između Austrije i Italije nema granica i obe zemlje imaju istu valutu. On je ukazao i na veoma dobar primer i prednosti federalizma i spomenuo velika ovlašćenja regiona u federalnoj državi Belgiji. Šisel je ukazao na to da Crna Gora 2006. ima pravo da raspiše referendum o opštanku u državnoj zajednici sa Srbijom i primetio da bi taj referendum mogao imati i upliv na rešavanje pitanja Kosova. Kad je reč o "velikom otvorenom pitanju Kosova", objasnio je Šisel, "na leto mora doći do procene standarda". "To se mora učiniti pod okriljem UN i potom mogu početi razgovori o statusu. Mi se nadamo da tu možemo naći jedno samosvojno rešenje, uz garatovanje granica i integriteta regiona i jamčeći za prava građana. A to znači jemstvo za slobodu kretanja, vlasništvo, zaštitu verskih objekata, zaštitu prava manjina", kazao je on. "To su ključna načela, a u sklopu tih načela, Ujedinjene nacije, uz podršku Evrope i Amerike, mogu naći i moraju naći rešenje", istakao je austrijski kancelar. Na pitanje novinara šta znači da se moraju "garantovati granice", imajući u vidu da kosovski Albanci traže nezavisnost, Šisel je uzvratio da "to nije sada glavno pitanje, jer, ako bi se unapred predočio status, onda nema svrhe da se kreće u pregovore". "Granice su granice", podvukao je, napomenuvši da se "pitanje statusa ne može unapred predočiti. Zamisao je da se, pod okriljem UN, postigne sporazumno rešenje onih kojih se to neposredno tiče - Beograda i Prištine. I ja mislim da je važno da se radi na tome. Rešenje ne sme biti nametnuto spolja", stavio je do znanja Šisel. Zamoljen da kaže kakav je bio stav američke strane i predsednika Buša o ovakvom evropskom viđenju rešavanja pitanja Kosova, Šisel je odgovorio da "nije bilo izričitog iskazivanja stava s američke strane". Dodao je da "ima utisak da postoji saglasnost za ova načela i plan za poteze (roadmap) u tom pravcu, a ne baš neki suštinski predlog, dakle plan smernica kako možemo ostvariti prave standarde i doći do konačnog rešenja, šta mi možemo učiniti da podržimo taj plan plan poteza". "Oko toga nema problema između Amerikanaca i Evropljana. Ja neću unapred ukazivati na konačni ishod. To nije moja stvar, niti je bila, i ne može se nametnuti spolja", rekao je austrijski kancelar. Šisel je dodao da s američke strane nije bilo nikakvih naznaka da bi Vašington mogao posegnuti za nekim "jednostranim priznanjem, kad je reč o Kosovu". Zamoljen da kaže kakav je stav EU i da li i SAD smatraju da bez Beograda i uvažavanja interesa Srba i Srbije ne može biti pravog rešenja za Kosovo, Šisel je odgovorio: "Mislim da je u interesu Evropske unije i, mada nije na meni da tumačim stav američke strane, smatram da je to već osvedočeno zajedničko razborito stanovište da se Beograd uključi u taj proces". "Mislim da je evropska perspektiva najbolji način da se prevaziđu te očigledne prepreke i problemi. Spomenuli smo granice, a mi imamo takvo sopstveno iskustvo. Austrija i Italija su svojevremeno imale oštar sukob oko granica. Mi imamo veliku zajednicu nemačkogovorećih nekadašnjih Austrijanaca koji žive u Italiji. Sada više niko ne govori o granicama, granica više nema", istakao je on. Na opasku da u takvo viđenje treba "ubediti ljude na Kosovu", Šisel je ukazao da "ako je region integrisan u Evropsku uniju, onda to više nema važnosti, niko neće mariti za granice". "I Austrijanci i Italijani, imamo jednu valutu, niko ne kontroliše putnike i automobile na granicama. Dakle, granice unutar Evropske unije nisu više pravi problem i mislim da je to i prava poruka, a mi možemo raspravljati o prelaznim koracima", dodao je Šisel. On je stavio do znanja da je "status mnogo više od jednog običnog pitanja gde su granice". "Granice su pravno pitanje, a status je nešto mnogo više, suštastvenije. To je pitanje u apstraktnim terminima, a ne rasprava o Kosovu, rasprava o decentralizaciji, pravima opština, pravima regiona, šta su ovlašćenjaregiona. I u ovom slučaju, recimo, pokrajine imaju velika ovlašćenja. To su ogromna ovlašćenja i ja govorim i u kontekstu federalizma, ovde u Belgiji, uzgred rečeno". Po oceni austrijskog kancelara, "federalizam je dobar koncept". "Federalizam znači mnogo raznih koraka koji mogu biti ponuđeni, ali ne mogu biti nametnuti spolja. Moraju biti razvijeni u zavisnosti od toga kakvo Kosovo žele sami stanovnici Kosova. To je razumljivo. Ali stvar je u tome da konačni status ne može biti unapred predviđen", zaključio je Šisel. |
|
SAD i EU postigli transatlantsko pomirenje
Američki predsednik Džordž Buš i njegove evropske kolege postigli su večeras u Briselu, sporazumom o saradnji u Iraku, transatlantsko pomirenje uprkos američkoj zabrinutosti zbog najave EU da će ukinuti embargo na izvoz oružja Kini. Buš je večeras odbacio spekulacije o navodnim američkim pripremama za napad na Iran, ali je ponovio da ne isključuje nijedan scenario ako Teheran ne odustane od nuklearnog vojnog programa. "Informacije po kojima se SAD spremaju da napadnu Iran su jednostavno smešne. Kada to kažem, ostajem pri tome da su sve opcije i dalje u igri", izjavio je Buš nakon samita sa šefovima država EU. "SAD i Evropa imaju iste poglede kada je reč o podršci iračkom narodu", izjavio je premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, u ime zemlje koja predsedava EU. "Ako iračka vlada bude zatražila, SAD i EU su spremne da zajednički organizuju međunarodnu konferenciju čiji bi cilj bio usklađivanje međunarodne podrške Iraku", rekao je on. Američki predsednik je pozdravio taj predlog kao i najavu EU da će na leto pokrenuti program obuke za oko 700 iračkih sudija, policajaca i zatvorskih službenika. Buš je i danas u više navrata izrazio želju da se potisnu nesuglasice i podele među transatlantskim susedima koje je izazvao rat u Iraku. "Oslobodili smo Irak i ta odluka je već doneta, to je već završeno i sada je vreme da se ujedinimo zbog uspostavljanja mira u toj zemlji", izjavio je Buš na sastanku NATO. "Puno smo se u prošlosti svađali, ali sada je postalo jasno da različita mišljenja ne mogu da nas razdvoje", kazao je Junker. Francuski predsednik Žak Širak poručio je da je "svet u kome živimo jedan jedini i niko ne može sam da rešava probleme. Evropi su potrebne SAD, kao što je i Sjedinjenim Državama potrebna Evropa". "Evropa može da vam bude pravi politički partner", rekao je Širak obraćajući se američkom predsedniku. Ipak, nad pomirljivim govorima kojima su obilovali dvodnevni sastanci, i dalje se nadvija senka a reč je najavi Evropske unije da ukine embargo na isporuku oružja Kini, koji je uveden 1989. nakon pobune na Tjenanmenu. Buš je izrazio zabrinutost da bi isporuka oružja mogla da predstavlja "transfer tehnologije Kini, što bi poljuljalo ravnotežu u odnosima između Kine i Tajvana", uprkos obećanjima lidera EU da se o tome vodilo računa prilikom donošenja odluke o ukidanju embarga. "To pitanje se i dalje razmatra. Mi još nismo stigli do konačnog rezultata", rekao je Žan-Klod Junker. |
|
Šisel: Važno da Beograd uđe u Evropsku uniju
Austrijski kancelar Volfgang Šisel izjavio je večeras u Briselu da je važno da "Beograd u bilo kojoj formi uđe u Evropsku uniju", jer evropski i američki saveznici na Balkanu imaju još jedan "neobavljen posao" vezan za budućnost Srbije i Crne Gore, a posebno Kosova. To će biti jedna od glavnih tema austrijskog predsedavanja Evropskom unijom, u prvoj polovini 2006, rekao je novinarima Šisel o sadržini izlaganja o strategiji i politici EU na Balkanu, na sastanku evropskih i američkih čelnika na kojem je učestvovao i predsednik SAD Džordž Buš. Šisel je kazao da se u rešavanje statusa Kosova mora uključiti i "ne sme isključiti Beograd" i predočio da je "Balkan problematično područje gde su zabeleženi najočigledniji i najspektakularniji uspesi u zajedničkim naporima EU i SAD". "To možda znači ohrabrenje i za ostala područja", dodao je on. "Da bi se razumelo koliko je to osetljivo za nas, mora se imati na umu da su se poslednja tri rata na evropskom tlu vodila na Balkanu, a poslednje borbe pre pet godina na Kosovu", rekao je austrijski kancelar. "Stoga je za nas zajednički san da se to više nikad ne sme dogoditi u Evropi. Zato je i tema Balkana vrlo važna", dodao je on. Šisel je na zasedanju lidera EU i SAD istakao da je "najvažnija ponuđena šargarepa" i najvažniji pozitivan podstrek eventualno članstvo u EU. Slovenija je, dodao je, već članica, za Hrvatsku se nadamo da će 17. marta početi pregovore, za Makedoniju Evropska komisija priprema "mišljenje" o kandidaturi za članstvo, ostale zemlje takođe imaju evropske perspektive. "Vidim da tamošnje zemlje prolaze kroz veliki povoljan razvoj. I tu sam, na zasedanju lidera EU i SAD, izneo nekoliko činjenica. Ako izuzmemo Srbiju koja je tek sad dostigla stanje ekonomije iz 1999, a sve ostale zemlje imaju rast od preko trideset do pedeset odsto, i to je spektakularno", ocenio je Šisel. Takođe, naveo je austrijski kancelar, strane direktne investicije u zemlje regiona su porasle sa tri na 23 milijarde evra. Prema njegovim rečima, kada su predsednik Buš i britanski premijer Toni Bler "čuli te brojke, obojica su zatražili da dobiju tačne podatke". "To je upravo pravi dokaz da ova strategija deluje", preneo je Šisel. On je ukazao na to da Evropa preuzima obaveze na balkanskom području i, posle američkog vojnog angažovanja na početku, sada i na vojnom polju Evropa preuzima vođstvo. Trenutno je 19.000 evropskih vojnika na jugu Evrope, a samo još 1.800 američkih. Deset puta više ima evropskih vojnika koji obezbeđuju mir i stabilnost na Kosovu, u Bosni i Makedoniji. "Brojke pokazuju da na tom polju možemo veoma dobro sarađivati", dodao je on. "Ukazao sam još i na to da imamo još jedan neobavljeni posao. To su Srbija i Crna Gora i, posebno, Kosovo. Kad je reč o Kosovu, tu će UN odigrati glavnu ulogu. Mora se najpre izvršiti procena sprovođenja standarda, da bi se krenulo u raspravu o statusu", kazao je Šisel. "Jasno je da želimo multietničko Kosovo i moraju postojati efikasne garantije za manjine, zatim sloboda kretanja za sve građane Kosova i, naravno, sigurnost za verske objekte. Jasno je da se u to mora uključiti i Beograd i da ga se ne sme isključiti", kazao je on. "I tu mora biti i perspektiva da Beograd, u bilo kojoj konstelaciji može ući u Evropsku uniju. A to će biti jedna od važnih tema austrijskog predsedništva Evropske godine, u prvoj polovini 2006. Godine", zaključio je austrijski kancelar. |
|
Španci podržali Ustav EU
Španci su na referendumu održanom u nedelju podržali Ustav Evropske unije. Posle svih prebrojanih glasova, 76,73 odsto izašlih birača podržalo je projekat zajedničkog evropskog Ustava, a 17,24 odsto glasalo je protiv. Šest odsto imalo je nevažeće glasačke listiće. Prema zvaničnim rezultatima Centra za statistiku, koje je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na referendum je izašlo 42 odsto glasača ili preko 13 miliona građana. Premijer socijalističke vlade Hose Luis Rodriges Sapatero izrazio je sinoć zadovoljstvo rezultatima izbora i brojem izašlih brirača. Premijer je jučerašnji referendum nazvao "potpunim uspehom Ustava EU". "Mi Španci stvaramo istoriju Evrope", ocenio je Sapatero, dok je opoziciona Narodna stranka (PP) zbog malog odziva, referendum nazvala "velikim krahom i neuspehom predsednika vlade". To i jeste do sada najlošiji izlazak građana na referendum ili izbore u istoriji šspanske demokratije. Najmanje su zainteresovani za Ustav EU bili građani Baskije, Navare i Katalonije, u kojima su jake nacionalističke i separatističke ideje. Ministar unutrašnjih poslova Hose Antonio Alonso poručio je u nedelju uveče da vlada smatra da je referendum uspeo i izjavio da se nada da će ostale države, članice EU, slediti pozitivan primer Španije i takođe dati zeleno svetlo za projekat Ustava i federalizacije EU. |
|
Aselborn ponovo pozvao vlasti u Zagrebu da uhapse Gotovinu
Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn (Jean Asselborn) izjavio je danas u Briselu da hrvatska vlada treba da se angažuje kako bi general Ante Govotina bio uhapšen i prebačen u Haški tribunal. "Nalazimo se u značajnom trenutku. Vlada (Hrvatske) vrlo dobro zna da posle izveštaja (tužioca Haškog suda) Karle del Ponte treba da reaguje", rekao je Aselborn, čija je zemlja predsedvajuća Evropske unije (EU). Aselborn danas učestvuje na sastanku u Briselu ministara inostranih zemalja EU. Pregovori o članstvu Hrvatske u EU trebalo bi da počnu 17. marta u slučaju da Zagreb sarađuje sa sudom u Hagu. Konačna odluka o početku pregovora biće doneta 16. marta. "Imamo još nekoliko nedelja na raspologanju. Hrvatske vlasti treba da se angažuju i pokažu da je 100 odsto saradnje sa sudom realnost", rekao je Aselborn. Gotovina je optužen za ratne zločine nad Srbima u Hrvatskoj. |
|
Amerika treba jaku i ujedinjenu Evropu
Američki predsednik Džordž Buš izrazio je danas u Briselu podršku jakoj, ujedinjenoj, demokratskoj Evropi koja bi bila saveznik SAD u zajedničkom zalaganju za mir u svetu. "Amerika podržava jaku Evropu jer nam je potreban čvrst partner u ispunjavanju teškog zadatka kakav je obezbeđivanje slobode u svetu", izjavio je Buš u Briselu, u govoru održanom prvog dana evropske turneje. Buš je danas u Briselu započeo četvorodnevnu turneju čiji je cilj poboljšanje transatlantskih odnosa koji su poslednje dve godine zaoštreni zbog neslaganja oko rata u Iraku. Američki predsednik zatražio je od Irana da prekine sa podrškom terorizmu i odustane od svake namere da poseduje atomsku bombu. Vlastima u Siriji, koje je takođe, optužio da podržavaju terorizam, poručio je da okončaju okupaciju Libana. "Režim u Iranu mora da prekine sa podrškom terorizmu i da odustane od programa razvoja nuklearnog oružja. Sirija bi s druge strane trebalo da prestane sa okupacijom Libana", rekao je on. "Očekujemo da će Iran sprovesti najavljene reforme. Došlo je vreme da iranske vlasti poslušaju iranski narod, poštuju njegova prava i pridruže se struji koja teži ka slobodi u regionu", kazao je on. Buš je rekao da nijedna opcija ne bi trebalo da bude odbačena na pregovaračkom stolu, dodajući da Iran, ipak, nije isto što i Irak. Buš je u govoru pozvao Rusiju da pruži veći doprinos demokratskim procesima, ocenjujući da su te reforme osnova rusko-američkih odnosa. "Ako Rusija želi da napreduje kao evropska nacija, ruska vlada mora da pruži veći doprinos demokratskim procesima i uspostavljanju pravne države", rekao je on. Kako je ranije najavljeno, Buš će se 24. februara sastati sa ruskim šefom države Vladimirom Putinom u Bratislavi. Buš se založio za ulazak Ukrajine u "evroatlantsku porodicu", uz obrazloženje da je u toj državi vlast preuzela nova vlada koja je pružila uveravanja da će zajedno sa predsednikom Viktorom Juščenkom sprovesti neophodne reforme u zemlji. Kako je najavljeno, Buš će tokom posete Briselu sa zvaničnicima NATO-a i EU razgovarati o budućnosti NATO, situaciji u Iraku, a biće razmotreni i stavovi prema Iranu i Siriji. Američki predsednik će večeras odvojeno razgovarati sa francuskim šefom države Žakom Širakom, jednim od najžešćih protivnika rata u Iraku. |
|
Ministri EU: Na Kosovu poštovati pravo na povratak
Kosovo se neće vratiti na situaciju od pre 1999, a napredak u utvrđivanja budućeg statusa Kosova, "u skladu sa rezolucijom 1244 SB UN", zavisiće od pozitivnog rezultata ocene sprovođenja demokratskih standarda, poručili su danas šefovi diplomatija Evropske unije. Kako je novinarima preneo predsedavajući zasedanja, luksemburški ministar Žan Aselborn, i vlasti u Beogradu svesne su toga da položaj Kosova neće moći da se vrati na stanje od pre 1999, što je nedavno u Briselu ministrima Unije preneo i šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković. Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, koji je učestvovao u raspravi o Kosovu na ministarskom sastanku EU, na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavio je da se on založio za to da budući status ne sme značiti podelu Kosova i rekao da su to podržali neki evropski ministri. Dodao je da takav stav nije ušao u zaključke ministarskog zasedanja. Jesen-Petersen je naveo da je zadovoljan "naporima" lokalnih vlasti u Prištini da sprovedu standarde i time odgovorio na pitanje da li smatra zadovoljavajućim dosadašnje ostvarivanje tih normi UN. Šef UNMIK-a je potvrdio da za Evropsku uniju i UN jedan od ključnih demokratskih standarda znači da se posle nasilja u martu 2004, i dolaska NATO i UN 1999, izbegli i raseljeni Srbi moraju vratiti na Kosovo. On je ocenio da je taj povratak zasad veoma nedovoljan. Takođe je naglasio veliki značaj tesne saradnje Evrope i Amerike za budući razvoj na Kosovu i Balkanu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana novinarima je predočio da je za sprovođenje standarda "apsolutno značajno" da se vrate izbeglice, uspostave bezbednost, sloboda kretanja, zaštita manjina i multietničko, demokratsko Kosovo. Prema rečima luksemburškog ministra, sprovođenje standarda na Kosovu će se proceniti polovinom godine, a, ako bi zaključak bio pozitivan, u septembru ili oktobru bi mogla biti pokrenuta rasprava o budućem statusu pokrajine. "Oko toga ne sme biti nikakve nedoumice. Samo ako se standardi sprovedu, onda može doći i do rasprave o budućeme statusu" pokrajine, želeo je da podvuče Aselborn. On je, međutim, ukazao i na zaključke današnjeg ministarskog zasedanja EU, u kojima se stavlja do znanja da se budućnost pokrajine jedino može zamisliti kao oblik multietničkog i demokratskog Kosova, koje istinski obezbeđuje zaštitu manjina, kulturne i verske baštine svih zajednica. Takođe, da se na Kosovu "poštuju prava na povratak izbeglih i raseljenih, čime će se doprineti stabilnosti regiona i usvojiti vrednosti i standardi EU". Evropski ministri su, takođe, "pozdravili i smatraju da je dobrovoljna predaja i prebacivanje optuženog (generala Vladimira Lazarevića) od strane srpskih vlasti u Hag, važan korak u procesu hapšenja i izručivanja optuženih lica koja i dalje beže od međunarodne pravde". Naglašena je i nužnost da sve zapadnobalkanske zemlje sarađuju s haškim sudom i predočeno da je to uslov da Hrvatska u martu počne pregovore o članstvu u EU. Evropski ministri su, u kontekstu rasprave o razvoju na Kosovu, takođe podvukli da "puna i bezuslovna saradnja" s Tribunalom u Hagu "predstavlja međunarodnu obavezu i ostaje ključni zahtev za buduće kretanje ka EU". Izvori zasedanja su agenciji Beta rekli da se to "može shvatiti" i kao upozorenje da kosovske vlasti moraju obezbediti predaju ili hapšenje optuženih sa Kosova, ako protiv njih optužnicu podigne Haški sud. U zaključima zasedanja se podvlači da je "Savet ministara EU primio na znanje javno datu obavezu prelaznih ustanova samouprave (Kosova) da moraju biti sprovedene reforme koje će jamčiti za potpuno sprovođenje standarda koje su postavile UN". Ministri EU naglašavaju da kosovske prelazne vlasti moraju u potpunosti da iskoriste od UNMIK-a dobijena ovlašećenja da bi garantovale da će standardi biti potpuno ispunjeni. Evropska unija je pozvana da odigra važnu ulogu u razmatranju statusa pokrajine, ističe se u pripremljenom dokumentu sedanja. Ministri EU su "ohrabreni" spremnošću vlasti u Beogradu da obnove dijalog s Prištinom i pozivaju kosovske Srbe da se ponovo uključe u rad prelaznih ustanova. Reforma i decentralizacija lokalne vlasti na Kosovu, rečeno je, mora garantovati zaštitu manjina i bolje životne uslove za sve žitelje. |
|
Solana: Bez standarda nema rasprave o Kosovu
Visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da bez sprovođenja standarda neće biti rasprave o statusu Kosova i naglasio da je angažovanje Beograda ključno za približavanje regiona EU i ostvarivanje standarda na Kosovu. Solana je, na konferenciji za štampu, u pauzi zasedanja šefova diplomatija Evropske unije, istakao da "u 2005. počinjemo veoma važan proces za normalizaciju i stabilizaciju Zapadnog Balkana". Dodao je da, "ulazimo u proces sagledavanja da li možemo ostvariti napredak kad je u pitanju Kosovo. Hoću da kažem veoma jasno da su za nas od suštinskog značaja standardi". "I ponovo bismo hteli da uputimo poziv našim prijateljima u Beogradu da se što pre angažuju. To je, takođe, od temeljne važnosti za proces sprovođenja standarda. Bez dijaloga, bez angažovanja Beograda i Prištine, veoma ćemo teško napredovati do završetka onoga što bismo hteli da vidimo u procesu sprovođenja standarda", istakao je Solana. Solana je, posle rasprave o Kosovu na ministarskom sastanku EU, stavio do znanja da "bez sprovođenja standarda neće polovinom, ili u drugom delu godine, početi rasprava o pokretanju pregovora o budućem statusu pokrajine". "Standardi znače poštovanje manjina, multietničko Kosovo, to je nešto što svi moraju shvatiti", kazao je visoki predstavnik EU. "Bez ta dva elementa biće veoma teško da se dobije u celosti povoljna procena kako bi se nastavio posao. A, kao što je rekao (šef UNMIK-a), Soren Jesen-Petersen, to je pokretanje pregovora o budućem statusu". "Evropska unija će biti veoma aktivna. Jer, sve u svemu, Evropska unija je odgovorna za to da Zapadni Balkan sve više približava evropskim institucijama. Bićemo vrlo aktivni i angažovani kao što smo to već i dosad", rekao je on. Ali, istakao je visoki evropski predstavnik, "hteli bismo da učinimo mnogo više u ovoj važnoj, 2005. godini". "A mi to želimo da ostvarimo u tesnoj saradnji sa Beogradom. Beograd, državna zajednica Srbija i Crna Gora, je za nas veoma važna. I želeli bismo da ih približimo što više Evropskoj uniji. SCG treba da odigra veoma važnu ulogu u toj veoma složenoj 'slagalici' regiona", dodao je on. Današnji ministarski sastanak Solana je ocenio kao veoma dobar i izrazio uverenje "da se ide sigurno i odlučno u dobrom pravcu sa ciljem da ceo taj region Zapadnog Balkan bude što više i brže približen Evropskoj uniji". |
|
EU pozdravila uspeh referenduma u Španiji
Zvaničnici Evropske unije pozdravili su danas rezultat referenduma o evropskom ustavu održanog u Španiji, a britanski ministar spoljnih poslova Džek Stro izjavio je da bi rezultat mogao da utiče i na skeptične Britance da prihvate ustav. Zvaničnici EU upozoravaju da bi niska izlaznost mogla da bude opasna za druge nacije koje će održati referendum o istom pitanju. U Francuskoj, ministar za evropske polove Klodi Enjer rekao je da je podrška evropskom ustavu u Španiji "snažan signal, uspeh za Evropu" i dodao da bi Francuska najranije u maju mogla da održi referendum. "Evropi je potreban ovaj ustav. Španija je postavila dobar primer", rekao je nemački kancelar Gerhard Šreder. Britanska vlada još uvek nije utvrdila datum održavanja referenduma podršci o ustavu koji su 29. oktobra 2004. godine u Rimu potpisali lideri EU. U Britaniji vlada jako protivljenje EU i negativan ishod referenduma onemogući bi da ustav stupi na snagu u EU. Zvaničnici EU, razočarani zbog niske izlaznosti u Španiji, smatraju da bi apatija birača mogla negativno da utiče na ostalih devet zemalja EU koje treba da održe referendum. Pored Britanije, evropski ustav naićiće na probleme u Francuskoj, Poljskoj i Češkoj. Da bi stupio na snagu moraju da ga ratifikuju sve zemlje EU i ako bude odobren, prvi evropski ustav stupiće na snagu 2007. godine. Glavni problem ustava je nerazumnjiv tekst, a istraživanje EU sprovedeno prošlog meseca pokazalo je da devet od 10 građana EU zna malo ili ništa o povelji EU. |
|
EU najavila program obuke u Iraku kao gest dobre volje
Evropska Unija je danas, na poziv američkog predsednika Džordža Buša da pruži "opipljivu pomoć" u Iraku, najavila program obuke za 770 iračkih sudija, policijaca i zatvorskih službenika, javile su agencije. Program obuke, koji je ocenjen kao gest dobre volje, najavljen je dan uoči susreta na vrhu šefova država i vlada EU sa predsednikom Bušom, koji bi trebalo da označi novu eru u transatlantskim odnosima. U govoru održanom u Briselu prvog dana evropske turneje, Buš je zatražio od Evropljana da Iraku posle održanih izbora prošlog meseca pruže "opipljivu, političku i privrednu, kao i pomoć u oblasti bezbednosti". Jednogodišnja evropska misija nazvana "Leks" (Lex), koju su odobrili svi šefovi diplomatija EU, trebalo bi da započne narednog leta, ali van teritorije Iraka, saznaje se iz diplomatskih izvora. Isti izvori su ranije naveli da trenutna bezbednosna situacija u Iraku ne dopušta da se misija odvija u samom Iraku. U zajedničkom saopštenju izdatom posle današnjeg sastanka šefova diplomatije EU, ministri su najavili da "u zavisnosti od poboljšanja bezbednosnih uslova u Iraku" EU bi mogla da razmatra mogućnost nastavka obuke u Iraku. Najava programa obuke predstavlja prvi korak koji je EU preduzela prema Bagdadu od izbora 30. januara. Obraćajući se kolegama, šef francuske diplomatije Mišel Barnije ocenio je da je posle uspeha parlamentarnih i lokalnih izbora i velikog odziva Iračana, "došao trenutak da se obezbedi međunarodna saradnja", preneli su diplomatski izvori. |
|
U Holandiji krajem juna referendum o evropskom ustavu
Holandija će najverovatnije u junu održati referendum o evropskom ustavu, javili su danas holandski mediji pozivajući se na dobro obaveštene izvore. Španci su u nedelju velikom većinom podržali evropski ustav, ali je slab odziv od 42,3 procenta izazvao zabrinutost čelnika EU. Holandski večernji list "NRC Handelsblad" piše danas da će referendum biti održan 29. juna, ali televizija NOS javlja da je reč o 1. junu. Oba medija pozvala su se na "dobro obaveštene izvore". Holandija je odlučila da referendum održi najkasnije moguće kako bi imala dovoljno vremena da pripremi kampanje za i protiv ustava, piše list pozivajući se na neimenovane izvore u Briselu. Nezavisni komitet koji treba da odredi datum, objektivno proceni dokument od 350 strana i podeli milion evra na obe kampanje, odbio je danas da potvrdi neki od ovih datuma. "Nezavisni komitet prvi put se sastao u petak i još uvek je rano da se govori o datumu. Nije doneta zvanična odluka o datumu jer mora da se razotri sa ministrom za vladine reforme", rekao je portparol tela Tijs Manten. Najnovije ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da bi 42 odsto Holanđana glasalo protiv ustava, dok bi 29 odsto bilo za. Ispitivanje je pokazalo i da se očekuje učešće više od 40 odsto birača. Mađarska, Litvanija i Slovenija su ratifikovale ustav, dok još devet zemalja treba da održi referendume. Da bi ustav stupio na snagu, potrebna je podrška svih članica EU. |
|
Rupel: Ministri EU protiv podele Kosova
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel izjavio je da su na današnjem zasedanju ministara inostranih poslova Evropske unije u Briselu, bili uočljivi stavovi protiv podele Kosova, povratka na stanje pre 1999. i priključenja pokrajine Albaniji ili "nekoj drugoj teritoriji gde žive Albanci". To se iskristalisalo u raspravi na ministarskom zasedanju, u kojoj je, takođe, vidljivo bilo mišljenje da, kad se isključe ove "crvene linije" za rešavanje budućnosti Kosova, onda se jedino može sagledati neka vrsta nezavisnosti, rekao je novinarima šef slovenačke diplomatije. Rupel je napomenuo da je, istovremeno, svim učesnicima u raspravi "bilo jasno" da Kosovo nije spremno za nezavisnost i da bi za takvu mogućnost još mnogo trebalo učiniti. Rupel je ocenio da sad nema tako naglašenih razlika u stavovima pojedinih zemalja EU u viđenju politike prema Kosovu, kao ranije. A opšti zaključak ministara je bio da ta politika EU mora biti jedinstvena zato što će ove godine biti krupnih promena na Kosovu. Stav šefova diplomatija EU je bio i da je svakako nužan dijalog kosovskih Albanaca i Srba, kao i Beograda i Prištine. U raspravi je ukazano na problem "pretnje odlaskom u Hag" kosovskog premijera, Ramuša Haradinaja, jer Haški sud već četiri meseca prikuplja dokaze protiv njega. Rupel je dodao da je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, koji je učestvovao u raspravi, ministrima rekao da je Haradinaj obećao da će kao običan građanin otići u Hag, ako bude optužen. Jedinstven stav u raspravi šefova diplomatija EU je bio da standardi na Kosovu moraju prvenstveno značiti poštovanje prava manjina i odgovornost da se to sprovodi. Ukoliko se Evropska unija i međunarodna zajednica ne budu osvedočili da je to zaista slučaj, ne može biti pozitivne ocene sprovođenja standarda polovinom ove godine, zaključio je slovenački ministar. |
|
Šefovi diplomatija EU sutra o sastanku s Bušom i Kosovu
Šefovi diplomatija EU sutra će u Briselu održati širu raspravu o Kosovu iz koje će biti utvrđen "stav Saveta ministara EU o Kosovu, imajući u vidu da će polovinom 2005. prvi put doći do potpune procene napretka u sprovođenju normi koje su postavile Ujedinjene nacije". "Evropski ministri će to razmotriti u okviru rasprave o najvažnijim svetskim pitanjima, kao što su mirovni napori na Bliskom istoku, situacija u Iranu i Iraku, razvoj u Ukrajini. Važna tema sastanka su i poslednje pripreme za susret šefova država i vlada EU i Evropske komisije s američkim predsednikom, Džordžom Bušom, u utorak u Briselu", saopštilo je luksemburško predsedništvo EU. U saopštenju se navodi da će šefovi diplomatija evropske dvadesetpetorice imati priliku da o Kosovu, tokom "radnog ručka", dobiju najnovija saznjanja i od šefa UNMIK-a Sorena Jesena-Petersena. Prema nacrtu zaključaka zasedanja ministara EU, koji treba da budu dopunjeni u raspravi, rezolucija 1244 Saveta bezbednostiU N i dalje ostaje temeljni međunarodni pravni dokument za rešavanje budućnosti pokrajine. Podvlači se, međutim, da će od sprovođenja ključnih standarda - povratka raseljenih i izbeglih, slobode kretanja, bezbednosti, obnove porušenih srpskih kuća, verskih i drugih objekata, zavisiti i kad će početi rasprava o statusu Kosova. Sa zasedanja treba da bude upućen poziv za obnovu dijaloga Beograd-Priština, kao i poziv kosovskim Srbima da se uključe u rad pokrajinskih prelaznih ustanova i radnih grupa za decentralizaciju vlasti. Šef UNMIK-a posebno će razgovarati sa visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, Havijerom Solanom. U nacrtu zaključaka sastanka šefova diplomatija evropske dvadesetpetorice ponovo se ukazuje na političku obavezu i uslov za zapadnobalkanske zemlje da, ako žele da se približe Uniji, u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom. Tu je posebno naglašena neophodnost da vlasti u Zagrebu pruže dokaze da sve čine kako bi ta saradnja bila potpuna i kako bi, prevashodno, odbegli haški optuženik, general Ante Gotovina, bio uhapšen i predat tribunalu u Hagu. Od toga zavisi i da li će EU početi za 17. mart planirane pregovore o članstvu sa Hrvatskom. Tužilac Haškog suda, Karla del Ponte, od čijih izveštaja u mnogome zavisi kakav će stav EU zauzeti prema Hrvatskoj, nedavno je luksemburškom predsedništvu Unije dostavila pismo u kojem tvrdi da su hrvatske vlasti direktno u Mostaru pregovarale s Gotovinom, a ništa nisu učinile da on bude uhapšen. Haški tužilac teško optužuje vladu u Zagrebu i da ništa nije učinila da budu onemogućene strukture hrvatske vlasti koje direktno i dalje štite Gotovinu, optuženog za ratne zločine nad srpskim civilima. Ministri inostranih poslova EU će o zapadnom Balkanu raspravljati kao trećoj tački dnevnog reda, a potom i o pripremama za sastanak šefova država i vlada Evropske unije s američkim predsednikom Džordžom Bušom, tokom kojeg će Balkan i Kosovo, takođe, biti važna tema. Austrijski kancelar Georg Šisel, će, u utorak, na sastanku lidera EU s predsednikom Bušom, izložiti pravce i ciljeve evropske politike na Balkanu, sa ciljem da saradnja EU-SAD u tom području ostane i dalje veoma bliska i sasvim usaglašena. Prema izvorima EU, ključne teme sastanka su razvoj na Bliskom istoku, Iraku, Iranu, Avganistanu, ekonomski odnosi EU-SAD, a svaki od šefova država i vlada EU će, na tom sastanku, predsednika Buša upoznati sa ključnim sektorima evropske politike. Zvaničnici u Briselu su predočili da evropska dvadesetpetorica očekuju da se u susretu s američkim predsednikom, pored potvrde dosadašnje snažne diplomatske i vojne bliske saradnje EU i SAD na Balkanu, još bliže utvrdi i zajednička buduća politika o tri ključna pitanja. To su "tri glavna izazova", koje Evropska unija vidi u budućem razvoju na Balkanu, i najpre je reč o "angažovanju u procesu na Kosovu, uz jasnije sagledavanje budućnosti pokrajine". Oko strategije i politike na Kosovu "nema razlika", želeli su da podvuku zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU i time odgovorili na pitanje novinara da li smatraju da bi Vašington mogao povući neke jednostrane poteze kad je reč o budućem statusu pokrajine. Drugi "izazov" na Balkanu je, kako se to vidi u EU, i dalje postojeći problem nedovoljne saradnje tamošnjih država sa Haškim sudom, što je u ovom trenutku posebno "opterećujuće" za perspektivu odnosa sa Hrvatskom, i što stoji kao prepreka za početak pregovora sa Zagrebom o članstvu u EU. Saradnja s Haškim sudom je i preduslov za približavanje Srbije i Crne Gore, Kosova, kao teritorijom pod prelaznom upravom UN, i Bosne i Hercegovine, strukturama Evropske unije. U Briselu smatraju da je treći "izazov" regionu "kako unaprediti odnose Srbije i Crne Gore u sklopu državne zajednice, sa ciljem da se tako pospeše i odnosi sa Evropskom unijom i ubrza proces stabilizacije i pridruživanja SCG EU". Američki predsednik Buš, će sutra, u Briselu, razgovarati sa belgijskim zvaničnicima, a svetske teme će posebno raspraviti na večeri sa francuskim predsednikom Žakom Širakom. |
|
Buš započeo evropsku turneju
Američki predsednik Džordž Buš doputovao je večeras u Brisel gde počinje četvorodnevnu evropsku turneju tokom koje će pokušati da popravi odnose sa evropskim zemljama koji su ozbiljno narušeni nakon invazije na Irak. Kako je najavljeno, Buš će tokom posete Briselu sa zvaničnicima NATO-a i EU razgovarati o budućnosti NATO, situaciji u Iraku, a razmatraće se i stavovi prema Iranu i Siriji, javljaju agencije. Američki predsednik će sutra uveče odvojeno razgovarati sa predsednikom Francuske Žakom Širakom, jednim od najoštrijih protivnika rata u Iraku. To je prva poseta Džordža Buša inostranstvu od kako krajem januara započeo drugi predsednički mandat. "Danas bezbednost, pravda i napredak našeg sveta zavise od sposobnosti Amerike i Evrope da rade ka zajedničkom cilju", rekao je u subotu američki predsednik dodajući da se "čak i najbolji prijatelji ne slažu baš u svemu". "Na početku 21. veka najvažnije vrednosti i interesi Amerike i Evrope su identični", poručio je Buš. Belgijska prestonica je već danas od podneva bila potpuno pod kontrolom 2.500 policajaca i oko 250 američkih tajnih agenata koji će se tokom dva dana brinuti o bezbednosti američkog predsednika. |
|
Evropski pokret Srbije u Sloveniji
Ljubljana -- U dvodnevnoj poseti Sloveniji boravila je delegacija Evropskog pokreta u Srbiji. Delegacija ove nevladine organizacije iz Srbije, u čijem sastavu su se nalazili Jelica Minić, Danijel Pantić i Ivan Knežević, svoju posetu Ljubljani je ocenila kao jako korisnu, jer su pored informacija značajnih za proces približavanja Evropskoj uniji, dobili i bitne političke ocene situacije na Zapadnom Balkanu, kao i odgovore na mnoga pitanja o procesu pregovaranja sa EU. Delegacija se, između ostalih, susrela sa Ivom Vajglom, savetnikom predsednika Slovenije Janeza Drnovšeka, Jelikom Kacinom i Lojzetom Peterleom, poslanicima Evropskog Parlamenta, Radom Genoriom predsednikom Upravnog odbora Centra za pomoć zemljama regije u približavanju EU, Milanom Cviklom, nekadašnjim ministrom evropskih poslova Slovenije i Polonom Dobrajc, predsednicom Odbora za prijateljstvo sa SCG u slovenačkom parlamentu.
Ovaj odbor je inače, najmnogobrojniji u slovenačkom parlamentu, a za učešće u njemu slovenački poslanici su pokazali najveće interesovanje. Među sagovornicima bili su i članovi slovenačkog pregovaračkog tima, koji je vodio proces pregovora sa EU. Brojni sagovornici srpske delegacije su nudili svu stručnu i praktičnu pomoć, koju Slovenija, kao zemlja koja je prošla proces pridruživanja EU, može da ponudi, saopštili su članovi delegacije na novinarskoj konferenciji održanoj u Ambasadi SCG u Sloveniji. Poslanik Evropskog Pralamenta, Lojze Peterle, je Evropskom pokretu ponudio najbržu i najkonkretniju pomoć, a to je da Evropski pokret u Srbiji, jednog od svojih stažista pošalje u njegovu kancelariju u Briselu, na usavršavanje. Delegacija je svojim slovenačkim sagovornicima istakla veliki problem viznog režima prema SCG, koji predstavlja problem u komunikaciji sa EU, što pokazuje i zabrinjavajuće mali procenat mladih, od samo 2 odsto, koji su uspeli da otputuju u neku od zemalja EU, javlja dopisnik B92 iz Ljubljane Jelica Greganović. |
|
Solana: Za EU prihvatljiv dogovor o izmeni Ustavne povelje
Evropska unija (EU) će prihvatiti dogovor o izmeni Ustavne povelje Srbije i Crne Gore pod uslovom da saglasnost daju sva tri parlamenta - srpski, crnogorski i državne zajednice, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. "Neposredni izbori za parlament državne zajednice predviđeni su Ustavnom poveljom. Ako postoji dogovor na svim nivoima da se to promeni, mi se nećemo protiviti", kazao je Solana u intervjuu za današnji podgorički "Dan". On je ocenio da je Ustavnu povelju moguće promeniti onako kako je i doneta - u sva tri parlamenta, i istakao da odredbe Ustavne povelje, makar i ona i zajednica bile privremenog karaktera, ne smeju ignorisane. Solana je kazao i da EU u ovoj godini očekuje jačanje institucija državne zajednice i da Srbija i Crna Gora istraju u sprovođenju političkih i ekonomskih reformi. On je naveo da i dalje postoje velike prepreke na putu priključenja Srbije i Crne Gore EU, ističući u prvom redu saradnju sa Haškim tribunalom i nedostatak vladavine prava. Mora se inezivirati i borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i trgovine ljudima, dodao je visoki predstavnik EU. Govoreći o saradnji sa Haškim sudom, on je ocenio da je napravljen mali napredak, ali da je potrebno uložiti još napora kako bi svi optuženi za ratne zločine bili predati Tribunalu. "Zemlje koje žele da uđu u EU ne smeju izbegavati saradnju s Haškim sudom. Pozdravljam nedavnu predaju generala (Vladimira) Lazarevića i ohrabrujem srpsku vladu da ne štedi napora kako bi rešila taj problem", poručio je Solana. |
|
Evropski lideri će izložiti Bušu svoje viđenje politike
Austrijski kancelar, Volfgang Šisel, će na sastanku lidera Evropske unije s američkim predsednikom, Džordžom Bušom, u utorak u Briselu, izložiti pravce i ciljeve evropske politike na Balkanu, sa ciljem da saradnja EU-SAD u tom području ostane i dalje veoma bliska i sasvim usaglašena. Kako su saopštili izvori EU u Briselu, ključne teme sastanka su razvoj na Bliskom istoku, Iraku, Iranu, Avganistanu, ekonomski odnosi EU-SAD, a svaki od šefova država i vlada EU će, na tom sastanku, predsednika Buša upoznati sa ključnim sektorima evropske politike. Tako će, naprimer, francuski predsednik, Žak Širak, svom američkom kolegi obrazložiti tokove evropske integracije, britanski premijer Toni Bler, će govoriti o politici na Bliskom istoku, nemački kancelar Gerhard Šreder, o Iranu, holandski premijer, Jan Peter Balkenende, će izložiti evropsku strategiju u bitki protiv svetskog terorizma. Zvaničnici u Briselu su predočili da evropska dvadesetpetorica očekuju da se u susretu s američkim predsednikom Bušom, pored potvrde dosadašnje snažne diplomatske i vojne bliske saradnje EU i SAD na Balkanu, još bliže utvrdi i zajednička buduća politika o tri ključna pitanja. To su " tri glavna izazova ", koje Evropska unija vidi u budućem razvoju na Balkanu, i najpre je reč o " angažovanju u procesu na Kosovu, uz jasnije sagledavanje budućnosti pokrajine ". Oko strategije i politike na Kosovu " nema razlika ", želeli su da podvuku zvaničnici u Evropskoj komisiji " Savetu ministara EU i time odgovorili na pitanje novinara da li smatraju da bi Vašington mogao povući neke jednostrane poteze kad je reč o budućem statusu pokrajine. Drugi izazov na Balkanu je, kako se to vidi u EU, i dalje postojeći problem nedovoljne saradnje tamošnjih država sa Haškim sudom, što je u ovom trenutku posebno opterećujuće za perspektivu odnosa sa Hrvatskom. I što stoji kao prepreka za početak pregovora sa Zagrebom o članstvu u EU. Saradnja s Haškim sudom i preduslov za približavanje Srbije i Crne Gore, Kosova, kao teritorijom pod prelaznom upravom UN, i Bosne i Hercegovine, strukturama Evropske unije. U Briselu smatraju da je treći izazov regionu " kako unaprediti odnose Srbije i Crne Gore u sklopu državne zajednice, sa ciljem da se tako pospeše i odnosi sa Evropskom unijom i ubrza proces stabilizacije i pridruživanja SCG EU". Funkcioneri Evropske komisije i Saveta ministara EU su ocenili da je saradnja evropske dvadesetpetorice i SAD u Bosni bili izuzetno dobra, o čemu svedoči činjenica da je NATO predao misiju Sfora snagama EU " na izuzetno uspešan način ". Ta saradnja se nastavlja u okviru " Berlin plus " dogovora EU i NATO o zajedničkom korišćenju kapaciteta i snaga u misijama očuvanja i uspostavljanja mira, kao i kroz prisustvo štaba NATO u Bosni. |
|
Barozo: EU i SAD treba da sarađuju u rešavanju kriza
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) izjavio je da Evropa i SAD mogu rešiti globalne krize jedino ako blisko sarađuju. "Izazovi su toliko ogromni da ne možemo da im se suprotstavimo sami", rekao je Barozo u intervjuu američkoj agenciji Asošijejted pres. On je pozvao na "političko angažovanje" Evrope i SAD kako bi zajednički radile na sprečavanju Irana da razvije nuklearno oružje, posredovanju u mirovnim pregovorima između Izraelaca i Palestinaca i borbi protiv globalnog zagrevanja. "Ono što želimo da se pojasni je jesmo li ili nismo zainteresovani za neko vrstu globalnog partnerstva između Evropljana i SAD. Mislim da bi trebalo da na tome insistiramo, ne samo zato što je to u intereseu Evropljana i ne samo zato što je to u interesu SAD, već je u interesu međunarodne zajednice", kazao je Barozo. Barozo će sledeće nedelje razgovarai sa američkim predsednikom Džordžom Bušom, koji će posetiti Evropu. Kako je najavljeno, Barozo i Buš će razgovarati o ekonomiji, Iraku i Iranu, kao i o planovima EU da ukine svoj 15-godišnji embargo na izvoz oružja Kini, čemu sa žestoko protivi Vašington. |
|
Juščenko želi početak pregovora sa EU 2007. godine
Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko izjavio je u Kijevu da se neće zadovoljiti pukim približavanjem zemlje Evropskoj uniji i zatražio da pregovori o njenom budućem članstvu započnu 2007. godine. "Shvatamo da na putu ka EU, Ukrajina mora da poštuje niz logičnih etapa. To je razlog što mi naše pregovore nećemo koncentrisati na raspravi o utvrđivanju datuma o pridruživanju, već o pokretanju 'formalnog procesa' čiji je krajnji cilj članstvo u EU", izjavio je ukrajinski predsednik u intervjuu Frans Presu. Juščenko je još kazao da on to pitanje neće pokretati u Briselu, jer se "odgovor nalazi ne tu, već u Kijevu". "Da budem precizan, taj odgovor zavisi od preduzetih akcija i političke volje vlade u Kijevu" da dostigne standarde koji su neophodni za integraciju u EU, rekao je ukrajinski predsednik koji za četiri dana dolazi u prvu zvaničnu posetu Briselu. Kada je reč o Akcionom planu koji će biti potpisan prvog dana njegove posete Briselu, Juščenko je izrazio nadu da se "Ukrajina neće zaustaviti na pola puta bez vizije o budućnosti". "Najvažnije je da čitav taj plan nepovratno otvara proces integracije u Evropu", rekao je on. Juščenko je izrazio želju da najavljeni Akcioni plan sadrži "vrlo značajnu odrednicu" koja bi predvidljala od 2007. godine početak pregovora o pridruživanju Ukrajine EU, po uzoru na proces koji je usvojen u slučaju Turske. |
|
Kako pripremiti javnost za pridruživanje EU
Fondacija Konrad Adenauer i Kancelarija za pridruživanje EU vlade Srbije pokrenule su projekt redovnih susreta sa predstavnicima medija, sa ciljem pripreme javnosti za otpočinjanje pregovora o pridruživanju EU. Na današnjoj konferenciji za novinare u vladi Srbije, sekretar Kancelarije Radmila Milivojević rekla je da će se susreti održavati svake druge nedelje u vidu radnog doručka, tokom koga će novinari sa neposrednim učesnicima u procesu pridruživanja razgovarati o svim elementima tog procesa. "Predviđeno je da sa novinarima razgovaraju ministri resora koji će učestvovati u radu pregovaračkog tima vlade Srbije, predstavnici Delegacije Evropske komisije u SCG i predstavnici država članica EU u SCG ", rekla je Milivojevićeva. Direktor Konrad Adenauer fondacije Bernard Lamers rekao je da je uloga medija u procesu pridruživanja EU veoma važna i da su to pokazala iskustva država koje su 2004. godine pristupile EU. Lamers je rekao da ankete sprovedene u Srbij ii Crnoj Gori, pokazuju da je većina građana za ulazak u EU, što je veoma važno za evropske integracije, dodajući da u tome i mediji mogu da pomognu. "Verujem da mediji igraji veoma značajnu ulogu pri tome i to tako što treba da se potrude da ovo oduševljenje u stanovništvu ne splasne i da pravilnim informisanjem pomognu održavanje entuzijazma", rekao je Lamers. Lamers je ocenio da bi EU ostala nepotpuna ukoliko joj se i zemlje istočne Evrope ne bi priključile. Milivojevićeva je rekla da će prva faza tog projekta trajati do jula 2005. godine, kao i da će domaćin prvog radnog doručka, koji će se održati 4. marta 2005. godine u hotelu Palas, biti potpredsednik vlade Srbije i šef pregovaračkog tima vlade za pregovore sa EU Miroljub Labus. |
|
Širak sazvao sednicu parlamenta zbog ustava EU
Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) sazvao je danas za 28. februar vanrednu sednicu parlamenta na kojoj će se razmotriti održavanje referenduma o ustavu Evropske unije (EU). Sednica gornjeg i donjeg doma parlamenta - Nacionalne skupštine i Senata - trebalo bi da donese promene u sadašnjem francuskom ustavu pre glasanja o evropskom ustavu. Širak bi trebalo da obezbedi dvotrećinsku većinu koja je neophodna za promenu sadašnjeg ustava Francuske. Referendum o ustavu EU bi mogao vrlo brzo da bude održan, pošto su ankete pokazale da većina Francuza podržava taj dokument. Širak, koji podržava evropski ustav, nije još saopštio datum za održavanje refenduma. Protivnici ustava EU optužili su šefa francuske države da želi da ubrza održavanje referenduma, jer strahuju od neprihvatanja evropskog dokumenta. Protivnici smatraju da je Širak zabrinut da bi planovi o ulasku Turske u EU mogli da ugroze prihvatanje evropskog ustava. |
|
Ričard Cink po drugi put direktor EAR-a
Upravni odbor Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) danas je ponovo imenovao Ričarda Cinka za direktora Agencije u drugom dvoipogodišnjem mandatu. Kako je saopšteno, Odbor u kojem se nalaze predstavnici 25 zemalja članica Evropske unije, odluku o ponovnom imenovanju Cinka jednoglasno je doneo tokom redovnog sastanka u sedištu Agencije u Solunu. "Počastvovan sam odlukom i radujem se sto ću nastaviti da učestvujem u zajedničkim naporima Evropske unije u podršci ovom regionu na putu ka Evropskoj uniji", izjavio je Cink (54), koji je po nacionalnosti Nemac. Sa 28 godina iskustva u poslovima međunarodnog razvoja, Cink je prvi put za direktora EAR -a imenovan u septembru 2002. Pre toga radio je u Evropskoj komisiji, a u beogradskoj kancelariji EAR -a bio je šef operacija. Evropska agencija za rekonstrukciju rukovodi ključnim programima pomoći Evropske unije Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji, sa ciljem da se te zemlje približe članstvu u Evropsku uniju. Agencija je osnovana 2000. godine, po okončanju sukoba na Kosovu. |
|
Solana u Beogradu kad se postigne sporazum o budućnosti SCG
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana doputovaće u posetu Beogradu onda kada Srbija i Crna Gora postignu dogovor o daljem funkcionisanju državne zajednice sa ciljem da se omogući izrada studije o izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU. To su danas agenciji Beta rekli izvori EU u Briselu, koji su istakli da Solana, koji je nedavno odložio posetu Beogradu, za sada nema nameru da putuje u prestonicu SCG , zato što je "u toku proces dogovaranja srpskog i crnogorskog vođstva, u čemu Brisel nastoji da pomogne i savetuje". Solanin savetnik Štefan Lene, koji je u vezi sa rukovodstvima u Beogradu i Podgorici, smatra da za sada nisu dovoljno sazreli uslovi da Solana otputuje u Beograd. On nema nikakav svoj plan, a EU će prihvatiti sve o čemu se saglase Beograd i Podgorica oko ustrojstva SCG , pod uslovom, objasnili su zvaničnici u Briselu, da to znači da će državna zajednica delovati do proleća iduće godine, kad bi se videlo da li neka od članice želi da postavi pitanje njenog opstanka ili preustrojstva SCG . Kad se takav dogovor Beograda i Podgorice utanači, onda to mora značiti da tokom godinu dana ne sme biti nikakvih pregovora i uslovljavanja oko funkcionisanja državne zajednice, već se sve snage SCG i Brisela moraju usredsrediti na ubrzanje procesa pridruživanja SCG Uniji. Izvori EU su Beti preneli da je u "procesu deblokiranja zastoja u odnosima članica državne zajednice SCG izgleda došlo od izvesnog napretka, ali je to za sada nedovoljno za nadu u celovit i jasan dogovor Beograda i Podgorice". Problem je, kako se dodaje, što Beograd zahteva da se strogo poštuje odredba Ustavne povelje koja nalaže održavanje neposrednih izbora za parlament državne zajednice ovog proleća, dok Podgorica traži oslonac u Beogradskom sporazumu, na osnovu kojeg bi se moglo tumačiti i da izbori i eventualni referendum mogu biti održani tri godine posle njegovog potpisivanja. Diplomate u Briselu procenjuju da bi EU prihvatila "i neko treće rešenje", samo ako to znači da će državna zajednica delovati još godinu dana i time energija i napori biti usredsređeni na sprovođenje strategije "dvostrukog koloseka" u ekonomskom približavanju SCG Uniji, uz dobre izglede da se izradi povoljna studija o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju. Tehnički je studija praktično gotova, ostao je još ključni problem potpune saradnje SCG sa Haškim sudom, ali, ako bi se i to otklonilo, pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG sa EU bi lako mogli početi na jesen. Zamoljeni da se osvrnu na pisanje podgoričkog lista "Vijesti" da je vlada Crne Gore stavila do znanja Beogradu i Briselu da je za Podgoricu jedino prihvatljivo rešenje da se izbori za parlament SCG održe posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore, izvori u Briselu su rekli da to ne mogu ni potvrditi, ni komentarisati, već da je stvar Podgorice da li će objavljivati pojedinosti pregovora. |
|
Parlament usvojio amandmane o članstvu u EU
Bugarski parlament je danas velikom većinom usvojio amandmane na Ustav u vezi sa budućim članstvom zemlje u Evropsku uniju, kao i mogućnost da stranci kupuju zemlju u Bugarskoj. Za dozvolu da stranci kupuju zemlju glasalo je 211 poslanika bugarskog parlamenta. Drugi amandmani se odnosi na međunarodne ugovore za prijem u EU kao i mogućnosti za ekstradiciju bugarskih državljana drugim zemljama ili međunarodnom sudu. Očekuje se da parlament konačno usvoji u petak sve amandmane na trećem, poslednjem čitanju. Amandmanom o zemljištu strancima se dozvoljava da budu u vlasništvu poseda u okviru uslova koji polaze od ulaska Bugarske u EU. To se odnosi na državlje i firme EU. |
|
Predstavnik EU za Makedoniju u poseti Prištini
Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) u Makedoniji Mihail Savnin izjavio je danas u Prištini da je budućnost svih delova ovog regiona u EU. Savnin je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom-Petersonom, predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, liderom Demokratske partije kosova (DPK) Hašimom Taćijem, zamenikom kosovkog premijera Ademom Falihajem i srpskim predstavnikom Dragišom Krstovićem. "Duboko verujem da je budućnost regiona u EU i da je stabilnost regiona ključno pitanje za celu međunarodnu zajednicu", rekao je evropski diplomata. |
|
Slovenija od EK traži razjašnjenje o uredbi CEMT
Slovenija je danas od Evropske komisije zatražila tumačenje da li ispravno sprovodi uredbu EU o ograničenju prevoza hrvatskih autoprevoznika između Slovenije i drugih članica Unije. Prema novoj uredbi, hrvatski autoprevoznici od prošle nedelje ne mogu da prevoze teret između Slovenije i drugih članica Evropske unije (EU) ako nemaju dozvolu CEMT. Slovenačke dozvole za zemlje izvan Unije mogu se koristiti samo za prevoz tereta između Slovenije i država izvan EU. Na odluku Slovenije reagovala je Hrvatska, koja je od danas uvela iste mere za slovenačke autoprevoznike. Slovenija i Hrvatska razmenile su ove godine 6.500 dozvola za treće zemlje. Slovenačko ministarstvo saobraćaja zatražilo je od Evropske komisije uputstvo da li problem može biti rešen bilateralnim dogovorom. Ministarstvo ukazuje na hrvatski prigovor da sa Mađarskom, koja je takođe članica EU, njeni autoprevoznici nemaju sličnih problema, jer je to pitanje regulisano međudržavnim sporazumom. |
|
Policijska akcija na južnoj granici šengena
Na šengenskoj granici u Sloveniji u toku je dvadeseta zajednička operacija evropskih graničnih policija. U akciji koja je u ponedeljak počela na graničnim prelazima Obrežje (Bregana) i Dobova sa Hrvatskom učestvuje 12 dvanaest policajaca iz Austrije, Finske, Italije, Litvanije i Nemačke. Cilj akcije je sprečavanje ilegalnih migracija iz država sa područja bivše Jugoslavije na teritoriju Evropske unije, kao i sprečavanje prekograničnog kriminala. Policijsku akciju, koja će trajati do 25. februara, organizovao je Centar za kopnene granice iz Berlina. |
|
Solana za međunarodnu istragu povodom smrti Haririja
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana (Javier) smatra da treba sprovesti međunarodnu istragu povodom smrti bivšeg libanskog premijera Rafika al Haririja, izjavila je večeras Solanin portparol Kristina Galjak (Cristina Gallach). Solana smatra da je potrebna međunarodna istraga, ali je na Ujedinjenim nacijama da odluče da li će se ona sprovesti, rekla je portparol. Kako je precizirala, istraga bi bila važan korak u rasvetljavanju smrti bivšeg premijera. Hariri je poginuo u ponedeljak u Bejrutu, u eksploziji koja se dogodila dok je prolazio njegov konvoj. Sahranjen je danas u džamiji u Bejrutu. Više stotina hiljada građana okupilo se u libanskoj prestonici kako bi odali počast bivšem premijeru koga smatraju za pokretača obnove zemlje posle građanskog rata od 1975. do 1990. godine. |
|
EU: Ključni evropski saobraćajni projekti idu kroz Srbiju
Ključni projekti obnove i izgradnje evropskih železničkih putnih koridora i koridora Dunavom kroz Srbiju, u vrednosti od preko dve milijarde evra, načelno su prihvaćeni na sastanku Visoke radne grupe za transport Evropske komisije, izjavio je zamenik ministra za kapitalne investicije u srpskoj vladi Miodrag Jocić. Dva projekta srpske vlade za izgradnju ili proširenje strateških evropskih "multimodalnih" saobraćajnica, od ukupno sedam takvih predloga koji su načelno dobili "zeleno svetlo", odnose se na drumsko-železnički koridor 10 i plovni put Dunava kroz Srbiju, na trasi koridora 7. Konačna odluka biće doneta u martu na sastanku Visoke radne grupe za transport Evropske komisije, s velikim izgledima da srpski predlozi budu prihvaćeni, čime će se Srbija vratiti u najviši vrh prioriteta u izgradnji Transevropske saobraćajne i energetske mreže širom Evrope. Za projekte putno-železničke mreže kroz Srbiju se predviđa ulaganje oko milijardu i sedamsto miliona evra, a za plovni put Dunava više stotina miliona evra. Zamenik ministra Jocić je objasnio da "multimodalne" saobraćajnice znače da biti izgrađena mreža povezanih železničkih, drumskih, lučkih i aerodromskih najmodernijih trasa i "čvorova", za šta postoji 35 utvrđenih evropskih projekata. Od 2.360 kilometara evropskog putno-železničkog koridora 10, oko 800 kilometara ide kroz Srbiju i na potezu od 450 kilometara biće praktično izgrađene nove dvostruke železničke trase, autoputevi, široki tuneli i mostovi koji su u stanju da "propuste" velike robne konvoje koji od Salcburga, početka koridora, idu na jug Evrope i dalje ka Aziji. Reč je o "krakovima" koridora na potezima od Ljubljane i Zagreba ka Beogradu, a potom ka Nišu, Skoplju i Solunu. To su i "krakovi" Budimpešta-Beograd, Niš-Sofija, uz nadovezivanje na poteze Veles-Igumenica. Dunavski koridor 7, na potezu od 600 kilometara najboljeg plovnog puta kroz Srbiju, trebalo bi da obuhvati 11 luka, a biće otklonjeni i potopljeni ratni brodovi i eksplozivne naprave iz Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja 1999. U julu ove godine bi trebalo da bude potpuno izgrađen i novosadski most "Sloboda", čime bi bile uklonjene sadašnje barže koje su velike prepreka za slobodnu plovidbu Dunavom kroz Srbiju. Sve ove projekte bi finansirali Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, Razvojna banka Saveta Evrope, a date bi bile i koncesije konzorcijumima privatnih i javnih partnera, uz delimično finansiranje iz budžeta Srbije. U delegaciji iz SCG bio je i jedan predstavnik Crne Gore, a na sastanku u Evropskoj komisiji su učestvovali predstavnici 25 zemalja. |
|
EU će uputiti upozorenje Hrvatskoj zbog Gotovine
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte obavestila je Evropsku uniju da mreža na "visokom nivou" u Hrvatskoj štiti generala Antu Gotovinu, kao i da vlada u Zagrebu ima dvosmislen stav o njegovom hapšenju, izjavio je danas jedan diplomata u Briselu. Prema rečima tog diplomate, zbog toga će ministri spoljnih poslova EU, na sastanku idućeg ponedeljka, poslati Zagrebu poslednje upozorenje da su došle u opasnost hrvatske nade da 17. marta započne razgovore o pristupanju Uniji. Haški tribunal je optužnicu protiv Gotovine podigao jula 2001. godine, zbog zločina protiv čovečnosti, počinjenih tokom ofanzive na krajiške Srbe 1995. godine. Gotovina je od tada u bekstvu. Del Ponteova je svoj izveštaj o potrazi za generalom Gotovinom, predala Luksemburgu, predsedavajućem EU, koji ga je prosledio ostalim članicama EU. "Jasno je da mreže u visokim krugovima Hrvatske štite Gotovinu, a vlada je dvosmislena u vezi sa njegovim hapšenjem", naveo je isti diplomata. U nacrtu saopštenja koji su sastavili strucnjaci za šefove diplomatija EU, stoji sledeće: "(EU) poziva Hrvatsku da preduzme neophodne mere radi potpune saradnju sa Haškim tribunalom i ponovo ističe da taj poslednji preostali optuženik mora biti nađen i prebačen u Hag što je moguće ranije". Isto saopštenje poziva sva tela EU da odobre predloženo otpočinjanje razgovora sa Hrvatskom 17. marta "pod uslovom da Zagreb u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom". Diplomatski izvor u Briselu izjavio je da su francuska i nemačka prošle nedelje prenele hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu poruku da Gotovina mora biti izručen da bi pregovori otpočeli. Rojters navodi da je taj korak pokazao da je Nemačka, kao najmoćniji saveznik Hrvatske u EU, u potpunosti stala iza strategije da se iznudi predaja Gotovine. Sanader insistira da njegova vlada čini najbolje što može da bi uhvatila odbeglog generala. |
|
Solana: Tokom Tadićeve posete Kosovu bilo dobrih znakova
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas u Briselu da je poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Kosovu bila "dobar početak za pokretanje pregovora Beograda i Prištine". Tokom posete Tadića Kosovu "bilo je dobrih znakova" i ta poseta "uopšte nije bila neuspeh", istakao je Solana, posle susreta s makedonskim premijerom Vladom Bučkovskim. Visoki predstavnik EU je, takođe, primetio da bi on "više voleo" da se Tadić na Kosovu sastao i sa liderima političkih partija i administracije u Prištini. "Uprkos tome, mislim da cela poseta uopšte nije bila neuspeh. Bilo je dobrih znakova tokom Tadićeve posete Kosovu. Kao što znate, ja sam uvek činio sve što mogu da se uspostave kontakti vođstva u Beogradu i Prištini", naglasio je Solana, odgovarajući na pitanje novinara kako gleda na to što je Tadić "odbio da se sastane s liderima kosovskih Albanaca" i što Albanci, kako je rekao novinar, to komentarišu kao provokaciju. Bučkovski je rekao da je Makedonija u svakoj prilici isticala svoj stav o mogućem statusu Kosova. "Mi se nadamo da će to pitanje biti rešeno što pre moguće i podržavamo svako rešenje koje bi se našlo kroz pregovore Kosova i međunarodne zajednice", dodao je makedonski premijer. "Naš stav je vrlo jasan da svako rešenje mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Makedonije. Mi ćemo imati pozitivnu ulogu u celom tom procesu. U vezi smo sa Beogradom i Prištinom i šaljemo pozitivne signale ohrabrenja obema stranama", naglasio je Bučkovski. On je sa Solanom razgovarao o naporima Makedonije da sprovede reforme i ispuni uslove za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Solana je ocenio da Makedonija dobro napreduje u tim nastojanjima i ukazao na veliki značaj martovskih opštinskih izbora za proces decentralizacije vlasti u Makedoniji i uspešno okončanje Ohridskog okvirnog sporazuma. |
|
Kostreš: Treba iskoristiti granicu Vojvodine sa EU
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je večeras da Vojvodina treba da iskoristi činjenicu da se graniči sa Evropskom unijom. U telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Brisela, Kostreš je izrazio zadovoljstvo učešćem na sastanku o saradnji Evropske unije sa pograničnim susednim regionima, koji su u tom gradu organizovali Skupština evropskih regiona i Evropskog parlamenta. On je rekao da je od velikog značaja za Vojvodinu to što se graniči sa Mađarskom koja je od nedavno članica EU. Kostreš je kazao da će za par godina, kada u EU uđu Hrvatska i Rumunija, Vojvodina biti okružena zemljama EU, dodajući da to treba iskoristiti. Predsednik Skupštine Vojvodine je rekao da je današnji sastanak imao za cilj definisanje odnosa Evrope prema pograničnim regionima i mogućnost razvoja saradnje EU sa njenim pograničnim regionima. On je dodao da će se sutra sastati sa šefom delegacije za jugostočnu Evropu u Evropskom parlamentu Doris Pak i još nekoliko poslanika EP. Teme sutrašnjih razgovora, kako je precizirao Kostreš, biće proširenje saradnje Vojvodine i evropskih institucija i međunacionalni incidenti u toj pokrajini. |
|
Šami sa delegacijom grupacije Evropskih narodnih partija
Predsednik skupštine SCG Zoran Šami preneo je danas u Beogradu delegaciji grupacije Evropskih narodnih partija da je za državnu zajednicu nezavisnost Kosova neprihvatljiva i da se rešenje u pokrajini mora tražiti isključivo političkim sredstvima. Delagaciji, koju predvodi potpredsednik grupacije, poslanik Evropskog parlamenta Vim Van Velden, Šami je ukazao na potrebu da se međunarodna zajednica brže i aktivnije angažuje na obezbeđivanju osnovnih prava u pokrajini, pre svega prava na život preostalog srpskog i nealbanskog stanovništva, stvaranju uslova za povratak izbeglih i raseljenih i na saniranju posledica martovskog nasilja. Kako je saopšteno iz Skupštine SCG , predsednik parlamenta je naveo da je državna zajednica opredeljena za što brže priključenje EU, uz ocenu da je to najbolja formula za rešavanje svih otvorenih pitanja koje imaju pojedine zemlje, kao i za stabilnost regiona. U osvrtu na saradnju Beograda sa Haškim tribunalom, Šami je evropskim parlamentarcima preneo da će SCG ispuniti sve svoje međunarodne obaveze. Šami je, kako se navodi, naglasio važnost da saradnja sa tim sudom bude transparentna, ocenivši da nije dobro da se zbog pojedinaca kažanjava čitav narod. |
|
Bučkovski: Očekujem da Makedonija 2010. postane član EU
Makedonski premijer Vlado Bučkovski izjavio je danas u Briselu da očekuje da Makedonija 2006. počne pregovore o članstvu s Evropskom unijom i taj proces okonča 2010. godine. Bučkovski je to rekao pošto je Evropskoj komisiji uručio 14.000 stranica odgovora na 3.500 pitanja, koji bi trebalo da potvrde da Makedonija ispunjava uslove da u decembru ove godine dobije status kandidata za članstvo. On je istakao da je to od "istorijskog značaja" za Makedoniju, a predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren su izjavili da će brzina približavanja te zemlje Uniji zavisiti od brzine sprovođenja evropskih reformi. Predsednik makedonske vlade je podvukao da u zemlji postoji jedinstvo svih građana i stranaka oko cilja ulaska u EU i ocenio da bi to bio veoma pozitivan znak za ceo region i doprinos regionalnoj stabilnosti i napretku. Barozo je naglasio da je EU odlučna u nameri da "izgrađuje najtešnje veze sa zemljama Zapadnog Balkana", ukazavši da je potvrda za to i činjenica da je saradnja EU sa zapadnobalkanskim zemljama prešla u nadležnost Rena, komesara za proširenja na nove članice. "Krajnji cilj te rešenosti jeste puno članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU", podvukao je Barozo, napomenuvši da približavanje Makedonije EU "neće biti lak put". "Za to će biti neophodno i vreme i trud". Evropski komesar Ren je želeo da ukaže na to da je "Evropska unija zajednica utemeljena zajedničkim vrednostima, standardima i zakonima". "A to mora usvojiti svaka zemlja koje želi u EU", dodao je on. Ren je rekao i da očekuje da budu uspešni martovski lokalni izbori, u sklopu decentralizacije vlasti, utvrđene Ohridskim okvirnim sporazumom. On je dodao da je tu već došlo do napretka u decentralizaciji, a posebno je naglasio važnost reforme makedonskog pravosuđa kao ključnog elementa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. To je, po rečima Rena, presudno za dolazak stranih investicija u Makedoniju. Na pitanje da li će za dobijanje statusa kandidata i pregovore Makedonije o članstvu u EU imati upliv i pitanje imena ove zemlje, Barozo je odgovorio da je to "važna stvar" i da to u bilateralnim konsultacijama treba da reše Skoplje i Atina. Barozo je primetio da je Grčka punopravni član Evropske unije, a da odluke u procesu ulaska u članstvo u EU moraju biti donesene jednoglasno od svih 25 zemalja Unije. |
|
OEBS: Slabo pravosuđe koči napredak Albanije ka EU
Slab pravosudni sistem koči napore Albanije da izgradi snažnije veze sa Evropskom unijom, saopštila je danas Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U OEBS-ovom izveštaju o albanskom pravosuđu, na 42 strane, navodi se da u toj zemlji postoje ozbiljne mane u sudskoj proceduri i da "pravo na javnost suđenja nije u potpunosti zagarantovano". "Slabost pravosudnog sistema jedna je od glavnih briga međunarodne zajednice i škodi napredku Albanije u Procesu stabilizacije i asocijacije, koji je vlada proglasila za svoj glavni prioritet", navodi se u izveštaju. U izveštaju se kritikuje nedovoljna obezbeđenost sudskih procesa i loš sistem zaštite svedoka, kao i dužina pojedinih sudskih procesa. OEBS u izveštaju Albaniji nudi i niz saveta kako da unapredi svoj pravosudni sistem, među kojima su i pružanje više informacija javnosti i medijima i dodatna obuka sudija. |
|
Bučkovski sutra predaje odgovore na upitnik EU
Makedonski premijer Vlado Bučkovski sutra će u sedištu Evropske unije u Briselu predati odgovore na upitnik koji je EU Makedoniji dostavila kao uslov za članstvo u toj organizaciji. Odgovore na oko 4.000 pitanja Bučkovski će predati predsedavajućem Evropske komisije Žozeu Manuelu Barosu. Kako su večeras javili skopski mediji, Bučkovski će izraziti očekivanje Makedonije da će odgovor na upitnik naići na pozitivnu ocenu i da će Makedonija krajem godine dobiti status zemlje kandidata za članstvo u EU. Kako je javila televizija Kanal 5, Bučkovski očekuje da će Makedonija 2007. početi pregovore o punopravnom članstvu u EU i da će se to ostvariti do 2010. Sutrašnjem predavanju odgovora na upitnik, pored Bučkovskog, prisustvovaće potpredsednica makedonske vlade Radmila Šečerinska i ministarka inostranih poslova Ilinka Mitreva, dok će makedonsku opoziciju prestavljati liberal Stojan Andov. Predviđeno je da se povodom predavanja upitnika održi prijem za oko 200 zvanica, na kojem će nastupiti makedonski pijanista Simon Trpčevski, pevač Toše Proeski i grupa "Sintezis". |
|
Rafaren želi da Španci podrže evropski ustav
Francuski premijer Žan-Pjer Rafaren izjavio je da očekuje "pozitivnu poruku od Španije" na referendumu zakazanom za 20. februar i da želi da Španci budu "prvi koji će otvoriti vrata" odobaravanju ustava Evropske unije. U intervjuu koji je u petak uveče emitovan na satelitskoj televiziji Juronjuz, Rafaren je reka da očekuje da će Španci glasati "za" predloženi tekst evropskog ustava. "Zaista želimo da Španci budu prvi koji će otvoriti vrata budućnosti", rekao je francuski premijer. Rafaren je dodao da veruje da će takav biti i ishod referenduma u Francuskoj, koji treba da bude održan pre leta. "'Protiv' bi donelo bojazni, zabrinutost za radna mesta, za kulturne različitosti, za nacionalni identitet, zbog mondijalizacije, zbog anglo-saksonskog modela. Moramo dati odgovor. Moramo reći kako evro danas doprinosi Evropskoj uniji", istakao je on. "Mislim da je evropski tekst jedan od tekstova u kojima je najjača socijalna dimenzija. Taj tekst priznaje socijalni dijalog, uzima u obzir sindikat u donošenju odluka. On ima društvenu viziju zasnovanu na socijalnom dijalogu. To ranije nije postojalo", kazao je francuski premijer. Rafaren je dodao da "to ne znači da je učinjeno dovoljno, ali jeste napredak". "Evropa konkurencije, ultraliberalna Evropa, to nije Evropa dogovora", ocenio je predsednik francuske vlade. |
|
Završena vežba Eufora za medicinsku podršku
Vojnici Eufora iz Multinacionalne operativne grupe Sever završili su danas dvodnevnu vežbu obuke helikopterskih i kopnenih snaga za pružanje medicinske podrške u zoni svoje odgovornosti. U saopštenju iz Kancelarije za odnose s javnošću Grupe Sever iz baze "Orao" kod Tuzle navedeno je da je "vežba integralni deo misije Eufora u održavanju mirnog i bezbednog okruženja". Vežbom su bile obuhvaćene opšstine Bijeljina, Ugljevik, Bratunac, Lukavac, Doboj, Derventa i Modriča. |
|
Del Ponte: Miloševiću se može dokazati krivica za genocid
Tužilac Haškog tribunala Karla Del Ponte (Carla) izjavila je danas u Luksemburgu da misli se Slobodanu Miloševiću može dokazati odgovornost za genocid, naglasivši da je Sudsko veće za druge optužene već potvrdilo da to jeste slučaj Srebrenice. Ona je saopštila da je u praksi Suda da se proveri zdravstvena sposobnost optuženih, ali je na pitanje novinara da li će to biti učinjeno u slučajevima generala Nebojše Pavkovića i Sretena Lukića uzvratila da je to poverljiv postupak. Karla del Ponte je posle razgovora sa čelnicima luksemburškog predsedništva Evropske unije, premijerom Žan-Klodom Junkerom (Jean-Claude) i šefom diplomatije Žanom Aselbornom (Jean) izrazila ubeđenje da vlada u Zagrebu može da uhapsi odbeglog optuženog generala Antu Govotinu. Junker je stavio do znanja da pregovori sa Hrvatskom neće početi ako do 16. marta vlada u Zagrebu ne pruži dokaze da čini sve da uhapsi Gotovinu i potpuno sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Uslovi potpune saradnje sa Haškim tribunalom važe za sve države bivše Jugoslavije, rekli su izvori luksemburškog predsedništva, koji su dodali da danas u razgovoru sa Karlom del Ponte nije bilo reči o drugim zemljama osim Hrvatske. Na pitanje novinara da li misli da se u suđenju Miloševiću može dokazati krivica za genocid, Karla del Ponte je odgovorila: "U raspravi, mi smo podneli svoje dokaze". Ona je dodala da "treba ipak podvući da je Srebrenica slučaj genocida i Žalbeno veće suda je u drugim suđenjima potvrdilo da objektivno Srebrenica jeste genocid". "Time se ja nadam da će taj genocid, kojem će u julu biti desetogodišnjica, moći biti obeležen samo ako se (Radovan) Karadžić i (Ratko) Mladić, koji su glavni odgovorni za genocid, nađu u Hagu i bude im suđeno. To je, dakle, genocid. Suđenje Miloševiću je u toku i prema tome videćemo kakva će biti odluka sudija", rekla je tužilac Haškog suda. "Tužilaštvo je, naravno, to stavilo u optužnicu i smatram da ćemo moći da dokažemo njegovu odgovornost", zaključila je Karla del Ponte. Ona je danas podnela izveštaj luksemburškom predsedništvu EU, u kojem je, kako je naglasila, činjenički iznela u kojoj su meri hrvatske vlasti uložile napore za potpunu saradnju sa Tribunalom u Hagu, što je inače EU postavila kao preduslov kao pokretanje pregovora o članstvu sa Hrvatskom 27. marta. Predsedavajući EU je naglasio da je uveren da je hrvatski premijer Ivo Sanader vrlo rešen da učini sve što može da uhapsi Govotinu, ako je on u Hrvatskoj. Luksemburški premijer je upozorio da Gotovina igra opasnu igru i drži kao taoce milione Hrvata. Ako je patriota kao što tvrdi, neka se preda i omogući EU da počne pregovore sa Hrvatskom o članstvu, dodao je on. Junker je novinarima rekao da će 21. februara Savet ministara EU proučiti izveštaj Karle del Ponte i dati mišljenje da li Hrvatska čini sve za saradnju sa Hagom. Konačni sud će EU dati 16. marta a dotle će Karla del Ponte dostaviti još jedan izveštaj luksemburškom predsedništvu. Karla del Ponte je zatražila od hrvatske vlade da ispuni svoje međunarodne obaveze, uhapsi i Hagu izruči optuženog generala Antu Gotovinu i naglasila da je ubeđena da Hrvatska to može učiniti. |
|
K.Milivojević: Moguć ulazak u EU do 2007. ili 2008.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević ocenila je večeras u Somboru da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije 2007. ili 2008. godine, ali da to zavisi od nje same. "To je ambiciozan, ali realan plan. Uslov za njegovu realizaciju je unutrašnja stabilnost i efikasna zakonodavna i izvršna vlast", rekla je ona, učestvujući na tribini o evropskoj budućnosti Srbije. Milivojevićeva je ocenila da je Srbija ekonomski razvijenija od Rumunije i Bugarske, ali da su te zemlje više uradile na približavanju EU, jer su "kontinuirano radile na tome". Tribinu u Somboru organizovao je lokalni odbor G17 Plus, stranke čiji je Ksenija Milivojević funkcioner. |
|
Sanader: Hrvatska mora da uveri EU da sarađuje sa Hagom
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je danas da će diplomatija narednih sedmica morati da odradi poteze kojima će Evropsku uniju uveriti da Hrvatska ozbiljno radi i na poslednjem otvorenom slučaju u vezi sa saradnjom sa haškim sudom. Sanader je danas izvestio članove vlade da pripreme za početak pregovora sa EU idu dobro. On je, kako prenosi Hina, ministrima rekao da su nemački i francuski ministri za evropska pitanja, s kojima se danas susreo, pokazali visok stepen razumevanja za hrvatske argumente. Dodao je da će Hrvatska nastojati da uveri i ostale članice Unije da potpuno sarađuje i ispunjava i taj poslednji uslov za početak pregovora. Nemački državni ministar za Evropu Hans Martin Buri (Bury) i francuska ministarka za evropske integracije Klodi Enjere (Claudie Haignere) danas su doputovali u Zagreb kako bi još jednom preneli stav EU da će pregovori o ulasku Hrvatske u EU započeti 17. marta, ukoliko Zagreb bude "neograničeno sarađivao sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu". "EU će učiniti sve da pregovori i započnu određenog dana. Sada je, međutim, stvar Hrvatske da obezbedi da se ovaj termin i poštuje. Hrvatska mora da učini sve što je u njenoj moći da pronađe i Hagu izruči Antu Gotovinu da bi mogli da budu otvoreni pregovori sa EU", saopšteno je u Berlinu uoči posete ministra Burija i ministarke Enjere. |
|
Rajs: Jedinstvena politika SAD i EU prema Kosovu
Evropska unija i SAD danas su, u Luksemburgu, istakli rešenost da usaglašenom zajedničkom politikom na Balkanu pospeše stabilnost, mir i demokratiju i utiču na za sve prihvatljivo rešenje na Kosovu. To proizlazi iz izjava koje su američki državni sekretar Kondoliza Rajs i šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn dali na konferenciji za novinare posle sastanka EU-SAD. Na tom sastanku su učestvovali i visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Benita Ferero-Valdner. Zvaničnici koji su učestvovali na zasedanju su agenciji Beta rekli da su i u jučerašnjim kontaktima američkog državnog sekretara Kondolize Rajs s čelnicima Evropske komisije, i danas u Luksemburgu jasno dogovoreni vrlo usaglašeni pravci delovanja u politici prema zemljama Zapadnog Balkana. Aselborn je novinarima rekao da su na sastanku s Kondolizom Rajs razmotreni situacija na Balkanu i "razvoj u tamošnjim veoma važnim zemljama". Po rečima predsedavajućeg Saveta ministara EU, u središtu pažnje je bila "dobra, dugotrajna saradnja EU i SAD na Zapadnom Balkanu". Ta saradnja Evrope i Amerike će, po njegovim rečima, "i dalje biti od ključne važnosti, naročito ove godine, a posebno kad je reč o Kosovu, kao što je poznato". Kondoliza Rajs je saopštila da su se ona i evropski čelnici dogovorili o "poslu koji treba da se uradi". Podvukla je da su "opsežno razgovarali o Balkanu, nužnosti da se nastavi s pospešivanjem mira, stabilnosti i demokratije na Balkanu". "Razgovarali smo o neophodnosti da se i dalje radi sa svim stranama na Balkanu, kako bi Balkan bio uključen u evropsku maticu", kazala je. "To je bila veoma dobra rasprava" stavila je do znanja američki državni sekretar i, u jasnom osvrtu na razvoj na Kosovu, istakla: "Znamo da su pred nama važne ocene koje slede na proleće. Dogovorili smo se da se za to pripremimo tako da u tome sarađujemo". Prema rečima Kondolize Rajs "to znači da oko toga imamo zajednički stav u pravcu potpunog sporazuma koji mora biti postignut". "I očekujemo da ćemo imati snažne konsultacije kad je o tome reč", zaključila je Kondoliza Rajs. Prema diplomatskim izvorima Evropske unije, čelnici EU i američki državni sekretar su se dogovorili da jedinstvenom politikom na Kosovu i uticajem na svaku od strana, albansku i srpsku, "već prema tome koliko SAD ili EU mogu imati više upliva na neku od njih", izdejstvuju što pre obnovu dijaloga kosovskih Albanaca i Srba i Beograda i Prištine. Evropski komesar za proširenje Oli Ren je, rečeno je Beti, sinoć u Briselu u razgovoru s Kondolizom Rajs posebno ukazao na to da je za postizanje stabilnosti i pospešenje demokratije na Balkanu, bitno nužna "transatlantska saradnja", kako u odnosima EU i SAD, tako i u okviru NATO. Ren je dodao da zemlje zapadnobalkanskog regiona moraju dostići stepen demokratije kakav je na snazi i kakav se upražnjava u Evropskoj uniji, jer je to ono ključno i presudno što će uticati i na stabilnost regiona. |
|
Terzić: Zeleno svetlo za pregovore sa EU moguće u maju
Predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić izjavio je da će, ukoliko vlasti urade više u saradnji sa Haškim sudom, toj zemlji do maja biti odobreni pregovori za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Terzić je to rekao na povratku iz trodnevne posete Briselu, gde je razgovarao sa najvišim zvaničnicima Evropske unije i NATO-a. On je novinarima na sarajevskom aerodromu rekao da BiH u "Brisel više ne ide po humanitarnu pomoć, već po podršku". Terizh je kazao da su ambasadori NATO-a izrazili zadovoljstvo reformama u BiH, a da je jedina prepreka priključivanju BiH programu NATO-a "Partnerstvo za mir" - puna i bezuslovna saradnja sa Haškim tribunalom za ratne zločine i hapšenje najtraženijih optuženih. |
|
Vlada Rumunije prihvatila tekst Ugovora o pridruživanju EU
Vlada Rumunije prihvatila je danas tekst Ugovora o pridruživanju Evropskoj uniji, koji će biti potpisan 25. aprila. Premijer Kalin Popesku Taričanu izjavio je da se bezrezervno može reći da je 1. januar 2007. godine realan rok za ulazak Rumunije u EU. Taričanu je, međutim, naglasio da potpisivanje Ugovora o pridruživanju EU ne znači i kraj napora. "Naprotiv, očekuju nas veliki napori na putu integracija", rekao je Taričanu i naglasio da je pored političke volje, potrebna i podrška svih Rumuna i evropskih partnera. Tekst Ugovora o pridruživanju EU sadrži zajednička predviđanja za Rumuniju i Bugarsku, a strukturno je isti kao i za 10 zemalja koje su se pridružile EU 1. maja 2004. godine. |
|
Češka zaradila iz kase EU 226 miliona evra
Češka, koja se bojala pred ulazak u Evropsku uniju da će plaćati više nego što dobije, zaradila je u prvoj godini članstva 226 miliona evra, saopštilo je češko ministarstvo finansija. Češka je u zajedničku evropsku kasu uplatila tokom 2004. godine 18 milijardi kruna a preko raznih programa je iz Brisela u državni budžet stiglo oko 25 milijardi. Neto prihod od 6,8 milijardi kruna ili u preračunu 226 miliona evra veći je za oko 33 miliona evra nego što je Češka očekivala na osnovu uslova pristupanja dogovorenih na samitu u Kopenhagenu 2002. godine. Prihod je veći zahvaljujući posebnim kompenzacijama, u slučaju Češke u visini od oko 330 miliona evra, koje je dobila od Brisela da već u prvoj godini ne bude zemlja koja više daje nego što iz EU prima. Ministarstvo je potvrdilo da projekti koje sufinansira EU u Češkoj startuju polako, tako da deo briselskih para nije otišao korisnicima. |
|
Labus: Očekujem značajan napredak u saradnji sa Hagom
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izrazio je danas očekivanje da će do sastanka čelnika zemalja Evropske unije (EU) 21. februara biti učinjen "značajan korak napred" u saradnji sa Haškim tribunalom. "Premijer Srbije Vojislav Koštunica je na sebe preuzeo obavezu da to završi za relativno kratko vreme, i ukoliko do tada ispunimo obaveze prema Haškom tribunalu, mislim da će raspoloženje EU prema nama biti mnogo bolje", rekao je Labus na sednici Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije. Šefovi država i ministri spoljnih poslova zemalja EU raspravljaće 21. februara u Briselu o situaciji na zapadnom Balkanu. Labus je ponovio da su za pozitivnu studiju o izvodljivosti "ispunjeni svi uslovi osim obaveza prema Haškom tribunalu", i naveo da EU "više ne koristi formulu 'pune saradnje' sa tribunalom za dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti, nego formulu 'suštinskog napretka'". "Dobrovoljna predaja generala Vladimira Lazarevića pokazuje da je moguće postići suštinski napredak, a da ne dođe do poremećaja političkih odnosa u Srbiji", ocenio je potpredsednik Vlade Srbije. Labus je rekao da "ambiciozan plan" približavanja EU podrazumeva da Srbija i Crna Gora u martu dobije pozitivnu studiju o izvodljivosti, a da od septembra do kraja godine budu održane dve runde pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU, kako bi početkom sledeće godine bio potpisan ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. Prema njegovim rečima, dogovor o načinu izbora za Skupštinu Srbije i Crne Go | |
